IV - neurobioloske osnove reproduktivnog i seksualnog ponasanja Flashcards
1
Q
seksualne potrebe
A
bioticke, spefic. jer njihovo zadovoljenje nije vezano za prezivljavanje jedinke, ali je presudn za opstanak vrste.
2
Q
reproduktivno ponasanje
A
kod vecine zivotinja, cilj da se ostavi potomstvo; pod uticajem specif. signalnih molekula, polnih hormona, hemosignala olf. komunikacije.
kod čljudi, u regulaciji seksualnog i reproduktivnog ponasanja osim hromozoma, znacajnu ulogu imaju kogn. i drugi uticaji, kao i socijalni faktori, stavovi i ucenja.
3
Q
bespolno razmnozavanje
A
jednostavna celijska deoba, kod jednocelijskih organizama; slican i kod celija visecelij. organizma.
4
Q
mitoza
A
jedna C udvostruci svoj celokupni genetski materijal, podeli se na da 2 Cm svaka od tako nastalih dobija identicnu kopiju pocetne kolicine gen. materijala i polovinu citoplazmatskog sadrzaja.
5
Q
kod retkih visecelijskih
A
partenogeneza - razvice iz neoplodjenih jaja
6
Q
polno razmnozavanje
A
rano u evoluciji, kod papucica, veci deo se razmnozava prostom deobom, ne moze u nedogled, oko 100 ciklusa; klonirani potomci, znaci starenja, sporije se krecu, vise vremena da se zavrsi ciklus udvajanja, osim ako se ne upuste u polno razmnozavanje.
dominantan i neophodan nacin razmnozavanja; 2 jedinke iste vrste, suprotnog pola, mesaju svoj gen. materijal, a svaki od 2 roditelja prenosi na potomstvo samo polovinu svojih gena.
skupo, zahteva postojanje posebnih organa u kojima nastaju polne celije, omogucava samo prenos polovine gena sa generacije na generaciju.
mesanjem genetskog pola roditelja, povecava se varijabilnost populacije i sanse da nastanu varijacije koje ce poboljsati prezivljavanje u promenljivim uslovima sredine.
omogucava nastanak novih osobina i eliminaciju nepozeljnih varijacija, kao i umanjivanje njihovog efekta.
7
Q
polovi
A
kod vecina zivotinja su odvojeni.
8
Q
individue muskog pola
A
nose karakteristike, muske polne celije, spermatozoide.
9
Q
individue zenskog pola
A
proizvode zenske polne C, jajne C.
10
Q
hermafroditi
A
jedinka proizvodi i muske i zenske polne C.
11
Q
mejoza
A
nastanak polnih celija, mejoticka deoba.
pocetna celija -> nastaju dve polne celije, upola manja kolicina gen. materijala (broja hromozoma).
12
Q
dimofrni pripadnici
A
kod vecine zivotinja, proizvode razlicite polne celije i jedinke unutar dva pola se jasno fenotipski ralikuju. (najcesca razlika je dimenzija muskog pola).
13
Q
polno monomorfne
A
razliciti polovi, ne razlikiuju se u fenotipskim karakteristikama.
14
Q
sprematozoidi
A
manji do jajne celije, jednog ejakulacijom izbaci se oko 100 miliona. kod vecine vrsta, muzjaci investiraju znatno vreme i energiju nadmecuci se sa drugi muzjacima da osvoje zenku.
brzi i laksi, Y hromozom, na oko 120-150 muskih zigota nastane 100 zenskih; broj rodjene dece oba pola je priblizno jednak, jer je prezivljavanje zenskih embriona i fetusa nesto vece.
15
Q
prenosenje gena na dva nacina
A
stvaranjem veceg broja potomaka bez investiranja vremena i energije u podizanje potomstva.
stvaranjem manjeg broja potomaka, sansa za prezivljavanje do repr. perioda, povecana, brigom roditelja.
16
Q
reproduktivne strategije
A
poligamija i monogamija
17
Q
poligamija
A
stupanje u reproduktivne odnose, ne ostvaraju se trajne zajednice; javlja se u nekoliko oblika.p
18
Q
promiskuitet
A
repr. odnos i stvaranje potomstva sa razlicitim partnerima, a medju njima se ne uspostavlja trajna vezaM simpanze.
19
Q
poliginija
A
gorile; dominantan muzjak, trajna veza sa vecim brojem zenki (harem), sa kojima ostavlja potomstvo, a zenke unutar harema ostavljaju potomstvo samo sa dominantnim muzjakom.
20
Q
poliandrija
A
jedna zenka, stabilna grupa sa vise muzjaka sa kojima ostavlja potomstvo.
21
Q
monogamija
A
formiranje cvrste i realtivno trajne veze izmedju dva partnera; reproduktivni odnosi, stvaranje potomstva o kojem zajedno brinu.
muzjaci ne mogu biti sigurni da je potomstvo njihovo.
22
Q
neizvesnost ocinstva
A
mehanizmi, osiguravanje ostavljanja sopstvenog potomstva i osiguravanje brige i sopstvenim potomcima; babuni nepogresivo (fenotipski ili hemosenzorni).
23
Q
diferencija pola
A
kod sisara, samim zacecem. kod nas: geneticki pol, gonadni pol, rodni identitet, tj. sopstvena percepcija pola.
24
Q
geneticki pol
A
trenutak zaceca, spajanje muske i zenske polne C i nastankom zigota.
25
telesne celije
46 hromozoma, tj. 23 para homologih hromozoma; od kojih se jedan iz svakog para nasledjuje od oca, a drugi od majke.
26
autozomi
22 para telesnih hromozoma, na njima su telesne osobine.
27
polni hromozomi
23. par hromozoma, od njih zavisi determinacija pola.
nose oznake X i Y. nisu homologi, razlikuju se, na njima su potpuno razliciti geni.
prisustvo jednog X i jednog Y hromozoma odredjuje muski pol, a zenski je odredjen kombinacijom 2 X hromozoma.
28
polne celije, proces redukcione deobe
mejoza, odvija se u gonadama.
29
testisi, muske gonade
deoba spermatogonija; 22 para telesnih + XY. -> nastaju spermatozoidi, imaju upola manju kolicinu genetickog materijala.
30
jajnici, zenske gonade
mejoza, oogonija (22 para telesnih + XX) -> jajne celije (22 hromozoma + X = 23 hromozoma).
31
spermatogeneza
nastaju 2 tipa spermatozoida, 22, X i 22, Y.
32
proces oogeneze
jajne celije od kojih svaka sadrzi 22, X kombinaciju.
33
diploidan broj hromozoma
spajanjem spermatozoida i jajne celije, nastaje zigot.
34
geneticki pol
formira se na osnovu kombinacije polnih hromozoma koja se nalazi u zigotu.
35
X hromozom
veci od Y, sadrzi vecu kolicinu genetickog materija i veci broj gena. sadrzi oko 1500 gena.
vecina sadrze uputstva za sintezu proteina koji imaju ulogu u uspostavljanju telesnih osobina.
36
Y hromozom
sadrzi oko 50 gena, vecina je vezana za determinaciju pola.
muski pol je geneticki uskracen i to je tacno na izvestan nacin.
ako se u muskom genotipu na X hromozomu nadje mutiran gen, posledice su vidljive, jer je mutirani gen jedina kopija gena za datu osobinu.
37
bolesti vezane za X hromozom
cesce kod muskaraca, nego kod zena; hemofilija i Dusenova misicna distrofija.
38
SRY gen
kljucni na Y hromozomu, determinise razvoj pola, smesten je na vrhu kraceg kraka hromozoma Y.
ako se eksperimentalno isece, razvijaju se odlike zenskog pola. l
ako se gen nalepi u DNK zigota koji sadrzi 2 X hromozoma, iz takvog se razvija organizam koji ima odlike muskog pola.
39
Svajerov geneticki sidrom
uprkos prisustvu XY hromozoma ispoljavaju zenski gonadni pol (zenski spoljni i unutrasnji organi).
40
LaChappelle sindrom
XX genotip, fenotipski muskarci, jer se usled neadekvatno obavljenog cross overa tokom mejoze nalazi adirani SRY gen.
41
SRY gen
nosi sifru za sintezu testikularnog faktora - TDF.
42
gonadni pol
determinisan prisstvom gonada odredjenog pola.
43
semenici (testisi)
muske gonade, odredjuju geneticki pol; u njima su muske polne celije, spermatozoidi i muski polni hormoni, androgeni.
44
jajnici (ovarijumi)
zenske gonade, odlika zenskog gonadnog pola. u njima se formiraju zenske polne celije, jajne celije i zenski polni hormoni, estrogen i progesteron.
45
gonade
formiranje oko 7. nedelje intrauterinog razvica, kod oba pola nastaju od istog bipotentnog embrionskog materijala, primarne seksualne trake.
46
muske gonade
razvoj putem TDF faktora, sintetise se na osnovu info u SRY genu.
47
Sertolijeve celije
najpre se diferenciraju tokom formiranja testisa.
u njima se eksprimira TDF faktor, podstice ostale da se diferenciraju u spermatogonije.
48
uticaj TDF
ekspresija mngoih gena, najvazniji je SOX-9 gen, na osnovu njega nastaje SOX-9 protein.
49
SOX-9
transkripcioni faktor, podstice u Sertolijevim celijama sintezu anti-Milerovog hormona (AMH).
50
AMH
deluje inh. na speratogonije i drzi ih uspavane, tako da one ne proizvode spermatozoide sve do puberteta;
podstice i nastanak celija treceg tipa u testisima - Lajdigove celije.
51
Lajdigove celije
proizvodjenje muskog polnog hormona testosterona.
52
testosteron
oslobadja se od trenutka formiranja testisa (oko 8. nedelje intrauterinog zivota) i on preuzima primat u narednim procesima koji uticu na fenotipsku diferencijaciju pola.
53
zenski fetus nema Y hromozom
niti SRY gen, diferencijacija gonada se odvija bez TDF.
primarne trake zalaze u genitalni greben u isto vreme kao i kod muskih fetusa, ali zbog nedostatka SRY gena i TDF faktora se degenerisu.
54
sekundarne trake
oko 10-11. nedelje, kortikalne trake se pruzaju sa povrsine epitela genitalnog grebena.
-> migracija primordijalne germinativne celije od koji ce nastati oogonije.
16. nedelja, razdvajanje u vidu izolovanih grupa primordijalnih folikula, pri cemu svaki folikul sadrzi jednu oogeniju i jedan sloj folikuralnih celija koje nastaju od trake.
55
od oogenija
nastaju jajne celije, a folikularne celije ce sintetisati zenske polne hormone; sve je uspavano do puberteta.
zenski fetusi se razvijaju u odsustvu polnih hormona.
56
kraj 7. nedelje u muskom polu/16. nedelje u zenskom polu
gonade polno determinisane, ostali delovi reproduktivnog trakta su jos uvek bipotentni.
57
Volfovi kanali
kraj 8. nedelje, 2 para izvodnih kanala (buduci izvodni kanali testisa), kod oba pola, kao i Milerovi kanali (buduci izvodni kanali jajnika).
kraj stanja indiferentnog stanja izvodnih kanala.
58
dalji tok diferencijacije kanala
zavisi od prisustva/odsustva testosterona koji oslobadjaju tek formirane Lajdigove celije.
59
muski fetus
testosteron podstice diferenciranje Volfovih kanala u izvodne kanale testisa, dok AMH proizvodi degeneraciju Milerovih kanala.
60
srediste testisa
uticaj testosterona -> diferenc. u mrezicu kanalica koja odvodi spermatozoide do izvodnog kanala - semenovoda.
61
zenski fetusi
nema testosterona, ni AMH, degeneracija Volfovih kanala -> Milerovi kanali se diferenciraju u jajovod, matericu i gornji deo vagine.
desava se i u prisustvu i u odsustvu jajnika, pa je nastanak un. zenskih polnih organa nezavisan od polnih hormona.
62
distalni delovi MIlerovih kanala
prilepljivanje za zadnji zid mokracovoda; zid formira zadebljanje, sinusni porsirenje. kontakt sa prosirenje, fuzionisanje Milerovog kanala, formiranje uterovaginalnog kanala.
63
razvijanje sp. polnih organa
prolazi kroz indifer. bipotentnu fazu.
64
spoljasnje genitalije
formiranje od para labrioskrotalnih nabora, para genitalnih nabora i prednjeg genitalnog prosirenja i sve do 8. nedelje istog su izgleda kao oba pola.
65
muski pol
genitalno prosirenje pocinje da se izduzuje, genitalni nabori se spajaju i zajedno formiraju muski polni organ. penis.
66
dihidrotestosteron
morfoloske promene zavise od njega, nastaje lokalno iz testosterona delovanjem enzima 5-alfa reduktaza.
67
razvice sp. genitalija zenskog pola
u potpunom odsustvu testosterona i dihidrotestosterona.
genitalno prosirenje se ne izduzuje i od njega nastaje klitoris.
genitalni nabori se ne fuzionisu i od njih nastaju labia minora. labioskrotalni nabor postaje labia major.
68
tokom embr. i fetalnog zivota
testisi se spustaju u mosnice (skrotum), a jajnici ostaju u pelvisu.
69
struktura gubermakulum
od nje zavisi spustanje gonada oba pola.
70
spustanje testisa
odvija se od 7-14 nedelje, pod uticajem testosterona i DHT.
ako se ne spuste, nastaje stanje koje se naziva kriptoharizam.
71
uticaj testosterona
formiranje un. polnih organa, parasemenik, semenovod i prostata.
72
sp. organi zenskog pola
klitoris, labia minor i major formiraju u odsustvu polnih hormona.
73
Salinas, Dominikanska republika
naizgled devojcice, gaje se kao devojcice; u pubertetu potpuna promena gonadnog i fenotipskog pola -> poremecaj guevedoces.
pol beba se odredjuje na osnovu gonada; ova deca se radjaju sa zenskim gonadama; u pubertetu se od klitorisa razvija izrazeniji penis, maskulinira se gradja i pojavaca maljavost.
sindrom uzrokovan genetickom mutacijom gena koji koduje pomenuti enzim 5alfa-reduktazu. -> nefunkcionalan, DHT se ne proizvodi, sp. genitalije se formiraju kao kod zenskog pola, dok su un. genitalije i testisi potpuno normalno formirani.
pubertet -> pojacano lucenje testosterona, fenotip i sp. gonade se menjaju u muske.
do tad fenotip, devojcica -> muske fenotipske karakteristike.
74
nastanak gonada
od njega zavisi dalji tok diferenijacije pola, fenotipski pol.
75
fenotipski pol
sek. polne karakteristike i ukupan izgled koji odaje osobu jednog pola.
76
polno-specif. fenotpiske osobine
formiraju se pocev od 10. nedelje intrauterinog razvica.
fenotpski pol se determinise pod uticajem polnih hormona u pubertetu.
77
testisi
oko 8. nedelje da luce testosteron. produkcija pojacana u pubertetu.
78
fenotipske karakteristike muskog pola
visina, uzi bokovi, sira ramena, veca misicna masa, duze kosti, formiraju se pre svega pod uticajem testosterona.
79
jajnici
uspavani do puberteta; izrazite fenotipske odlike zenskog pola, grudi, siri bokovi, uza ramena, zenstvene crte lica i gradja tela, razvijaju se pocev od puberteta, pod uticajem zenskih hormona, estradiola i progresterona koji se od puberteta do menopauze luce u jajnicima.
80
hormoni
sinteza u endokrinim zlezdama, izlucivanje u krv, krvotom rasporedjivanje do svih tkiva i organa.
81
endokrine zlezde
stitasta (tiroidna), sintetise tiroidne hormone koji ucestvuju u metabolizmu;
nadbubrezna (adrenalne) - luce glukokortikoide i mineralokortikoide, regulacija metabolizma i prometa vode u organizmu;
polne zlezde - luce polne hormone.
82
polni hormoi
steroidna struktura, sinteza i holesterola; svi dele isti put biosinteze i ceoma su slicni. oba hormona se nalaze u oba pola, samo u razlicitim koncentracijama.
83
muski pol, testisi
kolicina androgena; najvazniji su testosteron i dihidrotestosteron (DHT).
84
zenski pol, jajnici
proizvodjenje znacajne kolicine estrogena i progestina; najvazniji su estradiol i progesteron.
85
serija hem. reakcija
holesterol -> progesteron -> testosteron -> (katalizovanje enzima aromataze) estradiol.
desava se u oba pola, nastaju u nadbubreznim zlezdama (proizvode sopstvene steroidne hormone ukljucene u metabolizam - aldosteron i glukokortikoide. male kolicine oba pola).
86
steroidni hormoni
lipofilna priroda, lako prolaze kroz celijske membrane ciljnih celija. unutar se vezuju za specif. hormon-receptorske molekule, preko kojih ostvaruju svoje ef.
ef. hormona ne zavisi samo od ef. koncentracije hormona, vec i od prisustva funkc. hormonskih R.
87
testosteron
odgovoran za maskulizacione ef. u muskom polu, izrazaj prenatalno; visestruko povecanje tokom puberteta, razvidje muskih repr. organa, sekundarne polne karak. tokom adultnog perioda.
produkcija smanjena sa godinama.
88
nivo testosterona
moze da varira od brojnih faktora, poput umora, neraspolozenja, stresa, mada nije sasvim jasno da li je promena nivoa testosterona posledica ili uzrok ovih stanja.
89
korelacija izmedju visokog nivoa testosterona
i agresivnosti, konfliktnog ponasanja i sl.
90
estradiol i progesteron
glavni zenksi polni hormoni; sinteza tokom detinjstva, nivo povecan tokom puberteta, regulisu sazrevanje repr. organa i razvoj sek. polnih karak.
nivo zenskih polnih hormona varira u pravilnom 28-dnevnom periodu, menstrualnom ciklusu.
91
regulacija polnih zlezda
prednji rezanj hipofize; spec. C oslobadjaju 2 gonadotropna hormona: luteinizirajuci hormon (LHo) i folikulo-smlirajuci hormon (FSH); neophodni za normalan polni razvoj i ponasanje vezano za repr. jedinki oba pola.
92
funkcija hipofize
direktna kontrola hipotalamusa i njegovih oslobadjajucih hormona
93
nivo ostecenja LHo i FSH
direktno zavisi od nivoa gonadotropnog-oslobadjajuceg hormona hipotalamusa; GnRH.
fizioloski i faktori iz okruzenja direktno uticu na sekreciju gonadotropina.
94
kod muzjaka, LHo
stimul. rad testisa i oslobajanje testosterona iz Lajdigovih C, dok FSH i testosteron stimulisu sazrevanje spermatozoida.
95
LHo i FSH
snazan uticaj na fertilnost muzjaka.
96
zenski pol, LHo
stimulise oslobadjanje estrogena, dok FSH stimulise sazrevanje jajne celije.
97
LHo i FSH
izrazravanje periodicne promene u jajnicima, a vreme i trajanje delovanja LHo i FSH odredjuje prirodu reproduktivnog ciklusa.
98
menstrualni ciklus
traje 28 dana.
99
folikularna faza menstrualnog ciklusa
FSH stimulise rast malih folikula, meskova u kojima se nalazi jajna celija.
sazrevanje i izbacivanje jajne celije iz folikula.
100
lutealna faza
folikularne celije podlezu promenama koje se nazivaju luteinizacija, a procesa zavisi od oslobodjenja LHo iz hipofize.
101
rodni identitet
sopstvena percepcija pola, ispoljava se od trece godine zivota, a formira tokom veoma kriticnih ranih faza intrauterinog razvica, tokom kojih je organizam izlozen delovanju gena, hormona i svih nabrojanih faktora (ili u odsustvu).
102
prisustvo testosterona u fetusu
kljucna uloga u formiranju sopstvene percepcije pola individue koje se uocava od trece godine zivota.
103
testosteron iz krvi u mozak
prolaz kroz c. membrane nervnih i drugih C CNS i u njima se vezuje za postojece R za testosteron.
postoje neuroni osetljivi na testosteron.
104
nakon ulaska u nervnu C
testosteron se enzimskim pute posredstvom enzima aromataze prevodi u estradiol.
105
maskulinizacija mozga muskih fetusa
odvija se pod uticajem estradiola koji tokom fetalnog zivota moze poticati samo od testosterona.
106
zenski fetus
ne proizvodi testosteron, a ne proizvodi ni estradiol, jer su jajnici neaktivni, tako da se mozak zenskih fetusa razvija u odsustvu polnih hormona.
107
majcin estradiol
ne ostvaruje svoje dejstvo na fetus.
108
estradiol majke
u cirkulaciji je vezan za nosacki protein, alfa-fetoprotein koji stiti estradiol od razgradnje i sprecava da ostvari dejstvo u formiranju fetusa.
109
seksualni dimorfizam
utvrdjeno odstupanje izmedju dva pola; upadljivo dimorfni m. regioni, direktno ukljuceni u kontrolu seksualne funkcije.
110
Onufovo jedro
kolekcija motoneurona u sakralnom delu KM; kontrolisu bulbokalverozni misic, kod muskaraca je u bazi penisa, a kod zena se nalazi oko otvora vagine.
upadljivo vece kod muskaraca neko kod zena.
111
preopticka oblast prednjeg hipotalamusa
najupadljivije seksualno dismorfna struktura kod svih sisara.
znacajne uloge u repr. ponasanju.
lezije remete estrusni ciklus zenke i ucestalost kopulacija kod muskaraca.
112
seksualno dismorfno jedro - SDN
5 do 8 puta vece kod muzjaka, nego kod zenki.
cetirio jedra unutar su nazvana intersticijalna jedra prednjeg hipotal. 1-4; INAH1-4.
113
INAH-1, INAH-2, INAH-3
veci kod muskaraca nego kod zena; INAH-3 dva puta veci kod muskaraca, nego kod zena.
114
zuljevito telo
vece kod muskaraca, a zadnji deo, zavoj, veci kod zena.
115
ulazni signali iz mreznjace
prostiru se retinhipotal. putem; produzenje svetlosnog perioda tokom dana izaziva promenu nivoa oslobadjanja hormona.
116
svetlost
inhibira oslobadjanje melatonina iz pinealne zlezde -> povecanje sekrecije GnRH u hipotalamusu.
produzenje svetlog perioda tokom dana u prolecnoj sezoni uticena na repr. aktivnost jedinki.
117
faza udvaranja
muzjak i zenka dolaze u kontakt, ako su spremne za reprodukciju.
118
neke vrste primata
trenutak ovulacije, jasno naznacen, zenka oslobadja najveci nivo estrogena, a oblast sp. genitalija je uvecana ili intenzivnije obojena, sto deluje privlacno na muzjake babuna.
119
apetitivno ponasanje
ako je prosla faza udvaranja; uspostavlja i olaksava seksualna interakcija; za zenke koje udju u tu fazu se kaze da su proreceptivne; prilaze muzjaku i obicno zauzimaju specificnu pozu.
zauzima specif. polozaj, lordozu.
proreceptivni muzjaci, specificni oblici ponasanja, njuskanje.
120
kopulacija, koitus
nakon proreceptivnog stava; veci broj intromisija i veci broj kopulatornih stimulacija.
121
refraktorni period
nakon jedne runde, nestupanje u reproduktivne odnose, jedno odredjeno vreme.
zavisi od vrste, od nekoliko minuta do nekoliko meseci, zavisno od vrste, a postoje i razlike unutar jedne vrste.
122
Kulidzov efekat
nakon kratkog refraktornog perioda, samo ako je dostupan novi partner dolazi do nove kopulacije.
123
fertilizacija
uspesna kopulacija kod zivotinja; spajanje muskog i zenskog gameta; zigot.
124
postkopulatorno ponasanje
poslednja faza reprod. ponasanja.
kod nekih ptica, zenka ima sposobnost postkupolatorne selekcije. ptica zadrzava spermu boljeg.
125
aktivacioni efekat
hormon direktno izaziva specif. ponasanje.
ispoljavanje reprodukt. ponasanja muzjaka zavisi od prisustva testosterona.
reproduktivno ponasanje zavisi od sposobnosti muzjaka; individualne razlike u ispoljavanju ucestalosti i energicnosti repr. ponasanja -> odgovoran je neki drugi faktor.
126
reproduktivno ponasanje zenki
zavisi od polnih hormona.
presudnu ulogu ima hipotalamus.
127
ventromedijalni hipotalamus - VMH
najveca gustina neurona koji poseduju R za zenske polne hormone se uocava ovde.
128
periakvaduktalna siva masa srednjeg mozga - PGA
neuroni VMH tu projektuju svoje aksone.
129
ostecenje neurona u VMH i PGA
potpuni prestanak tipicnog repr. ponasanja zenki.
130
neuroni PGA
projektuju se na retikularnu formaciju -> aksoni tih neurona, retikospin. put, projekcija na neurone KM, senz. info o prisustvu muzjaka -> ispoljavanje lordoze.
131
medijalna preopticka oblast hipotalamusa - mPOA
najveca gustina receptora testosterona kod muzjaka se tu uocava.
lezija - nema iniciranja kopulatornog ponasanja.
132
neuroni mPOA
projekcija svojih aksona na ventralnu sivu masu srM, a odatle info posredstvom puteva stizu do kicmene mozdine.
jedna grupa lumbalnih neurona funkcionise kao generator ejakulacije, buduci da se refl. uk i generator ejakulacije nalaze u lumb. delu KM.
133
feromoni
uticu na repr. ponasanje; deluju na culne celije vomeronazalnog organa (VNO), a aksoni tih celija se projektuju do pomocne mirisne kvrzice i posredstvom medijalnog olf. puta do medijalnog dela bademastih jedara.
134
neuroni bademastih jedara
projektuju se posredstvom snopa Zavrsne brazde do mPOA -> integracija senz. i hormonskih info i koordinacija motornog obrasca karakt. za kopulaciju.
135
efekat muzjaka
zenka ranije ulazi u estrus, ako se izlozi muzjaku ili njegovom urinu. (javlja se nezavisno od srodnosti sa zenkom).
136
136
efekat muskoh feromona
ako je muzjak geneticki nesrodan zenki.
137
fenomen uzajamnog odlaganja estrusa
kad se zenke misa drze u istom kavezu, u broju koji prevazilazi normalnu gustinu populacije, sve zenke ispoljavaju.
138
podredjene zenke izlozene zlostavljanju
indukcija hormona stresa - glukokortikoida koji direktno suprimiraju GnRH i hormon hipofize LH i FSH, sto suprimira estrusni ciklus.
nasilno ponasanje dominantne zenke dostize vrhunac u periodu koji prethodi ovulaciji podredjenih zenki. (kod babuna).
139
seksualna receptivnost zena
nije ogranicena ovulacijom, zena je receptivna tokom celog menstrualnog cikusa, trudnoce i laktacije.
140
kripticna ovulacija
u nasoj vrsti, ovulacija nije pracena jasnim sp. promenama u izgledu zene.
141
seksualnost ljudi
nije iskljucivo motivisana reprodukcijom, vec uzajamnom ljubavlju i potrebom za neznoscu izmedju partnera.
142
ljudi
usvojili obrazac (serijske) monogamije.
143
hipoteza ocinskog ulaganja
uspesno podizanje potomstva zahteva zajednicku brigu oba rodielja, odnosno, uspostavljanje trajnijih monogamnih zajednica.
144
Vilijem MAster i Virdzinija Dzonson
covek se najvise razlikuje od zivotinja po razlicitoszti seksualnih stilova i orijentacija.
seksualni akt je opisan kao cetvorofazni proces, koji se sastoji od uzbudjenja, platoa, orgazma i rezolucije.
145
seksualno ponasanje
uslovljeno polnim hormonima; nivo testosterona ne utice na ucestalost, trajanje i energicnost seksualnog akta; i male su dovoljne da se odrzi normalno seksualno ponasanje.
kod zena, zavisi od pravilnog cikliranja zenskih polnih hormona tokom menstrualngo ciklus; najveci interes tokom ovulacije.
146
zena u menopauzi
smanjenje interesa za seks
147
testosteron kod zena
moze da aktivira seksualni interes u menopauzi.
148
olfaktorni hemosignali
uticu na reproduktivno i seksualno ponasanje ljudi.
149
uspesna reprodukcija u evolutivnom smislu
reprodukcija treba da proizvede potomstvo.
150
roditeljsko ponasanje
moze definisati kao svako negametsko ulaganje koje povecava izglede za prezivljavanje potomaka i time, repr. uspeh roditelja, a cilj je povecanje prezivljavanja potomstva do repr. perioda.
151
uniparentalno
ucestvuje jedan roditelj
152
biparentalno
ucestvuju dva roditelja.
153
kod sisara
zenke ulazu vise, sigurna geneticka srodnost. oceva neizvesnost.
154
altricijalni mladunci
bespomocni, najcesce slepi i gluvi, bez motorne kontrole i sposobnosti regulacije telesne temperature. nuzna roditeljska briga, mladunci se gaje u gnezdu.
155
prekocijalna mladuncad
radjaju se sa motornim i senzornim sistemima i samostalno se krecu i regulisu telesnu temperaturu. potrebna im je hrana i zastita koju im pruza majka.
156
semiprekocijalni infanti
drze se uz majku, beba se mora nositi.
157
hormoni, signalni faktori
promene nivoa estrogena, progesterona i prolaktina tokom gestacije imaju vaznu ulogu u materinskom ponasanju.
158
uloga prolaktina
hormon hipofize, regulise rad mlecnih zlezda, u inicijaciji majcinskog ponasanja, povecavanje na dan porodjaja.
159
briga oca o potomstvu
smanjen nivo testosterona; opada io u prisustvu decjeg placa i mirisa majcinog mleka; smanjen nivo agresivnost prema potomstvu, a i interes prema drugi zenama.
nivo prolaktina se povecava u prvoj nedelji nakon dobijanja prinove, odrzava se mesecima.
160
reproduktivno ponasanje
oksitocin i vazopresin; sinteza u hipotalamusu, u krvotok se oslobadjaju u nivou neurohipofize.
161
oksitocin
kontrakcija glatkih misica materice u trenutku porodjaja; inicira oslobadjanje mleka iz mlecnih zlezda.
162
vazopresin
regulacija izbacivanja vode preko bubrega.
163
prerijska voluharica
kolektivni odnosi, monogamna, muzjak i zenka zive u istom gnezdu, dele brigu o potomstvu.
164
planinske voluharice
samotnjacki zivot, izolovana gnezda, promiskuitetne, muzjak nema nikakvog udela u podizanju potomstva.
165
mape ekspresije receptora za okcitocin i vazopresin u mozgu
potpuno razlicite kod te 2 vrste, kao i da se nivoi tih hormona u cirkulaciji znacajno razlikuju.
166
muzjak prerijske voluharice
ekspresija R za vazopresin je upadljivo veca u siroj oblasti bademastih jedara; u periodu parenja imaju veci nivo vazopresina.
167
zenke porodicnih voluharica
povecana ekspresija R za oksitocin kao i nivo oksitocina u cirkulaciji.
168
oksitocin i vazopresin
podsticu roditeljske navike, uspostavljanje trajne veze izmedju partnera.
169
neurotransmiteri, regulacija roditeljskog ponasanja oba pola
dopamin i serotonin.
170
post-partum zenke
znacajno snizen nivo dopamina, u odonosu na neskotne zenke, a taj nivo se naglo povecava nakon porodjaja -> direktna veza sa naglim prestankom lucenja prgesterona.
171
tretiranje post-partum zenke sa antagonistom dop. R
u Naslonjenom jedru -> briga prema okotu se prekida; isto kao i sa lezijom ventralne tegmentalne oblasti (deo mezolimb. dopaminskog sistema mozga).
172
hemosignali
kod mladunaca, drugog porekla, iniciraju agresivnost adultnih jedinki; kod istog, olaksavaju i stim. roditeljsko ponasanje.
adaptivni mehanizam -> sprecava muzjaka da unisti sopstveno potomstvo, a istovremeno uspesno umanjuje sansu gajenja tudjeg potomstva.
173
izlaganje hemosignalima mladunaca
neuroni vomeronazalnog organa se znatno jace aktiviraju kod cednih muzijaka u odnosu na oceve.
174
lezija VNO
potpuno prekida agresivnost cednih muzjaka prema nesrodnim mladuncima.
175
prelaz sa agresivnog na roditeljsko ponasanje
moze biti uslovljen vremenski-zavisnom akt. VNO.
176
medijalna preopticka oblast (mPOA)
centar roditeljskog ponasanja; region hipotalamusa, bogat R polnih hormona.
uloga u repr. i seks. ponasanju,
ostecenje: prekid brige o okotu
el. stim: roditeljsko ponasanje (i kod neskotnih)
177
aktivnost mPOA
uticu ulazne projekcije iz bademastih jedara, BNST jedara, naslonjenog jedra i kortikalnih oblasti.
178
najvaznija eferente projekcije mPOA
usmerene ka ventralnoj tegmentalnoj oblasti (VTA), naslonjenom jedru i mozdanom stablu.
179
bademasta jedra
primaju ulazne projekcije iz olf. orfana, preko lat. i medijalnog olf. puta -> to je projekcija preko koje hemosignali deluju.
180
Zavrsna brazda
snop, iz bademastih jedara koji ih povezuje sa hipotalamusom.
181
BNST jedro
na kraju Zavrsne brazde, cini ga 12 jedara koji funkcionisu kao relejni centar za koordinaciju autonomnog, neuroendokrinog i somatskog motornog sistema u kooordinisane fizioloske procese i ponasanja.
susrecu se senzorne informacije iz kortikalnih zona sa ushodnim interocept. i eksteroccept. info koje se odnose na svaku potencijalnu promenu homeostaze.
182
VTA
glavna dopaminska regija, ukljucena u nagradu i ucenje pojavacanjem, mesto preko kojeg dopamin ostvaruje svoju ulogu u inicijaciji i odrzanju roditeljskog ponasanja.
183
neuropeptid galanin
grupa neurona u mPOA ga eksprimira.
aktivira se kod jedinki oba pola tokom roditeljskog ponasanja.
sel. unistavanje kod cednih jedinki pacova, koa i kod majki i oceva, potpuno obustavlja ispoljavanje roditeljske nege.
optogenicka stimulacija kod cednih muzjaka, suprimira agresiju prema mladuncima i indukuje prijateljsko ponasanje.
