BDP

Question 1

Definicija BDPa

Answer 1

BDP je jednak tržisnoj vrednosti svih finalnih dobara i usluga u jednoj zemlji u određenom vremenskom periodu.

Question 2

delovi definicije BDPa- “Tržišna vrednost”, “svih”, “finalnih”

Answer 2

Tržišna vrednost - BDP Sabira mnogo različitih vrsta proizvoda koji se mere kroz jedinstvenu meru vrednosti pomoću tržišnih cena.

Svih - BDP je sveobuhvatan, obuhvata sve proizvode u jednoj ekonomiji koji su prodati legalno (dobra i usluge) + tržišna vrednost usluga stanovanja (ako smo mi vlasnik, zakupljujemo od sebe). BDP ne meri proizvodnju kod kuće koja ne izlazi na tržište

Finalnih - vrednost međuproizvoda uključena je u vrednost finalnih dobara, ne sabira se da bi se izbeglo duplo računanje. Izuzetak kada se medjuproizvod napravi I onda doda na zalihe proizvode preduzeća koje će ga kasnije koristiti.

Question 3

Delovi definicije BDP-a - “dobara i usluga”, “Proizvedeni”, “u jednoj zemlji,” “u određenom vremenskom periodu”

Answer 3

Dobara i usluga - materijalna i nematerijalna dobra (neopipljiva)

Proizvedeni - računaju se samo proizvodi iz tekućeg perioda, ne ako prodamo polovni automobil

U jednoj zemlji - Sva proizvodnja unutar granica jedne zemlje, nezavisno od nacionalnosti i državljanstva proizvođača

Vremenski period - kvartal, godinu dana

Question 4

Troškovna struktura BDPa

Answer 4

Y=C+I+G+NX

C- potrošna domaćinstva

I- investicije (domaćinstva kada kupuju zemlju ili preduzeća kad investiraju u donra i usluge koji će se kasnije koristiti za proizvodnju

G - državni izdaci (transferna plaćanja ne ulaze jer da bi bilo transakcija potrebno je dobiti neku protivvrednost) - plate službenika, javni rashodi

Nx - neto izvoza

Question 5

Nacionalni dohodak

Answer 5

Nacionalni dohodak (neto ND) predstavlja ukupnu novostvorenu vrednost.
Ukupni dohodak koji su stanovnici jedne zemlje ostvarili od proizvodnje dobara i usluga (ukupan dohodak zemlje, rada i kapitala).

Novostvorena vrednost - dohoci: plate + profiti + dividende + kamate + rente

Question 6

Za šta nam je bitan ND?

Answer 6

🡪ND bitan kako bismo izračunali vrednosnu strukturu BDP-a:
BDP = potrošnja fiksnog kapitala (amortizacija) + nacionalni dohodak /novostvorena vrednost (dohoci: plate + profiti + dividende + kamate + rente

🡪Takođe ND bitan kako bismo izračunali raspoloživi dohodak RD 🡪 koliko novca domaćinstva imaju na raspolaganje za trošenje:
Dobija se kada se od nacionalnog dohotka oduzmu plaćeni porezi i neto štednja preduzeća (profit po isplaćivanju dividendi) i dodaju se transferna plaćanja koja domaćinstva dobijaju od države.

Question 7

BNP

Answer 7

Bruto nacionalni proizvod – BNP: Ukupni dohodak svih stanovnika jedne zemlje

Question 8

Naturalna struktura BDPa

Answer 8

Obuhvata:
1-Potrošna dobra – dobra koja služe za zadovoljenje ljudskih potreba; prodaju se potrošačima

2-Proizvodna dobra – služe za proizvodnju, prodaju se proizvođačima

Na KPM se pokazuje

Question 9

KPM

Answer 9

funkcioniše po principu efikasnosti – ne može se istovremeno proizvoditi I maximalna količina hrane I mašina, nego se mora smanjiti proizvodnja jedne komponente na račun druge. U trenutku treba proceniti šta je bitnije, svakako postoji oportunitetni trošak. *U tački na krivi smo efikasni jer proizvodimo više/manje jedne komponente na račun druge u skaldu sa raspoloživim resursima, a u bilo kojoj tački unutar krive nismo efikasni ne koristimo raspoložive resurse kako treba, proizvodimo manje nego što su naše mogućnosti.

Question 10

Upotreba, BDPa

Answer 10

Za vojne i civilne potrebe - država određuje na šta da usmeri proizvodnju

Question 11

Raspodela NDa

Answer 11

Na potrošnju i investicije (akumulacija kapitala radi buduće veće potrošnje)

Question 12

Nejednakost u raspodeli - Efikasnost vs pravednost

Answer 12

Tržište nema osećaja za pravednost.

Kako bi se postigla veća pravednost država preraspodeljuje (redistribuira) u cilju smanjenja dohodovne nejednakosti u korist socijalno ugroženih slojeva stanovništva kroz, na primer, garantovanje minimalnih nadnica, pomoć za siromašne i nezaposlene, progresivno oporezivanje.

U tržišnim privredama su interesi efikasnosti nasuprot interesima pravednosti.

Question 13

Raspoloživ dohodak

Answer 13

Raspoloživi dohodak govori o kupovnoj moći stanovništva. Bogatstvo ili neto vrednost je jednaka vrednosti finansijske i realne imovine koju domaćinstva poseduju umanjena za kreditne obaveze. *Dobija se kada se od nacionalnog dohotka oduzmu plaćeni porezi i neto štednja preduzeća (profit po isplaćivanju dividendi) i dodaju se transferna plaćanja koja domaćinstva dobijaju od države. Dohodak koji ostaje domaćinstvima I poslovanju velikih nac.korporacija nakon izmirenja svih obaveza prema državi.

🡪RD=ND-(PLAĆ.POREZI+NETO ŠTEDNJA PREDUZEĆA)+TRANSFERNA PLAĆANJA

Question 14

Nejednaka raspodela NDa

Answer 14

Ukoliko bi sva domaćinstva u nekoj privredi imala jednak godišnji dohodak (npr. 20.000 dolara) tada bi raspodela nacionalnog dohotka bila apsolutno ravnomerna. 20% ukupnog broja domaćinstava bi raspolagalo sa 20% nacionalnog dohotka, 40% ukupnog broja domaćinstava bi raspolagalo sa 40% nacionalnog dohotka itd.

Međutim u realnosti to nije slučaj. Češći je slučaj da 20% najbogatijih domaćinstava raspolaže sa, na primer, polovinom i više nacionalnog dohotka (50 i više procenata), to jest da najbogatijih 5% domaćinstava raspolaže sa 20 i više procenata ukupnog nacionalnog dohotka – što predstavlja nejednaku raspodelu nacionalnog dohotka

Question 15

Čime se meri nejednaka raspodela dohotka

Answer 15

Lorencovom krivom i Džini koeficijentom

Question 16

Lorencova kriva, nacrtaj i objasni

Answer 16

Lorencova kriva poredi stanje jednakosti I potpune nejednakosti sa stvarnim stanjem nejednakosti. Stvarna raspodela se nalazi između potpune jednakosti i nejednakosti. Osenčena površina (kao procenat površine trougla) meri relativnu nejednakost dohotka.

Kriva pod uglom od 45 stepeni predstavlja apsolutno ravnomernu raspodelu dohotku.

Osenčena površina između krive apsolutno ravnomerne raspodele dohotka i zakrivljene krive koja predstavlja stvarnu raspodelu dohotka govori o razmerama nejednakosti u raspodeli dohotka u nekom društvu. Što je osenčena površina veća, to jest što više kriva stvarne raspodele dohotka odstupa od krive apsolutno ravnomerne raspodele dohotka, to je nejednakost raspodele dohotka u nekom društvu veća.

Question 17

Džini koeficijent

Answer 17

je kvantitativna mera nejednakosti u raspodeli dohotka. On se meri tako što se izračuna površina osenčenog dela Lorencove krive (pomoću integrala) i pomnoži sa 2.

Zauzima vrednosti od 0 (apsolutna ravnomernost u raspodeli dohotka) i 1 (apsolutna nejednakost u raspodeli dohotka – jedna osoba raspolaže celokupnim nacionalnim dohotkom jedne privrede).

Question 18

Neravnomernost u raspodeli bogatstva

Answer 18

Značajan izvor neravnomernosti u raspodeli dohotka je neravnomernost u raspodeli bogatstva. Oni koji su veoma bogati, bilo zbog toga što su nasledili bogatstvo, bili vešti, imali sreće ili se bave nelegalnim poslovima, znači da imaju veliku materijalnu i finansijsku imovinu koja za sobom povlači dohotke koje prosečno domaćinstvo nije u stanju da zaradi.
Domaćinstva bez imovine ili sa malom imovinom nisu u mogućnosti da zarade tolike dohotke kao bogataši.

U tržišnim privredama je bogatstvo znatno neravnomernije raspodeljeno nego dohodak.
U SAD 10% najbogatijih domaćinstava poseduje 70% bogatstva, dok 1% onih najbogatijih poseduje oko 40% ukupnog bogatstva.

Nejednakost u raspodeli bogatstva se ublažava nametanjem progresivnih poreza na nasledstvo i dohodak.

*Nejednakost po bogatstvu je veća od nejednakosti u raspodeli dohotka.

Question 19

Nominalni BDP

Answer 19

2-Nominalni BDP – dobra/usluge po tekućim cenama
Na osnovu tekućih cena, pripisujemo vrednost proizvodnji dobara I usluga u privredi, tj merimo ukupan izdatak 🡪 NBDP(uk izdatak) =cena x količina u određenoj godini (menja se)

Poredimo sa godinama

Question 20

Realni BDP

Answer 20

Odgovara na hipotetičko pitanje: koja bi bila vrednost dobara I usluga ako bismo ih merili cenama u nekoj odredjenoj godini u prošlosti.

Meri proizvodnju – tj. promene koje se vrememom događaju u ukupnoj prozvodnji dobara I usluga u privredi (promena količine).

Računa se tako što se bira bazna godina, pa se onda cene bazne godine koriste za sve ostale godine I preko njih se izračunava RBDP. Dakle cena je ista (uzima se ona iz bazne god) I ona ostaje fixna pri računanju RBDP dok se količine u zavisnosti od godine, menjaju.

🡪rBDP=cena u baznoj godini (ne menja se, fiksira se u ovom sluč)x količina u određ godini (menja se u zavisnosti od god)

Question 21

BDP deflator

Answer 21

meri cene svih dobara I usluga proizvedenih u jednoj ekonomiji, ne proizvedene količine. Poredi cene dobara i usluga proizvedenih u tekućoj godini sa cenama istih tih dobara i usluga proizvedenih u baznoj godini.

Drugim rečima, grupa dobara i usluga pomoću kojih se meri BDP deflator se vremenom automatski menja.

BDP deflator = nominalni BDP/realni BDP x 100

*Kada raste cena, raste I BDP def. Dakle, meri se jedino ako se menja cena, promena količina ne utiče na njega.

Question 22

IPC, šta je i kako se računa

Answer 22

Indeks potrošačkih cena (Consumer Price Index) je mera ukupnih troškova svih dobara i usluga koje konzumira tipičan potrošač. (indeks cena na malo)

Pet koraka za izračunavnje IPC:
1 – Odrediti korpu (cene bitne za tipičnog potrošača. Vrše se ankete)

2 – Saznati cene (nalaženje cena dobara/usluga za svaki vremenski period)

3 – Izračunati troškove korpe (koristi podatke o cenama da se izračuna cena krope u odredjenom periodu. *Vremenom, ne menja se korpa, već samo cene, pa se izoluju efekti promene cena od efekta promene količine)

4 – Izabrati baznu godinu I izračunati indeks (IPC) (Cena korpe dobara I usluga u svakoj godini se podeli sa cenama dobara I usluga u baznoj godini, a količnik se pomnoži sa 100)

5 – Izračunati stopu inflacije - Procentulana promena indeksa cena iz prethodnog perioda

Ipc2022 = ipc2022-ipc2021/ipc2021 puta 100

Question 23

Slabosti IPCa

Answer 23

1 – Pristranost supstitucije -Korpa dobara je fiksna za određeni period. U tom periodu se cene dobara koje se nalaze u potrošačkoj korpi menjaju. IPC zanemaruje efekat supstitucije – ukoliko se u korpi dobara nalaze dobra koja su bliski supstituti konzumiraćemo više dobara čija je cena sporije porasla ili se nije promenila u odnosu na dobro čija je cena brže porasla. Ovu promenu IPC nije u stanju da registruje pošto je korpa dobara fiksana. Na taj način se precenjuje inflacija.

2 – Pojava novih proizvoda sa pojavom novih proizvoda izbor za potrošača postaje veći, čime novac postaje vredniji što povoljno utiče na standard života građana – potrebno im je manje novca da bi održali bilo koji dati životni standard. Međutim ovo pojeftinjenje troškova života IPC nije u stanju da registruje

3 – Neizmerna promena kvaliteta Npr. ako se kvalitet nekog proizvoda smanji u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu se cena tog proizvoda nije promenila, to znači da je novac postao manje vredan i da troškovi života rastu i suprotno. Ako je neki proizvod postao kvalitetniji u odnosu na prethodnu godinu, a cena mu se nije promenila, to znači da sada novac više vredi i da su se troškovi života smanjili. Promene u kvalitetu proizvoda je jako teško meriti.

Question 24

Razlike BDP deflatora i IPC

Answer 24

1-BDP deflator - meri cene svih proizvoda i usluga koje su proizvedene u jednoj -ekonomiji, dok IPC meri cene proizvoda i usluga koje potrošači konzumiraju bez obzira na to u kojoj su privredi proizvedeni. Pr. U SAD nafta se više konzumira nego što se proizvodi, pa će tako s porastom cene više porasti IPC nego BDP def (jer se ne proizvodi toliko nafte u SAD, a on meri cene svih dobara i usl koji su proizv u jednoj ekonomiji.). –uvozna inflacija

2-IPC poredi cene fiksne korpe dobara i usluga u tekućoj godini sa cenama fiksne korpe dobara u baznoj godini. Statističari povremeno menjaju strukturu dobara i usluga koja ulaze u potrošačku korpu.

3-BDP deflator poredi cene dobara i usluga proizvedenih u tekućoj godini sa cenama istih tih dobara i usluga proizvedenih u baznoj godini. Drugim rečima, grupa dobara i usluga pomoću kojih se meri BDP deflator se vremenom automatski menja.