III - ponasanja motivisana unutrasnjim potrebama

Question 1

sva ponasanja organizma

Answer 1

motivisana su unutrasnjim potrebama ili sp. nadrazajima.

Question 2

un. potrebe organizma

Answer 2

izraz su odredjene neravnozeze, ili unutar organizma ili organizma i okoline.

Question 3

unutrasnje potrebe

Answer 3

bioticke i abioticke

Question 4

bioticke

Answer 4

psoledica fizicko-hemijskih poremecaja un. miljea, odnosno, poremecaj homeostaze.

odrzavanje homeostaze, nuzno za odrzavanje integriteta i prezivljavanje svake individue.

Question 5

organizmi tokom evolucije

Answer 5

razvoj regulatornih mehanizama pomocu kojih vrse detekciju (R) i korekciju (efektori i ponasanje) nastalih promena.

Question 6

bioticke potrebe sisara (i coveka)

Answer 6

I - potreba za kiseonikom
II - za odrzavanjem stalne telesne temperature
III - za hranom
IV - za vodom
V - za reprodukciju

Question 7

hipotalamus

Answer 7

centralna uloga u procesima i ponašanjima koja imaju za cilj zadoviljenja biotickih ptoreba.

(u njemu su specijaliz. jedra zaduzena za obradu signala o promeni parametara un. sredine koja inciraju i koordinisu fizioloske procese)

krajnji rezultat je postizanje homeostaze ili zadovoljenje odredjene un. potrebe.

fizioloski procesi kojima se postize homeostaza, obicno sadrze humoralnu (endokrinu), visceromotornu (promena akt. nekog un. organa) i somatomotornu (ponasanje) komponentu.

Question 8

endotermija

Answer 8

odrzanje stalne telesne temperature, proizvodnjom toplote u metabolickim procesima.

Question 9

ektotermni organizmi

Answer 9

odrzavaju stabilnu telesnu temperaturu u relativno uskim granicama; kod njih procesi odrzanja stalne telesne temperature zavise od sp. faktora i ponasanja (promena stanista, izlozenosti tela, debljine pokrivaca).

Question 10

endotermija

Answer 10

visoka energetska cena, polovina energije na održavanje stalne tel. temp.

veca autonomiju organizma od stalno promenljivih uslova sp. sredine; sve reakcije u organizmu optimalno se odigravaju na temperaturama od 36-38 stepeni Celzijusa.

moguc dugotrajan misicni rad, bez brzog zamaranja.

Question 11

koncept stalne telesne temperature

Answer 11

stalna temperatura krvi, 36.7 stepeni C.
nadgledaju je termosenzitivni neuroni koji se nalaz eu nekoliko delova mozga u KM.

Question 12

prednji hipotalamus

Answer 12

najvazniji centar za nadgledanje i regulaciju stalne telesne temeprature; N detektuju promene temperature krvi cak od 0.001 stepeni C.

detekcija se zasniva kao i kod perifernih termorec. na prisustvu TRPV kanala.

Question 13

najmanja odstupanja od temperature

Answer 13

promena otvorenosti i provodljivosti jonskih kanala.

Question 14

detektovana promena tel. temperature

Answer 14

neuroni prednjeg. hipotal. izazivaju fiziol. reakcije koje sadrze humoralnu, visceromot. i somatomot. komponentu reakcije.

Question 15

humoralna reakcija

Answer 15

zahteva neuroendokrinu akt. hipotalamusa i hipofize i perifernih zlezda.

Question 16

visceromotorna reakcija

Answer 16

zacinje u medijalnoj preoptickoj oblasti hipotalamusa (mPOA).

Question 17

somatski motorni odgovor

Answer 17

zacinje u lateralnom hipotalamusu.

Question 18

odstupanje od stalne tel. temp.

Answer 18

termorec. neuroni prednjeg hipotal. akt. humoralnu komponentu odgovora, tj. parvocelularne N hipotal. koji oslobadjaju tireotropni oslobadjajuci hormon (TRH).T

Question 19

TRH

Answer 19

oslobadja se u krvotok u nivou hipofize, u kojoj stimulise specijal. elije hipofize da oslobode tierotropni simulirajuci hormon (THS):

Question 20

THS

Answer 20

oslobadja se u sistematsku cirkulaciju, kojom stize do stitne zlezde.

Question 21

stitna zlezda

Answer 21

pod uticajem TSH oslobadja tiroidne hormone (T3 i T4), a oni deluju mobilisuce na tkivo i jetru i uslovljavaju pojacanu razgradnju rezervnih materija, pojacavanje metabolizma i povecano oslobadjanje toplote.

Question 22

viscermoto. odgovor

Answer 22

smanjenje temp. sastoji se u suzenju krvnih sudova u kozi i polerekciji, cime se smanjuje gubitak toplote preko povrsine koze.

nevoljni somatski odgovor je drhtanje.

Question 23

drhtanje

Answer 23

posledica sitnih kontrakcija skel. mis. tokom koje se energija ne trosi za pokret, vec se oslobadja u vidu toplote.

Question 24

voljni somatski odgovor

Answer 24

svrsishodno ponasanje usmereno ka smanjenju gubljenja toplote.

Question 25

reakcija na povecanje temperature

Answer 25

smanjenje energ. metabolizma, smanjenje oslobadnja TSH, preusmeravanje krvi u kozne krvne sudove i inicira ponasanja koja ce omoguciti rashladjivanje.

kod nekuh sisara, iniciranje nevoljnog motornog odgovora (drhtanje psa).

kod coveka se aktiviraju znojne zlezde.

Question 26

unos hrane

Answer 26

izvor energije potrebne za funkcionisanje organizma; energiju i vitamine i minerale.

Question 27

bazalni metabolizam

Answer 27

osnovna dnevna potreba za energijom koja obezbedjuje odrzanje integriteta organizma i odrzanje telesne temp.

cak 8% dnevnih potreba za energijom trosi se na varenje hrane i ostatak, od oko 35% trosi na kretanje i druge oblie ponasanj.a

Question 28

metabolizam

Answer 28

skup svih procesa

Question 29

katabolizam

Answer 29

proces razgradnje slozenih molekula na jednostavnije

Question 30

anabolizam

Answer 30

procesi sinteze slozenih molekula iz jednostavnijih.ne

Question 31

energetska ravnoteza

Answer 31

ravnoteza izmedju procesa ragradnje i procesa sinteze (unos/potrosnja energije).

Question 32

kolicina hrane koju jedinka uzima u normalnim prilikama

Answer 32

prilagodjena je metabolickim potrebama i odrzanju stalne telesne tezine.

Question 33

potrebna kalorijska vrednost hrane

Answer 33

zavisi od energ. potreba, tj. stepena i vrste aktivnosti koju organizam obnavlja.

Question 34

stanje mirovanja

Answer 34

organizam trosi manje energije, nego kad je aktivna.

povecanje energetske potrosnje, povecava se i potreba za kaloricnom hranom.

kalorijska potreba, povecava se i sa smanjenjem sp. temp. -> zimi usled povecanog bazalnog metabolizma uzimamo vece kolicine hrane, nego leti.

Question 35

unos hrane

Answer 35

mehanicko usitnjavanje u usnoj duplji, u zelucu i pocetnom delu tankog creva nastavlja se hem. razgradnja hrane na jednostavnije molekule pomocu digestivnih enzima.

slozeni ugljeni hidrati iz hrane (polisaharidi) razgradjaju se na jednostavne ugljene hidrate (monosaharide).

Question 36

glukoza

Answer 36

najvazniji monosaharid.

Question 37

masti iz hrane

Answer 37

razgradnja na masne kiseline

Question 38

proteini

Answer 38

razgradnja na amino kiseline i dipeptide.

Question 39

apsorptivna faza

Answer 39

glukoza, masne kiseline, i amino-kiseline se apsorbuju kroz zid tankog creva i ulaze u krvotok kojim stizu do celija organizma. celije preuzimaju hranjive materije i koriste ih u celijskim procesima. u celijama se glukoza i masne kiseline koriste kao izvor energije, dok aminokoseline koristi za sintezu proteina.

Question 40

insulin

Answer 40

preuzimanje glukoze iz krvi u celije, zavisi od hormona pankreasa.z

Question 41

rezervne materije

Answer 41

visak glukoze i masnih kiselina koji nije preuzet u celije.

Question 42

glikogen

Answer 42

osnovne rezerve materije u organizmu su slozeni ugljeni hidrat koji se u ogran. kolicini skaldisti u misicima i jetri.

Question 43

trigliceridi

Answer 43

deponuju se u neogran. rezervama masnog tkiva.

Question 44

uloga rezervnih materija

Answer 44

kod endostatka hrane, organizma moze da mobilise rezerve i normalno funkcionise do narednog obroka.

Question 45

glukagon

Answer 45

hormon pankreasa, kontroloa razgradnje glikogena (razgradnja i uz kateholamin iz nadbubrezne zlezde).

stimulise celije jetre da razrade glikogen -> glukoza se oslobadja u krv.

ako organizam tokom nekoliko sukcesivnih dana deprivira od hrane, trose se rezerve glikogena, pocinje mobilizacija rezervi masnog tkiva.

Question 46

ranije shvatanje gladi

Answer 46

rezultat promena u gastro-intestinalnom sistemu, prvenstveno u zelucu.

osecaj gladi, posledica kontrakcija zeluca -> osecaj da nam krce creva,

hirursko odstranjenje zeluca - osecanje gladi, kao i zivotinje kojima su prekinute nervne veze uzmedju zeluca i mozga.

osecaj sitosti - rasezanje zeluca nakon uzimanja hrane -> zivotinje kojima se zeludac napuni internim i nehranjivim materijalom, nakon kratkot t osecaju glad i nastavljaju da jedu.

ako se zeludac napuni kalorijski bogatom hranom, zivotinja prestaje da jede,

Question 47

istezanje zeluca

Answer 47

aktivira autonomna vlakna X kranijalnog nerva (vagus) koji nose signale o istegnutosti zeluca do jedra solitarnog puta (u produzenoj mozdini).

medjutim: stepen istegnutosti zeluca nije vazan signal sitosti i gladi.

Question 48

osecaj gladi, apetit i ponasanje za unos hrane

Answer 48

zavisi od dve vrste signala, kratkorocnih i durogorcnih.

Question 49

kratkorocni signali sitosti

Answer 49

koliko i kada cemo jesti; insulin i glukagon u cirkulaciji.

Question 50

insulin

Answer 50

hormon; oslobadja ga pankreas, osnovna uloga je regulacija nivoa glukoze u krvi i njenog preuzimanja iz krvi u celije organizma.

oslobadjanje i koncentracija u cirkulaciji zavise od unosa hrane i frekvencije uzimanja hrane.

Question 51

insulin, vreme

Answer 51

kad prodje dovoljno vremena izmedju obroka, nivo insulina u cirkulaciji je nizak.

Question 52

cefalicna faza (insulin)

Answer 52

pocetna faza oslobadjanja, pocetak pre nego sto smo poceli da jedemo, u anticipaciji obroka.

Question 53

digestivna faza (insulin)

Answer 53

pocinje unos hrane, nivo insulina u krvi se povecava; prvi molekuli glukoze unete hranom dospevaju iz creva u krv.

Question 54

apsorptivna (intestinalna) faza

Answer 54

nivo insulina u krvi dostize maksimum, poklapa se maksimalmim povecanjem nivoa glukoze koja se apsorbuje iz creva u krv.

kako protice vreme od obroka, nivo glukoze u krvi opada, spusta se nivo insulina u cirkulaciji.

kod zdravih, varijacija nivoa insulina je u korelaciji sa periodima unosenja hrane.

Question 55

nizak nivo insulina u krvi

Answer 55

signal je da hranu treba uzeti, dok je visok nivo insulina u krvi znak da je hrana uneta i razgradjena.

utvrdjeno je da insulin, osim sto pomaze transport glukoze iz krvi u celije, deluje kao signalni molekul u CNS koji ucestvuje u regulaciji apetita i ponasanja vezanog za unos hrane.

Question 56

oreksigneticki

Answer 56

nizak nivo insulina nekoliko sati nakon poslednjeg obroka, u smeru povecavanja subj. osecaja gladi, dok visok nivo insulina u krvi (postepeno dolazi tokom obroka bogatom uglj. hidratima), deluje anoreksicki (smanjuje subj. osecaj gladi).

Question 57

nizak nivo insulina

Answer 57

povecano oslobadjanje glukagona, cija je uloga da podstakne celije jetre da svoje ogranicene zalihe energije u vidu slozenog secera, glikogena, razgrade do glukoze i oslobode glukozu u krv.

Question 58

nivo glukagona

Answer 58

zavisi od nivoa glukoze u krvi, ta 2 hormona imaju reciprocnu signalnu ulogu u regulaciji subj. osecaja gladi sitosti.

promene nivoa insulina i glukagona, javljaju se ciklicno izmedju dva obroka, oni se smatraju kratkorocnim regulatorom sitosti i gladi.

Question 59

holecistokinin (CKK)

Answer 59

kratkorocni regulator sitosti;

hrana bogata mastima stimulise da creva da ga oslobode.

dodatno pojacava lucenje insulina tokom apsorptivne faze.

Holecistokinin cirkulacijom, stize i do mozga, ostvaruje svoje delovanje kao jedan od regulatora sitosti.

Question 60

grelin

Answer 60

oslobadjaju celije zeluca, deluje kao oreksigenicki signal u kratkorocnoj regulaciji ponasanja vezanog za unos hrane.

Question 61

kratkorocni signali

Answer 61

krvotokom transport do mozga; (u oblasti area postrema) koja je u IV m. komori, u nivou jedra solitarnog puta, prelaze iz krvi u nervno tkivo. tu su neuroni na koje CKK i grelin deluju, prenoseci info iz creva do m. stabla i prednjeg mozga.

Question 62

dugorocni signali sitosti i gladi

Answer 62

zavisi od energetske ravnoteze, izmedju unosa hrane i potrosnje energije tokom perioda od nekoliko dana.

Question 63

hipoteza dvojnog centra

Answer 63

jedna od prvih, u hipotal. su 2 centra koja regulisu ponasanje:
centar za glad u lat. hipotal. (LH)
centar za sitost u ventromed. hipotalamusu (VMH).

Question 64

exp. misevi, lediran LH

Answer 64

gubi osecaj gladi, odbija franu (afagija) i vodu (adipsija), neaktivna, rapidno gubi na telesnoj tezini.

Question 65

lateralni hipotal. sindrom

Answer 65

promene koje nastaju nakon lezije LH.

Question 66

elektricna stimulacija LH

Answer 66

pojacan apetit, halapljivo uzimanej hrane cak i kad je sita.

Question 67

lezija VMH

Answer 67

hipergafija i povecanje tel. tezine.

Question 68

ventromedijalni hipotalamicki sindrom

Answer 68

jedu i prejedaju se samo, ako je hrana lako dostupna; ne trude se da dodju do hrane, ako im je nedostupna; unose manje od normalne zivotinj.

Question 69

stimulacija VMH

Answer 69

zivotinja prestaje da uzima hranu

Question 70

osecaj sitosti i gladi

Answer 70

zavisi od sel. akt. 2 suprotstavljena centra u mozgu; prema jednoj teoriji, akt. hipotal. centara, zavisila bi od nivoa glukoze u krvi, kao sto i nivo glukoze, uslovljava kratkorocnu glad. -> covek oseca glad nekoliko sati nakon obroka kad se nivo secera u krvi ne menja mnogo (nisu u pravu).

Question 71

lipostaticka hipoteza

Answer 71

organizam ima snaznu tendenciju da odrzi stalan nivo masti; Gordon Kenedi.
pratio ponasanje misa sa ostecenim VMH.

Question 72

mis sa ostecenim VMH

Answer 72

nekoliko nedelja nakon postecenja, izrazita hiperfagija, dobijanje na telesnoj masi; dinamicka faza.

staticka faza, svi su nastavili sa unosom norm. kolicine hrane, stabilna telesna masa (veca od one pre lezije).

kad bi se prehranjivali (povecana masa)
sami regulisu unos hrane (smanjen unos).

deprivirani od hrane (gube na masi)
dopusten pristup hrani (normalan unos hrane).

Question 73

exp. lezije LH

Answer 73

nakon pocetke afagije i znacajnog gubitka telesne mase ulaze u stabilnu fazu u kojoj ponovo sticu sposobnost norm. unosa hrane.

Question 74

exp. Kenedija

Answer 74

VMH, LH -> regulacija apetita
glukoza i nivo masnih rezervu -> regulisu unos hrane.

Question 75

gojazni misevi

Answer 75

sel. i asortivno ukrstanje, gojazan soj, ob soj.

Jackson lab, Sakramento

Question 76

parabioticki eksperiment

Answer 76

spajanje krvotoka normalnog i ob misa, ista krv cirkulise kroz oba organizma; ob mis reaguje smanjenjem unosa hrane i gubitkom tel. mase, dok normalan ne menja svoje ponasanje.

H: u krvi normalnog misa je neki hormon, koji s ekod gojaznog ne nalazi.

mutiran Ob gen kod ob soja.

Question 77

Dzefri Fridman, Ob

Answer 77

ob gen nosi info za sintezu horm. molekula -> leptin; odgovoran za ef. u parabiotickom exp. (ubrizgan ob misu, mis regulise hranu, smanjuje telesnu tezinu).

Question 78

leptin

Answer 78

sinteza i oslobadjanje iz celija masnog tkiva -> adipocita

nivo oslobodjenog u cirkulaciji zavisi od ravnoteze ragradnje i sinteze rezervi masnog tkiva.

Question 79

spontano gojazni ob misevi

Answer 79

mutiran gen za leptin, adipocite uprkos stalnom unosu hrane ne proizvode leptin -> stalno povise apetit i potreba za unosom hrane.g

Question 80

gojaznost kod ljudi

Answer 80

makar kod vecine, nije uslovljena mutacijom gena za leptin (gojazni ljudi su imali normalan gen za leptin, osim srodnika iz iste porodice).

Question 81

koncentracija leptina

Answer 81

zavisi od odnosa unete hrane i potrosene energije.

uravnotezeno -> rezerve masnog tkiva su u normali, masti se ne ragradjuju/dopunjuju. -> adipoceite povecavaju nivo oslobadjanja leptina u cirkulaciju.

manji unos hrane/veca fiz. akt. -> razlika potrebne energije se mobilise ragradnjom lipida iz adipocita. -
> adipocite povecano oslobadjanje masnih kiselina, smanjeno leptina.

Question 82

adipocite, oslobadjanjem leptina u cirkulaciju

Answer 82

salju info o stanju rezervi lipida u celijama masnog tkiva. -> I rezerva energije, glikogen u jetri i misicima, a rezerve masti, razgradjuju se tek nakon toga -> promena nivoa leptina javlja se nekoliko dana nakon poremecaja ravnoteze unosa hrane -> dugorocni signal u regulaciji apetita.

Question 83

delovanje leptina

Answer 83

transportuje se cirk. do mozga

u nervno tkivo ulazi ili posredstvom transportera ili u nivou cirkumventri. organa (lucno jedro hipotal, subfornik. organ i area postrema).

Question 84

lucno jedro (nucleus arcuatus), VMH

Answer 84

glavno mesto delovanja leptina; postoje 2 tipa neurona, koji na membranama ispoljavaju jedan od dva tipa memb. R za leptin -> ObR1 ili ObR2

Question 85

visoka koncentracija leptina

Answer 85

vezuje se za ObR1 R -> akt. neuroni na aksonima oslobadjaju 2 neuromodulatora alfa-MSH (alfa-melanostimulirajuci hormon) i CART (kokainom i amfetaminom regulisani transkript).

oslobadjanje u sinapsama lucno jedro <-> neuroni paraventrik. jedra hipotal. (PVN).

Question 86

PVN

Answer 86

oslobadjau tireotrpni oslobadjajuci hormon (TRH), kortikotropni oslobadjajuci hormon (CRH) i oksitocin -> svi uticu na rad hipofize i energ. metabolizam organizma.

Question 87

CRH i TRH

Answer 87

stimulisu oslobadjanje hormona hipofize ACTH (tj. TSH)

Question 88

neuroni lucnog jedra

Answer 88

akt. neurone LH (zavisi subj. osecaj gladi).

deluju i na mozdano stablo, preganglijska vlakna parasimpatickog sistema.

Question 89

smanjen nivo leptina u cirkulaciji

Answer 89

registruju neuroni lucnog jedra, drugi R za leptin, ObR2.

na krajevima A oslobadjaju neuropeptide NPY (neuropeptid Y) i AgRP (agutiju slican peptid) koji ispoljavaju suprotne ef. od alfa-MSH i CART.

Question 90

alpha MSH i CART

Answer 90

inh. uticaj na PVN -> smanjeno oslobadjanje CRH i TCH -> posledicno ACTH i TSH hormona stitne zlezde.

deluju anoreksicki, smanjuju apetit i unos hrane.

Question 91

u LH, NPY i AgRP

Answer 91

akt. neurone odgovorne za ponasanje vezano za unos hrane; deluju oreksigenicki, povecavaju apetit i unos hrane.

Question 92

oslobadjanje alfaMSH i CART ili NPY i AgRP

Answer 92

zavisi od nivoa leptina -> stabilnosti rezervi masnih naslaga.

Question 93

aktivirani neuroni LH

Answer 93

oslobadjaju jos 2 oreksigeneticka peptida, MCH (melano-koncentrisuci hormon) i oreksin -> neuromodulatori koji sa projekcijama LH na kotrik. oblasti daju subj. osecaj gladi.

Question 94

hedonisticki mehan. u regul. unosa hrane

Answer 94

ljudi cesto jedu iz zadovoljstva, uzivaju u nekom specif. ukusu.

Question 95

aktivacija TR receptora na gustat. celijama

Answer 95

prenos do talamusa, lat. dela ceone kore, centralnog jedra bademastih jedara i LH.

studije kod zivotinja (akt. istih centara kao i narkotici)

Question 96

sposobnost AgRP da poveca apetit

Answer 96

blokira se primenom antagoniste opioida, nalaksona.

Question 97

nedostatak enkefalina ili beta-endorfina

Answer 97

smanjena motivacija da se osvoji nagrada u vidu hrane.

Question 98

antagonisti opioidnih R i antagonisti serotononskih R

Answer 98

inhi. unosenje hrane

Question 99

ulus hrane, fakotr koji utice na ishranu

Answer 99

1 nedelja, konzumiranje rucka preko oralne gavaze (cevcica do zeluca) -> pritisak na polugu, kontrola unosa tecne hrane, ravnotezeno hranjenje, ista telesna tezina, potrebe organizma za hranom zadovoljene -> IC: krajnje nezadovoljavajucia.

Question 100

ucenje, vazan faktor

Answer 100

glad se javlja u prisustvo nadrazaja obicno asociranih sa hranjenjem, bez stvarne fiziol. potrebe.

exp. IC ili normalna konstitucija ili gojazni; neinformisani o temi istrazivanja; receno da se Ist vrsi za vreme rucka (13h), a u sobi postavljen sat koji zuri (pokazuje netacno vreme).

objava da test nece zavrsiti kao sto je planirano, unos hrane u sobu; znanto veca kolicina pojedena od strane gojaznih, ali i normalno uhranjeni jedu.

nakon testa, pitanje da li su gladni. kazu da su videli da je vreme rucka, osetili glad; kod norm. uhr. oni koji su odbili hranu, kazu da nisu hteli da pokvare rucak. (nijedna grupa nije bila gladna zapravo, nije bilo vreme rucka).

exp2.
- I grupa gojazni IC, po jedan sendvic na stolu, ima jos sendvica u frizideru
- II grupa, veliki br. sendvica na sto -> mnogo veci br. sendvica pojeden (ad libitum grupa), nego u grupi koja je morala svoje sendvice da uzme iz frizidera; slicno sa VMH sindromom.

Question 101

poremecaji isrhane

Answer 101

gojaznost; veci rizik za zdravlje, od pusenja, alkohola i visokog pritiska zajedno.

neurobiolozi starenja - kontrolisana deprivacija od hrane, smanjen unos kalorija, rezim kontrolisanog izgladnjivanja -> retko efikasan anti-age tretmana.

Question 102

Sahter, gojazni ljudi ispoljavanje simptoma VMH sindroma.

Answer 102

unos ogromne kolicine hrane, jedu brze, manje aktivni, emocionalno su nadrazljivi i jedu manje ako postoje poteskoce u pribavljanju hrane.

dostupnost hrane, uloga u konzumiranju.

Question 103

anoreksija

Answer 103

izbegavanje unosa hrane, gubitak tezine, ponekad fatalan ishod.

najcesce u pubertetu, kod devojaka, opsednutih svojim telom i izgledom (i pored izuzetno vitke figure su gojazne).

gotovo nikad pre puberteta, retko posle 20. godine, moze trajati godinama, pate i zene.

redak kod muskaraca, redji kod crnkinja, nego belih zena.

istrazivanje psihologa: osobe koje pate od anoreksije imaju normalan apetit i misle o hrani dobar deo vremena tokom dana.

uzroci bolesti su nepoznati, smatra e da doprinosi porodicna dinamika i razvojni pritisak.

devojke koje pate imaju nizak nivo reprodukt. hormona, posledica neuhranjenosti, ostaje cak i kad se izlece. u lecenju se koristi hormonska terapija, bihejv-kogn. pristupi i druge vrste psihoterapije.

Question 104

bulimija

Answer 104

misle za sebe da su gojazni. jedu najcesce losu i nekvalitetnu hranu -> snazan osecaj krivice -> povracanje ili izbacivanje hrane laksativima. moze se zavrsiti fatalno.

pogubno po srce, ceo digestivni sistem, zube i lice koji stradaj usled stalnog prisustva zeludacnog sadrzaja u ustima.

Question 105

regulacija unosa vode

Answer 105

voda cini 2/3 naseg organizma.

Question 106

voda

Answer 106

unutar celija u citostolu, izvan celija u vancelijskoj tecnosti i u plazmi, limfi, cerebro-spinalnoj tecnosti.

svi procesi se odigravaju u njoj, predstavlja sustinski vazan sastojak naseg tela i njena kolicina se mora odrzavati u organizmu u prilicno uskim granicama.

neprestano se gubi urinom i znojenjem, mora se nadoknadjivati; covek bez vode moze nekoliko dana, pre nego sto udje u nepovratno stanje koje se zavrsava smrcu.

Question 107

osecaj zedji

Answer 107

ranija istrazivanja: suv osecaj u ustima
danas: da, jedan od manje bitnih faktora.

nastaje usled 2 faktora: smanjenja ukupne zapremine tel. tecnosti u organizmu (hipovolomejska zedj) ili povecanja osmotske koncentracije telesnih tecnosti (osmotska zedj).

Question 108

hipovolemijska zedj

Answer 108

smanjenje zapremine tel. tecnosti, usled dehidratacije ili usled iskrvavljenja. ->

smanjenje krvnog pritiska, sporije kretanje krvi kroz krvne sudove ->

registruju baroreceptori u zidovima krvnih sudova i u bubrezima ->

bubrezi oslobadjaju hormon renin ->

stimulise sintezu proteina angiotenzina II ->

deluje na specif. N u subfornikalnom organu (on je na dorzalnoj povrsini III m. komore) ->

dalja aktivacija do magnocelularnih N hipotal. ->

oslobadjaju vazopresin ->

deluje na bubrezne kanale, sprecava izlucivanje tecnosti, generise osecaj zedji.

Question 109

osmotska zedj

Answer 109

povećane osmotske koncentracije (slan/masan obrok)

odstupanje registruju osmoreceptori smesteni u razl. cirkumventr. organima (pre svega vaskularni organ terminale lamine OVLT) i LH.

neuroni OVLT akt. magnocelularne neurone hipotal. -> oni oslobadjaju vazopresin -> zadrzavanje vode u organizmu.

Question 110

vazopresin

Answer 110

hormon, osnovni efektor regulacije vode u organizmu; ef. da se spreci izbacivanje vode iz organizma, a zedj aktivirana tim signalima, moze se ublaziti ili ukloniti samo nadokadnjivanjem vode.

Question 111

diabetes insipidus

Answer 111

poremecaj uslovljen sel. propadanjem magnocelularnih N hipotal. koji luce vazopresin.

nedostatak vazopresina -> voda koja se unese u organizam se izbacuje mokracom, celije i vaskularni sistem dobijaju nedovolju kolicinu vode -> ljudi imaju neprestan osecaj zedji koji nadokadnjuju ogromnim kolicinama tecnosti koja se usled nedostatka vazopresina izlucuje u vidu ogromne kolicine razblazene mokrace.

Question 112

regulacija unosa soli

Answer 112

preduslov za odrzanje homeostaze vode. voda se ne moze odrzati u vancelijskoj tecnosti bez soli; nizak nivo soli u organizmu, vancelijska tecnost ulazi u celije, one bubre i prskaju.

neke zivotinje putuju daleko od stanista da zadovolje tu potrebu.

smanjenje zapremine krvi -> oslobadjanje renina, aktivacija angiotenzina II.

Question 113

angiotenzin II

Answer 113

osim stim. oslobadjanja vazopresina, stimulse i oslobadjanje hormona aldosterona iz nadbubrezne zlezde.

Question 114

aldosteron

Answer 114

mineralokortikoid, zaduzen za ocuvanje stalne koncentracije natrijuma; deluje direktno na bubrege i sprecava izbacivanje natrijuma putem mokrace.