VII - neurobioloske osnove jezika Flashcards
1
Q
jezicke sposobnpsti
A
sposobnost ljudi da prenose slozene ideje, preko zvucnih ili znakovnih signala
2
Q
svi jezici
A
zasnovani na slicnom osn. dizajnu (leksika + gramatika).
3
Q
jezik
A
specificna adaptacija koja se javila u nekoj vrsti
4
Q
dizajn jezika
A
leksika (skup reci) + gramatika (kako se komb. leks. jedinice u reci, fraze i recenice i kako se znacenje takve komb. odredjuje oblikom u kom se nalaze jed. i nacinom na koji su one povezane.
5
Q
komponente gramatike
A
morfologija (pravila tvorbe reci od morfema)
sintaksa (pravila komb. reci u recenici)
fonologija (pravila komb. zvukova u dosledan jezicki obrazac, postupci artikulacije u proizvodnji reci, akcentovanje i obrasce intonacije).
6
Q
Darvin, sposobnost govora
A
urodjenja; sa 5-7 meseci beb proizvode zvuke koji podsecaju na govor, sa 7-8 meseci slogove i sa godinu dana proizvode zvukove koji licne na recenice.
sa deset meseci, razlikuju foneme sopstvenog jezika.
7
Q
oko 18. meseci
A
sposobnost usvajanja novih reci, a sa 2 god. formulacija slozenih i gramaticki pravilnih fraza.
8
Q
sa tri godine
A
pravilno koriscenje gramaticke reci i tecan govor.
9
Q
senzitivni period
A
za razvoj jezika tokom ranih faza zivota.
10
Q
Noam Comski
A
H: covek ima urodjenu sposobnost da koristi jezik i radja se sa spec. nervnim kolom namenjenim iskljucivo akviziciji jezika.
dokazi: rasprostranjenost j. sposobnosti, gram. i lex se uce spontano.
11
Q
tokom skolskog uzrasta
A
dete nauci 1 rec na svakih 90 min.
12
Q
specif. jezicki poremecaj
A
visoka inteligencija, neostecen sluh i norm. soc. vestine, ali ispoljavanje teskoce u govoru i razumevanju jezika prema gramatickim pravilima.
13
Q
sposobnost ucenja jezika
A
je specificnija od opste inteligencije.
14
Q
deca uce
A
leksikon parova zvuk/znacenje i gram. pravila
15
Q
zivotinjski svet, j.
A
jednostavni sistemi za komunikaciju, organicen repertoar zvukova koji oznacavaju ogranicen broj.
komunikacija kod ptica pevacica.
16
Q
ptice pevacice
A
samo muzjaci pevaju, melodija jednostavna/slozena, zavisi od vrste.
vok. sposobnosti urodjene, melodija se uci.
17
Q
ptic u akustickoj izolaciji
A
nece nauciti da peva
18
Q
prirodni uslovi, ptic
A
uci melodiju svoje vrste od oca ili muskih jedinki.
19
Q
ucenje u tri faze
A
najranija faza - ptic izlozen pesmi svoje vrste, perceptivno podesavanje na melodiju.
(ako se izoluje, a zatim naknadno izlozi pesmi svoje/tudje vrste, imace trajno umanjenu sposobnost da nauci da peva).
naredna faza: ptic uci melodiju svoje vrste, ali ce nauciti melodiju druge vrste, ako je samo njoj izlozen. (ako zivi sa muzjakom druge vrste, naucice pesmu svog ucitelja (iako je bio izlozen audio snimku svoje vrste)).
poslednja faza: kristalizacija, trajno pamcenje pesme.
20
Q
nervna mreza regulacije pevanja ptica
A
nekoliko jedara, putevi koji kontrolisu protok info izmedju tih jedara i izlaz prema vok. organu, sirinksu.
prednji vozak, visi vokalni centar (HVc) i robusno jedrno arhistriatuma (RA) -> direktna veza sa jedrom XII kran. nerva u m. stablu koji kontrolise sirinks.
lezija: gubitak sposobnosti pevanja.
21
Q
HVc
A
spojen sa jedrom m. stabla, indirektnom vezom.
22
Q
lezija unutar preze
A
poremecaj sposobnosti ucenja pesme kod mladih ptica, ali ne i poremecaj sposobnosti pevanja ptica koje su vec naucile pesmu.
23
Q
hemisferna dominacija
A
lezija tih zona u LHem kanarinca -> potpuno remeti sposob. pevanja
lezijasa desne strane -> ne utice na tu sposobnost.
24
Q
primati
A
glasovi koji se korsite su preprogramiran, plac i emoc. vokalizacija odraslih jedinki.
vrisak, kvaktanje, cvrkotanje, rezanje, kevtanje -> efikasna signalizacija o opasnosti i ugrozavanju teritorije.
el. stimulacija nekih subkortik. zona limb. oblasti -> izaziva vokalizaciju i druga refl. ponasanja, poput napada ili odbrane, uzimanja hrane i repr.
25
hominidi i covek
jezik, kod covekovog pretka, nakon odvajanja zajednicke linije sa simpanzom.
nastao iz potrebe da za komunikacijom uslovljenom druge vazne adaptacije koju su stekli nasi preci -> sposobnost da prave orudja i sposobnost da saradjuju.
26
homo habilis
pre oko 2.5 - 2 mil. godina, baratao jednostavnim orudjem.
27
homo erectus
pre oko 1.5 miliona do 500 000 godina, poznaje vatru i rukuje sekirom.
28
homo sapiens
pre oko 200 000 godina, ima lobanju slicnu savremenom coveku, koristi slozeno orudje.
rudimentalna sposob. j. komunikacije
29
ljudska rasa
divergirala od Homo sapiensa pre oko 50 000 godina; krajnja veremnska granica za pojavu jezika.
30
afazija
poremecaji govori, nastaju usled povrede mozga razlicitih etiologija.
31
Broka
opis pacijenta koji je izgubio sposobnost govora.
ostecenje donjeg ceonog regiona na levoj strani - region, Brokaova zona.
32
Vernikeova afazija
povreda sredisnjeg dela slepoocnog reznja; zone mozga odgovorne za jezik se nalaze u LHem.
33
lateralni ceoni region i psoteriorni deo spoocnog reznja
odgovorni su za razlicite jezicke deficite.
34
Brokaova zona
donja ceona vijaga LHem (44 i 45 polja), okolni ceoni regioni (polje 6, 8, 9, 10 i 46), bela masa ispod tih oblasti, insula i bazalne ganglije, kao i mali deo prednje gornje slepoocne vijuge.
usporen i otezan govor i poremecena artikulacija, gubitak melodicne intonacije normalnog govora.
35
Brokaova afazija
uspesno komuniciranje, jer je izbor reci, narocito imenica, korektan, dok je izbor glagola i gram. reci otezan.
teskoce pri ponavljanju izgovorene slozene recenice.
36
novije studije, Brokaova afazija
poremecaj produkcije govora i deficita sintaksicke obrade.
razumevanje recenica, cije znacenje se moze rekonstruisati na osnovu znacenja pojedinacnih eci, ali ne i slozene recenice.
37
sintaksicki deficit, Broka
povezivanje elemenata razlicitih delova recenice koji se odnose na isti entitet.
38
Brokaova zona
deo nervnog kola radne memorije; fonoloska petlja, omogucava da se deo recenice memorise.
struk. koje su najcesce ostene, mogu biti deo nervne mreze, ukljucene kako u povezivanje fonema u reci, i reci u recenice; odgovorna za relacione aspekte jezika.
39
neuralna mreza, van Brokaove zone
oblasti leve ceone kore (47, 46, 9), leve temene kore (40, 39) i senzomotorne oblasti iznad Silvijusove fisure izmedju Brokaove i Vernikeove oblasti.
40
Vernikeova zona
ostecenje Brodmanove zone 22 u LHem, uloga asoc. zone aud, kore.
41
Vernikeova afazija
ostecenja i u srednjoj slepoocnoj vijugi i dubokoj BM.
govor je tecan, melodican, norm. brzine, potpuno suprotno Brokaovoj afaziji.
sadrzaj izgovorenog je najcesce poptuno nejasan, zbog cestih gresaka u izbor reci i fonema.
cesto preokrenu redosled fonema i grupe fonema u reci ili dodaju i oduzimaju nepostojece glasove (remeti fonem. struk. reci, tako da one postaju neprepoznatljive).
42
fonemske parazaije
greske, preokret redosleda fonema i grupe fonema u reci ili dobijaju i oduzimaju nepostojece glasove.
43
verbalna ili semanticka parafazija
teskoca da izaberu rec koja najvise odgovara znacenju koje su zeleli da iskazu.
Vernikeova afazija.
44
Vernikeova zona
obavlja sem. obradu izgovorene ili procitane reci i povezuje zvuk/simbol sa znacenje.
45
kondukciona afazija
razumevanje jednostavne recenice i mogu da izgovore smislen govor, ali ne mogu istovetno da ponove recenicu, ne mogu efikasno da povezu foneme, zbog cega prave fonemske parafazicne greske i ne mogu lako da imenuju slike i obj. u testu imenivanja objekta.
46
Vernike-Gesvindov model
Vernike i Brokaova zona, spojene lucnim snopom (fasciculus arcuatus), info odgovorne iz Vernikeove zone, odgovorne za razumevanje i sem. sadrzaj, prenose u Brokaova zonu u kojoj se vrsi fonol. obrada i formulisu odg. komande vokalom traktu.
47
ostecenje lucnog snopa
remeti dvosmerne veze izmedju Vernikeove i Brokaove zone (smatralo se da je kondukt. afazija posledica toga).
48
trajne kondukcione afazije
uslovljene ostecenjem leve gornje slepoocne vijuge i donjeg dela temenog reznja (39 i 40). moze da obuhvati levu prim. aud. zonu (41 i 42), insulu i BM ispod tih reagija.
49
lucni snop
deo sistema neophodnog za povezivanje fone,a u reci i koordinaciju artik. govora.
50
Vernike-Gesvindov model
predvidja i ulogu oblasti van osnovnih govornih zona.
transkort. moto. afazije je uslovljenja presecanjem veza izmedju govornih zona i zona odgovornih za kontrolu govora.
sposobnost ponavlja reci sacuvana (ocuvana veza sa Vernikeovom zonom).
51
afazije
mogu biti uslovljene i ostecenjem leve dorzolat. ceone oblasti, dela asoc. kore ispred i iznad Brokaove zone.
taj deo je odgovoran za usmeravanje paznje i odrzavanje vih izvrsnih akt. koje su neophodne pri izboru reci.
52
PET studije
oblast se akt. kada IC treba da imenuje mogue radnje vezane sa objektom ostecenje: iako izgovaraju rec u svakodnevnom govoru, ne mogu da obave taj zadatak=.
53
afazija
moze biti uslovljena ostecenjem leve pomocne mot. oblasti (SMA), direktno iznad motorne zone.
54
globalna afazija
potpuno se gubi sposobnost da se razume jezik, formulise govor i ponovi izgovoreno.
govor se u najboljem slucaju svodi na nekoliko reci.
zadrzana sposob. produkcije nenamernog automatskog govora; uzvici pri iznenadnim dogadjajima, sa normalnom fonemskom i fonetskom strukturom i intonacijom.
55
klasicna glob. afazija
pracena paralizom desne strane tela i lica; uzrok: ostecenje ceonih g. zona, baz, ganglija, insule, gornje slepoocne vijuge i posteriornih govornih zona.
56
dominacija LHem
kod 65% ljudi, gornja povrsina slepoocnog reznja koju obuhvata i Vernikeova zona je veca u levoj, nego u desnoj hemisferi. (i Brokaova je=.
57
PET analiza
snaznija akt. LHem prilikom prezentacije govora.
58
auditivne zone DHem
vaznija uloga u percepciji muzike.
59
jezicke sposobnosti
kod 96% desnorukih i 70% levorukih, kontrola j. sposobnosti locirana je upravo u LHem.
60
mali procenat iskljucivo levorukih osoba
uocava se odsustvo hemisferne dominacije, tj. obostrana reprez. govornih zona.
61
snazna dominacija LHem
potvrdjena je vada procedurom, razvio japanski neurolog Jun Vada.
IC se kroz jednu karotidnu arteriju ubrizgava natrijum-amital koji pripada grupi barbuturata sa brzim delovanje. -> IC je hemiparalizovan i gubi senzornu osetljivost na suprotonoj strani tela.
62
ubrizgavanje amitala u levu kariotidnu arteriju
kod vecine IC uslovljava prolazni gubitak sposob. govora.
63
ubrizgavanje sa desne strane
nema ef. prolaznog gubitka sposovnosti govora.
64
DHem
uloga u komunikativnoj i emocionalnoj prozidiji, naglasavanjum tajmingu i intonaciji.
65
lezije, prednji deo DHem
neadekvatna intonacija.
66
posteriorne lezije DHem
ne prepoznaju emocionalni ton onih sa kojima razgovaraju.
67
DHem
uloga u pragmatici jezika.
68
lezije DHem
problem sa uklapanjem recenica u koherentni narativ ili u konverzaciju, kao i sa prilagodjavanjem jezika specif. okolnostima.
69
aleksija
nesposobnost citanja
70
agrafija
nesposobnost pisanja
71
aleksija i agrafija
mogu nastati usled povreda mozga, mogu se javiti zajedno i mogu biti asocirani sa afazijom, zavisno od toga koji deo mozga je ostecen.
72
aleksija bez afazije
nije posledica ostecenja specijalizovanog centra ili sistema za citanje -> najcesce posledica ostecenja veze izmedju viz. i govornih zona.
73
razvojna disleksija
mnogo cesci oblik poremecaja citanja, kod oko 10 do 30% dece.
tendencija citanja unatrag i mesanja slova koja su kao lik u ogledalu (b i d).
najveci broj dece sa disleksijom je levoruk -> mozda je uslovljena deficitom hemisferne specijalizacije.
74
ucenje
proces kojim senz. info uslovljavaju promene u CNS.
75
pamcenje
zadrzavanje, cuvanje i povlacenje naucenih info.
76
culna memorija
eho, iko, i hapticka.
kratkotrajna, zavisno od sadrzaja se gubi, ograniceno cuva u domenu radne memorije ili se prolsedjuje u dublje nivoe obrade.
77
radna memorija
tip kratkotrajne, od koje sustinski zavise kogn. funkcije, kao i formiranje i povlacenje DM.
privremena memorija, ogranicenog kapaciteta, pripada kljucnim izvrsnim funkcijama i nadzornom sistemu paznje.
odgovorna za privremeno zadrzavanje i koriscenje info.
78
model Beldija i Hica
tri subordinarna sistema, fon petlja, slikovno-prostorna matrica i epizodicki bafer.
kontrolu nad njima ima centralni izvrsilac, sistem za kontrolu i akt. usmeravanje paznje koji usmerava unfo u jedan od dva sistema.
79
fonoloska petlja
zaduzena za zadrzavanje i obnavljanje verb. mat. i brojeva ili mat. koji je transliran u verbalni kod.
80
slikovno-prostorna matrica
sistem zaduzen za obnavljanje slikovnog mat. i njegove prostorne lokalizacije.
81
epizodicki bafer
povezan i integrise info iz razlicitih modaliteta.
82
uloga c. izvrsioca
dorzolat. zona preceone kore (dlPFC), a sistem za usmeravanje paznje prednja pojasna kora (ACC).
83
verb. i akusticni sadrzaji
akt. Brokaove zone, uloga FP.
84
slikovni i prostorni sadrzaji
reprez. u desnoj potiljacnoj zoni.
85
uloga ep. bafera
radni prostor za senzornu i perceptualno obradu info, igraju zone temene kore (PAR).
86
domen RM
ukljuceni i talamus i bazalne ganglije.
87
baz. ganglije
pojacan fokus paznje tokom odrzavanja verb. sadrzaja, tako sto suprimiraju nevazne distraktore.
88
svi navedeni regioni
uspostavljanje dvosmerne veze, od cije konduktivnosti zavisi efikasnost RM.
89
raspon RM, efikasnost
kapacitet i efikasnost koriscenja operativnih info dostupnih u toj memoriji.
90
efekat prvenstva
pamcenje prve rec, pripisan DM.
91
efekat skorasnjosti
pripisan KM.
92
dugotrajna memorija
daleko duze trajanje i gotovo neogranicene kapacitete.
93
trajna memorija
cinjenice koje se trajno pamte.
94
konsolidacija memorije
info prelaze iz kratkotrajne u DM, postize se ponavljanjem i smislenim asociranjem.
95
eksplicitna (deklarativna) memorija
memorijski domen, usvajamo cinjenice, moze se dalje podeliti na epizodicku i semanticku.
96
EM
pamcenje dogadjaja i autobiografskih podataka.
97
SM
znacenje reci, cinjenica i koncepata.
98
implicitna (nedeklarativna) memorija
odnosi se na ucenje i pamcenje mot. ponasanja, stecenih refl. reakcija, navika i emoc. asocijacija.
99
proeduralna memorija
pamcenje vestina.
100
eksplicitna memorija
svesno povlacenje cinjenica iz memorijskih depoa, sem. i ep. memorija.
101
Karl Lesli
da li se engrami cuvaju u specif. asoc. zonama mozdane kore.
najpre trenira pacove da prodju kroz lavirint na cijem izlazu je nagrada.
svakom pacovu uklanja specif. deo m. kore, a zatim anstavlja da uklanja sve vecu povrsinu kore.
mem. deficit u direktnoj korelaciji sa velicinom uklonjene povrsinske kore.
102
princip ekvipotentnosti
memorija je jednako distribuirana u celoj mozdanoj kori, a ne na nekoj specif. lokalizaciji.
nije ispravan; velike lezije su bitne za obradu info i ispoljavanje odgovarajuceg ponasanja.
103
Penfild
pristup elek. stimulacije diskretnih delova kore mozga, cilj je registrovanje motorne, senzorne i j. akt. pacijenta koji su podvrgnuti operaciji mozga.
pacijenti opisuju iskustvo koje imaju prilikom stim. pojedinih delova kore. Penfild ispituje povrsinu mozga vise od 1000 pacijenata.
104
iskustvena reakcija
u retkim slucajevima, stim. slepoocnog reznja; koherentno prisecanje na prethodno iskustvo.
105
Heb
H: interne reprez. obj. se nalaze u svim N koji su bili akt. tokom prvobitne obrade S i njihovim medjusovnim vezama.
106
neuronski sklop
N koji su bili akt. tokom prvobitne obrade S i njihovim medjusobnim vezama; interne reprezentacije se nalaze tu.
107
interna reprez. objekta
cuva se u kratkotrajnoj memoriji, sve, dok se akt. odrzava (reverbira duz veza izmedju tih neurona).
108
Heb, H
ako akt. tih neurona dovoljno dugo potraje -> dolazi do konsolidacije mem, posredstvom ef. sinaptickih veza izmedju tih N.
neurons that fire together, wire together.
109
formiran neuronski sklop
akt. jednog N u sklopu, moze da akt. ceop sklop, usled postojanja ef. reciprocnih veza.
110
2 vazna principa, Heb
1. engrami su siroko distribuirani u vezama izmedju celija koje cine jedan neuronski sklop.
2. isti N koji su bili ukljuceni u senzaciju i percep. S, ukljuceni su i u cuvanje engrama.
111
Hebove ideje
stimulisale su razvoj kompjuterskih modela koji se zasnivaju na neuronskim mrezama.
112
ako mem. sadrzaj nastaje na osnovu info koja stize preko viz. sistema
omnda engrami ulaze unutar svih delova viz. korteksa; dokazano sa makaki majmunima koji su trenirani da izvrse viz. diskriminaciju S u testu -> prepoznavanja oblika.
113
test prepoznavanja oblika
majmun pred sobom ima podlogu sa nekoliko udubljenja razl. oblika; najpre se prezentuje jedan obj, loptica.
treba da podigne lopticu, kako bi ispod nje nasao hranu -> spusta se zastor, a nakon nedef. intervala kasnjenja, dize se i ispred majmuna su 2 obj, jedan kao u prvom pokusaju i drugi, razlicit.
drugi pokusaj -> treba da podigne nepoznati obj. da bi nasao nagradu.
114
test prep. oblika, majmuni
veoma lako nauce da obae taj zadatak, najvise zbog urodjene radoznalosti prema nepoznatim predmetima.
115
interval kasnjenja
nekoliko sekundi do 10ak min, majmuni u 90% slucajeva u drugom pokusaju podignu novi obj.
116
lezija majmunu u asoc. oblastima viseg reda (ukljucene u obradu viz. stim.)
nije sposoban da obavi zadatak, na osnovu cega se zakljucuje da se kod ucenja izazvanog akt. viz, sistema, memorijski trag o tom S cuva u vidnoj zoni viseg reda.
117
tipovi deklarativne memorije, 4 razl. procesa:
kodiranje, konsolidacija, deponovanje i povlacenje.
118
kodovanje
proces prijema i nacin obrade novih info.
kvaliete i priroda odredjuju trajanje.
kvalitet zavisi od smislenog povezivanja i ugradjivanja nove info u konstrukciju postojeceg znanja. zavisi od motivacije.
119
konsolidacija
prenos ucvrscivanja novih info i njihovog prebacivanja u depoe DM.
zahteva ekspresiju gena i sintezu novih proteina -> omogucene promene sinapsi, fizicki depo memorije u mozgu.
120
skladistenje
proces i mesta na kojima se mem. cuva tokom vremena.
DM ima gotovo neogranicen kapacitet, za razliku od KM.
121
povlacenje
proces koji omoguca prisecanje i upotrebu uskladistenih info -> povezavanje info koje su deponovane u razl. mestima u mozgu. povlacenje je konstruktivan proces.
122
formiranje dugotrajne deklarativne memorije
uloga medijalnog dela slepoocnog reznja.
123
uklanjanje slepoocnog reznja (sa bad. jedrom i delom hipokampusa)
Klever-Bjuseov sindrom -> psihicko slepilo, nesposobnost da se prep. prethodno poznati predmeti, uprkos cinjenici da zivotinje nemaju nikakav deficit u bazicnoj percepciji.
124
studija slucaja H. M:
dokaz o ukljucenosti slepoocnog reznja i hipokampusa u formiranje dekl. memorije.
epilepticni napadi, uklonjeno 8cm medijalnog slepoocnog reznja obostrano (m. kora i ispod njega postavljene strukture, bademasta jedra i 2/3 hipokampusa). -> napadi prestali.
operacija izazvala tesku amneziju koja ga je onesposobila u obavljanju svakodnevnih delatnosti.
125
H. M
parcijalna retrogradna amnezija i ekstremna anterogradna amnezija (ne moze da formira novo secanje).
126
medijalni slepoocni rezanj
obuhvata hipokampus i strukture koje okruzuju rinalnu brazdu, kao i veze tih regiona sa drugim delovima kore.
127
hipokampus
oblast limb. reznja, ispod slepoocne kore.
128
ventralno od hipokampusa
tri vazna regiona, okruzuju rinalnu brazdu:
entorinalna kora - medijalna strana rinalne brazde
peririnalna kora - lat. strana rinalne brazde
parahipokampalna kora - bocno od rinalne brazde.
129
aferentni ulazi u medijalni slepoocni rezanj
sadrze visoko obradjene info iz svih senz. sistema, dolaaze iz asoc. zona m. kore.
kompleksne reprez; info najpre stizu do rinalnog i parahipokampalne kore, pre ulaska u hipokampus.
130
forniks
glavni izlazi iz hipokampusa, snop vlakana koji se vraca prema talamusu, pre nego sto stigne u hipotalamus.
131
DNMS model
najcesce koriscen model za izuvacanje dekl. memorije.
dobar model za izucavanje amnezije kod ljudi.
uklanjanje slepoocnog reznja, amnezija (dekl. memorija), radna memorija ocuvana, konsolidacija tesko ostecena.
132
selektivno ostecenje bad. jedara
ne proizvodi deficit.
133
izolovana lezija hipokampusa
proizvodi relativno slabu amneziju.
134
testom testirani ef. uklanjanja pojedinacnih regiona slepoocnog reznja
najtezi ddeficit proizvodi se uklanjanjem peririnalne kore.
135
peririnalna kora
slivaju se info iz svih senz. asoc. zona.
136
medjumozak
ucestvuje u obradi mem. sadrzaja dugorocne dekl, memorije.
137
Korsakof sindrom
uloga sredisnjih strukt. medjumozga.
obicno ga izaziva hronican alkoholizam, karakterise ga konfuzija, apatija i poremecaj memorijskih funkcija.
losa ishrana i nedostatak tiamina.
moze se manifestovati kao anterogradna i retrogradna amnezija.
138
Pejpsovo kolo
sve strukture med. slepoocnog reznja, hipokampusna formacija i parahipokampusna vijuga i anteriorna i dorzomed. talamusa, kao i mamilarna jedra hipotal, povezana medjusobno.
sustinski ukluceno u proces formiranja dugotrajne dekl. memorije.
139
semanticka memorija
1 od 2 domena dugotrajne dekl. memorije koji se odnosi na znanja o obj, cinjeniama i konceptima (i recima i njihovom znacenju).
obuhvata i imena obj, def. reci i verbaknu fluentnost.
140
kognitivna efikasnost
sposob. da se setimo info i da ih primenimo, zavisi od toga koliko su dobro te invo organizovane.
ne postoji jedno mesto gde se cuva sem. memorija.
141
verb. reprezentacija
cuva se u zadnjem delu slepoocnog reznja, a slikovna u potiljacnom reznju.
142
donja slepoocna kora DHem
usko povezana sa cuvanjem secanja na poznata lica.
143
lezija donjeg dela slepoocne kore DHem
prozopagnozija, nesposobnost prepoznavanja lica poznatih ljudi.
144
epizodicka memorija
javlja se nakon trece god. zivota.
sustina je u svezi tri koncepta; sopstvo, autonoeticko iskustvo i subj. vreme.
145
asoc. oblast ceonog reznja
regije m. kore koje su ukljucene u dugotrajno deponovanje ep. znanja.
146
pacijenti sa ostecenjem ceonog reznja
zaboravljanje kako se do info doslo -> zaboravljanje izvora (amnezija).
147
implicitna memorija
ucenje putem uslovljavanja koje ima emoc. komponentu zahteva ucesce bad. jedara.
148
ucenje putem instr. uslovljavanja
angazuje mali mozak i strijatum.
149
ucenje putem kl. uslovljavanja
obuhvata senz. i mot. sistem koji bi bio ukljucen u ucenje.
150
dve podklase impl. memorije
neasoc. i asoc.
151
neasocijativno ucenje
subj. upoznaje svojstva pojedinacnog S.
152
asoc. ucenje
subj. uci o odnosu izmedju 2 S ili izmedju S i ponasanja.
153
neasoc. ucenje
kad se subj. vise puta izlozi jednom tipu S.
154
2 forme neasoc. ucenja
habituacija i senzitizacija.
155
habituacija
umanjenje reakcije na neskodljivi S.
156
senzitizacija
pojacavanje reakcije na S, nakon sto je subj. prezentovan snazan skodljiv S.
157
dishabituacija
senz. S ponistava ef. habituacije.
158
drugi oblici neasoc. ucenja
ucenje podrzavanjem.
159
asoc. ucenje, dve forme
klasicno uslovljavanje i instr. (operantno) uslovljavanje.
160
klasicno uslovljavanje
povezivanje 2S, Pavlov.
161
instrumentalno uslovljavanje
povezivanje ponasanja i psoledica tog ponasanja.
162
srz klasicnog uslovljavanja
povezivanje 2S.
163
uslovni S
S koji normalno ne izaziva i nije povezan sa reakcijom koja se prati.
164
bezuslovni S
normalno izaziva snaznu reakciju.
165
proces
zivotinja uci da asocira US sa hranom.
zvono -> meso.
166
BS neki vid nagrade
apetitivno uslovljavanje
167
BS neprijatan
odbra,breno uslovljavanje.
168
gasenje
intenzitet i verovatnoca pojave uslovne reakcije opadaju, kada se US dosledno prezentuje bez BS.
169
takva reakcija
adaptivna vrenost, jer bi ponavljanje bezuslovne reakcije bez nagrade predstavljalo neprikladno ponasanje.
170
gasenje uslovljene reakcije
nije zaboravljanje, vec novo ucenje.
171
instrumentalno uslovljavanje
Torndajk, Skiner; ucenje kroz probu i greske.
gladan pacov ili golub, nagrada za specif, ponasanje. poluga.
zivotinja uci da je ponasanje praceno nagradom (pritiskanje poluge).
172
kod oba tipa uslovljavanja
vreme je vazan faktor.
173
kod instrumentalnog uslovljavanja
potkrepljenje vremenski mora da sledi ponasanje; ako zakasni, razvija se slabo uslovljavanje.
174
asoc. ucenje
ograniceno bioloskim ciniocima; zivotinje lakse povezuju S koji su vazni za njihovo prezivljavanje.
175
averzija prema hrani
ako se specifican ukus hrane poveze sa mucninom i povracanjem.
176
mali mozak
primarna uloga u kontroli proceduralne memorije.
ukljucen u izvodjenje pokreta i usavrsavanje moto. spsob. potrebnih za izvodjenje neke proceduralne vestine.
177
ogled uslovljavanja odbrambrenog refleksa treptanja
podaci o ukljucenosti malog mozga u mot. ucenje.
uslovljeno treptanje -> kad se uz mlaz vazduha usmerenog prema oku prezentuje neutralni S (zvuk zvona).
178
uslovljena reakcija treptanja na zvuk zvona
gubi se kad se zivotinji nacini lezija u nivou crvuljka malog mozga ili iu jednom od dubokih jedara malog mozga.
179
mali mozak
ukljucen u formiranje implicitne memorije.
180
osoba koja nosi uvelicana stakla
brzina pomeranja ociju usled tog refleksa, nije dovoljna da spreci pomeranje slike na mreznjaci -> vremenom taj refleks dobija na intenzitetu, oko se navikava da pomera brzinom koja prati pomeranje glave.
181
naucene promene tokom vestibulo-okularnog refleksa
zahtevaju ucesce malog mozga i vestibularnog jedra u m. stablu.
182
formiranje impl. memorije
ucestvuju bademasta jedra (ukljucena u emoc. pojacavanje konsolidacije memorije).
slaba info moze naknadno biti pojacana kroz emocionalno ucenje.
183
habituacija
najjednostavnija forma implicitnog ucenja.
molekulske osnove habituacije refleksa povlacenja skrga kod morskog puza.
184
kalifornijski morski puz
20k neurona NS.
ima repretoar odbrambrenih refleksnih reakcija (stite skrge (za disanje)) i sifon (izbacivanje viska vode i otpadnih materija).
185
sifon se dotakne
miris skrga kontrahuje -> povlace se u duplju plasta.
jednostavan dvoclani regleksni luk:
1. senz. N -> registruje taktilne S sa koze sifona
2. moto. N -> svojim A inervira misicnu celiju skrga.
186
ako se stimulacija sifona ponovi; 10-15 puta
reakcija se potpuno prekida; zivotinja ignorise S nevazne za prezivljavanje.
187
senz. info o taktilnom S
sa povrsine sifona putuju duz snopa A koji stize u abdominalnu gangliju puza.
188
abdominalna ganglija puza
prenose se info na motoN i interN.
189
L7
jedan od motoN koji prima direktnu monosinap. inervaciju od senz. N.
A inervira misic koji pokrece skrge.
190
habituacija
odvija se na sinapsi izmedju senz. i motoN.
191
paralelno merenje potencijala presin. membrane senzN i postsinap. membrane L7
ponovljena stimulacija dovodi do progresivnog smanjenja EPSP na membrani L7 neurona.
192
EPSE
zavisi od kolicine neurotrans. koji deluje na R u postsinap. membrani.
193
sinapsa izmedju senz. neurona i L/
oslobadja se glutamat, a u L7, utvrdjeno je prisustvo 2 tipa R za njega.
194
Kendal
tokom habituacije refleksa povlacenja skrga, smanjuje se br. sinap. vezikula -> do hab. dolazi zbog smanjenja efikasnosti sinapse usled neke presinap. modif.
195
AP pristize u oblast sinapse
otvaranje VZK za Ca2+, povecanje unutarcelijeske Ca2+ koncentracije -> kaskada -> oslobadjanje vezikula.
ponovljena stim. -> smanjen br. otvorenih VZK, manja promena koncentracije Ca2+ -> nakon svakog narednog AP -> oslobadjanje sve manjeg br. sinap. vezikula u sinap. prostor.
do smanjenja dolazi, zbog modif. VZK za Ca2+ posredstvom fosforilacije.
196
za potpuno ispoljavanje habituacije
neophodne su i postsinap. promene i uticaji modulatornih sistema.
197
senzitizacija
Kendal i kolege; kratkotrajan el. udar na kozu glavenog regiona morskog puza.
198
el. udar
povecanje reakcije na taktilni S u refleksu povlacenja skrga.
identifikovano mesto senzitizacije.
199
senz. info iz koze sifona donosi senz. nerv
pravi sinapsu sa motoneuronom L7.s
200
senzorne info iz kote glave donosi senz. N
preko neurona koji nosi oznaku L29.
uspostavlja sinapsu sa presinap. zavrsetkom senz. neurona -> serotonin iz L29 direktno modif. akt. senz. neurona, a tek, indirektno, akt. L7.s
201
serotonin iz L29
vezuje se za serotoninski receptor na membr. zavrsetak senz. neurona. (R pripada tipu RSPG). -> akt. adenil-ciklaze i povecanje produkcije cAMP.
202
cAMP
sekundarni glasnik, akt. enzim protein kinazu A (PKA) -> katalizuje fosfolizaciju mnogih proteina (ovde VZK za K+, od njega zavisi nishodna faza AP (smanjenje provodljivosti = produzano trajanje AP)). -> produzen ulazak Ca2+, oslobadjanje veceg broja vezikula po jednom AP.
203
ponovljena akt. L29
menja ekspresiju gena i stim. sintezu proteina -> rezultuje dugotrajnom senzitizacijom.
204
dugotrajna potencijacija (LTP)
sinap. plasticnost, dolazi ucenjem moze imati tu formu ili dugotrajne depresije (LTD).
205
hipokampus
dva medjusobno uvijena lista, zubate vijuge i Amonovog roga.
206
Amonov rog
tri sektora, CA1-CA3.
207
glavni aferentni ulaz u hipokampus
entorinalna kora, prema hipokamp. salje snop A, preforantni snop.
208
A preforantnog puta
se zavrsavaju na granularnim N zubate vijuge.
209
A neurona zubate vijuge, mahovinasta vlakna
prave sinapse sa piramidnim neuronima CA3 sektora, a oni se granaju.
210
grananje neurona CA3 sektora, Amonovog roga
prvi ogranak, preko glavnog eferentnog puta -> forniksa.
drugi ogranak, Saferova kolaterala, formira sinapsu sa neuronima CA1 sektora -> trisinapticko kolo, ima tri seta sinapsi.
211
trisinapticko kolo
1. Si izmedju A preforantog puta i N zubate vijuge (Si preforantog puta)
2. Si izmedju mahovinastog vlakna i N CA3 sektora (Si mahovinastog vlakna)
3. Si izmedju CA3 i CA1 N (Si Saferove kolaterale).
212
kratkotrajna, vFr stim. sinapse perforantnog puta
izaziva dugotrajno pojacavanje Si efikasnosti -> dugotrajna potencijacija, LTP. (tetanicna stim. izaziva, znatno snazniji EPSP).
213
odlike LTP u hipokampusu
izaziva se kratkotrajnim tetanusom (vFr stim.), kod budne zivotinje moze da traje nedeljama.
naknadna Ist: za nastanak nije potrebna vFr stim.), neophodna je kooperativnost.
214
kooperativnost
da LTP sinapsa, bude akt. istovremeno sa snaznom depolarizacijom CA1 N, jer je za nastanak sinap. plasticnosti neophodna istovremena akt. 2 Si.
ovo svojstvo se moze smatrati asoc. ucenjem.
215
H da hipokampalni neuron prima sinap. ulaze iz tri izvora (I, II, III)
stim. ni iz jednog od tri nije dovoljna da izazove AP u CA1 hipokampalnom N.
ako su izvori I i II uvek istovremeno akt. -> prostorna sumacija -> sposobni za AP u tom N -> potenciranje akt. sinapse -> ubuduce, izvor I i II ce samostalno moci da akt. postsinap. N.
216
istovremenom akt. ulaza I i II
desila se asoc. I i II i povezivanje sinap. lasticnosti.
217
sinapticka transmisija u hipokampusu
posredovana je glutamatom i njegovim R, AMPA I NMDA.
akt. AMPA, otvaranje kanala za NA+ -> ulazna struja, depolarizacija -> taj R je na Si Saferove kolaterale sa CA1.
CA1 ima i NMDA R -> specif. signaliziraju o istovremenom dogadjaju, kada su i presinap. i postsinap. N istovremeno akt.
218
mehanizam dugotrajne depresije sinap. efikasnosti (LTD)
opisan je na malom mozgu.
219
mali mozak
cini troslojna kora koja se nalazi na povrsini m. mozga i BM koja je unutar tog regiona.
220
troslojna kora m. mozga
molekulski sloj -> malo N, dendritske mreze Purkinje N i paralelna vlakna.
sloj Purkinje N - sadrzi tela Purkinje N; A pruzeni kroz granularni sloj, ka dubokim cerebralnim jedrima, ootpustaju GABA.
-> A dubokih jedara -> glavni izlazni put iz m. mozga.
sloj granularnih N -> sadrzi granularne neurone, njihovi A se pruzaju u molekularni sloj u vidu paralelnih vlakana koja grade sinapse sa dendritima Purkinje N, pod pravim uglom.
221
glavne aferentne (ulazne) veze m. mozga
puzeca vlakna - A neurona iz donjih maslinastih jedara PM (integrisu info iz proprioceptora). formiraju Si sa dendritima Purkinje N.
-> jedno pravi stotine eksc. Si sa dendritskim granama jednog purkinje N. -> 1 AP u puzajucem vlaknu, izaziva veliki EPSP koji snazno akt. Purkinje N.
mahovinasta vlakna - iz pontinskog jedra m. stabla (prenos info iz neokorteksa); prave Si sa granularnim celijama.
222
konvergencija puzecih i paralelnih vlakanja na dendritima Purkinje N.
ima ulogu u moto. ucenju.
puz. vlakna -> pokret ne u skladu sa ocekivanjem, signal greske.
ispravka -> podesavanje efikasnosti Si izmedju paral. vlakana i Purkinje N.
223
istovremena stim. puz. vlakana i paral. vlakana nakon sparivanja
amp EPSP na membrani Purkinje N se smanjuje -> taj tip modif. moze da traje satima -> dugotrajna depresija (LTD).
224
LTD
samo u onim sinapsama paral. vlakana koje su akt. u isto vreme, kad i Si puzajucih vlakana -> uzlazna specificnost.
225
Ap u puzecem vlaknu
jak EPSP na sinapsi sa Purkinje N.
226
akt. paralelnih vlakana
oslobadjanje glutamata, a na membranama Purkinje N, R koji prenosi ef. glutamata je AMPA.
227
LTD
nastaje usled koincidencije tri unutarcelijska dogadjaja;
I - akt. puzecih vlakana -> pocevana konc- Ca2+
II - povecana konc. Na+
III - akt. protein kinaze C (PKC) -> usled akt. metabotropnog R za glutamat.
228
ucenje
kad povecanje Ca2+ i Na+ koincidiraju sa akt. protein kinaze C.
229
pamcenje
desava se smanjenjem broja AMPA R i posledicom postsinaptickom depresijom (LTD).
230
promena sinapticke efikasnosti
makar delimicno, uslovljena je fosforilacijom 1 ili vise sinap. proteina.
231
hab, senz, i kl. uslovljavanje kod morskog puza
mehanizam ucenja je fosforilacija kalcijumovih, odnosno, kalijumovih kanala u presinap. membrani.
232
nastanak LTP i LTD
fosforilaciji podlezu proteini od kojih zavisi br. i izlozenost AMPA R u postsinap. membranama.
233
fosforilacija proteina
menja funkciju proteina, kratkotrajno, dok traje akt. enzima koji katalizuju fosforilaciju.
234
fosforilacija
reverzibilan proces, u celijaa postoje enzimi, fosfotaze, koji katalizuju suprotan proces (uklanjaju fosfatne gurpe), pitanje je na koji nacin je fosforilacija osnov DM.
uz to, svi proteini, pa i sinap. imaju "rok trajanja".
235
fosforilacija sinap. proteina
mogla bi biti osnov, ako bi kinaze bile akt. tokom duzeg vremena.
akt. kinaza je strogo regulisana i svaka poseduje dobru ON/OFF regulaciju.
neke mogu da postanu nezavisne od svoje regulacije i na taj nacin omoguce trajnu fosforilaciju proteina.
236
ulazak Ca2+ u postsinap. celiju i akt CAMKII
neophodni kako bi se doslo do nastanka LTP u CA1 hipokampusa.
CAMKII se sastoji od 10 subjedinica.
237
kataliticka jedinica
obavlja proces fosforilacije, a drugi deo je regularna subjedinica; povezani su sarkom; CAMKII izgled, dzepni, preklopni noz.
238
nivo Ca2+ celiji nizak
neakt. kataliticka subj, noz preklopljen.
239
sinap. transmisija, povecan nivo Ca2+
noz se otvara i kat. subjedinica je akt. sve, dok se nivo Ca opet ne vrati na normalu.
kad se nivo Ca2+ smanji, CAMKII se inaktivira.
240
nakon nastanka LTP u CA1 hipokampusa
regulatorna subj. gubi sposobnost da se iskljuci CAMKII, pa kataliticka subj. nastavlja da bude akt. i fosforiluje druge proteine.
241
sarka se ne zatvara
CAMKII je autofosforilisuci enzim, osim drugih proteina moze da fosforilise i samu sebe.
242
svaka od 10 subjedinica moze da fosforilise susednu
ako je inicijalna akt. CAMKII dovoljno jaka, dolazi do autofosforilacija koja je brza od defosforilacije, pa je ceo enzim u ON poziciji.
243
dugotrajna akt. CAMKII
uslovljava sinap. potencijaciju, usled produzene fosforilacija AMPA R.
244
hipoteza molekulskih prekidaca
Dzon Lisman, ideja: info se cuvaju trajno u akt. autofosofrilisucim kinazama.
245
za formiranje nove trajne memorije
potrebna je de novo sinteza proteina.
246
primena inh. sinteze proteina
onemogucava zadrzavanje memorije.
247
prvi korak u sintezi proteina
nastanak iRNK, a taj proces je regulisan transkripcionim faktorima (jedan doveden u vezu tokom ucenja je CREB).
248
CREB
transkripcioni faktor, vezuje se za regulatome sekvence gena menjajuci njihovu transkripciju.
249
dve forme CREB proteina
CREB-1 akt. transkripciju; CREB-2 inh. transkripciju gena za cije se regulatorne elemente vezuje.
250
mutant vocne musice
nakon povecanja sp. temp, proizvodi dodatne kopije CREB-2 proteina -> sprecava transkr. svih gena koji zavise od CREB, jer u potpunosti blokira konsolidaciju memorije.
251
sinteza proteina koji se sintetisu sa CREB-regulisanih gena
neophodna za konsolidaciju.
252
mutant musica, proizvodi vise kopija CREB-1
daleko brze uce, ovom soju potreban jedan pokusaj, za ono za sta je normalnim musicama bilo potrebno nekoliko sesija uslovljavanja.
253
dugotrajna senzitizacija
2x veci br, sinapsi koju formira N, a uvecanje broja sinapsi opada istom brzinom koji se gubi dugotrajna mem.
254
kod jednostavnih beskicmenjaka
DM je povezana sa formmiranjem novih sinapsi, a gubitak memorije je povezan sa njihovim gubitkom.
255
dugotrajna hab. refleksa povlacenja skrga
povezana je sa smanjenje za oko 1/3 br sinapsi koje ostvaruje senz. N.
256
uslovljavanje kojim se postize LTD u kori m. mozga
povezano je sa smanjenjem broja Si izmedju paralelnih vlakana i Prurkinje neurona.
257
mehanizmi ucenja i pamcenja
univerzalni; ucenje i pamcenje se odvijaju u sinapsama.
258
proces ucenja
najpre, kao promena el. akt. pojedinacnih N, zatim kao pojava sek. glasnika i genske eksresije i konacno modif. sinap. proteina.
te prolazne promene se konvertuju u trajne, promenom gustine i strukture sinapsi.
u mnogim formama ucenja, taj proces ukljucuje sintezu proteina i formiranje novih mikroneuronskih kola, kod drugih moze doci do raspustanja postojecih kola.
