ajzenk i jensen Flashcards

1
Q

У случају са биолошком перспективом, објашњење индивидуалних разлика се врши тако што се узимају мере из

A

биолошког, генетског типа, односно психометријска интелигенција се повезује са биолошким мерама.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

психометријска интелигенција се односи се конструкт за који се сматра да је

A

ваљано операционализован и није исто што и IQ

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

Ханс Ајзенк и Артур Јенсен су одавно заступали становиште да је интелигенција зависна далеко више од

A

генетских фактора него од утицаја околине

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

Они су пошли од претпоставке да се најважнији разлози за постојање индивидуалних разлика налазе у физичким и телесним аспектима људског организма, а не у разликама у искуству. ko to?

A

ajzenk i jensen

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

Припадници bio перспективе покушавају да нађу везу између

A

једноставних мера брзине реакције, мера везаних за евоцирани електрични потенцијал у мозгу за време обављања менталних операција, или грубих индикатора, као што су величина мозга и веза са интелигенцијом

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

хронометријске студије у којима је

A

изборно време корелирано са тестовима интелигенције

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

Jенсен је изнео мишљење да ако су генетски утицаји важни на обликовање интелигенције, онда би систем образовања заснован на рационалним основама морао то да узме у обзир.

A

daaa

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

Јенсен разматра емпиријске студије које указују да је генерални фактор важна компонента предиктивне валидности сваког когнитивног психолошког теста и да је појам интелигенције неразлучиво везан са разноврсним организмичким варијаблама.

A

oui

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

Станков спомиње још три приступа:

A
  1. Генетско-епистемолошка перспектива
  2. Приступ заснован на везама са антропологијом
  3. Приступи који наглашавају значај социјализације
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q
  1. Генетско-епистемолошка перспектива: заснована је на теорији
A

Пијажеа, по коме се интелигенција развија кроз динамичке процесе акомодације и асимилације.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

Међутим, факторска анализа Пијажеових задатака није открила процесе који се битно разликују од до тад познатих фактора.?

A

da

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q
  1. Приступ заснован на везама са антропологијом: познат је и популаран у изучавању čega
A

kultur.razlika

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

За присталице овог приступа интелигенција је иксључиво производ културних факторa. za koji pristup

A

zasnovan na vezama s antropologijom

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

један од проблема ових истраживања је да се нађе шта су универзални психолошки процеси а шта је специфично за датку културу.. koji je ristup ovo

A

zasnovan na vezama s antropologijom

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q
  1. Приступи који наглашавају значај социјализације: засновани на радовима
A

Виготског и Фојерштајна

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

šta je inteligencija u pristupima koji naglašavaju značaj socijalizacije

A

to je internalizacija procesa којима је особа изложена током свакодневног живота.

17
Q
  1. Приступ заснован на идеји мултипле интелигенције, predstavnik je
A

gardner

18
Q

Гарднер је мислио да интелигенција није јединствена, већ да постоји

A

седам различитих и незавинсих интелигенција, а то су: лингвистичка, логичко-математичка, просторна, музичка, телесно-кинестезичка, интерперсонална и интрапрсонална

19
Q

gardnerovi аргументи су били засновани на различитим подацима, као што су:

A

изолација менталних функција због можданих поремећаја, постојање идиот-саванта, јасна развојна историја и достигнуће експертског нивоа у обављању функција итд.

20
Q

,,Велика подела перспектива“ може да се изврши тако што ћемо подели перспективе на оне које се ,,заузимају“ за

A

procese vs produkte

21
Q

razlikujemo pristupe

A

psme

pristupi kogn.obrade

22
Q

У оквиру pristupa kogn obrade razlikujemo

A

пијажеовски у оквиру којег се истичу процеси асимилације, акомодације и еквилибрације; затим, ту је виготскијански приступ у оквиру којег се истиче процес интернализације, и на крају, приступ обраде информације где се наглашавају процеси или компоненте меморије – КРМ, ДРМ идр.

23
Q

Други начин укрупњавања перспектива јесте подела на:

A
  1. метафоре усмерене ка унутра
  2. метафоре окренуте ка споља
  3. системска метафора
24
Q
  1. системска метафора
A

комбинује аспекте различитих метафора

25
Q
  1. метафоре окренуте ка споља
A

дефиницију интелигенције налазе у спољњем свету, а то су антрополошка и социолошка метафора.

26
Q
  1. метафоре усмерене ка унутра, које дају тумачење интлигенције кроз унутрашњи свет појединца: да би разумели интелигенцију овде теоретичари трагају за
A

објашњењима менталних процеса, структура, репрезентација и садржаја.

27
Q

Метафоре од Стернберга, са унутрашњим фокусом су

A

географска, рачунарска, биолошка и развојно-епистемолошка

28
Q

Стернберг у раду General framework for understanding loci of intelligence другачије врши ,,укрупњавање перспектива“:

A
  1. Интелигенција у оквиру индивидуе
  2. Интелигенција у оквиру средине
  3. Интелигенција у оквиру интеракције индивидуе и средине
29
Q
  1. Интелигенција у оквиру индивидуе: односи се на
A

биолошки ниво (на ово што је у мозгу); то је уједно и моларни ниво разматрања (односи се на ,,оно у глави“ – шта особа мисли, тј. на когницију, емоције; овај локус се односи и на бихејвиорални ниво који се тиче тога шта особа ради – академски, социјални и практични домен

30
Q
  1. Интелигенција у оквиру средине: треба разматрати
A

културу и друштво и културну нишу.

31
Q

Гарднер разматрајући значења интелигенције даје поделу, која је суштински врло слична са претходно овде наведеном Стернберговом. Он разликује:

A
  1. карактеристике врсте (ова карактеристика се односи на присуство интелигенције код интелигентних врста)
  2. индивидуалне разлике
  3. умешно извршавање/извођење задатака или улога.
32
Q

Ајзенк 1991. године даје поделу интелигенције на следећи начин:

A
  1. Биолошка интелигенција;
  2. Социјална интелигенција и
  3. Психометријска интелигенција.
33
Q

Све у свему, питања и резултате истраживања бисмо могли да сумирамо на следећи начин, наводећи два пута ка ,,откривању“ појаве која је у овом случају интелигенција:

A

1 пут: у овом случају је акценат на квалитету.

2 пут: овде је акценат на понашању.