ajzenk i jensen Flashcards
У случају са биолошком перспективом, објашњење индивидуалних разлика се врши тако што се узимају мере из
биолошког, генетског типа, односно психометријска интелигенција се повезује са биолошким мерама.
психометријска интелигенција се односи се конструкт за који се сматра да је
ваљано операционализован и није исто што и IQ
Ханс Ајзенк и Артур Јенсен су одавно заступали становиште да је интелигенција зависна далеко више од
генетских фактора него од утицаја околине
Они су пошли од претпоставке да се најважнији разлози за постојање индивидуалних разлика налазе у физичким и телесним аспектима људског организма, а не у разликама у искуству. ko to?
ajzenk i jensen
Припадници bio перспективе покушавају да нађу везу између
једноставних мера брзине реакције, мера везаних за евоцирани електрични потенцијал у мозгу за време обављања менталних операција, или грубих индикатора, као што су величина мозга и веза са интелигенцијом
хронометријске студије у којима је
изборно време корелирано са тестовима интелигенције
Jенсен је изнео мишљење да ако су генетски утицаји важни на обликовање интелигенције, онда би систем образовања заснован на рационалним основама морао то да узме у обзир.
daaa
Јенсен разматра емпиријске студије које указују да је генерални фактор важна компонента предиктивне валидности сваког когнитивног психолошког теста и да је појам интелигенције неразлучиво везан са разноврсним организмичким варијаблама.
oui
Станков спомиње још три приступа:
- Генетско-епистемолошка перспектива
- Приступ заснован на везама са антропологијом
- Приступи који наглашавају значај социјализације
- Генетско-епистемолошка перспектива: заснована је на теорији
Пијажеа, по коме се интелигенција развија кроз динамичке процесе акомодације и асимилације.
Међутим, факторска анализа Пијажеових задатака није открила процесе који се битно разликују од до тад познатих фактора.?
da
- Приступ заснован на везама са антропологијом: познат је и популаран у изучавању čega
kultur.razlika
За присталице овог приступа интелигенција је иксључиво производ културних факторa. za koji pristup
zasnovan na vezama s antropologijom
један од проблема ових истраживања је да се нађе шта су универзални психолошки процеси а шта је специфично за датку културу.. koji je ristup ovo
zasnovan na vezama s antropologijom
- Приступи који наглашавају значај социјализације: засновани на радовима
Виготског и Фојерштајна
šta je inteligencija u pristupima koji naglašavaju značaj socijalizacije
to je internalizacija procesa којима је особа изложена током свакодневног живота.
- Приступ заснован на идеји мултипле интелигенције, predstavnik je
gardner
Гарднер је мислио да интелигенција није јединствена, већ да постоји
седам различитих и незавинсих интелигенција, а то су: лингвистичка, логичко-математичка, просторна, музичка, телесно-кинестезичка, интерперсонална и интрапрсонална
gardnerovi аргументи су били засновани на различитим подацима, као што су:
изолација менталних функција због можданих поремећаја, постојање идиот-саванта, јасна развојна историја и достигнуће експертског нивоа у обављању функција итд.
,,Велика подела перспектива“ може да се изврши тако што ћемо подели перспективе на оне које се ,,заузимају“ за
procese vs produkte
razlikujemo pristupe
psme
pristupi kogn.obrade
У оквиру pristupa kogn obrade razlikujemo
пијажеовски у оквиру којег се истичу процеси асимилације, акомодације и еквилибрације; затим, ту је виготскијански приступ у оквиру којег се истиче процес интернализације, и на крају, приступ обраде информације где се наглашавају процеси или компоненте меморије – КРМ, ДРМ идр.
Други начин укрупњавања перспектива јесте подела на:
- метафоре усмерене ка унутра
- метафоре окренуте ка споља
- системска метафора
- системска метафора
комбинује аспекте различитих метафора
- метафоре окренуте ка споља
дефиницију интелигенције налазе у спољњем свету, а то су антрополошка и социолошка метафора.
- метафоре усмерене ка унутра, које дају тумачење интлигенције кроз унутрашњи свет појединца: да би разумели интелигенцију овде теоретичари трагају за
објашњењима менталних процеса, структура, репрезентација и садржаја.
Метафоре од Стернберга, са унутрашњим фокусом су
географска, рачунарска, биолошка и развојно-епистемолошка
Стернберг у раду General framework for understanding loci of intelligence другачије врши ,,укрупњавање перспектива“:
- Интелигенција у оквиру индивидуе
- Интелигенција у оквиру средине
- Интелигенција у оквиру интеракције индивидуе и средине
- Интелигенција у оквиру индивидуе: односи се на
биолошки ниво (на ово што је у мозгу); то је уједно и моларни ниво разматрања (односи се на ,,оно у глави“ – шта особа мисли, тј. на когницију, емоције; овај локус се односи и на бихејвиорални ниво који се тиче тога шта особа ради – академски, социјални и практични домен
- Интелигенција у оквиру средине: треба разматрати
културу и друштво и културну нишу.
Гарднер разматрајући значења интелигенције даје поделу, која је суштински врло слична са претходно овде наведеном Стернберговом. Он разликује:
- карактеристике врсте (ова карактеристика се односи на присуство интелигенције код интелигентних врста)
- индивидуалне разлике
- умешно извршавање/извођење задатака или улога.
Ајзенк 1991. године даје поделу интелигенције на следећи начин:
- Биолошка интелигенција;
- Социјална интелигенција и
- Психометријска интелигенција.
Све у свему, питања и резултате истраживања бисмо могли да сумирамо на следећи начин, наводећи два пута ка ,,откривању“ појаве која је у овом случају интелигенција:
1 пут: у овом случају је акценат на квалитету.
2 пут: овде је акценат на понашању.
