Основне поставке Спирманове двофакторске теорије Flashcards
Дакле, успех на било ком интелектуалном задатку зависи од 2чиниоца:
општег или g-фактора, који учествује у свим когнитивним активностима, и специјалног или s-фактора који је карактеристичан за неку дату когнитивну активност.
у свакој когнитивној активности може се уочити дејство и g-фактора и s-фактора, а њихов удео варира у зависности од
врсте операције
Емпиријска позадина g-фактора, тј. његово откриће се односи на
откривање значајних позитивних корелација међу свим узетим мерама.
Прво тумачење g-фактора, потекло од Спирмана, наводи да је g-фактор узрок
korelacija
Ако два теста високо корелирају, то је зато што и један и други у великој мери ангажују g-фактор, а ако имају нису корелацију, то је зато што
се тежиште померило на специфичне факторе сваког теста.
Закључак који се изводи, јесте да сви тестови у мањој или већој мери мере једну јединствену заједничку способност.
daa
G-фактор је нумерички израз једне јединствене менталне функције – опште менталне функције, коју у одређеном степену поседује сваки појединац и која је урођена и неваспитљива. *
takoe
Специфични фактори могу бити активирани овом енергијом и они су под великим утицајем васпитања и вежбања
da
теорема индиферентности индикатора тврди, да по степену у којем мере g-фактор, тестови могу да се сврстају у један хијерархијски низ, а они који у том низу заузимају један исти ранг сматрају се
његовим равноправним индикаторима.
по степену у којем мере g-фактор, тестови могу да се сврстају у један хијерархијски низ, а они који у том низу заузимају један исти ранг сматрају се његовим равноправним индикаторима.
koja teorema tvrdi ovo
teorema indiferentnosti indikatora
одражава урођене индивидуалне разлике у количини ,,опште менталне енергије“ која се инвестира у све врсте интелектуалних задатака.
ovo je g ili s
g
Овде важи принцип: што је тест засићенији g-фактором, то је бољи индикатор интелигенције. ?
cest ca
Можемо правити разлику између Спирманове двофакторске теорије и Спирманове
психолошке (нефакторске) теорије
Спирман принципе когниције формулише као kakve principe
ноегенетичке
основни механизми интелигенције и људске когниције и који стоје у основи сваког новог сазнања su za spirmana
noegeneticki principi