VI - neurobioloske osnove emocija Flashcards
emocije
slozena, psiho-fizioloska iskustva koja mozemo doziveti kao prijatna, neprijatna ili oboje, a koja su izazvana nekom un. (biohemijskom) i sp. pobudom.
licno iskustvo, intimni dozivljaj, ne mogu se meriti ili kvantitativno uporedjivati.
o emocionalnom iskustvu druge osobe
mozemo suditi samo na osnovu sopstvvenog emo. iskustva i sposobnosti da se saosetimo.
tri aspekta emocija
- ispoljavanje
- promena fizioloskih reakcija
- adaptivni i motivacioni aspekt emocija
emocije su povezane sa raspolozenjem, temperamentom, crtama licnosti, dispozicijom i motivacijom, a obezbedjuju i pozitivnu i negativnu komponentu motivacije.
ispoljavanje osecanja
paralingisticka funkcija: izraz lica koji prati specif. emociju cini dopunu verbalne komunikacije
Darvinova teorija
emocije potpomazu prezivljavanju i reprodukciji; na univerzalan nacin se ispoljavaju kod ljudi razl. kultura.
H: ispoljavanje bazicnih se ne uci, vec nasledjuje.
emocije: un. psih. stanja pracena ponasanjem koje nasledjujemo od nasih predaka.
tri principa na kojima se baziraju emocije
I - svrsishodna navika: specif. emotivno stanje koje se ispoljava uvek na isti nacin i praceno je istim fac. izrazom i telesnim gestovima
II - antiteza - bazicne emocije imaju svoj opozitni par (radost/tuga).
III - emocije su proizvod delovanja NS na organizam, nezavisno od nase volje.
facijana mimika
kontrakcija delikatne mreze 40tak fac. misica, pokrivaju skelet lica; odgovorni za produkciju govora i emotivni izraz lica. dele se u dve grupe: povrsinski i dibunski.
povrsinski misici
pricvrsceni za kozu lica
dubinski misici
za lobanjske kosti
skelet lica
viscerokranijum
povrsinski misici
inervirani moto A VII para kran. nerva (facijalnog jedra koji je u m. mostu).
facijalno jedro
ima dorzalni i ventralni deo, a aksoni koji polaze iz ta dva dela inerviraju gornju (dorzalni) i donju (ventralni) polovinu lica
duboki fac. misici
pod kontrolom V kran. nerva, cije je motorno jedro unutar retikularnog jedra m. mosta.
voljna kontrola misica lica
dolazi iz mot. korteksta, vlaknima konrtikospinalnog puta; deo vlakna se zavrsava na moto jedrima V i VII kranijalnog nerva.
facijalni mis. pod kontrolom ANS
do facijalnog i retikularnog jedra stizu projekcije iz ventr. prednjeg mozga i hipotalamusa.
unilateralna lezija u nivou motorne kore ili kortikospunalnog puta
asimterican osmeh kada treba voljno da se nasmese; kad se prezentuje smesan sadrzaj -> simterican osmeh.
osobe sa lezijom ventralog prednjeg mozga
iskrivljen osmeh, prati pozitivna emotivna stanja, ali na zahtev da se voljno nasmeju, razvijaju simetrican osmeh.
istinski emotivni izraz lcia
pod kontrolom bazalnog prednjeg mozga (nevoljna kontrola).
rodjenje bebe
ispoljavanje nezadovoljstva i zadovoljstva, zainteresovanosti i usmeravanje (treca emocija koju deca ispoljavaju).
zavrsetak treceg meseca
radost, tuga (obicno kao reakcija na uklanjanje poznatog lica ili objekta iz vidnog polja).
sposobnost ispoljavanja odbojnosti i gadjenja, najcesce kao reakcija na nepoznatu hranu.
ljutnja i bes
ispoljavanje izmedju 4. i 6. meseca zivota.i
znenadjenje
oko 6. meseca, obicno kao reakcija na neocekivano ili novo.
strah
izmedju 7. i 8. meseca.
navrsenih 9. meseci
beba ispoljava sve bazicne emocije.
svest o sebi
izmedju 18. i 24 meseca; pojava nekoliko drugih emocija; osecaj posramljenosti, empatije i zavisti.
procena svojih postupaka i ponasanje u odnosu na standard i ocekivanja
2- i 3- gpdina; razvija se sposovnost samosvesne evaluacije emocija (ponos, zaljenje, stid).
individualne razlike u emotivnoj reaktivnosti
sa profilom, kapacitetom i intenzitetom ispoljavanja se radjamo.
moguce je meriti intenzitet reakcije novorodjenceta na stresni stimulus (potapanje ruke u hladnu vodu).
individualna reakciona stereotipija
urodjene razlike na stres.
pravila ispoljavanja
drustvene norme koje se odnose na stepen i frekvenciju ispoljavanja emocionalnog izraza lica.
stepen emocionalnog odogvora
zavisi i od individualnog iskustva i ucenja.
uslovljen emotivni odgovor
da li cemo se i u kojoj meri plasiti, zavisi od naseg prethodnog iskustva i ucenja.
ogranicen uspeh, recimo strah od zmija
moguce je da su neke emotivne reakcije duboko ukorenjene i masledjene od predaka.
teorija urodjene govotosti
duboko ukorenjene i nasledjene emocije od predaka (emo. reakcije) koje nisu proizvod ucenja i ne mogu se razusloviti, smatraju se urodjenim reakcijama.
treci postulat Darvinove teorije o emocijama
kod jakih emocija narocito, pracene su snaznim fizioloskim promenama.
neposredna opasnost
strah, burne fizioloske promene, ubrzan rad srca i disanja.
Fereov fenomen
ektodermalna reakcija (pojacano znojenje); autonomna reakcija, izaziva povecanje el. provodljivosti koze, na tome se zasniva rad poligrafa.
poligraf
registruje stepen akt. simpatickog nervnog sistema; prate se kozna provodljivost, krvni pritisak i puls; najpre se postavlja niz neutralnih pitanja, da se odredi bazalna akt. simpatickog sistema.
prozivljavanje jakih emocija
fizioloske promene, povecana Fr srcanog rada i disanja, povecan nivo secera u krvi, suzenje krvnih sudova u un. organima, posledicno povecanje krvnog pritiska, preusmeravanje krvi iz un. organa u mozak i misice, sirenje zenica i znojenje.
istovremeno, smanjeno oslobavanje pljuvacke i zeludacnih sokova i smanjena pokretljivost creva i prestanak rada gastrointestinalnih organa (funkcija nije neophodna u momentima neposredne opasnosti).
fizioloske promene
uslovljene akt. simpatickog NS, oslobadjanjem hormona stresa, kortizola i adrenalina iz nadbubrezne zlezde, do kojih dolazi usled akt. subkortikalnih struktura (pre svega, bademasta jedra, hipotalamus i m. stablo).
bori se ili bezi (flight or fight)
skup navedenih fizioloskih promena; cilj da usmeri nasu paznju ka izvoru emocionalne pobude i da mobilise energetske i druge resurse, zarad efikasnog suocavanja sa opasnoscu ili bezanja od nje.
Džejms-Langeova teorija emocija
ljudi su tokom evolucije stekli sposobnost da reaguju na sp. i un. telesne znake ispoljavanjem emocija; fizioloske promene su emocije i ukoliko uklonimo fiz. promene, nestace i emocije.
srce kuca -> plasim se.
tehnike relaksacije
uspesno poboljsavaju raspolozenje ublazavanjem fiziolosih procesa.
Kenon i Bard
eksperimentisanje na zivotinjama, transakcija KM; dokaz -> uprkos nemogucnosti prenosa telesnih senzacija sa perif. R ispod nivoa preseka prema CNS, takve zivotinje prozivljavaju emocije. (kontraargument Dzejms-Langeovoj teoriji).
kontraargument Dzejms-Langeovoj teoriji
nekonzistentnost izmedju fizioloskih reakcija i emotivnog dozivljaja
strah
pracen ubrzanim radom srca, smanjenjem rada creva i znojenjem; medjutim iste reakcije prate i pozitivna uzbudjenja, pa cak i neemocionalna stanja, poput bolesti.
ako emocije nisu vise od fiziol. reakcije na S
emocije bi trebalo das e ugase istovremeno sa normalizacijom fizioloske funkcije. -> jasno je da traju duze od fizioloskog stanja i odrazavaju se i u njegovom odsustvu, a mnoge nisu pracene fiziol. promenom.
rad Kenona
jake emocije su obicno izazvane urgentnom reakcijom, bori se ili bezi.
javlja se u anticipaciji izmenjenog ponasanja i potrosnje dodatne energije u odgovoru na skoldjivi S.
Kenon i Bard
H: 2 subkortik. strukture, hipotalamus i talamus imaju kljucnu ulogu u medijaciji emocija, kako u regulaciji perifernih znakova emocija, tako i u prenosenju info do korteksa, na osnovu kojih se odvija k. obrada.
Kenon-Bardova teorija
info o S pristizu do kortikalnih senzornih zona i akt. ih, a m. kora salje komande kojima menja telesne funkcije.
ta petlja -> lisena emotivnog sadrzaja.
nastanak emocija -> kada signali pristignu u talamus, bilo direktno od senz. sistema, bilo posredno.
Kenon i Bard
karakter emocija -> uslovljen je nacinom akt. talamusa; ta ideja je nastala na osnovu exp. sa mackama kojima je uklonjen ceo korteks (ispolavaju potpuno integrisanu emo. reakciju, lazni bes, buduci da se javlja u odsustvu svesnog iskustva koje odlikuje pravi prirodni osecaj besa).
lazni bes
razlikuje se od pravog besa, moze se iazzvati blagom stim. i moze nastati spontano; gasi se neposredno nakon uklanjanja S:
emocije u vecoj meri
rezultat dinamickih i tekucih interakcija izmedju perif. faktora, posredovanih hipotalamusom i centralnih faktora posredovanih m. korom.
Sahter
redefinise Dzejms-Langeovo shvatanje;
postoji individualna interpretacija visc. akt. koja se odvija na osnovu S, konteksta, k. stanja i iskustva.
Safterova, kognitivna teorija emocija
emotivna stanja, kao sto su ljutnja, bes, srca, zavise od interpretacije situacije na osnovu prethodnog iskustva.
dokaz Sahterovog stanovista
m. kora u dobroj meri konstruise emocije na osnovu viseznacnih signala koji dolaze iz organizma, odnosno, da korteks akt. translira, cak i nespecif. periferne signale u specif. emocije.
prema Sahteru
korteks kreira kogn. odgovor na promene fizioloskih parametara, saglasan sa ocekivanjima ili drustv. kontekstom.
Damasio
dodatno oblikuje Sahterovo shvatanje; emocija i emotivno iskustvo su prica koju mozak kreira kako bi interpretirao telesne reakije.
autonomne reakcije na S
nisu uniformne i stereotipne u meri u kojoj je pretpostavio Bard; razlicita emotivna stanja pracena su nesto razlicitim autonomnim reakcijama.
uloga m. kore u ispoljavanju i obradi emocija
uklanjanje nje kod psa; dekortikovana zivotinja ispoljava reakcije iznenadnog i nekontrolisanog besa, lazni bes.
najneznija stim. -> agresivna reakcija, rezanje, ujedanje i snazan visceralan odgovor.
kontrola emocionalnih odgovora -> ispod nivoa kore, a uloga neokorteksa je u inhibiciji i obuzdavanju emocionalnih reakcija.
Dzejm Pejps
predlozio je postojanje emocionalnog nervnog kola.
primetio: prisustvo lezija i drugih ostecenja u nekoliko povezanih struktura medjumozga -> neki od tih regiona bi mogli biti centri emot. ponasanja.
Pejpsovo kolo
medjupovezane strukture, mamilarno telo hipotalamusa, prednji talamus, pojasnu koru, hipokampus i forniks.
Pol MekLin
pridruzuje i bademasta jedra i jos nekoliko drugih regiona -> ceo sistem dobija naziv limbicki sistem.
Klever i Bjuse
sindrom, majmunu uklanjanje slepoocne kore -> isti se sindrom dobija uklanjanjem samo bademastih jedara -> zivotinja drasticno menja ponasanje.
majmun sa ostecenim bademastim jedrima
ne ispoljava: strah i agresivnost
ispoljava: oralnu tendenciju (sto mu je bilo poznato pre operacije, ispituje stavljajuci ih u usta.
hiperfacija
vizuelne agnozije - nemogucnost prep. obj. uprkos ocuvanoj viz. percepciji.
hiperseksualnost.
Klever-Bjuseov sindrom
nema straha i agresivnosti, oraln atendencija, hiperfacija, vizuelne agnozije, hiperseksualnost.
ljudi sa bilat. ostecenjem bademastih jedara
nema straha i nemaju sposobnost prep. straha na licu drugih ljudi, a imaju i problema sa pamcenjem.
dokazi o neuroanatomiji emocija, exp. Oldsa i Milnera
pacovi, elektroda usadjena u specif. zonu u mozgu, dobijaju el. sok, ako se nadju u odredjenom delu kaveza.
H: pacovi ce nauciti da izbegavaju zabranjenu zonu kaveza.
elektroda je usadjena u jedro accumbens, septalnu regiju i hipotalamus, a el. sok bi navidoio ziovitnje da se stalno vracaju u zabranjeni deo kaveza.
1 varijanta testa: pedala cijim pritiskom pacov sam sebi aplicira el. spok; pacov ponavlja autostim. navedenih zona sve dok ne padne od isrpljenosti.
H: centar za uzivanje
mezolimb. siste, u zonama (nu. accumbens, septalna oblast i delovi hipotalamusa).
mesta + potkrepljenja
cija stim. izaziva ponavljanje, autostimulaciju; u hipotalamusu su, i iidu ka m. stablu.
medijalni snop
iz srM, prema hoT, ushodni snop; stim. izaziva potkrep.
inervira jedro accumbens.
stim. drugih delova m. kore ne uzaziva osecaj zadovoljstva.
stim. bademastih jedara
intenzivan osecaj straha
tehnike neuroodslikavanja
pracene obrasca akt. m. regija kod budnih IC koji u trenutku ispitivanja prozivljavaju specif. emociju.
zaljubljene osobe
snazna akt. insule i prednjeg dela pojasne kore i smanjena akt. zadnje pojasne kore, bdemastih jedara i prefrontalne kore.
osecaj tuge
pojacano akt. prednja pojasna kora, insula i dorz. deo m. mosta.
ispoljavanje ljutnje
pojacana akt. m. mosta i leva prednja pojasna kora.
aktivacija mozga
ne postoji jednoznacna, tokom ispoljavanja odredjene emocije, jer i prilikom oprecnih emoija, pojacano su akt. isti regioni, pojasna kora.
Lejn, studija neuroodslikavanja, 4 m. oblasti koje se akt. pri prozivljavanju svih emocija
- prednja pojasna kora i medijalna prefrontalna kora (uspostavljanje reprez. emoc. stanja)
- prednja insula (uklj. u obradu visc. info.)
- desna slepoocna kora (slozene senz. diskr. emoc. S i povlacenje mem. zapisa sa emoc. sadrzajem)
- zadnja pojasna kora (regulacija aut. funkcija).
pojasna kora
iznad zuljevitog tela, obavija u vidu pojasa, obuhvata Brodmanove oblasti 24, 25, 26, 30, 31 i 32.
anat. smisao, prednji i zadnji deo.
prednji deo pojasne kore
pripada petoslojnom alokorteksu.
zadnji deo
sestoslojna kora
prednja pojasna kora
prima aferente iz interlam. jedara i jedara sredisnje linije talamusa, kao i dp. aksona iz ventralnog srM, a salje A na anteriorno jedro talamusa.
zadnja pojasna kora
prima aferente iz povrs. jedara talamusa i subikuluma hipokampusa, a salje A na prefront. i obitofront. koru.
cela oblast pojasne kore
uklj. u obradu emocija.
prednja pojasna kora je vise ukljucena u emotivno.
zadnja pojasna kora, u kogn. nijansiranje.
V sloj prednje pojasne kore
vretenaste celije; razlika od tip. piramidnih N po prisustvu jednog apikalnog i jednog bazalnog dendrita koji celiji daju vretenasti oblik, kao i po 4x vecoj zapremini celijskog dela.
vretenasti N
ne uocavaju se na samom rodjenju, vec tek negde oko 4 meseca zivota, a prisustvo njih kod 4 meseca starih beba korelira sa njihovom sposobnoscu da drze glavu uspravno, da se sponano smeju i da viz. prate i dosegnu neki predmet.
jedna od afer. projekcija na prednju pojasnu koru
dolazi iz ventr. dela srM koji je ukljucen u pomenuti dop. sistem potkrepljenja, odnosno, ponasanja potkr. nagradom.
EEG merenja, prednje pojasne kore
snazan izvor m. talasa Fr 4-7Hz kod IC koji su mentalno fokusirani na resavanje problemskog zadatka.
amp. se povecava sa povecanjem tezine zadatka.
kod uzbudjenosti i ansk. IC, ti talasi se ne registruju.
akt. prednje pojasne kore kod anks. i ment. fokusiranih ljudi
oscilira izmedju dve krajnosti.
fokusiranje na problem, umanjuje anksioznost.
prikaz reci bez emotivnog sadrzaja
akt. zadnje pojasne kore
prikaz reci sa emotivnim sadrzajem
akt. prednje pojasne kore.
bademasta jedra
struk. bademastog oblika, unutar medijalnog dela slepoocnog reznja obe m. hemisfere. -> vazan deo limbickog sistema, cini nekoliko subkortikalnih struktura, zajedno ukljucenih u ispoljavanje emocija.
ostecenje b. jedara kod zivotinja, neposredno nakon rodjenja
simptomi koji najvise podsecaju na autizam kod ljudi.
ljudi sa ostecenim b. jedrima
nemaju sposobnost prep. straha na licu drugih ljudi, a imaju i problem sa pamcenjem.
bademasta jedra
pojacano akt. i kada se prep. tuzan izraz lica, ali ne i osecaj besa, tj. ljutnje.
bademasta jedra
centralna struktura u ispoljavanju osecaja straha.
bademasta jedra
sacinjena od nekoliko jedara grupisanih u bazolat. jedra, kortiko medi. jedra i centralno jedro.
primaju info iz svih senz. sistema
u bazolat. deo
info o neutralnom S iz odg. sistema, a odatle u kortikomed. nakon cega ide u centralno jedro.
glavna eferentna veza bademastih jedara
centralno jedro, ostvaruje veze sa centrima u hipotal. i m. stablu u kojima akt. 3 aspekta emoc. odgovora.
centralno jedro; veza sa lat. hoT inicira reakciju sa ANS
od koje zavise akt. fizioloskih promena koje su tipicne za reakciju straha i lucenje hormona.
centralno jedro; veza sa periakvaduktalnom SM srM
inicira promene ponasasnja.
projekcija bademastih jedara prema cerebralnom korteksu
izaziva subjektivan emotivni dozivljaj.
epilepticnom napadu
obicno prethodi osecaj intenzivnog straha, kao uvod i upozorenje ored napad.
orbitofrontalni korteks (OFC)
deo m. kore neposredno iza ocnih orbita; iznad se nalazi ceonog reznja.
prima info iz svih delova ceonog korteksa, kao i iz senz. sistema; ima bogate projekcije i na limb. sistem
informisan o svemu sto se desava na sp. sredini, o telesnim reakcijama i planiranim ponasanjima.
utice na akt. limb. sistema i posebno bad. jedara.
ostecenje OFC
znacajne promene u emotivnom odgovoru ljudi i ceste izmene crta licnosti.
uloga OFC u ispoljavanju emocija
studija slucaja Fineasa Gejdza, sredina 19. veka. prvi klinicki dokaz, OFC u ispoljavanju emocija.
lista ponasanja pod kontrolom OFC
anksioznost, apatija, iritabilnost, impulsivnost, i nedostatak emocija prema drugim ljudima.
nije specificno ukljucen u ispoljavanje neke emocije, vec je mesto na kojem se analiziraju i integrisu razl. info koje dolaze iz sp. i un. izvora.
OFC
povezan i sa pojasnom korom koja je interfejs izmedju procesa donosenja odluka u ceonoj kori i emoc. funkcija i delova mozga koji kontrolisu motoricko ponasanje.
dominacija desne hem
kad je rec o ispoljavanju emocija.
hipoteza hemisferne valence
desna hem. ukljucena u obradu negativni emocija, leva u obradu pozitivnih.
slepoocni rezanj
protok krvi nakon prezentacije foto sa srecnim izrazom lica, kontinuirano povecavanje, cak i nakon uklanjanja S; isti odg. naglo opada, nakon uklanjanja S kod ljutog lica.
leva slepoocna oblast
snaznija akt. za prikaz srecnog lica.
desna slpoocna oblast
snaznija akt. za prikaz ljutitog lica.
desna hem.
dominantna za prepoznavanje emocija
leva hem.
dominantna za prozivljavanje emocija.
akt. mozga
pod kontrolom horm. end. zlezda, a njihova akt. pod kontrolom NS, najvise hipotal. -> horm. pristizu do mozga i modif. njegovu akt.
emotivno znacajni dogadjaji
bad. jedra salju info. ANS; koji izaziva oslbadjanje adrenalina -> priprema za bori se ili bezi.
nasilno (agresivno) ponasanje
ponasanje ispunjenom emocijom mrznje i namerom da se nacini steta bicima i obj.
predatorska agresivnost
ponasanje vezano za zadovoljenje potrebe za hranom i ona ne dovodi do znacajne akt. ANS.
afektivna agresivnost
nije motivisana trazenjem hrane, pracena je snaznom akt. ANS i vokalizacijom.
2 tipa agresije
ucesce som. i visc. moto sistema; posredovana razlicitim nervnim outevima u istim regionima mozga, badedmastim jedrima, hipotal, srednjem mozgu i na razl. nacin su regulisana polnim horm. i neurotransmiterima.
ispoljavanje predatorske agresivnosti
akt. kortikomedijalna grupacija bademastih jedara -> dovodi do akt. lat. hipotal. i ventr. tegmentuma sr. mozga.
ispoljavanje afekt. agresivnosti
akt. bazolat. grupacija bad. jedara, medijalni deo hipotal. i periakvad. sm srMozga.
smanjenje nivoa muskih polnih hormona
praceno je smanjenjem agr. ponasanja.
tretiranje kastriranih miseva testosteronom
povecalo ucestalost agr. ataka.
kod tenki, uklanjannje polnih zlezda
ne dovodi do pormena u ispoljavanju agr. ponasanja.
tokom ispoljavanja agr. ponasanja
dolazi do promene oslobadjanja testosterona i kortizola.
misevi i majmuni
nakon borbe 2 muzj. pobednik ima povisen nivo testosterona i snizen nivo kortizola. kod gubitnika obrnuto.
kortizol
konsolidacija memorije; gubitnik nece zaboraviti ko je bio pobednik, nece napraviti istu gresku ponovo.
serotonin, studije na zivotinjama
neg. korelacija izmedju step. akt. serot. sistema (nivoa serotonina) i agr.
smanjen nivo serotonina ili akt. serotoninskog sistema
uoceni kod ljudi koji ispoljavaju agr. u alkoholisanom stanju.
emocije
specif. tip adapt. ponasanja, oblikovan prirodnom sel, koim se vrsi podesavanje fiziol, psihol. i bihejvioralnih parametara organizma, tako da se uveca sposobnost reakcije na pretnje i mogucnosti u razl. situacijama.
ukupan repertoar emocija
nastao usled sel. pritiska sa kojim su se suocavali nasi preci.
podrska stanovista emocija kao motiv. programa
ljudi u razl. kultura koriste iste osn. emocionalne izraze u slicnim situacijama.
primati pokazuju neke od bazicnih izraza emocija u sl. situacijama
kod ljudi, nervni hardver za prep. i anal. emocija.
emotivno vezivanje za potomstvo ili makar privremeno za partnera
preduslov prenosenja gena na sledecu generaciju.
osnovne negativne emocije
evoluirale zarad odgovora na averzivne S.
razlikuju se od +, jer preovladjuuju i po tome sto su specificne -> uvek postoji vrsta pretnje vise, nego + mogucnsti.
neadekvatan odg. na pretnju i opasnost -> zivotno vazne posledice
strah
za prezivljavanje, (i ljutnja) imaju ulogu da suze fokus nase paznje na trazenje izlaa odnosno spasenja.
povezan sa povlacenjem, a ljutnja sa napadom i agresivnoscu.
tuga
neg. emocija, ne prati specif. obrazac ponasanja.
tera nas da se povucemo iz akcije, smatra se oblikom samokaznjavanja koji nas motivise da stitimo decu i bliznje.
pozitivne emocije
manje izrazene od negativnih.
mogu posluziti sirenju fokusa i znanja, ili vidika.
cetiri osnovna pozitivna emocionalna stanja
radost, zainteresovanost, zadovoljstvo i ljubav.
depresija
cesce se javlja kod zena, epistemoloska prevaga.
neki tipovi anksioznih poremecaja i poremecaja zavisnosti
cesce kod muskaraa.
depresija
najvecom indencom se javlja od 25 do 44 godine.
kognitivni poremecaji
najvecom incidencom se javljaju kod osoba starijih od 65 godina.
epistem. podaci
svake god. 20% odrasle populacije ce ispoljiti enki psihijatrijski simptoim, a trecina ljudi ce jednom u zivotu ispoljiti neki oblik poremecaja raspolozenja.
pocetak 20. veka
cetvrtina pacijenata u psihijatrijskim ustanovama je patila od psihoze sa paranoidnim tendencijama, euforijom, impulsivnoscu i dubokim promenama u strukturi misljenja.
preokret, 1911. Noguchi, mozak osoba koje pate od te psihoze
je tesko ostecen sifilisom, antibiotik desetak godina kasnije.
Kreplin, prvi opis simptoma sizofrenije
paranoja, prividjenja, aud. halucinacije, izopaceno emo. ponasanje, bizarni poremecaji misljenja. -> nazvao mladalacka demecija.
Bleuler
uvodi termin sizofrenija, kljucni simptom je disocjativno razmisljanje, tj. poremecaj logicke strukture misljenja.
moderniji istrazivaci, simptomatologija sizofrenije
aud. halucinacije, prividjenja, promena afekta.
dve grupe:
+ -> prisustvo izmenjenih, abnormalnih stanja (halucinacije, prividjenja, pojacana motorika).
- -> odsustvo, gubitak norm. funkcija (zaravnjeno ispoljavanje emocija tokom prozivljavanja jakih emocija.
roditelji, brace i sestre obolelih od sizofrenije
imaju povecan rizik od oboljevanja; smanjuje se stepenom gen, srodnosti.
sto veci br. gena odredjuje neku osobinu
to je i uticaj sredina na ispoljavanje te osobine veci.
stepen konkordanse (Shz kod 2 blizanca)
iznosi 50% za jednojajcane i 17% za dvojajcane blizance.
geneticki lokus za shz
rastrkani na 15 od 23 hromozoma u genomu coveka.
geni sa vecom incidencom kod obolelih
za protein neuregulin 1 -> regulacija akt. NMDA, GABA ACh R.
disbajndid - ucestvuje u sinap. plasticnosti
gen za katehol-O-metil-transferaza (COMT) -> enzim, ucestvuje u metabolizmu dopamina.
G72 protein -> ucestvuje u akt. glutaminskog sistema.
deca starijih oceva imaju vecu sansu da obole od shizofrenije.
shz
prosirene lat. komore u odnosu na zdrave.
75% obolelih od shz
zapremina hipokampusa i bademastih jedara, znacajno je manja, nego kod zdravih.
povecanje lat, usled atrofije struk. limb sistema, jer su oko njih.
jacina simptoma bolesti, shz
+ korelacija sa stepenom citoarhitekturalne dezorganizacije.
veliki br, obolelih, shz
smanjena velicina vermisa malog mozga, delje zuljevito telo, neuob. citoarhitektura ceone kore.
hipoteza o hipofrontalnosti
manji step. akt. ceone kore kod osoba obolelih od shz.
simptomi amfetaminske psihoze
oni koji koriste amfet. -> simptomi slicni shz.
amfetamin
pojacava ef. kateholamina, pre svega dopamina, jer sprecava njihovo eliminisanje iz sinapse.
njegovi ef. se mogu ukliniti brzo, jednom injekcijom hlorpromazina (antagonista dop. R)
primena hlorpramzina i lekova iz grupe fenotiazina
revolucija u lecenju od shz; ublazavaju ili potpuno eliminisu simptome kod velikog br. ljudi.
prva generacija neurleptika
antipsih. lekovi sa antishz. delovanjem.
hlorprozamin (kao fenoziazini i butirofenoni) -> blokator presinapt. D2 R za dopain (u neuronima mezolimb. sistema).
neki pacijenti
ne reag. na lekove za modulaciju akt. dop. sistema.
klinicka ef. II gen. antipsih. -> atipicni neuroleptici (dovodi u pitanje ispravnost dop. H).
dopaminska hipoteza shz
osnovni uzrok shz je akt. dopaminskog sistema
prilog: dugogodisnja terapija obolelih od Parkinsonove bolesti (smanjena akt. dopaminskog sistema, usled stradanja dop. neurona), prekursorom dopamina, L-DOPA, dovodi do simptoma koji podsecaju na shz.
atipicni neuroleptici
klozapin -> sel. blok. serotoninski sistem, 5-HT2a receptor za serotonin (deluju i na druge R, D2).
jednako efikasni u tretiranu + simptoma, kao i tipicni, ali efikasniji od starih u olaksavanju - simptoma.
glutamatna hipoteza, shz
shz je uslovljena smanjenom akt. glutamatnog sistema.
udarac dop. H shz
atipicni neuroleptici povecavaju oslobodjanje dop. u prednjem mozgu.
komb. tretman atipicnim neurolepticima i L-DOPA daje najbolje ef.
mnogi pacijenti oboleli od shz imaju normalan nivo dop. metabolita u mokraci.
jedinjenje fenilciklidin (PCP)
prvobitno sintetisano kao disasocijativni anestetik -> izaziva simptome slicne shz, delije kao psihomimetik.
ostvaruje ef. vezujuci se NMDA receptor i delujuci kao njegov antagonist, sprecavajuci glutamat da ostvari svoja normalna dejstva.
anksioznost
negativno raspoloznenje; odlikovano brigom, negativnim osecanjima, pracenim specif. somatskim, kogn. i ponasajnim manifestacijama, bez neposrednog uzroka i povoda.
anksioznost
normalan repertoar, odbrambreni mehanizam povecane svesti i reaktivnosti, sa ciljem da se suocimo sa novom situacijom ili uslovima sredine.
anksioznost u velikoj meri ili ucestalo ili bez odgovarajuceg konteksta
utice na norm. funkcionisanje, smatra se patoloskim ponasanjem.
ispoljavanje anksioznosti
strukture limbickog sistema; bademasta jedra,
ispoljavanje anks.
dve grupacije jedara unutar bad. jedara:
bazolat. kompleks (BL) i centralno jedro.
bazolat. kompleks, BL
prima aferentne ulaze o potencijalno neg. signalima iz talamusa i senzorne asoc. kore
direktno akt. centr. jedro pomocu ekscitat. glutamatnih vlakana.
akt. GABA inh neurone koji su izmedju BL i centr. jedra.
centr. jedro
glavni ef. izlaz iz bad. jedara.
inh. GABA N projektuju se do hipotal. i m. stabla, a akt. tih struktura izaziva somatske manif. anksioznosti. projekcije u druge strukture baz. prednjeg mozga, izazivaju disforiju povezanu sa anks.
neuroni BL
akt. N u susednom jedru BNST, koji se projektuju u iste regije, kao i centr. jedro.
regulacija anks.
bad. jedra i delovi prednjeg mozga, poput medijalne prefrontalne kore (PFC) i prednje pojasne kore.
meta u terapiji anksioznih poremecaja
neurotransmisija posredovana gama-aminobuternom kiselinom (GABA) u bademastim jedrima.
GABA
glavni inh. neurotransmiter i vazan faktor ravnoteze izmedju akt. i inh. CNS; deluje na dva osn. tipa R.
jonotropni GABAa R
brzo delujuci, ligand-zavisni jonski kanali za Cl.
akt. izaziva fazicnu inh. neurona.
GABAb
spregnuti sa proteinom G i sa kalanima za kalcijum ili kalijum, preko kojih izazivaju sporu i produzenu inh.
infuzija GAVA ili antagonista GABA R u bademasta jedra
dovodi do smanjena anks. reakcije.
benzodiazepini
pojacavaju ef. endogenog GABA, izazivajju snazan anksioliticki ef.
(suprotan ef. izaziva inh enzima koji ucestvuju u sintezi GABA).
GABA interneuroni
ukljesteni izmedju BL i centralnog jedra; glavna meta eksc. projekcija iz PFC.
sporo deakt. struje kalijuma koje imaju sposobnost da modif, obrazac nadrazljivosti u odg. na promene ukupne akt. bdemastih jedara.
depresivna epizoda
20% populacije tokom najmanje jednu u zivotu.
depresija
poremecaj raspolozenja; kod zena i starijih od 40 god.
simptomi: neraspolozenje, pesimizam, gubitak interesa, umor, gubitak energije i apetita, gubitak koncentracije i poremecaj strukture sna. moze biti fatalna i zavrsiti se suicidom.
geneticke studije depresije
visok stepen naslednosti; konkordantnost kod monozigotnih blizanaca (60%), kod dizigotnih (20%) i jednaka je, bez obzira da li su ziveli zajedno ili odvojeno.
distimija
blagi oblik promene raspolozenja, pati 2% populacije. blago progresivan karakter, retko prodje spontano, potrebno ju je leciti.
unipolarna depresija (depresija major)
stanje, periodi neraspolozenja koji alterniraju sa periodima norm. raspolozenja; pogadja 13-20% ukupne populacije i cesca je kod zena.
ako su simptomi duzi od dve nedelje, dijagnostikuje se kao klinicka depresija.
bipolarni poremecaj (manicno-depresivna psihoza)
periodi loseg raspolozenja, alternacija sa periodima ekspanzivog ponasanja (hiperakt, pricljivost, osecaj viska energije).
pogadja 5% populacije, jednako muskarce i zene.
dva tipa bipolarnog poremecaja
tip I -manicne epizode se smenjuju periodima depresije ili normalnog raspolozenja
tip II - hipomanija alternira sa epizodama jake depresije.
tehnike neuroodslikavanja
kod pacijenata sa depresijom se menja funkc. akt. prefrontalnog koretksa i limb. sturktura (regija koje regulisu afekt).
regije promenje akt. kod depresivnih ljudi
ventromed. deo prefrontalnog korteksa (vmPFC)
lat. orbitofront. korteks (lOFC)
dorzolat. prefr. korteks (dlPFC)
prednja pjasna kora
ventralni strijatum (+nu accumbens)
hipokampus
bademasta jedar
Pejpsovo
integrisano kolo; pojasna kora, bad. jedra, hipokampus; regulacija raspolozenja i kontekstualnog ucenja i pamcenja.
vmPFC
reakcija na bol, agresivnost, seksualna funkcija i ponasanje vezano za unos hrane.
lOFC
procena rizika i modulacija stresnog af. stanja.
vmPFC i lOFC
reciprocno akt. u odnosu na dlPFC koji ima ulogu centr. izvrsioca radne memorije i obavlja egzekutivne funkc. i nadzire paznju.
pojasna kora
uloga u potkrepljenju ponasanja
funkc. odslikavanja, kod pacijenata sa unipol. depresijom
pojacan akt. vmPFC i lOFC, a smanjena dlPFC.
hiperakt. vmPFC
pojacana osetljiost na bol, anksioznost, depresivne misli.
smanje akt. dlPFC
psihomot. usporavanje, apatija, deficit paznje i radne memorije.
smanjena interakcija izmedju bad. jedara i pojasne kore
gubitak inh. uloge u emocionalnom nijansiranju; dodatno umanjena motivacija i raspolozenje.
hipokampus
posebna osetljivost u depresiji; konzist. smanjenje zapremine, stepen smanjenja proporc. trajanju depr. epizoda.
urodjene morfometrijske odlike hipokampusa (manja zapremina)
faktor koji predisponira depresiju.
smanjenje hipokampusa u depresiji
posledica preterane akt. i gubitka regulacije neuroendokrine ose.
pacijenti, unipol. depresija
povecan nivo hormona stresa, posebno glukokortikoidnog hormona kortizola.
hronicno povecanje nivoa kortizola i gustine njegovi R (GR) u neuronima hipokampusa
izaziva smrt hipokampalnih neurona, pa time i atrofiju.
atrofija hipokampusa
pojacava neuroendokrinu disfunkciju.
hronican stres
disregulacija hipotalamo-hipofizicno-adrenalne ose (HPA) usled cega se i bez postojanja sp. stresora odrzava visok nivo hormona stresa u cirkulaciji.
povecana akt. HPA ose
akt. i imunski sistem i oslobadjanje proinflamatornih faktora -> doprinos metabolickoj i neuroend. disregulaciji -> osecaj hronicnog umora koji osecauju osobe obolele od depresije.
hipotalamo-hipofizno-adrenalna osa
regulacija oslobadjanja hormona stresa.
oslobadjanje kortizola iz nadbubrezne zlezde
direktna kontrola hormona adrenokortikotropnog hormona hipofize (ACTH).
oslobadjanje ACTH
zavisi od nivoa hipotal. kortikotropnog oslobadjajuceg hormona (CRH).
hronicno povecanje kortizola
znacajni smanjenje neurotrofni faktora u mozgu, posebno neurotrofnog faktora-2 (BDNF) u hipokampusu. smanjen kod depresivnih pacijenata.
neurotrofna hipoteza patogeneze unipolarne depresije
hronican stres i geneticka predispozicija uslovljavaju povecanje nivoa kortizola i promenu plasticnosti usled smanjenja nivoa BDNF.
oporavak i remisija depresije zavise od uspostavljanja normalnog nivoa BDNF.
monoaminska hipoteza nastanka depresije
komplementarna sa neurotrofnom hipotezom; depresija se javlja usled smanjenja nivoa monoam. neurotrans, posebno serotonina i noradrenalina u mozgu.
serotoninski i noradrenalinski N
nalaze se u jedrima u m. stablu, a njihovi A inerviraju limb. siste, prefr. koru i strukture ukljucene u regulaciju raspolozenja.
test supresije deksametazonom
na ukljucenost HPA ose i hormona stresa u etiologiju depresije ukazuje.
DEX
sintetski kortizol; ubrizgan zdravom IC, smanjuje nivo oslobadjanja prirodnog kortizola (neg. povratna sprega).
kod obolelih od depresije, usled gubitka regulacije HPA ose, ubrizgan, smanjuje nivo oslobadjanja endogenog kortizola.
kod izlecenih, ponovo osetljivost na DEX.
model anucene bespomocnosti
zivotinje izlozene neprijatnim S koje ne mogu da izbegnu, postaju hiperakt, nervozne, visok nivo kortizola i smanjena sposobnost ucenja.
nakon nekog t -> odustaju od pokusaja da izbegnu stetne S i razvijaju anhedoniju i ponasanje nalik na depresivno (praceno smanjenom funkc. serotoninskog sistema).
razvijena geneticki linija pacova
kao model depresije; smanjena lokomotorna akt, smanjena telesna tezina, produzena REM faza, teskoce u ucenju.
