TEST 4 Flashcards
- Srednji put u zdravstvu u Srbiji
Najzastupljenija forma programa zdravstvenog osiguranja je obavezno osiguranje koje se vezuje za prava po osnovu rada i upatu doprinosa i predstavlja srednji put izmedju tzv. nacionalnih ili univerzalnih i privatnih programa.
- Penzijski sistemi sa definisanim davanjima i definisanim doprinosima
Penzijski sistemi sa definisanim davanjima su oni u kojima je visina penzija unapred zadata penzijskom formulom i drzava garantuje njenu isplatu, a sa defiisanim doprinosima je kada visina penzije zavisi od visine uplacivanih doprinosa.
- Zbrinjavanje dece predškolskog uzrasta
Zbrinjavanje dece u ustanovama u Srbiji - dečjim jaslicama, vrtićima i obdaništima, neadekvatno je sa stanovista rasporedjenosti postojecih kapaciteta, kao i sa stanovista obuhvata dece predskolskim programima. Broj dece ukljucene u programe predskolskog obrazovanja povecan je po uvodjenju obaveznog predskolskog programa, ali on i dalje nije zadovoljavajuci. Razlike su narocito izrazene izmedju urbanih i ruralnih podrucja, jer deca iz ruralnih sredina jos uvek nisu u dovoljnoj meri i na adekvatan nacin ukljucena u ove programe. Takodje, deca iz marginalizovanih grupa ili porodica sa niskim nivoom obrazovanja su manje ukljucena. Skolska nedelja traje znacajno krace od poslovne, tj. punog radnog vremena, pa i to predstavlja problem roditeljima da usklade svoje obaveze, pogotovo zena u pogledu ukljucivanja na trziste rada. Razlike su prisutne i u pogledu kvaliteta rada razlicitih ustanova.
- Prava iz socijalne zaštite
Prava na materijalnu podrsku: novcana socijalna pomoc, dodatak za pomoc i negu drugog lica, dodatak za pomoc i negu drugog lica sa uvecanim iznosom, pomoc za osposobljavanje za rad, jednokratna novcana pomoc, pomoc u naturi, druge vrste materijalne podrske
Pravo na usluge socijalne zastite; usluge procene i planiranja, dnevne usluge u zajednici, usluge podrske za samostalan zivot, usluge smestaja, savetodavno-terapijske i socijalno-eduakativne usluge
- Ko su pružaoci socijalnih usluga
Pored javnog sektora, pruzaoci usluga socijalne zastite mogu biti i civilni i privatni sektor, odnosno udruzenje, preduzetnik, privredno drustvo ili drugi oblik organizovanja. Medjutim, njihovo delovanje je limitirano na odredjene usluge koje su potrebne, a koje javni sektor, odnosno ustanove koje je osnovala RS, AP ili JLS ne moze da pruzi u neophodnom obimu.
- Evropski minimalni dohodak
Ciljevi programa Evropskog minimalnog dohotka, za koje se zalazu civinilni sketor, sindikati i neke evropske institucije su: uvodjenje evropskog referetnog minimalnog dohotka, smanjivanje jaza u svakoj drzavi clanici izmedju nacionalnog minimalnog dohotka i linije siromastva, uspostavljanje veze izmedju evropskog garantovanog minimalnog dohotka i nacionalnih minimalnih dohodaka i smanjene stope nekoriscenja prava na minimalni dohotak
- Programi iz dugotrajne zaštite
Univerzalni programi dugotrajne zastite mogu se finansirati iz budzeta (nordijske zemlje), po osnovu socijalnog osiguranja (Nemacka, Japan, Luksemburg) ili biti organizovani u okviru sistema zdravstvenog osiguranja (Belgija).
Targetirani programi dugotrajne zastite predstavljaju naknade i usluge iz sistema socijalne zastite, na koja se prava ostvaraju putem provere ispunjenosti uslova koji su zakonom propisani.
Mesoviti programi dugotrajne zastite predstavljaju kombinaciju univerzalnih i targetiranih, u kojima se neke naknade ostvaruju po osnovu socijalnog osiguranja, a neke u okviru sistema socijalne zastite.
- Kvalitet zdravstvene zaštite u Srbiji
Istrazivanja zadovoljstva uslugama zdravstvene zastite u javnom sektoru koja jednom godisnje sprovodi Institut za javno zdravlje, pokazuju prvenstveno visoke razultate koji potom opadaju, i kod korisnika, ali i kod zaposlenih. Najzadovoljniji uslugama su stariji, verovatno usled njihovih nizih ocekivanja. Sto se tice zaposlenih, razlike su u odnosu na nivo u kom rade (najzadovoljniji su u primarnom nivou zdravstvene zastite) i ragion (najzadovoljniji su kontinuirano zaposleni na KiM, a najmanje zadovoljni u Beogradu). Sto se tice opstih pokazatelja, duzina zivotnog veka za muskarce 72,6 i za zene 77,9, i stepena smrti odojcadi (6,3 na 1000 novorodjencadi) ukazuju na dobre rezultate, koji su ipak nizi u odnosu na evropske standarde. Svetska banka je u periodu nakon 2000. godine procenila poboljsanje stanja u zdravstvenom sistemu Srbije, zbog rekonstrukcije nekoliko bolnica, domova zdravlja i klinika, uvodjenja nove opreme u rad, rada na vakcinama, obrazovanja profesionalnih komora.
- Podrška za samozapošljavanje
Podrazumeva sredstva i strucnu pomoc koju dobija nezaposleni koji se samozaposljava. Pod samozaposljavanjem se podrazumeva osnivanje radnje, zadruge, poljoprivrednog gazdinstva ili drugog oblika preduzetnistva od strane nezaposlenog ili udruzivanjem vise nezaposlenih, kao i osnivanje privrednog drustva u kom osnivac zasniva radni odnos.
- Kako oporezivanje utiče na zapošljavanje žena
Usmerenost poreske politike Srbije na pojedince, odnosno individualno oporezivanje zadrzano iz perioda socijalistickog samoupravljanja, ne pravi razlike po osnovu pola ili bracnog statusa i time apriori ne deluje negativno na zene. Medjutim, ova afirmativna tvrdnja bila bi nepotpuna bez uzimanja u obzir regresivnosti poreskog sistema Srbije. Naime, porezi najlosije uticu na siromasne ljude i one sa najnizim zaradama, a time indikretno na zene i to na dva nacina. Prvo jer se pokazalo da su zene siromasnije u odnosu na muskarce, a drugo sto su zene procentualno u odnosu na muskarce vise zaposlenje u onim ekonomskim sektorima u kojima se ostvaruju nize zarade - prehrambena, tekstilna industrija, trgovina.
- Kako su unapređene beneficirane penzije u reformama
Cilj 1 Programa reformi politike zaposljavanja i socijalne politike: unapredjenje sistema beneficiranih penzija
1. putem obustavljanja isplate dela penzija stecenih po posebnim propisima ukoliko osiguranik ponovo udje u osiguranje
2. putem ukidanja povecanja penzija od 20% osiguranicima koji ostvaruju penziju po posebnim propisima
3. putem donosenja podzakonskih akata o beneficiranom stazu za posebne kategorije MUP, BIA
4. putem reformisanja koncepta beneficiranog staza
- Na koga se odnosi dobrovoljno osiguranje za slučaj nezaposlenosti?
Dobrovoljni programi osiguranja odnose se na zaposlene u izvesnim granama privrede, i to u onim u kojima su radnicki sindikati osnovali fondove za nezaposlene. Oni predvidjaju obavezno ucesce svojih clanova, ali su cesto otvoreni i za druge koji nisu clanovi sindikata.
