Osnovi Ekonomske Nauke

Question 1

10 principa ekonomije (nabroj)

Answer 1

1. Ljudi se suočavaju sa izborom
2. Trošak nečega jeste ono čega se odričemo da bismo to dobili
3. Racionalni ljudi razmišljaju o graničnim slučajevima
4. Ljudi reaguju na podsticaje
5. Trgovina svakog može dovesti u bolji položaj
6. Tržišta su obično dobar način da se organizuje ekonomska aktivnost
7. Vlade su nekad u stanju da poboljšaju tržišne ishode
8. Životni standard zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvede dobra i usluge
9. Cene rast kad država štampa novac
10. Društvo se na kratak rok suočava sa izborom između inflacije i nezaposlenosti

Question 2

Prvi princip - izbor

Answer 2

“Ne postoji besplatan ručak” - moramo se odreći jednog zarad drugog i odlučivanje zahteva odmeravanje vrednosti jednog cilja u odnosu na drugi. Imamo retke resurse a neograničene potrebe

Resursi su oskudni. Najdragoceniji resurs je vreme ili se pitamo dal štediti ili sad potrošiti, da li proizvoditi vojna ili civilna dobra (savremena dilema oko čiste okoline i visokog nivoa) dohotka

Trade off - profitabilnost i zagađenje, pravičnost i efikasnost, vojna ili civilna dobra

Efikasnost vs pravičnost - svojstvo društva da izvuče maksimum iz retkih resursa, a pravičnost je svojstvo pravedne raspodele. Kako oporezivati one koji najviše doprinose, dal ćemo distribuirati ugroženima?

Ekonomski kolač - veličinu određuje Efikasnost, a raspodelu pravičnost. Kada vlada pokuša da iseče ekonomski kolač na jednake delovr, kolač postaje manji(Efikasnost se smanjuje npr manje se radi jer znamo da će nam više biti oduzeto)

Question 3

Efikasnost

Answer 3

Svojstvo društva da izvuče maksimum iz retkih resursa. Dok god mogu da povećam svoju dobrobit, a ne smanjim dobrobit drugog nisam efikasan. Zato pravimo odluku između efikasnosti i pravednosti, kako ćemo podeliti ekonomski kolač.

Odsustvo rasipništva

Question 4

Drugi princip - trošak

Answer 4

Trošak nečega jeste ono čega se odričete da biste to dobili. Svaki izbor ima svoju cenu (pokušavamo da iskažemo u novcu, kao troškovi vs benefiti). Oportunitetni trošak - ono čega se odričemo da bismo tu stvar dobili

Question 5

Princip 3

Answer 5

Racionalno ljudi razmišljaju o graničnim slučajevima, ne govorimo o ekstremnim slučajevima izbora (potpuno se odričemo nečeg zarad nečeg drugog).

Pravimo granične (marginalne) promene - sitna prilagođavanja postojećeg plana delovanja

-procenjujući marginalne troškove i marginalni dobit odlučićemo da li je vredno školovati se još jednu godinu, upisati master

Question 6

Princip 4

Answer 6

Ljudi reaguju na podsticaje. Pozitivni - nagrada. Negativni - kazna

Ljudi donose odluke poređenjem troškova i koristi, pa se zato njihovo ponašanje menjq kada se troškovi i koristi promene.

Ponuda i potražnja - ako se poveća cena jabuke, konzumiraćemo više krušaka. Ako proizvođač ima veći prihod, zapošljavaće više

Porez na benzin - ljudi manji voze

Question 7

Šta nam govore prva 4 principa?

Answer 7

Kako ljudi donose odluke

Question 8

Šta nam govore 5,6,7 princip?

Answer 8

Kako ljudi međusobno deluju jedni na druge

Question 9

Princip 5

Answer 9

Trgovina može svakog dovesti u bolji položaj.

Porodice trguju i nisu u boljem položaju ako se izdvoje, trgovinom bolje možemo raspodeliti oskudne resurse.

Trgovina omogućava svakom da se specijalizuje za aktivnost koju najbolje obavlja (jmaml raznovrsnija dobra i nižw cene)

Question 10

Princip 6

Answer 10

Tržišta su obično dobar način da se organizuje ekon aktivnost.

Funkcije tržišta : informativna, alokativna, Selektivna, Distributivna

U komunizmu centralni planeri u vladi su upravljali ekonomskom aktivnošću.

Tržišna privreda - privreda koja alocira resurse putem decentralizovanih odluka mnogih preduzeća i domaćinstva, prilikom međusobnog delovanja na tržištu dobara i usluga. Milion preduzeća i domaćinstva prabi odluke.

Cene i lični interesi rukovode odlukama, niko ne teži donrobiti društva, ali sistem i dalje funkcioniše (upravlja Smitova nevidljiva ruka).

Cene su instrument pomoću kojeg nevidljiva ruka usmerava ekon aktivnost, oslikava vrednost dobra i trošak proizvodnje i maksimizira se blagostanje

Kada vlafa sprečava cene da se prirpdno usklađuju sa ponudom i potražnjom, ometa sposobnost nevidljive ruke da koordinira privredu

Question 10

Princip 6

Answer 10

Tržišta su obično dobar način da se organizuje ekon aktivnost.

Funkcije tržišta : informativna, alokativna, Selektivna, Distributivna

U komunizmu centralni planeri u vladi su upravljali ekonomskom aktivnošću.

Tržišna privreda - privreda koja alocira resurse putem decentralizovanih odluka mnogih preduzeća i domaćinstva, prilikom međusobnog delovanja na tržištu dobara i usluga. Milion preduzeća i domaćinstva prabi odluke.

Cene i lični interesi rukovode odlukama, niko ne teži donrobiti društva, ali sistem i dalje funkcioniše (upravlja Smitova nevidljiva ruka).

Cene su instrument pomoću kojeg nevidljiva ruka usmerava ekon aktivnost, oslikava vrednost dobra i trošak proizvodnje i maksimizira se blagostanje

Kada vlafa sprečava cene da se prirpdno usklađuju sa ponudom i potražnjom, ometa sposobnost nevidljive ruke da koordinira privredu

Question 11

Princip 6

Answer 11

Tržišta su obično dobar način da se organizuje ekon aktivnost.

Funkcije tržišta : informativna, alokativna, Selektivna, Distributivna

U komunizmu centralni planeri u vladi su upravljali ekonomskom aktivnošću.

Tržišna privreda - privreda koja alocira resurse putem decentralizovanih odluka mnogih preduzeća i domaćinstva, prilikom međusobnog delovanja na tržištu dobara i usluga. Milion preduzeća i domaćinstva prabi odluke.

Cene i lični interesi rukovode odlukama, niko ne teži donrobiti društva, ali sistem i dalje funkcioniše (upravlja Smitova nevidljiva ruka).

Cene su instrument pomoću kojeg nevidljiva ruka usmerava ekon aktivnost, oslikava vrednost dobra i trošak proizvodnje i maksimizira se blagostanje

Kada vlafa sprečava cene da se prirpdno usklađuju sa ponudom i potražnjom, ometa sposobnost nevidljive ruke da koordinira privredu

Question 11

Princip 6

Answer 11

Tržišta su obično dobar način da se organizuje ekon aktivnost.

Funkcije tržišta : informativna, alokativna, Selektivna, Distributivna

U komunizmu centralni planeri u vladi su upravljali ekonomskom aktivnošću.

Tržišna privreda - privreda koja alocira resurse putem decentralizovanih odluka mnogih preduzeća i domaćinstva, prilikom međusobnog delovanja na tržištu dobara i usluga. Milion preduzeća i domaćinstva prabi odluke.

Cene i lični interesi rukovode odlukama, niko ne teži donrobiti društva, ali sistem i dalje funkcioniše (upravlja Smitova nevidljiva ruka).

Cene su instrument pomoću kojeg nevidljiva ruka usmerava ekon aktivnost, oslikava vrednost dobra i trošak proizvodnje i maksimizira se blagostanje

Kada vlafa sprečava cene da se prirpdno usklađuju sa ponudom i potražnjom, ometa sposobnost nevidljive ruke da koordinira privredu

Question 12

Princip 6

Answer 12

Tržišta su obično dobar način da se organizuje ekon aktivnost.

Funkcije tržišta : informativna, alokativna, Selektivna, Distributivna

U komunizmu centralni planeri u vladi su upravljali ekonomskom aktivnošću.

Tržišna privreda - privreda koja alocira resurse putem decentralizovanih odluka mnogih preduzeća i domaćinstva, prilikom međusobnog delovanja na tržištu dobara i usluga. Milion preduzeća i domaćinstva prabi odluke.

Cene i lični interesi rukovode odlukama, niko ne teži donrobiti društva, ali sistem i dalje funkcioniše (upravlja Smitova nevidljiva ruka).

Cene su instrument pomoću kojeg nevidljiva ruka usmerava ekon aktivnost, oslikava vrednost dobra i trošak proizvodnje i maksimizira se blagostanje

Kada vlafa sprečava cene da se prirpdno usklađuju sa ponudom i potražnjom, ometa sposobnost nevidljive ruke da koordinira privredu

Question 13

Princip 7

Answer 13

Vlade su nekad u stanju da poboljšaju tržišne ishode.

Vlada je potrebna da štiti nevidljivu ruku - štiti vlasnička prava i ugovore.

2 glavna razloga za vladinu intervenciju: unapređenje efikasnosti i pravičnosti.

Nevidljiva ruka obično vodi ka efikasnijoj alokaciji resursa, ali dešava se tržišni neuspeh (neefikasna alokacija resursa):
-eksternalije
-tržišna moć
-ciklusi

Principi:Efikasnost i pravednost

Question 14

Eksternalije

Answer 14

Uticaj postupaka jedne osobe na dobrobit druge (zagađenje ili javna dobra)

Question 15

Tržišna moć

Answer 15

Sposobnost jednog ekon činioca da vrši znatan uticaj na tržišne cene (nema konkirencije)

Dobra javna politika povećava efikasnost

Question 16

O čemu govore poslednja tri principa?

Answer 16

Kako privreda funkcioniše kao celina

Question 17

Princip 8

Answer 17

Životni standard zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvede dobra i usluge.

Ako imamo veći dohodak imamo više automobila, zdravstvenu zaštitu itd

Države se razlikuju po produktivnosti - kočičiki dobara i usluga proizvedenih u jedinici vrrmena. Stopa rasta produktivnosti određuje stopu rasta prosečnog dohotka.

Javna politika - moraju povećati produktivnost, time šti će radnici biti obrazovaniji.

Standard:proizvodna moć ili zaduživanje

Question 18

Produktivnost

Answer 18

Količina dobara i usluga proizvedenih u jedinici vremena

Question 19

Princip 9

Answer 19

Cene rastu kad država štampa previše novca. Inflacija - porast opšteg nivoa cena. Vilj je održavanje inflacije na niskom nivou.

Uzrok inflacije je porast količine novca.

Nužnost ravnoteže monetarnog sektora

Question 20

Princip 10

Answer 20

Društvo se na kratak rok suočava sa izborom između inflacije i nezaposlenosti.

Raste količina novca u ekonomiji = inflacija i manja nezaposlenost (kratak rok)

Filipsova kriva - kriva koja pokazuje kratkoročni izbor između inflacije i nezaposlenosti - važna za razumevanje poslovnog ciklusa - nepravilnih i nepredvidih fluktuacija ekonomske aktivnosti izaženih u brojem zaposlenih ili proizvodnji

Question 21

Definicija ekonomske nauke

Answer 21

Ekonomina je nauke o tome kako pojedinci, domaćinstva, preduzeća, finansijske institucije i društva u globalu upravljaju ograničenim resursima sa ciljem da zadovolje neograničene potrebe ljudi.

Ekonomisti proučavaju kako ljudi donose odluke, ekonomije predstavlja grupu ljudi koji svakodnehno stupaju u međusobne odnose

Ekonomija kao nauka o bogatstvu.

Question 22

3 vrste resursa

Answer 22

Resursi (faktori proizvodnje) :

1)zemlja (prirodni izvori) - zemljište, šume, hidropotencijal, vazduh..

2) rad - humani kapital - utrošeno vreme ljudi u procesu proizvodnje, starosna i kvalifikaciona struktura

3) kapital - trajna dobra proizvedena radi proizvodnje drugih dobara (fabrikr, mašine, alati, putevi, računari) - doprinosi rastu produktivnosti

Question 23

Šta nastaje kombinovanjem faktora proizvodnje?

Answer 23

Opipljiva (roba) dobra i neopipljiva dobra (usluge). Zadovoljavamo potrebe ljudi

Question 24

3 osnovna pitanja ekonomske nauke

Answer 24

1) koje robe i usluge će se proizvoditi i u kojim količina - čelik ili računari, potrošna ili proizvodna

2) kako će se robe i usluge proizvoditi - ko će ostvariti proizvodnju i sa kojim resursima, sa kojim tehnologijama (podela rada, kako ćemo se grejati)

3) za koga - kako će biti raspodeljen društveni proizvod jedne ekonomije (ravnomerno ili najbogatijima, ko se vozi gradskim prevozom a ko taksijem)

Question 25

Šta je ekonomski sistem?

Answer 25

Poseban metod organizacije ekonomske aktivnosti pojedinaca koji sačinjavaju društvo sa ciljem da se odgovori na tri ključna pitanja. Imamo dva tipa: centralno planski (komandni) i tržišni

Question 26

Komandni sistem

Answer 26

Ekonomsko ponašanje tržišnih učesnika je određeno odlukama neke centralne vlasti koja na bazi vlasništva nad produktivnim resursima donosi većinu najvažnijih odluka - koje rone i usluge, kojim tehnologijama, kako će biti raspoređen proizvod

Plan se mora kontinuirano menjati ne samo na bazi promeja u okruženju već i predviđenih trendova - ponuda radne snagr, tehnološki razvoj, promene u ukusu..

Većina propala

Centralno planski, planer, zahteva menjanje i inflrmacije

Question 27

Tržišni sistem

Answer 27

Odluke 3 pitanja donose se bez ikakvog usmeravanja i upravljanje od strane centralne vlasti. Odluke su proizvod Decentralizovanog odlučivanja - donosi miliok učesnika

Proizvođač želi da maks profit, a potrošač kako da potroši zarašen dohodak - ponuda i tražnja

Sistem razmene je dobrovoljan i većina faktora proizvodnje u privatnom vlasništvu

Cene se formiraju na osnovu p i t, vrpe ulogu signala - šta proizvoditi a šta tražiti

(Kružni dijagram)

Question 28

Kružni dijagram

Answer 28

Tržišni odnos između domaćinstva i preduzeća, preduzeća prodaju robu i uslige i unajmljuju od domaćinstva faktore proizvodnje domaćinstva kupuju robu.

Na tržištu roba i usluga preduzrća prodavci, a na tržištu faktora proizvodnja su kupci. Obrnuto za domaćinstva

Question 29

Uloga države

Answer 29

Donosi zakone kojima se štiti privatna imovina i ugovori.

Odgovara na podbačaje tržišta : nesavršenu konkurenciju, eksternalije (prelivanja), ne pravednosti u raspodeli

Question 30

Nesavršena konkurencija

Answer 30

Proizvođač ili grupa može značajno da utiče na cenu proizvoda koji prodaje. U uslovima nesavršene konkurencije cene su visoke, konzumiranje skupog proizvoda ispod optimalnog nivoa. Monopoli istiskuje sitne proizvođače

Question 31

Eksternalije (prelivanja)

Answer 31

Efekat prelivanja učinka procesa proizvodnje na osobe koje direktno ne kupuju, prodaju ili upotrebljavaju to dobro.

Negativne - zagađenje (smanjuju nekretnine, zdravlje)

Javna dobra - proizvode dobrobit za društvo u celini, nije zainteresovan privatni sektor jer ne može svima naplatiti. Finansiraju se iz poreskih prihoda ili zaduživanjem

Question 32

Nepravednost u raspodeli

Answer 32

Tržište ne može adekvatno odgovoriti za koga, ne funkcioniše po principu pravednosti, usmeravaju se robe i usluge najbogatijim. Tržište neće proizvoditi dobra za kojim postoji realna potreba već kupovno moćna tražnja

Države - oporezuje i smanjuje dohodovnu nejednakosti, transfrtna plaćanja (sigurnosna mreža), subvencilniše potrošnju ugroženih (bonovi, narodne kuhinje)