šizotipija Flashcards
Šta je šizotipija?
Šizotipiju možemo definisati kao meru vulnerabilnosti za psihozu iako se za većinu osoba sa šizotipijom ne očekuje da razviju psihozu.
Podeoci kontinuuma šizotipije
Šizotipija predstavlja kontinuum na čijem se jednom kraju nalaze relativno psihološko zdravlje, zatim minimalne psihotične manifestacije, subklinička slika, poremećaji ličnosti iz spektra šizofrenija i na drugom kraju nalazi se psihoza.
Najčešće validirani faktori šizotipije
- Pozitivna šizotipija (apopenija) - magijsko mišljenje, perceptivne distorzije, mišljenje bez selekcije (koje uključuju i irelevantne stimuluse)
- Negativna šizotipija - anhedonija i socijalno povlačenje
Na koji način su šizotipija i šizotipski poremećaj ličnosti slični, a kako se razlikuju?
Postoje fenomenološke sličnosti, ali šizotipija je samo latentna organizacija ličnosti koja nije ograničena na dijagnostičku kategoriju koja se bazira na detekciji manifestnih simptoma i znakova.
Zašto je Mil uveo pojam šizotaksija?
Pojam šizotaksije u psihologiju i psihijatriju uveden je u ranim šezdesetim sa ciljem da se objasni kako se iz jedne genetske predispozicije (“schizotaxia”), koja je u osnovi nepsihotično stanje, može evoluirati u šizotipiju, a odatle (kod manjeg broja slučajeva) u potpuno psihotično stanje (šizofreniju).
Šizotaksija
Šizotaksija je genetska predispozicija iz koje se mogu, ali ne moraju, razviti teži mentalni poremećaji.
Neuralne karakteristike šizotaksije
Šizotaksija je karakterisana primarno sa defektom integracije na neuralnom nivou (nazvan hipokrizija), gde proces prenosa signala u sinaptičkoj pukotini nije uslađen sa nadražajima koji dolaze od spolja.
Šta znači da osoba ima hipokriziju?
Hipokrizija ne prelazi nužno u mentalni deficit (šizotipiju ili šizofreniju), niti nužno generiše kognitivni deficit (retardaciju) ili znaćajno menja druge moždane funkcije.
Kako se hipokrizija ispoljava pre nastupanja šizofrenije?
Ispoljava se kao redukcija kognitivnih funkcija (cognitive slippage), redukovanu senzornu inegraciju spoljnih nadražaja, te smanjenu sposobnost integrisanja i diferenciranja kognitivnih signala (associative loosening). Kada ove sposobnosti postanu narušene, otvara se prostor za formiranje neobičnih (šizofrenih) asocijacija između ideja, emocija i događaja.
Genetske osnove šizotaksije i šizofrenije, po Milu
To su stanja izazvana poremećajem jednog posebnog gena koji ima nizak nivo penetracije (oko 10%), tako da će otprilike toliki postotak potomstva šizofrenog pacijenta razviti sličan ili isti poremećaj.
Kritike Milovih genetskih osnova šizofrenije
Smatra se najslabijim delom teorije, jer se danas smatra da je šizofrenija izazvana defektom više gena sa manjim efektom.
Šizotipija u emskim leksičkim modelima ličnosti
Ove studije izdvajaju 6-8 faktora, među kojima je faktor socijalne neprilagođenosti, zasićen indikatorima psihotičnog spektra.
Šizotipija u leksičkim studijama koje uključuju evaluativne termine
Pojavljuju se faktori nekonvencionalnosti i negativne valence.
Nekonvencionalnost u leksičkim studijama sa evaluativnim terminima
Sklonost fantaziranju, neralnim idejama i verovanjima, bizarnim aktivnostima
Šizotipija i negativna valenca
Snažan prediktor poremećaja ličnosti, pogotovo šizotipalnog
Šizotipija i neleksički modeli ličnosti
- Ajzenkov Psihoticizam
- Sistem za koordinaciju regulatornih funkcija u Momirovićevom Kibernetičkom modelu
- Kleridžova šizotipija
Integrativni faktorski modeli normalne i poremećene ličnosti
Zajednička faktorska analiza indikatora bazičnih crta i simptoma poremećaja ličnosti. Dobijaju se npr. faktori bazične disfunkcionalnosti ličnosti (GDP) i čudnovatosti (oddity)
Šizotipija i GDP
GDP zasićuje indikatore:
- kognitivne i perceptivne distorzije
- disocijativni poremećaji svesti
- afektivna i kognitivna ambivalencija
- dezorganizacija
Šizotipija i čudnovatost
Čudnovatost zasićuje indikatore:
- disocijativni poremećaji svesti
- neuobičajena uverenja i doživljaju
- sumnjičavost
- ekscentričnost govora i ponašanja
- sklonost maštarenju
Šizotipija i dimenzionalni modeli poremećaja ličnosti
Gotovo svi modeli sadrže konstrukt sličan šizotipiji - kao širu dimenziju prvog reda: psihoticizam ili neobičnost, ili kao užu dimenziju: disocijacija, ekscentrična percepcija, kognitivna disregulacija
Kako je došlo do koncepta translimenacije?
Istraživanja nekih specifičnih psiholoških fenomena, kao što su parapsihološka verovanja i iskustva, dovela su do identifikovanja koncepta sličnog šizotipiji - translimenacija.
Definicija translimenacije
Tendencija psihološkog sadržaja da pređe granicu ka svesnom (spoljašnji stimulusi i nesvesni sadržaji) ili nesvesnom (svesni sadržaji)
Šta obuhvata translimenacija?
- magijsko mišljenje,
- hiperasteziju,
- absorpciju fantazijom,
- kreativnost,
- iskustva nalik maničnim i/ili mističnim,
- depresivna iskustva,
- orijentisanost ka introspekciji,
- bazičnu religioznost,
- sklnost interpretaciji i verovanjuu snove
I manje konzistentno: - disocijacija
- sklonost halucinacijama
Translimenacija i psihopatologija
Izraženija kod šizotipalnih ličnosti, šizofrenih i bipolarnih osoba, javljaju se i poremećaji pamćenja
Translimenacija i bazične crte
Korelira sa otvorenošću
Translimenacija i šizotipija
Korelira sa pozitivnom šizotipijom
Tradicionalno shvatanje psihotičnih entiteta
Međusobno i u odnosu na normalno ponašanje etiološki i kvalitativno različiti
Kako se menja tradicionalno shvatanje psihoze u poslednjih nekoliko decenija?
Ponuđeni su emprijski argumenti za kontinuum između normalnog ponašanja i psihoze, kao i za kontinuum između različitih psihotičnih fenomena
Nalazi epidemioloških studija o subkliničkom psiihotičnom fenotipu (sklonosti ka psihozi, šizotipija)
Ima kontinuiranu distribuciju u opštoj populaciji - supkliničke forme psihotičnih simptoma imaju do 100 puta veću prevalencu nego psihotični poremećaji, ali to ne dokazuje da pripadaju istom kontinuumu
Hansenovi empirijski argumenti za kontinuum šizotipija-psihoza
- Supkliničke i kliničke forme su na sličan način povezane sa demografskim varijablama (češće kod samaca, niži SES itd)
- Supkliničke forme imaju tendenciju transmisije u kliničke tokom vremena
- Tendencija porodičnog ko-klasterisanja - postojanja i kliničke i supkliničke forme unutar iste porodice
- Oba rastu sa porastom urbanizacije života
- Imaju slične kognitivne i motorne deficite
- Dele slične rizične gene i sredinske faktore rizika
Još jedan argument za kontinuum šizotipija-psihoza
Nađene su slične polne razlike: muškarci imaju veće kognitivne deficite nego žene; u mlađoj adolescenciji više dečaka nego devojčica doživljava psihotična iskustva nego devojčica, što nije slučaj u starijoj grupi mladih, a psihotični poremećaji počinju ranije kod muškaraca nego kod žena
Kneževićevi argumenti za kontinuum različitih psihoza
- Šizofreni, šizoafektivni i afektivni psihotični poremećaji dele iste dimenzije simptoma: dezorganizacija, distorzija testa realnosti, uzuđenje, depresija/anksioznost, krivica
- Afektivni poremećaji se javljaju češće u porodicama u kojima ima i šizofrenih/šizotipalnih i obrnuto
- Isti lekovi dovode do poboljšanja šizofrenih i afektivno-psihotičnih poremećaja
- Slični biološki markeri odlikuju obe grupe npr. kod obe grupe nađene su aberacije očnih pokreta u odnosu na kontrolnu grupu
- Isti neuropsihološki deficiti su nađeni kod šizofrenih i maničnih poremećaja
- Genetičke studije sugerišu zajedničku genetsku etiologiju
Još argumenata za kontinuum različitih psihoza
- Strukturalne promene mozga se ne razlikuju između šizofrenih i afektivnih psihoza
- Nemogućnost pouzdane distinkcije između maničnog i šizoafektivnog poremećaja
Momirovićev Kibernetički model konativnih funkcija
Model pretpostavlja 6 bazičnih dimenzija ličnosti, kao biološki zasnovanih menahizama regulacije ponašanja.
Mentalni poremećaji u Kibernetičkom modelu
Mentalni poremećaji su disregulacije (poremećaji) u ovim mehanizmima, a specifičnost mentalnog poremećaja odredjena je regulatorom čija je funkcija neposredno pogodjena i efektima ove disregulacije na subordinirane regulatorne procese.
Posledice poremećaja sistema za koordinaciju regulatornih funkcija (DELTA)
Kognitivna, konativna, motorička i senozrna disfunkcija.
Direktni simptomi poremećaja sistema za koordinaciju regulatornih funkcija (DELTA)
Šizofreni, paranoidni, depresivni, manični simptomi
Indirektni simptomi poremećaja sistema za koordinaciju regulatornih funkcija (DELTA)
Efektima na subordinirane sisteme regulacije, u osnovi je fobija, opsesija, kompulzija.
Biološke osnove sistema za koordinaciju regulatornih funkcija
Na nivou transmiterskih procesa
DELTA kod dece
Ne postoje ni polne ni uzrasne razlike na ovoj dimenziji tokom razvoja, a poremećaji ovog mehanizma se mogu uočiti i kod vrlo male dece, a povezani su sa različitim adaptivnim i kognitivno-emocionalnim procesima.
Kako je Kleridž promenio viđenje šizotipije?
On prvi predstavlja šizotipiju kao multidimenzionalnu dispoziciju za širok spektar varijeteta u ponašanju, patološkog i normalnog
Kako je Kleridžov model razvijen?
Faktorskom analizom samoopisnih mera šizotipalnih crta
Koje su dimenzije Kleridžovog modela?
Introverzivna anhedonija,
impulsivni nekonformizam,
kognitivna dezorganizacija,
neobična iskustva
Kako je široko definisana šizotipija povezana sa patologijom?
Longitudinalne studije pokazuju da je šizotipija dispozicija za razvoj psihotičnih i afektivnih poremećaja. Dimezije šizotipije su povezane sa aksioznim i opsesivno kompulsivnim poremećajima i disocijativnim tendencijama (depersonalizacija, derealizacija).
Dalje istraživanja strukture šizotipije (posle Kleridža)
Dobija se različit broj faktora, neki faktori se dele na 2, izostaju, udružuju, u zavisnosti od primenjenih instrumenata i drugih metodoloških razlika.
Koje dimenzije se najčešće izdvajaju? (posle Kleridža)
- pozitivna šizotipija: neobična perceptivna iskustva i magijsko mišljenje
- negativna šizotipija: telesna i socijalna anhedonija
- dezorganizacija/socijalna aksioznost
- impulsivni nekonformizam
Meta-analiza faktorsko-analitičkih studija shizofrenih simptoma (Peralta i Cuesta)
Dobija se između 2 i 12 faktora, zavisno od metodologije. Autori predlažu osmofaktorski hijerarhijski model za rekonceptualizaciju psihotičnih poremećaja.
Peralta i Cuesta - predloženi faktori
- psihotičnost (pozitivna šizotipija)
- dezorganizacija
- negativna šizotipija
- manija
- depresija
- uzbuđenost/uznemirenost
- katatonija
- nedostatak uvida
Motivacija za konstrukciju Dezintegracije
Nijedan od postojećih modela se nije istakao kao najbolji.
- Autori su koristili ograničene, a raznovrsne setove indikatora - velika heterogenost faktora između različitih istraživanja.
- Modeli nisu integrisali podatke o bazičnoj strukturi ličnosti, pa su uključeni i indikatori iz npr. FFM.
- Autori nisu istraživali odnose između dobijenih faktora, pa je ostalo otvoreno i pitanje nivoa organizacije faktora.
Na kojim pretpostavkama počiva model Dezintegracija
Psihotični i suppsihotični fenomeni su na širokoj, hijerarhijski organizovanoj, multidimenzionalnoj i biološki zasnovanoj crti ličnosti, koja leži izvan velikih pet.
Koje indikatore je Knežević zadavao u prvobitnim istraživanjima?
Gotovo sve poznate indikatore shizotipalnosti, disocijacije i psihotičnosti, kako bi model bio što obuhvatniji.