Osnovi Ekonomske Nauke Flashcards
10 principa ekonomije (nabroj)
- Ljudi se suočavaju sa izborom
- Trošak nečega jeste ono čega se odričemo da bismo to dobili
- Racionalni ljudi razmišljaju o graničnim slučajevima
- Ljudi reaguju na podsticaje
- Trgovina svakog može dovesti u bolji položaj
- Tržišta su obično dobar način da se organizuje ekonomska aktivnost
- Vlade su nekad u stanju da poboljšaju tržišne ishode
- Životni standard zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvede dobra i usluge
- Cene rast kad država štampa novac
- Društvo se na kratak rok suočava sa izborom između inflacije i nezaposlenosti
Prvi princip - izbor
“Ne postoji besplatan ručak” - moramo se odreći jednog zarad drugog i odlučivanje zahteva odmeravanje vrednosti jednog cilja u odnosu na drugi. Imamo retke resurse a neograničene potrebe
Resursi su oskudni. Najdragoceniji resurs je vreme ili se pitamo dal štediti ili sad potrošiti, da li proizvoditi vojna ili civilna dobra (savremena dilema oko čiste okoline i visokog nivoa) dohotka
Trade off - profitabilnost i zagađenje, pravičnost i efikasnost, vojna ili civilna dobra
Efikasnost vs pravičnost - svojstvo društva da izvuče maksimum iz retkih resursa, a pravičnost je svojstvo pravedne raspodele. Kako oporezivati one koji najviše doprinose, dal ćemo distribuirati ugroženima?
Ekonomski kolač - veličinu određuje Efikasnost, a raspodelu pravičnost. Kada vlada pokuša da iseče ekonomski kolač na jednake delovr, kolač postaje manji(Efikasnost se smanjuje npr manje se radi jer znamo da će nam više biti oduzeto)
Efikasnost
Svojstvo društva da izvuče maksimum iz retkih resursa. Dok god mogu da povećam svoju dobrobit, a ne smanjim dobrobit drugog nisam efikasan. Zato pravimo odluku između efikasnosti i pravednosti, kako ćemo podeliti ekonomski kolač.
Odsustvo rasipništva
Drugi princip - trošak
Trošak nečega jeste ono čega se odričete da biste to dobili. Svaki izbor ima svoju cenu (pokušavamo da iskažemo u novcu, kao troškovi vs benefiti). Oportunitetni trošak - ono čega se odričemo da bismo tu stvar dobili
Princip 3
Racionalno ljudi razmišljaju o graničnim slučajevima, ne govorimo o ekstremnim slučajevima izbora (potpuno se odričemo nečeg zarad nečeg drugog).
Pravimo granične (marginalne) promene - sitna prilagođavanja postojećeg plana delovanja
-procenjujući marginalne troškove i marginalni dobit odlučićemo da li je vredno školovati se još jednu godinu, upisati master
Princip 4
Ljudi reaguju na podsticaje. Pozitivni - nagrada. Negativni - kazna
Ljudi donose odluke poređenjem troškova i koristi, pa se zato njihovo ponašanje menjq kada se troškovi i koristi promene.
Ponuda i potražnja - ako se poveća cena jabuke, konzumiraćemo više krušaka. Ako proizvođač ima veći prihod, zapošljavaće više
Porez na benzin - ljudi manji voze
Šta nam govore prva 4 principa?
Kako ljudi donose odluke
Šta nam govore 5,6,7 princip?
Kako ljudi međusobno deluju jedni na druge
Princip 5
Trgovina može svakog dovesti u bolji položaj.
Porodice trguju i nisu u boljem položaju ako se izdvoje, trgovinom bolje možemo raspodeliti oskudne resurse.
Trgovina omogućava svakom da se specijalizuje za aktivnost koju najbolje obavlja (jmaml raznovrsnija dobra i nižw cene)
Princip 6
Tržišta su obično dobar način da se organizuje ekon aktivnost.
Funkcije tržišta : informativna, alokativna, Selektivna, Distributivna
U komunizmu centralni planeri u vladi su upravljali ekonomskom aktivnošću.
Tržišna privreda - privreda koja alocira resurse putem decentralizovanih odluka mnogih preduzeća i domaćinstva, prilikom međusobnog delovanja na tržištu dobara i usluga. Milion preduzeća i domaćinstva prabi odluke.
Cene i lični interesi rukovode odlukama, niko ne teži donrobiti društva, ali sistem i dalje funkcioniše (upravlja Smitova nevidljiva ruka).
Cene su instrument pomoću kojeg nevidljiva ruka usmerava ekon aktivnost, oslikava vrednost dobra i trošak proizvodnje i maksimizira se blagostanje
Kada vlafa sprečava cene da se prirpdno usklađuju sa ponudom i potražnjom, ometa sposobnost nevidljive ruke da koordinira privredu
Princip 6
Tržišta su obično dobar način da se organizuje ekon aktivnost.
Funkcije tržišta : informativna, alokativna, Selektivna, Distributivna
U komunizmu centralni planeri u vladi su upravljali ekonomskom aktivnošću.
Tržišna privreda - privreda koja alocira resurse putem decentralizovanih odluka mnogih preduzeća i domaćinstva, prilikom međusobnog delovanja na tržištu dobara i usluga. Milion preduzeća i domaćinstva prabi odluke.
Cene i lični interesi rukovode odlukama, niko ne teži donrobiti društva, ali sistem i dalje funkcioniše (upravlja Smitova nevidljiva ruka).
Cene su instrument pomoću kojeg nevidljiva ruka usmerava ekon aktivnost, oslikava vrednost dobra i trošak proizvodnje i maksimizira se blagostanje
Kada vlafa sprečava cene da se prirpdno usklađuju sa ponudom i potražnjom, ometa sposobnost nevidljive ruke da koordinira privredu
Princip 6
Tržišta su obično dobar način da se organizuje ekon aktivnost.
Funkcije tržišta : informativna, alokativna, Selektivna, Distributivna
U komunizmu centralni planeri u vladi su upravljali ekonomskom aktivnošću.
Tržišna privreda - privreda koja alocira resurse putem decentralizovanih odluka mnogih preduzeća i domaćinstva, prilikom međusobnog delovanja na tržištu dobara i usluga. Milion preduzeća i domaćinstva prabi odluke.
Cene i lični interesi rukovode odlukama, niko ne teži donrobiti društva, ali sistem i dalje funkcioniše (upravlja Smitova nevidljiva ruka).
Cene su instrument pomoću kojeg nevidljiva ruka usmerava ekon aktivnost, oslikava vrednost dobra i trošak proizvodnje i maksimizira se blagostanje
Kada vlafa sprečava cene da se prirpdno usklađuju sa ponudom i potražnjom, ometa sposobnost nevidljive ruke da koordinira privredu
Princip 6
Tržišta su obično dobar način da se organizuje ekon aktivnost.
Funkcije tržišta : informativna, alokativna, Selektivna, Distributivna
U komunizmu centralni planeri u vladi su upravljali ekonomskom aktivnošću.
Tržišna privreda - privreda koja alocira resurse putem decentralizovanih odluka mnogih preduzeća i domaćinstva, prilikom međusobnog delovanja na tržištu dobara i usluga. Milion preduzeća i domaćinstva prabi odluke.
Cene i lični interesi rukovode odlukama, niko ne teži donrobiti društva, ali sistem i dalje funkcioniše (upravlja Smitova nevidljiva ruka).
Cene su instrument pomoću kojeg nevidljiva ruka usmerava ekon aktivnost, oslikava vrednost dobra i trošak proizvodnje i maksimizira se blagostanje
Kada vlafa sprečava cene da se prirpdno usklađuju sa ponudom i potražnjom, ometa sposobnost nevidljive ruke da koordinira privredu
Princip 6
Tržišta su obično dobar način da se organizuje ekon aktivnost.
Funkcije tržišta : informativna, alokativna, Selektivna, Distributivna
U komunizmu centralni planeri u vladi su upravljali ekonomskom aktivnošću.
Tržišna privreda - privreda koja alocira resurse putem decentralizovanih odluka mnogih preduzeća i domaćinstva, prilikom međusobnog delovanja na tržištu dobara i usluga. Milion preduzeća i domaćinstva prabi odluke.
Cene i lični interesi rukovode odlukama, niko ne teži donrobiti društva, ali sistem i dalje funkcioniše (upravlja Smitova nevidljiva ruka).
Cene su instrument pomoću kojeg nevidljiva ruka usmerava ekon aktivnost, oslikava vrednost dobra i trošak proizvodnje i maksimizira se blagostanje
Kada vlafa sprečava cene da se prirpdno usklađuju sa ponudom i potražnjom, ometa sposobnost nevidljive ruke da koordinira privredu
Princip 7
Vlade su nekad u stanju da poboljšaju tržišne ishode.
Vlada je potrebna da štiti nevidljivu ruku - štiti vlasnička prava i ugovore.
2 glavna razloga za vladinu intervenciju: unapređenje efikasnosti i pravičnosti.
Nevidljiva ruka obično vodi ka efikasnijoj alokaciji resursa, ali dešava se tržišni neuspeh (neefikasna alokacija resursa):
-eksternalije
-tržišna moć
-ciklusi
Principi:Efikasnost i pravednost
Eksternalije
Uticaj postupaka jedne osobe na dobrobit druge (zagađenje ili javna dobra)
Tržišna moć
Sposobnost jednog ekon činioca da vrši znatan uticaj na tržišne cene (nema konkirencije)
Dobra javna politika povećava efikasnost
O čemu govore poslednja tri principa?
Kako privreda funkcioniše kao celina
Princip 8
Životni standard zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvede dobra i usluge.
Ako imamo veći dohodak imamo više automobila, zdravstvenu zaštitu itd
Države se razlikuju po produktivnosti - kočičiki dobara i usluga proizvedenih u jedinici vrrmena. Stopa rasta produktivnosti određuje stopu rasta prosečnog dohotka.
Javna politika - moraju povećati produktivnost, time šti će radnici biti obrazovaniji.
Standard:proizvodna moć ili zaduživanje
Produktivnost
Količina dobara i usluga proizvedenih u jedinici vremena
Princip 9
Cene rastu kad država štampa previše novca. Inflacija - porast opšteg nivoa cena. Vilj je održavanje inflacije na niskom nivou.
Uzrok inflacije je porast količine novca.
Nužnost ravnoteže monetarnog sektora
Princip 10
Društvo se na kratak rok suočava sa izborom između inflacije i nezaposlenosti.
Raste količina novca u ekonomiji = inflacija i manja nezaposlenost (kratak rok)
Filipsova kriva - kriva koja pokazuje kratkoročni izbor između inflacije i nezaposlenosti - važna za razumevanje poslovnog ciklusa - nepravilnih i nepredvidih fluktuacija ekonomske aktivnosti izaženih u brojem zaposlenih ili proizvodnji
Definicija ekonomske nauke
Ekonomina je nauke o tome kako pojedinci, domaćinstva, preduzeća, finansijske institucije i društva u globalu upravljaju ograničenim resursima sa ciljem da zadovolje neograničene potrebe ljudi.
Ekonomisti proučavaju kako ljudi donose odluke, ekonomije predstavlja grupu ljudi koji svakodnehno stupaju u međusobne odnose
Ekonomija kao nauka o bogatstvu.
3 vrste resursa
Resursi (faktori proizvodnje) :
1)zemlja (prirodni izvori) - zemljište, šume, hidropotencijal, vazduh..
2) rad - humani kapital - utrošeno vreme ljudi u procesu proizvodnje, starosna i kvalifikaciona struktura
3) kapital - trajna dobra proizvedena radi proizvodnje drugih dobara (fabrikr, mašine, alati, putevi, računari) - doprinosi rastu produktivnosti
