VI - neurobioloske osnove emocija Flashcards
emocije
slozena, psiho-fizioloska iskustva koja mozemo doziveti kao prijatna, neprijatna ili oboje, a koja su izazvana nekom un. (biohemijskom) i sp. pobudom.
licno iskustvo, intimni dozivljaj, ne mogu se meriti ili kvantitativno uporedjivati.
o emocionalnom iskustvu druge osobe
mozemo suditi samo na osnovu sopstvvenog emo. iskustva i sposobnosti da se saosetimo.
tri aspekta emocija
- ispoljavanje
- promena fizioloskih reakcija
- adaptivni i motivacioni aspekt emocija
emocije su povezane sa raspolozenjem, temperamentom, crtama licnosti, dispozicijom i motivacijom, a obezbedjuju i pozitivnu i negativnu komponentu motivacije.
ispoljavanje osecanja
paralingisticka funkcija: izraz lica koji prati specif. emociju cini dopunu verbalne komunikacije
Darvinova teorija
emocije potpomazu prezivljavanju i reprodukciji; na univerzalan nacin se ispoljavaju kod ljudi razl. kultura.
H: ispoljavanje bazicnih se ne uci, vec nasledjuje.
emocije: un. psih. stanja pracena ponasanjem koje nasledjujemo od nasih predaka.
tri principa na kojima se baziraju emocije
I - svrsishodna navika: specif. emotivno stanje koje se ispoljava uvek na isti nacin i praceno je istim fac. izrazom i telesnim gestovima
II - antiteza - bazicne emocije imaju svoj opozitni par (radost/tuga).
III - emocije su proizvod delovanja NS na organizam, nezavisno od nase volje.
facijana mimika
kontrakcija delikatne mreze 40tak fac. misica, pokrivaju skelet lica; odgovorni za produkciju govora i emotivni izraz lica. dele se u dve grupe: povrsinski i dibunski.
povrsinski misici
pricvrsceni za kozu lica
dubinski misici
za lobanjske kosti
skelet lica
viscerokranijum
povrsinski misici
inervirani moto A VII para kran. nerva (facijalnog jedra koji je u m. mostu).
facijalno jedro
ima dorzalni i ventralni deo, a aksoni koji polaze iz ta dva dela inerviraju gornju (dorzalni) i donju (ventralni) polovinu lica
duboki fac. misici
pod kontrolom V kran. nerva, cije je motorno jedro unutar retikularnog jedra m. mosta.
voljna kontrola misica lica
dolazi iz mot. korteksta, vlaknima konrtikospinalnog puta; deo vlakna se zavrsava na moto jedrima V i VII kranijalnog nerva.
facijalni mis. pod kontrolom ANS
do facijalnog i retikularnog jedra stizu projekcije iz ventr. prednjeg mozga i hipotalamusa.
unilateralna lezija u nivou motorne kore ili kortikospunalnog puta
asimterican osmeh kada treba voljno da se nasmese; kad se prezentuje smesan sadrzaj -> simterican osmeh.
osobe sa lezijom ventralog prednjeg mozga
iskrivljen osmeh, prati pozitivna emotivna stanja, ali na zahtev da se voljno nasmeju, razvijaju simetrican osmeh.
istinski emotivni izraz lcia
pod kontrolom bazalnog prednjeg mozga (nevoljna kontrola).
rodjenje bebe
ispoljavanje nezadovoljstva i zadovoljstva, zainteresovanosti i usmeravanje (treca emocija koju deca ispoljavaju).
zavrsetak treceg meseca
radost, tuga (obicno kao reakcija na uklanjanje poznatog lica ili objekta iz vidnog polja).
sposobnost ispoljavanja odbojnosti i gadjenja, najcesce kao reakcija na nepoznatu hranu.
ljutnja i bes
ispoljavanje izmedju 4. i 6. meseca zivota.i
znenadjenje
oko 6. meseca, obicno kao reakcija na neocekivano ili novo.
strah
izmedju 7. i 8. meseca.
navrsenih 9. meseci
beba ispoljava sve bazicne emocije.
svest o sebi
izmedju 18. i 24 meseca; pojava nekoliko drugih emocija; osecaj posramljenosti, empatije i zavisti.
procena svojih postupaka i ponasanje u odnosu na standard i ocekivanja
2- i 3- gpdina; razvija se sposovnost samosvesne evaluacije emocija (ponos, zaljenje, stid).
individualne razlike u emotivnoj reaktivnosti
sa profilom, kapacitetom i intenzitetom ispoljavanja se radjamo.
moguce je meriti intenzitet reakcije novorodjenceta na stresni stimulus (potapanje ruke u hladnu vodu).
individualna reakciona stereotipija
urodjene razlike na stres.
pravila ispoljavanja
drustvene norme koje se odnose na stepen i frekvenciju ispoljavanja emocionalnog izraza lica.
stepen emocionalnog odogvora
zavisi i od individualnog iskustva i ucenja.
uslovljen emotivni odgovor
da li cemo se i u kojoj meri plasiti, zavisi od naseg prethodnog iskustva i ucenja.
ogranicen uspeh, recimo strah od zmija
moguce je da su neke emotivne reakcije duboko ukorenjene i masledjene od predaka.
teorija urodjene govotosti
duboko ukorenjene i nasledjene emocije od predaka (emo. reakcije) koje nisu proizvod ucenja i ne mogu se razusloviti, smatraju se urodjenim reakcijama.
treci postulat Darvinove teorije o emocijama
kod jakih emocija narocito, pracene su snaznim fizioloskim promenama.
neposredna opasnost
strah, burne fizioloske promene, ubrzan rad srca i disanja.
Fereov fenomen
ektodermalna reakcija (pojacano znojenje); autonomna reakcija, izaziva povecanje el. provodljivosti koze, na tome se zasniva rad poligrafa.
poligraf
registruje stepen akt. simpatickog nervnog sistema; prate se kozna provodljivost, krvni pritisak i puls; najpre se postavlja niz neutralnih pitanja, da se odredi bazalna akt. simpatickog sistema.
prozivljavanje jakih emocija
fizioloske promene, povecana Fr srcanog rada i disanja, povecan nivo secera u krvi, suzenje krvnih sudova u un. organima, posledicno povecanje krvnog pritiska, preusmeravanje krvi iz un. organa u mozak i misice, sirenje zenica i znojenje.
istovremeno, smanjeno oslobavanje pljuvacke i zeludacnih sokova i smanjena pokretljivost creva i prestanak rada gastrointestinalnih organa (funkcija nije neophodna u momentima neposredne opasnosti).
fizioloske promene
uslovljene akt. simpatickog NS, oslobadjanjem hormona stresa, kortizola i adrenalina iz nadbubrezne zlezde, do kojih dolazi usled akt. subkortikalnih struktura (pre svega, bademasta jedra, hipotalamus i m. stablo).
bori se ili bezi (flight or fight)
skup navedenih fizioloskih promena; cilj da usmeri nasu paznju ka izvoru emocionalne pobude i da mobilise energetske i druge resurse, zarad efikasnog suocavanja sa opasnoscu ili bezanja od nje.
Džejms-Langeova teorija emocija
ljudi su tokom evolucije stekli sposobnost da reaguju na sp. i un. telesne znake ispoljavanjem emocija; fizioloske promene su emocije i ukoliko uklonimo fiz. promene, nestace i emocije.
srce kuca -> plasim se.
tehnike relaksacije
uspesno poboljsavaju raspolozenje ublazavanjem fiziolosih procesa.
Kenon i Bard
eksperimentisanje na zivotinjama, transakcija KM; dokaz -> uprkos nemogucnosti prenosa telesnih senzacija sa perif. R ispod nivoa preseka prema CNS, takve zivotinje prozivljavaju emocije. (kontraargument Dzejms-Langeovoj teoriji).
kontraargument Dzejms-Langeovoj teoriji
nekonzistentnost izmedju fizioloskih reakcija i emotivnog dozivljaja
strah
pracen ubrzanim radom srca, smanjenjem rada creva i znojenjem; medjutim iste reakcije prate i pozitivna uzbudjenja, pa cak i neemocionalna stanja, poput bolesti.
ako emocije nisu vise od fiziol. reakcije na S
emocije bi trebalo das e ugase istovremeno sa normalizacijom fizioloske funkcije. -> jasno je da traju duze od fizioloskog stanja i odrazavaju se i u njegovom odsustvu, a mnoge nisu pracene fiziol. promenom.
rad Kenona
jake emocije su obicno izazvane urgentnom reakcijom, bori se ili bezi.
javlja se u anticipaciji izmenjenog ponasanja i potrosnje dodatne energije u odgovoru na skoldjivi S.
Kenon i Bard
H: 2 subkortik. strukture, hipotalamus i talamus imaju kljucnu ulogu u medijaciji emocija, kako u regulaciji perifernih znakova emocija, tako i u prenosenju info do korteksa, na osnovu kojih se odvija k. obrada.
Kenon-Bardova teorija
info o S pristizu do kortikalnih senzornih zona i akt. ih, a m. kora salje komande kojima menja telesne funkcije.
ta petlja -> lisena emotivnog sadrzaja.
nastanak emocija -> kada signali pristignu u talamus, bilo direktno od senz. sistema, bilo posredno.
Kenon i Bard
karakter emocija -> uslovljen je nacinom akt. talamusa; ta ideja je nastala na osnovu exp. sa mackama kojima je uklonjen ceo korteks (ispolavaju potpuno integrisanu emo. reakciju, lazni bes, buduci da se javlja u odsustvu svesnog iskustva koje odlikuje pravi prirodni osecaj besa).
lazni bes
razlikuje se od pravog besa, moze se iazzvati blagom stim. i moze nastati spontano; gasi se neposredno nakon uklanjanja S:
emocije u vecoj meri
rezultat dinamickih i tekucih interakcija izmedju perif. faktora, posredovanih hipotalamusom i centralnih faktora posredovanih m. korom.
Sahter
redefinise Dzejms-Langeovo shvatanje;
postoji individualna interpretacija visc. akt. koja se odvija na osnovu S, konteksta, k. stanja i iskustva.
Safterova, kognitivna teorija emocija
emotivna stanja, kao sto su ljutnja, bes, srca, zavise od interpretacije situacije na osnovu prethodnog iskustva.
dokaz Sahterovog stanovista
m. kora u dobroj meri konstruise emocije na osnovu viseznacnih signala koji dolaze iz organizma, odnosno, da korteks akt. translira, cak i nespecif. periferne signale u specif. emocije.
prema Sahteru
korteks kreira kogn. odgovor na promene fizioloskih parametara, saglasan sa ocekivanjima ili drustv. kontekstom.
Damasio
dodatno oblikuje Sahterovo shvatanje; emocija i emotivno iskustvo su prica koju mozak kreira kako bi interpretirao telesne reakije.
autonomne reakcije na S
nisu uniformne i stereotipne u meri u kojoj je pretpostavio Bard; razlicita emotivna stanja pracena su nesto razlicitim autonomnim reakcijama.
uloga m. kore u ispoljavanju i obradi emocija
uklanjanje nje kod psa; dekortikovana zivotinja ispoljava reakcije iznenadnog i nekontrolisanog besa, lazni bes.
najneznija stim. -> agresivna reakcija, rezanje, ujedanje i snazan visceralan odgovor.
kontrola emocionalnih odgovora -> ispod nivoa kore, a uloga neokorteksa je u inhibiciji i obuzdavanju emocionalnih reakcija.
Dzejm Pejps
predlozio je postojanje emocionalnog nervnog kola.
primetio: prisustvo lezija i drugih ostecenja u nekoliko povezanih struktura medjumozga -> neki od tih regiona bi mogli biti centri emot. ponasanja.
Pejpsovo kolo
medjupovezane strukture, mamilarno telo hipotalamusa, prednji talamus, pojasnu koru, hipokampus i forniks.
Pol MekLin
pridruzuje i bademasta jedra i jos nekoliko drugih regiona -> ceo sistem dobija naziv limbicki sistem.
Klever i Bjuse
sindrom, majmunu uklanjanje slepoocne kore -> isti se sindrom dobija uklanjanjem samo bademastih jedara -> zivotinja drasticno menja ponasanje.
majmun sa ostecenim bademastim jedrima
ne ispoljava: strah i agresivnost
ispoljava: oralnu tendenciju (sto mu je bilo poznato pre operacije, ispituje stavljajuci ih u usta.
hiperfacija
vizuelne agnozije - nemogucnost prep. obj. uprkos ocuvanoj viz. percepciji.
hiperseksualnost.
Klever-Bjuseov sindrom
nema straha i agresivnosti, oraln atendencija, hiperfacija, vizuelne agnozije, hiperseksualnost.
ljudi sa bilat. ostecenjem bademastih jedara
nema straha i nemaju sposobnost prep. straha na licu drugih ljudi, a imaju i problema sa pamcenjem.
dokazi o neuroanatomiji emocija, exp. Oldsa i Milnera
pacovi, elektroda usadjena u specif. zonu u mozgu, dobijaju el. sok, ako se nadju u odredjenom delu kaveza.
H: pacovi ce nauciti da izbegavaju zabranjenu zonu kaveza.
elektroda je usadjena u jedro accumbens, septalnu regiju i hipotalamus, a el. sok bi navidoio ziovitnje da se stalno vracaju u zabranjeni deo kaveza.
1 varijanta testa: pedala cijim pritiskom pacov sam sebi aplicira el. spok; pacov ponavlja autostim. navedenih zona sve dok ne padne od isrpljenosti.
H: centar za uzivanje
mezolimb. siste, u zonama (nu. accumbens, septalna oblast i delovi hipotalamusa).
mesta + potkrepljenja
cija stim. izaziva ponavljanje, autostimulaciju; u hipotalamusu su, i iidu ka m. stablu.
medijalni snop
iz srM, prema hoT, ushodni snop; stim. izaziva potkrep.
inervira jedro accumbens.
stim. drugih delova m. kore ne uzaziva osecaj zadovoljstva.
stim. bademastih jedara
intenzivan osecaj straha
tehnike neuroodslikavanja
pracene obrasca akt. m. regija kod budnih IC koji u trenutku ispitivanja prozivljavaju specif. emociju.
zaljubljene osobe
snazna akt. insule i prednjeg dela pojasne kore i smanjena akt. zadnje pojasne kore, bdemastih jedara i prefrontalne kore.
osecaj tuge
pojacano akt. prednja pojasna kora, insula i dorz. deo m. mosta.
ispoljavanje ljutnje
pojacana akt. m. mosta i leva prednja pojasna kora.
aktivacija mozga
ne postoji jednoznacna, tokom ispoljavanja odredjene emocije, jer i prilikom oprecnih emoija, pojacano su akt. isti regioni, pojasna kora.
Lejn, studija neuroodslikavanja, 4 m. oblasti koje se akt. pri prozivljavanju svih emocija
- prednja pojasna kora i medijalna prefrontalna kora (uspostavljanje reprez. emoc. stanja)
- prednja insula (uklj. u obradu visc. info.)
- desna slepoocna kora (slozene senz. diskr. emoc. S i povlacenje mem. zapisa sa emoc. sadrzajem)
- zadnja pojasna kora (regulacija aut. funkcija).
pojasna kora
iznad zuljevitog tela, obavija u vidu pojasa, obuhvata Brodmanove oblasti 24, 25, 26, 30, 31 i 32.
anat. smisao, prednji i zadnji deo.
prednji deo pojasne kore
pripada petoslojnom alokorteksu.
zadnji deo
sestoslojna kora
prednja pojasna kora
prima aferente iz interlam. jedara i jedara sredisnje linije talamusa, kao i dp. aksona iz ventralnog srM, a salje A na anteriorno jedro talamusa.
zadnja pojasna kora
prima aferente iz povrs. jedara talamusa i subikuluma hipokampusa, a salje A na prefront. i obitofront. koru.
cela oblast pojasne kore
uklj. u obradu emocija.
prednja pojasna kora je vise ukljucena u emotivno.
zadnja pojasna kora, u kogn. nijansiranje.
V sloj prednje pojasne kore
vretenaste celije; razlika od tip. piramidnih N po prisustvu jednog apikalnog i jednog bazalnog dendrita koji celiji daju vretenasti oblik, kao i po 4x vecoj zapremini celijskog dela.
vretenasti N
ne uocavaju se na samom rodjenju, vec tek negde oko 4 meseca zivota, a prisustvo njih kod 4 meseca starih beba korelira sa njihovom sposobnoscu da drze glavu uspravno, da se sponano smeju i da viz. prate i dosegnu neki predmet.
jedna od afer. projekcija na prednju pojasnu koru
dolazi iz ventr. dela srM koji je ukljucen u pomenuti dop. sistem potkrepljenja, odnosno, ponasanja potkr. nagradom.
EEG merenja, prednje pojasne kore
snazan izvor m. talasa Fr 4-7Hz kod IC koji su mentalno fokusirani na resavanje problemskog zadatka.
amp. se povecava sa povecanjem tezine zadatka.
kod uzbudjenosti i ansk. IC, ti talasi se ne registruju.
akt. prednje pojasne kore kod anks. i ment. fokusiranih ljudi
oscilira izmedju dve krajnosti.
fokusiranje na problem, umanjuje anksioznost.