Tržišna Privreda

Question 1

Potrebe i vrste

Answer 1

Potrebe su nužne (zadovoljenje nužno za reprodukciju), neograničene, istorijski uslovljene (obrazovanje i kultura)

1) egzistencijalne/prirodne - hrana, odeća, stanovanje, higijena

2) istorijski uslovljene - podložne promenama, obrazovanje i kultura

Question 2

Tipologija dobara za zadovoljenje potreba

Answer 2

Prirodna dobra (mogu se naći u prirodi) i proizvedene (čovek ih je stvorio.

Materijalno opipljiva ili ne

Potrošna dobra - za potrošnju proizvedena, zadovoljavaju određenu potrebu
Proizvodna - prodaje se proizvođačima, koriste se za dalju proizvodnju dobara i usluga

Finalna ili ne

Ekonomska (retka, ograničena) i neograničena

Question 3

Roba i svojstva

Answer 3

Roba je koristan proizvod ljudskog rada, namenjen razmeni na tržištu I dobijanja protivrednosti.

Svojstva:
1) upotrebna vrednost - svojstvo robe da zadovolji našu potrebu
2) prometna vrednosti - možemo je zameniti za drugu robu, tržišna razmenska vrednost

Question 4

Naturalna privreda

Answer 4

Oblik proizvodnje gde postoji skoro direktna veza proizvodnje I potrošnje. Postoje proizvodnja, raspodela I potrošnja. Način razmene – dominira trampa – razmena robe za robu R-R. To seljačko domaćinstvo, feudalizam.

Ne poznaje instituciju privatnog vlasništva (nisu svi članovi imali pravo). Ne odvija ae intezivna raspodela dobara.

Prirodni resursi nisu bili za prodaju, nema nezaposlenosti, cilj je akumulacija kapitala ali bogatstvo uzima materijalnu formu.

Question 5

Tržišna privreda

Answer 5

Oblik proizvodnje gde materijalna dobra prvo prolaze kroz razmenu, gde se uspostavlja veza proizvodnje I potrošnje, I tek onda se ostvaruje potrošnja. Robno-novčani promet, novac sredstvo razmene. 🡪Tok materijalnih dobara: RAZMENA(uspostavlja se veza između proizv i potroš.)-POTROŠNJA

Tržište je uredjen skup odnosa razmene zasnovan na povezivanju kupaca i prodavaca preko pravnih ugovora radi razmene roba i usluga. Decentralizovano odlucivanje – prodavci i kupci donose odluke o ponudi i kupovini. Svako preduzeće i domaćinstvo nezavisno.To industrijski sistem, kapitalizam

Privatno vlasništvo, intezivna razmena dobara, globalno širenje i nenormalna akumulacija bogatstva.

Kapitalistva ima pravo da onemogući pristup društvu svojim sredstvima, moć da odbije je u prinudi

Question 6

Tržišna privreda - determinante

Answer 6

Socijalne i materijalne

Question 7

Materijale determinante tržišne privrede

Answer 7

-podela rada i produktivnost (čiode, automobili)-vezana za specijalizaciju, usmeravanje rada napora na određen skup zadataka. *Prozvodnja specijalizovanija, bolje korišćenje resursa i potencijala.

• tehnička revolucija i industrijska proizvodnja (pronalazak parne mašina-usavršava proizvodnju)
• formiranje manufaktura i fabrika (pauperizacija, industrijska klasa, građanstvo).
• radikalno širenje tržišta i akumulacija kapitala.
• mogućnost proizvodnje viška (produktivnost).

Question 8

Socijalne determinante tržišne privrede

Answer 8

• podela rada i klasno diferenciranje društva.
• privatna svojina i tržišni sistem.
• odvojenost radnika od sredstava, ekonomska prinuda i formalna sloboda.
• pravna država, građansko društvo i politička demokratija.

Ključ robne privrede: Svojina i ugovor

Question 9

Osnovni zakoni tržišta

Answer 9

1 - Konkurencija: unutarnja motorna snaga tržišta.

2 - Zakoni ponude i potražnje, utiču na formiranje tržišne cene npr. Ako je velika ponuda određenih dobara/usluga, a mala tražnja, cene će opasti kako bi se tražnja povećala. Ili ako je velika tražnja, a mala ponuda (usled ograničenih resursa), cene će rasti kako bi se destimulisala potrošnja određenih dobara/usluga.

Question 10

Tržište, definicija

Answer 10

Skup ugovora između kupaca i prodavaca radi razmene roba i usluga, ali i ukupnost odnosa ponude i tražnje u određenom vremenu na određenom prostoru.
*Tržiste nije savršeno, proverava i potvrđuje privredne odluke. Tokom donošenja odluka subjekti raspolažu informacijama za te odluke. Posto se ne raspolaže savrsnim informacijama, uvek postoji rizik neizvesnosti.

Question 11

Osnovne funkcije tržiša

Answer 11

1) Informativna
2) selektivna
3) alokativna
4) distributivna

Question 12

Informativna fja

Answer 12

Pruža opštu informaciju o stanju ponude i tražnje za određenom robom ili uslugom preko kretanja tržišne cene, koja pokazuje ponudu i potražnju, koja se poredi sa vlastitim znanjem i mogućnostima.

Question 13

Selektivna fja

Answer 13

Podrazumeva nagrađivanja efikasnijih i produktivnijih i kažnjavanje neefikasnih i neproduktivnih. Odvija se preko konkurencije: na tržištu postoji jedinstvena cena, uspešniji su oni sa nižim proizvodnim troškovima, oni koji imaju visoke troškove proizvodnje, koje ne mogu sa pokriju, biće prinuđeni da napuste tržište

Question 14

Alokativna fja

Answer 14

Razmeštaj resursa na odgovarajuće aktivnosti radi proizvodnje. Vlasnici privrednih resursa povlače resurse iz manje perspektivnih delatnosti, ulažu ih u perspektivnije. Vodi se kretanjem cena; kao indikator profit, investira se u one delatnosti koje će doneti veći profit. Dakle, investitori razmeštaju njihove privredne resurse tako što ulažu u perspektivnije delatnosti.

Question 15

Distributivna

Answer 15

(Primarnom raspodelom društvenog proizvoda se) na osnovu cena faktora proizvodnje određuju se dohoci vlasnika. To je primarni dohodak, na koji tržište utiče određivanjem cene faktora proizvodnje.

Deli ekonomski kolač

Question 16

Vrste konkurencije

Answer 16

1) savršena

2) nesavršena
A) monopol
B) olihopol
C) monkpolistička konkurencija

Question 17

Savršena Konkurencija

Answer 17

• nijedan subjekt nije ključan (za operaciju tržišta), veliki br.prodavaca i kupaca, sva dobra koja su u ponudi imaju iste karakteristike
• cena je nezavisna varijabla (niko ne može da utiče na promenu cene, prihvata se već data cena), svako preduzeće može prodati sve što proizvede po datoj tržišnoj ceni.

*- elastičnost faktora i kretanje (tržišta)

– svako može slobodno da uđe i izađe sa tržišta

• optimalna informisanost

Question 18

Nesavršena konkurencija

Answer 18

Ako prodavac (preduzeće) može značajno uticati na tržišnu cenu svoje proizvodnje, tada se preduzeće klasifikuje kao nesavršeni konkurent.

Nesavršena konkurencija preovladava u industrijama kad god pojedinačni prodavac/i ima/ju određeni uticaj na cenu proizvoda kojeg prodaju.

Nesavršena konkurencija ne podrazumeva da prodavac ima apsolutnu kontrolu nad cenom proizvoda. To znači da prodavac ima mogućnost da odredi cenu samo u nekom razumnom okviru.

Postojanje nesavršene konkurencije ne znači da se prodavci na tržištu neće međusobno nadmetati. Štaviše, nesavršeni konkurenti se često silno bore da povećaju svoj udeo na tržištu. Suparništvo nesavršenih konkurenata treba razlikovati od savršene konkurencije. Suparništvo nesavršenih konkurenata obuhvata širok dijapazon aktivnosti od agresivne propagande do poboljšanja kvaliteta proizvoda.

*Savršena konkurencija ne govori ništa o suparništvu, već samo znači da svako preduzeće može prodati sve što proizvede po datoj tržišnoj ceni.

Dok konkurentno preduzeće uzima cenu kao datu, monopolsko preduzeće određuje cenu

Question 19

Monopol

Answer 19

Preduzeće se javlja kao monopol ako je ono jedini prodavac svojih proizvoda I ako njegovi proizvodi nemaju bliske supstitute.

-price makers

Ako monopolsita istisne veliki broj sitnih robnih proizvođača, njegova proizvodnja može biti jeftinija od njihove prizvodnje. To ide u prilog potrošačima jer sa smanjenjem tržišne cene raste potrošački višak. Ali monopolista veštacki ograničava obim proizvodnje I podiže njegovu prodajnu cenu iznad nivoa koji mu garantuje prosečan profit, sa podizanjem cene, opada tražnja, a samim tim I profit. Vremeno, monopolista prinuđen da spusti cene, što ide u prilog potrošačima. Niže cene podižu potrošački višak.

Osnovni uzrok monopola jesu barijere ulasku čiji su uzroci:
1-Vlasništvo nad ključnim resursom.
2-Država daje jednom preduzeću ekskluzivno pravo da proizvodi neko dobro. (autorska prava i patenti)
3-Troškovi proizvodnje čine jednog proizvođača efikasnijim u odnosu na veliki broj proizvođača (prirodni monopol)

Question 20

Oligopol/kartel

Answer 20

postoji samo nekoliko prodavaca koji nude slične ili identične proizvode.
Pr. Oligopol – telefonske mreže

***Kod ovog oblika glavna k-ka je tenzija između saradnje i sopstvenih interesa.

Ostale k-ke:
-Nekoliko proizvođača koji nude slične ili identične proizvode
-Međuzavisnost između preduzeća
-Najbolja situacija je ukoliko sarađuju međusobno i ponašaju se kao monopolisti proizvodeći malu količinu autputa i naplaćujući cenu iznad marginalnog troška

Još jedan oblik oligopola je duopol

Question 21

Duopol, šta je i kako može postati oligopol

Answer 21

predstavlja oligopol sa samo dva člana – Pr. Dva prodavca vode, odlučuju o količini koju nude. Ovo je najjednostavniji tip oligopola.

***Duopolista može prihvatiti monopolski ishod tako što će se:
1) Udružiti (ili: združivanje) - Međusobni dogovor između preduzeća na tržištu o količini koju će proizvoditi i ceni koju će naplaćivati.
2) Formirati Kartel -Grupa preduzeća koja zajednički nastupa. Ostvaruje monopolski profit-nastupa/ponaša se kao monopolista

*Antimonopolski zakoni –država interveniše- mogu da zabrane i spreče formiranje kartela

Question 22

Monopolistička konkurencija

Answer 22

Mnogo preduzeća prodaje proizvode koji su slični, ali ne i identični – proizvodi su diferencirani. Pr. Romani, Filmovi-ima mnogo različitih romana i filmova.

🡪Tržišta koja imaju neke od karakteristika konkurencije i neke od karakteristika monopola.

Karakteristike:

1-Mnogo prodavaca -postoji mnogo preduzeća koja se bore za istu grupu kupaca🡪 knjige, CD, filmovi, restorani, časovi klavira, nameštaj

2-Diferencijacija proizvoda- svako preduzeće proizvodi proizvod koji se bar malo razlikuje od proizvoda ostalih preduzeća.

3-Slobodan ulazak i izlazak - preduzeća mogu bez ograničenja da uđu na tržište ili da izađu sa tržišta.

Question 23

Faktori od kojih zavisi obim proizvodnje

Answer 23

1. Prirodni uslovi – prirodno bogatstvo (zemlje, rude, sume, vode, klima)
2. Razvijenost sredstava za proizvodnju (sredstva I predmeti rada)
3. Stanovništvo – Starosna I kvalifikaciona struktura
4. Dužina radnog vremena – radni proces svrsishodno trošenje vremena
5. Intenzivnost rada – stepen trošenja radne snage u jedinici vremena
6. Produktivnost rada – količina proizvodnje u jedinici vremena; stvaralačka moć rada da u jedinici vremena proizvede određenu količinu proizvoda.

Question 24

Šta je predmet rada a šta sirovina

Answer 24

Predmet rada je prirodna materija na koju čovek deluje sredstvima za rad da bi je prilagodio potrebama. Sirovina - predmet rada nastao u prethodnoj proizvodnji.

Question 25

Činioci proizvodnje

Answer 25

1) ljudski rad
2) kapital
3) organizacija i preduzetništvo

Question 26

Ljudski rad

Answer 26

Prvi činioc proizvodnje, proces svrsishodnog delovanja na prirodu. Sastoji se od A-proizvodnog iskustva i B-radnih navika.

Question 27

Kapital

Answer 27

Sredstva za rad su sredstva koja čovek u procesu rada stavlja između sebe i prirode (alati, mašine, uređaji). Mora se proizvesti pre upotrebe. Indirektan oblik proizvodnje. Ako se štednjom odustaje od sadašnje potrošnje zarad buduće, akumulira se kapital, koji se kasnije može se investirati.

Predmet rada je prirodna materija na koju čovek deluje sredstvima za rad da bi je prilagodio potrebama. Sirovina - predmet rada nastao u prethodnoj proizvodnji.

Proizvodne snage: rad + sredstva za proizvodnju (sredstva za rad + predmeti rada).
Zemlja i rad – primarni faktori proizvodnje. Ponuda određena neekonomskim faktorima.

Question 28

Organizacija i preduzetništvo

Answer 28

Proces proizvodnje se sastoji iz:
1 – Ulaganja (zemlja, rad, kapital)
2 – Proizvodnje i tehnologije (troškovi)
3 – Realizacije (Prihodi)
4 – Raspodele (Profit i dobici)

Question 29

Faza ekonomskog procesa

Answer 29

Kružni dijagram