TEST 6 Flashcards
- Tri varijante dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja
- paralelno
- dodatno
- privatno
- Sigurnost penzijskih naknada
Sigurnost penzijskih naknada obezbedjuje se kroz postojanje kontrolnih mehanizama. Neki od njih u Srbiji su odvojenost imovine fondova od imovine drustva za upravljanje, propisivanje opcija za ulaganje, odobravanje prospekta od strane supervizorskog organa itd. Neki ove mehanizme ocenjuju kao previse krute ili ogranicavajuce po visoke stope prinosa sredstava, ali oni su opravdani sa stanovista prevelikih rizika. U tom kontekstu bi veci podsticaj predstavljalo razvijanje finansijskih trzista koje bi uopsteno unapredilo sistem privatnog penzijskog osiguranja. Naime, ne samu odrzivost, ali prinose sektora privatnih penzija ogranicavaju karakteristike trzista akcija u Srbiji i brojna ogranicenja koja namece regulacija finansijskih trzista.
- Prava iz penzijskog osiguranja
- za slucaj starosti - pravo na starosnu penziju, pravo na prevremenu starosnu penziju
- za slucaj invalidnosti - pravo na invalidsku penziju
- za slucaj smrti - pravo na porodicnu penziju, pravo na naknadu pogrebnih troskova
- za slucaj telesnog ostecenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolescu - pravo na novcanu naknadu za telesno ostecenje
- za slucaj potrebe za pomoci i negom drugog lica - pravo na novcanu naknadu za pomoc i negu drugog lica
- Pravo na naknadu troškova korišćenja zdravstvenog osiguranja
Pravo na naknadu troskova prevoza u vezi sa koriscenjem zdravstvene zastita pripada osiguraniku, kao i njegovom pratiocu, ukoliko je upucen na lecenje u zdravstvenu ustanovu koja je udaljena najmanje 50km od njegovog mesta prebivalista. Visina naknade je u iznosu troskova prevoza prema najkracoj relaciji u visini iznosa cene autobuske karte ili drugog razreda voza.
Opšti uslovi za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć
Opštim uslovima regulisano je da pravo na novčanu socijalnu pomoć mogu da ostvare pojedinac i porodica:
1. koji nemaju drugih nepokretnosti, osim stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca, odnosno porodice i zemljišta u površini do 0,5 hektara
2. koji nisu prodali ili poklonili nepokretnu imovinu ili se odrekli prava na nasleđivanje nepokretne imovine ili ako je protekao period u kom bi, od tržišne vrednosti nepokretne imovine koju su prodali, poklonili ili se odrekli prava na nasleđivanje, mogli obezbeđivati socijalnu pomoć
3. koji ne poseduju pokretnu imovinu čijim korišćenjem ili otuđenjem, bez ugrožavanja osnovnih životnih potreba, mogu da obezbede sredstva u visini šestostrukog iznosa novčane socijalne pomoći koja bi im bila utvrđena u trenutku podnošenja zahteva za novčanu socijalnu pomoć
4. koji nisu zaključili ugovor o doživotnom izdržavanju
- Koje godine su uvedeni i kako su definisani roditeljski dodaci
Roditeljski dodaci su predstavljali novouvedenu meru 2002. godine i koncipirani su kao izrazena mera populacione politike. Bili su targetirani na 2,3. i 4. dete i isplacivani su jednokratno u trenutku donosenja zakona u iznosu od 50, 90 i 120.000 dinara respektivno.
- Pravo na dečiji dodatak
Pravo na dečiji dodatak ostvaruje jedan od roditelja koji neposredno brine o detetu, koji je državljanin Republike Srbije, ima prebivalište na teritoriji Srbije i ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Ovo pravo može da se ostvaruje do 19. godine života deteta, sa izuzetkom dece nad kojom je produženo roditeljsko pravo, najkasnije do 26. godine života. Utvrđen je i ukupni mesečni prihod i ukupni mesečni katastarski prihod, kao uslov za ostvarivanje ovog prava, dok je iznos naknade, koji je utvrđen 2002, 900 dinara, što se usklađuje sa troškovima života, dva puta godišnje. Dečiji dodatak uvećava se za 30% za samohrane roditelje, hranitelje, staratelje i roditelje dece sa smetnjama u razvoju, a za dete za čije se obrazovanje ili rehabilitaciju potpuno ili više od 50% obezbeđuju sredstva iz javnih rashoda umanjuje se za 50%.
- Izazovi borbe svih vrsta diskriminisanosti
U Strategiji prevencije i zastite od diskriminacije usvojenoj 2013. godine, istice se da su odredjeni pojedinci i grupe izlozeni razlicitim oblicima diskriminacije najcesce po osnovu pripadnosti odredjenoj nacionalnoj manjini, LGBT populaciji, ukoliko su izbeglice, interno raseljena lica ili pripadnici razlicitih migrantskih grupa, ukoliko imaju neki zdrasvteni problem koji moze biti osnov diskriminacije, po osnovu verske pripadnosti, zene, deca… Diskriminisanost svih ovih kategorija ogleda se u faktickoj nemogucnosti ostvarivanja prava koja su im propisana zakonom, a najcesce se ticu zaposljavanja, pristupa zdravstvenoj zastiti, adekvatnog stanovanja. Romi se isticu kao kategorija koja je ponajvise ugrozena u mnogim aspektima, sto dovodi do socijalne iskljucenosti ove grupe. Nad zenama se vrsi prikrivena diskriminacija prilikom zaposljavanja, zbog materinstva, kao i nasilje u porodici.
- Ka čemu je usmerena Strategija razvoja zdravstvenog osiguranja u Srbiji iz 2013?
Republicki fond za zdravstveno osiguranja je u ovoj strategiji stavio akcenat na promenu pozicije Fonda, a promena bi trebalo da ukljucuje osam razlicitih oblasti: normativnu, organizacionu, tehnolosku, socijalno-psiholosku, unapredjenje rada Fona, put ka evropskim integracijama, pripreme za globalne promene, finansijsku reviziju, kao i novo upravljanje zdravstvenim osiguranjem.
