psihopatija

Question 1

Klekli - karakteristike psihopatije (13)

Answer 1

• Površni šarm
• Odsustvo zabluda i iracionalnog mišljenja
• Odsustvo nervoze i neurotskih manifestacija
• Nepouzdanost, neiskrenost
• Nedostatak krivice i stida
• Antisocijalno ponašanje
• Nesposobnost učenja iz iskustva
• Egocentričnost i nesposobnost da se oseti ljubav
• Siromašnost u socijalnim relacijama
• Nedostatak uvida u sopstvena mentalna stanja i ponašanja
• Nepostojanje sklonosti ka suicidu
• Impersonalni i loše integrisano partnerski i seksualni odnosi
• Neuspeh u praćenju bilo kog životnog plana

Question 2

Koje informacije dobijamo iz taksometrijskih istraživanja psihopatije? Koje su implikacije?

Answer 2

Potvrđena je kontinualna priroda psihopatije, dakle nije opravdano koristiti reč psihopatija.

Question 3

Kako je Klekli došao do podataka i koji su problemi sa njegovim pristupom?

Answer 3

Opisi su nastali na osnovu studija slučaja, iz psihijatrijske prakse. Nedostatak empirijske operacionalizacije onemogućio je istraživanja koja su kvantitativna i koja koriste predikciju kao kriteijum validnosti.

Question 4

Šta je sa Kleklijevim indikatorima uradio Hejr?

Answer 4

Psihometrizacijom Kleklijevih indikatora, napravio je prvi upitnik za procenu psihopatije. Prvobitnih 100 indikatora redukovano je na 22 izbacivanje redundantnih ajtema. Ta skala nazvana je PCL.

Question 5

Koje izvore informacija koristi PCL skala? Koja su ograničenja tog pristupa?

Answer 5

Struktuirani intervju u individualnom kontaktu sa ispitanikom i uvid u objektivne podatke o životu i ponašanju ispitanika koje procenjivač dobija pregledom dostupnih dosijea.
Ovo znači da PCL može da se koristi samo u institucionalizovanim sentinzima.

Question 6

Kako je nastala PCL-R skala?

Answer 6

Dve stavke su odstranjene iz skale, opisi ajtema i uputstva za skorovanje su dodatno precizirana i izmenjena je procedura obračunavanja nedostajućih podataka.

Question 7

Ostale verzije PCL skale?

Answer 7

PCL:SV - kraća verzija
PCL:YV - za mlade

Question 8

Unidimenzionalnost PCL-Ra

Answer 8

Ispitana je pomoću psihometrijskih procedura sakupljenih u modelu po imenu Teorija ajtemskog odgovora i pokazano je da je opravdano pretpostaviti unidimenzionalnost. Ovaj nalaz kasnije je potvrđen i drugim metodama, ali i dalje će biti doveden u pitanje. (Kuk i Miši)

Question 9

Prve faktorske analize (Hejr)

Answer 9

Eksploratorne faktorske analize pokazale su da se indikatori grupišu u dva latentna faktora, zbog svoje širine nazvana Faktor 1 i Faktor 2. Prvi okuplja markere psihopatske ličnosti, onih karakteristika koje se smatraju suštinskim za psihopate: manipulativnost, prevrtljivost, emotivnu površnost, nedostatak krivice i empatije.
Drugi se odnosi na odlike životnog stila: impulsivnost, neodgovornost, parazitski životni stil i antisocijalno i kriminalno ponašanje.

Question 10

Šta su pokazale analize koje su radili Kuk i Miši?

Answer 10

Pokazale su da se optimalnije opisivanje podataka postiže pomoću 3 faktora. Prvi opisuje manipulativne tendencije i iskorišćavanje drugih, drugi je baziran sa siromašnom i površnom emotivnom životu, a treći se odnosi na impulsivnost i nepromišljenost. Antisocijalno ponašanje prema ovom modelu nije deo konstrukta psihopatije.

Question 11

Kako izgleda model psihopatije za koji se i danas zalaže Hejr?

Answer 11

Trofaktorskom modelu Kuka i Mišija, Hejr pridodaje 4. faktor - antisocijalno ponašanje. Model se, dakle, sastoji od faktora Interpersonalni stil, Afektivitet, Životni stil, Antisocijalnost.

Question 12

Indikatori Interpersonalnog stila (4)

Answer 12

Površni šarm, grandiozan doživljaj sopstvene vrednosti, patološko laganje, manipulativnost

Question 13

Indikatori Afektiviteta (4)

Answer 13

Odsustvo krivice, površne emocije, odsustvo empatije, neprihvatanje odgovornosti

Question 14

Indikatori Životnog stila (5)

Answer 14

Potreba za stimulacijom, parazitski životni stil, odsustvo dugoročnih životnih ciljeva, impulsivnost, neodgovornost

Question 15

Indikatori Antisocijalnosti (5)

Answer 15

Loša kontrola ponašanja, rani ponašajni problemi, maloletnička delikvencija, opoziv uslovnog otpusta i bekstva iz institucija, raznovrsnost kriminalnih aktivnosti

Question 16

Ajtemi koji ne pripadaju nijednom od faktora PCL-Ra

Answer 16

Promiskuitetno seksualno ponašanje i brojne kratkoročne veze

Question 17

Direktna i indirektna agresivnost

Answer 17

Direktne forme agresivnosti zasnivaju se na neposrednoj produkciji agresivnog ponašanja prema nekom objektu i često podrazumevaju fizičku agresivnost. Indirektna agresivnost zasniva se na posrednom, zaobilaznom napadu na neku osobu, koja se može ispoljavati kao ogovaranje, širenje glasina, izdvajanje objekta agresivnosti iz socijalne grupe, emocionalna manipulacija, itd.

Question 18

Direktna i indirektna agresivnost i psihopatija

Answer 18

Empirijski podaci pokazuju da su psihopatske crte povezane sa obe forme agresivnosti i to: Faktor 1 sa isključivanjem i izolacijom žrtve iz socijalne interakcije i sa upotrebom malicioznog humora, a Faktor 2 sa fizičkom i verbalnom direktnom agresivnošću.

Question 19

Reaktivna i proaktivna agresivnost

Answer 19

Reaktivnu agresivnost odlikuje spontano emitovanje agresivnog ponašanja, vođeno intenzivnim emocijama i najčešće se javlja kao odgovor na neku opaženu pretnju. Nasuprot tome, proaktivna agresija je zasnovana na planiranju, dakle promišljena je a ne impulsivna, uloga emocija je minimalna i predstavlja instrumentalno ponašanje: njen cilj nije odbrana već povreda drugog.

Question 20

Psihopatija i proaktivna agresivnost (PCL-R)

Answer 20

Postoji eksplicitno preklapanje između psihopatije i proaktivne agresivnosti. Ova povezanost je posebno izražena kada je u pitanju Faktor 1, a u nekim istraživanjima se povezanost sa Faktorom 2 ni ne dobija.

Question 21

Psihopatija i proaktivna agresivnost (model deriviran iz Petofaktorskog modela)

Answer 21

Najveća je povezanost sa indikatorima manipulativnost, samocentriranost, emocionalna neosetljivost i interpersonalna hladnoća.

Question 22

Psihopatija i reaktivna agresivnost

Answer 22

Iznenađujući su nalazi koji govore o povezanosti psihopatije i reaktivne agresivnosti, a pogotovo oni u kojima je dobijena povezanost samo sa prvim faktorom. Nalazi koji su mnogo više u skladu sa teorijskim koncepcijama psihopatije su upravo suprotni: oni govore da je prvi faktor negativno povezan sa reaktivnom agresivnošću. Povezanost između drugog faktora psihopatije i reaktivne agresivnosti se čini plauzibilnom (i dosledna je) jer je impulsivnost, odnosno nepromišljenost, jedna od crta koja doprinosi konstituisanju drugog faktora a takođe učestvuje i u produkciji reaktivne agresovnosti.

Question 23

Implikacije povezanosti psihopatije i agresivnosti

Answer 23

Činjenica da dva faktora psihopatije generišu dva supstancijalno različita oblika agresivnosti implicira pitanje da li onda oni predstavljaju subordinirajuće crte jednog istovetnog konstrukta ili su u pitanju dva suštinski različita ali korelirajuća psihološka entiteta, o čemu je raspravljano i ranije. Odnosno: da li jedna ista osoba može biti hladna, proračunata i promišljena (prvi faktor) i impulsivna, neodgovorna i sklona traženju uzbuđenja (drugi faktor)?
Hipoteza ugroženog egotizma i hipoteza izostalog potkrepljenja

Question 24

Hipoteza ugroženog egotizma

Answer 24

Hipoteza “ugroženog egotizma” otvara mogućnost da osobe sa psihopatskom strukturom mogu da kontrolišu, odlažu i planiraju ispoljavanje agresivnosti (proaktivna agresivnost) sve dok se ne pojavi specifična vrsta pretnje, a to je stimulus koji je usmeren na njihov ego, odnosno koji na neki način dovodi u pitanje njihove kompetence. U toj situaciji osoba gubi
kontrolu nad ponašanjem i emituje impulsivnu i nepromišljenu (reaktivnu) agresivnost.
Pokazalo se da hipoteza važi za osobe sa visokim narcizmom, ali ne i za one sa visokom psihopatijom.

Question 25

Hipoteza izostalog potkrepljenja

Answer 25

Po ovoj hipotezi, psihopatske crte odlikuje smanjena reaktivnost na preteće stimuluse uopšte i predstavlja deo snižene afektivne dinamike koja odlikuje ovaj fenomen. Međutim, drugi izvor reaktivne agresije bi mogao da bude odgovoran za njeno generisanje i kod psihopatije: frustracija koja nastaje kao rezultat izostajanja očekivanog potkrepljenja nakon neke akcije. Još uvek nema empirijskih nalaza.

Question 26

Razlika između agresije i nasilja

Answer 26

Jedan od ključnih faktora distinkcije jeste da se za razliku od agresivnosti nasilje uglavnom operacionalizuje objektivno, preko nasilničkog ponašanja, odnosno krivičnih dela koje imaju elemente nasilja.

Question 27

Koji su mogući izvori nasilja kod psihopata?

Answer 27

• Impulsivnost: podstiče različita problematična ponašanja, uključujući i nasilje, a i konzumiranje psihoaktivnih supstanci, što takođe podstiče nasilje
• Interpersonalni stil: centriranost na sebe i svoje potrebe i iskorišćavanje drugih može dovesti do nasilja
• Afektivitet: slabo izražena osećanja krivice, empatije, straha

Question 28

Empirijski podaci o povezanosti psihopatije i nasilja kod adolescenata

Answer 28

Rejting mere psihopatije su uzete pomoću instrumenta PCL-YV na adolescentskom uzrastu. Potom je nakon deset godina izvršena predikcija činjenja krivičnih dela sa elementima nasilja.
Rezultati su pokazali da skor na skali
psihopatije predviđa vršenje krivičnog dela sa elementima nasilja kada se u analizi kontroliše uzrast na kome je izvršeno prvo krivično delo, broj nenasilnih i nasilnih dela izvršenih pre procene i simptomi poremećaja ponašanja.

Question 29

Meta-analiza empirijskih podataka o povezanosti psihopatije i nasilja

Answer 29

Podaci dobijeni u ovoj studiji pokazuju da Faktor 2 zapravo pokazuje pouzdane i dosledne povezanosti sa nasilničkim ponašanjem, dok Faktor 1 nije suštinski povezan sa nasiljem. Ova povezanost postoji i kada je reč ne samo o nasilju prema drugim živim bićima već i sa fizičkim uništavanjem imovine drugih.

Question 30

Novija istraživanja o povezanosti psihopatije i nasilja

Answer 30

Relacije između Faktora 2 i nasilja su replicirane i u drugim istraživanjima ali odnosi između prvog faktora i nasilja su i dalje nedosledni.

Question 31

Psihopatija i nasilje u porodici

Answer 31

Crta Afektiviteta je u većoj meri izražena kod muškaraca koji vrše nasilje u porodici. Jako je važan i podatak dobijen u ovom istraživanju da Životni stil negativno korelira sa porodičnim nasiljem. Ovaj nalaz upućuje na mogućnost da se ovaj oblik nasilja kvalitativno razlikuje od ostalih.

Question 32

Psihopatija i nasilje - težina povrede

Answer 32

Jedno istraživanje je pokazalo da su Afektivitet i Životni stil pozitivno povezani sa težinom nanetih povreda, ali u jednom novijem istraživanju ovi rezultati nisu replicirani: Interpersonalni stil i Antisocijalnost imaju pozitivne, a Afektivitet negativan doprinos predikciji.
Hipoteza koja se može postaviti u vezi nekonzistentnosti nalaza je razvojne prirode: u prvom istraživanju subjekti su bili maloletni delinkventi dok su u drugom, ispitanici bili odrasli osuđenici.

Question 33

Interakcija faktora pri predviđanju nasilja

Answer 33

U jednom istraživanju, pronađena je značajna pojačavajuća interakcija između prvog i drugog faktora pri predikciji nasilja.
Međutim, ovaj nalaz se nije održao u rezultatima meta-analize: oba faktora su pokazala nezavisne doprinose ali je učešće Faktora 2 u predikciji skoro četiri puta veće nego Faktora 1. Interakcija ova dva faktora se nije statistički značajno razlikovala od nule.

Question 34

Kolbergova teorija moralnog mišljenja i psihopatija

Answer 34

Prva istraživanja o psihopatiji i moralnosti. Hipoteza: psihopate zauzimaju niže stadijume moralnog razvoja, ali rezultati su nedosledni.

Question 35

Psihopatija i Hajtova moralnost

Answer 35

Jedno istraživanje je pronašlo negativnu korelaciju između psihopatije i brige, reciprociteta i vrline (čistunstva), dok je povezanost sa brigom i reciprocitetom replicirana u još jednom istraživanju.

Question 36

Blerova distinkcija moralnih prestupa

Answer 36

1. Socijalno-konvencionalne prestupe koji predstavljaju povrede socijalnih normi i društveno dogovorenih oblika ponašanja u socijalnim interakcijama koji su kulturalno specifični i
2. Moralne prestupe (u užem smislu) koji imaju jasne negativne posledice (psihičke, fizičke, materijalne) na drugu osobu.

Question 37

Psihopate i Blerova moralnost

Answer 37

Prva istraživanja na psihopatama pokazala su da oni ne mogu da naprave ovu distinkciju, međutim najnovija istraživanja nisu replicirala ovaj nalaz. Takođe je utvrđeno da osobe kod kojih je izraženiji Interpersonalni stil u većoj meri imaju tendenciju da čine kako moralne, tako i socijalno-konvencionalne prestupe.

Question 38

Psihopatija i moralnost - kognicija ili emocije?

Answer 38

Istraživanja upućuju na to da su psihopate sposobne da donesu ispravan sud o tome šta predstavlja moralan čin, dakle psihopatske crte učestvuju u produkciji amoralnog ponašanja verovatno tako što ometaju emocionalne procese koji su povezani sa prosocijalnim činovima. Sa ovom pretpostavkom su konzistentni nalazi da psihopate imaju smanjenu sposobnost da dožive bol i emocionalnu povređenost druge osobe.

Question 39

Psihopate i altruističko kažnjavanje

Answer 39

U pitanju je tendecija da se na neki način kazne pojedinci koji krše socijalne norme, čak i ako osoba koja vrši kažnjvanje mora da plati određenu cenu. Empirijski nalazi pokazuju da osobe sa visokim skorovima na psihopatiji ne samo da u većoj meri kažnjavaju druge kada za to imaju priliku, već da to ponašanje za njih predstavlja određenu emocionalnu gratifikaciju.

Question 40

Procedura “kratkih odsečaka ponašanja“

Answer 40

Ispitanici procenjuju karakteristike osoba na osnovu kratkih audio ili video zapisa. Oba faktora se mogu prepoznati (0,51 i 0,44). Najuspešnije procene su za najkraće vremenske intervale (5 sekundi u odnosu na 10 i 20).

Question 41

Hipoteza o rezultatima studije sa kratkim odsečcima

Answer 41

Kako je manipulativnost jedna od ključnih karakteristika psihopatije, dužina vremena provedena sa ovakvom osobom može negativno uticati na sposobnost procenjivača da je ispravno proceni, jer je izložen manipulisanju.

Question 42

Pozitivne procene psihopata (kratki odsečci)

Answer 42

U studiji sa kratkim odsečcima, psihopate su procenjivane kao inteligentnije i fizički privlačnije.

Question 43

Pozitivne procene psihopata (antisocijalni poremećaj)

Answer 43

Osobe sa karakteristikama antisocijalnog poremećaja se procenjuju atraktivnije.

Question 44

Pozitivne procene psihopata (u odnosu na bazične crte)

Answer 44

Pokazano je da se psihopatske osobine procenjuju kao privlačnije, čak i u odnosu na druge bazične crte ličnosti koje se redovno procenjuju kao atraktivne, poput Saradljivosti i Ekstraverzije.

Question 45

Pozitivne procene psihopata (mračna tetrada)

Answer 45

U jednom istraživanju poredili su percepciju makijavelističkih, nacisističkih i psihopatskih crta. Rezultati su pokazali da se psihopatske i makijavelističke crte procenjuju kao manje atraktivne u odnosu na narcističke. Međutim, ovi nalazi nisu u suprotnosti sa prethodnim: psihopatija i narcisoidnost su konstrukti koji se u velikoj meri preklapaju. Ovi nalazi samo preciziraju koje bi to najuže crte psihopatije mogle biti atraktivne.

Question 46

Negativne procene psihopata

Answer 46

Osobe sa izraženim psihopatski crtama se procenjuju kao dominantne, bezbrižne i impulsivne, nepoželjne za druge (njihovo ponašanje ima negativne posledice po druge, a ne po njih same). Procene psihopatskih crta su korelira sa atrubuiranom sposobnošću uspešnog laganja.

Question 47

Prepoznavanje psihopatije prema fizionomiji

Answer 47

Holcman je napravio fotografije prototipova osoba koje imaju visoke i niske skorove na skali psihopatije. Iako su u pitanju bili neutralni izrazi lica, procenjivači su samo na osnovu fotografija mogli da atribuiraju psihopatske karakteristike onim fotografijama koja su zaista formirana od lica sa visokim psihopatskim crtama.

Question 48

Psihopatska percepcija drugih

Answer 48

Ispitanici su procenjivali sami sebe i druge članove psihijatrijskog tretmana (što znači da su se dobro poznavali) na psihopatskim crtama. Nalazi su pokazali da postoji pozitivna korelacija između samoprocene na skalama psihopatije i procene drugih. Na ovaj način se mogu racionalizovati i opravdati agresivna i eksploatatorska ponašanja prema drugima. Druge ljude one vide još i kao manje saradljive, niskog samopouzdanja, neurotične, anksiozne i depresivne. Što su u većoj meri bile izražene psihopatske crte kod procenjivača, to su njihove procene drugih bile manje tačne.

Question 49

Psihopatija i prepoznavanje žrtvi

Answer 49

Ispitanici su gledali snimke osoba od kojih su neke u prošlosti bile viktimizirane, a neke ne. Procenjivali su da li su osobe bile žrtve ili ne. Psihopate su imale više skorove nego ostali.

Question 50

Psihopate i laganje

Answer 50

Veštiji su u laganju. U stanju su da uspešnije simuliraju prosocijalne stavove i osećanja krivice kako bi dobili manju kaznu u toku sudskog postupka, a imaju i 2,5 puta veće šanse da dobiju uslovni otpust kada se za njega prijave.
Van institucionalnog setinga, pokazalo se da Interpersonalni stil negativno korelira sa nedoslednostima u facijalnoj ekspresiji pri laganju, a Životni stil pozitivno. Ova sposobnost verovatno je povezana sa činjenicom da psihopatski prestupnici imaju manji broj facijalnih ekspresija emocija, koje su takođe manjeg intenziteta, kada su izloženi prijatnim i neprijatnim stimulusima, u odnosu na nepsihopate.

Question 51

Psihopatija i prijateljstvo

Answer 51

Prisustvo psihopatskih crta kod osoba pozitivno korelira sa biranjem prijatelja koji imaju resurse da zadovolje određene potrebe (materijalne ili traženje partnera), dok su obezvređene crte koje u principu čine prijateljstvo trajnijim – pouzdanost, poverenje, izgrađen sistem vrednosti, briga, itd.

Question 52

Psihopatija i taktike manipulacije

Answer 52

• prinuda
• upotreba nasilja
• šarmiranje
• reciprocitet
• zavođenje
• sopstveno unižavanje

Question 53

Psihopatija i humor

Answer 53

Psihopatske crte pozitivno koreliraju sa agresivnim humorom (Interpersonalni, Afektivitet, Životni stil) i samoporažavajućim humorom koji u stvari predstavlja unižavanje samog humora kao načina komunikacije (Interpersonalni i Životni stil).

Question 54

Psihopatija i partnerski/seksualni odnosi

Answer 54

Dva indikatora psihopatije se odnose na partnerske i seksualne odnose. Ova dva indikatora ne zasićuju ni dva superordinirana faktora ni četiri uže crte. Uprkos ovim empirijskim podacima, ove dve stavke i dalje ulaze u ukupan skor PCL-R skale. Broj seksualnih partnera, uzrast prvog seksualnog odnosa i primoravanje drugih na seks značajno pozitivno koreliraju sa oba faktora psihopatije. Takođe su karakteristični nizak prag seksualnog uzbuđenja, niska diskriminativnost partera, kraće veze, kompulzivnost seksualnih misli.

Question 55

Psihopatija i diskriminativnost partnera

Answer 55

Karakteristična je niža diskriminativnost partera, ali muškarci odbijaju da učestvuju u daljoj interakciji ukoliko ih na prvom sastanku žena često prekida ili ne vide jasne signale da će do kontakta doći i u budućnosti. Ovi nalazi su objašnjeni izraženim egom i tendenciji ka iskorišćavanju.
Neki autori ovo interpretiraju kao adaptivnu korist (uspešna psihopatija).

Question 56

Kako psihopate drže partnere na distanci?

Answer 56

Održavaju prirodu odnosa seksualnom, agresivni su prema partnerima, koriste alkohol kao izgovor

Question 57

Studija o psihopatama u vezama

Answer 57

1. Često preotimaju partnere koji su već u vezi, ali i napuštaju vezu zbog druge osobe
2. Koriste specifične taktike kako bi zadržali partnera u vezi: monopolizuju partnerovo vreme, indukuju ljubomoru, ponižavaju potencijalne suparnike, ulažu u sopstveni izgled
3. Ove taktike su agresivne i suštinski bezuspešne, jer što su psihopatske crte više izražene to je partnerovo napuštanje veze brže

Question 58

Psihopatija, pol i partnersko i seksualno ponašanje

Answer 58

Impulsivne i antisocijalne crte predviđaju rizično seksualno ponašanje kod oba pola, ali afektivne i interpersonalne crte samo kod muškaraca.
Kod muškaraca psihopatske crte koreliraju sa visokim samopouzdanjem i povoljnom procenom sopstvene privlačnosti. Kod devojaka je suprotno: psihopatske crte predviđaju nisko samopouzdanje i visoku anksioznost i stid zbog sopstvenog izgleda.

Question 59

Psihopatija i silovanje

Answer 59

I u opštoj i osuđeničkoj populaciji je psihopatija povezana sa brojem seksualnih napada, i to posebno na prvom faktoru.

Question 60

Psihopatija i poremećaji ličnosti (DSM5)

Answer 60

Psihopatija je povezana sa savremenom petofaktorskom operacionalizacijom poremećaja ličnosti koja je dimenzionalne prirode (DSM5). Faktor 1 asociran sa Antagonizmom, dok je Faktor 2 je povezan sa Otuđenošću i Dezinhibicijom.

Question 61

Psihopatija i poremećaji ličnosti (DSM4)

Answer 61

Korelacije Faktora 1 sa poremećajima ličnosti bile negativne dok su korelacije Faktora 2 imale pozitivan predznak. Ovo istraživanje takođe je rezultiralo sa dva nalaza za koje se čini da su u suprotnosti sa teorijskim predikcijama: prethodno opisan obrazac korelacija važi i za narcistički poremećaj ličnosti što je neobično jer Faktor 1 sadrži i određene indikatore narcizma pa bi se očekivale pozitivne povezanosti. Pozitivne povezanosti prvog faktora (koje bi se mogle pre svega atribuirati afektivnim psihopatskim crtama) mogle bi se očekivati i kada je u pitanju sadistički poremećaj, međutim one nisu bile značajne, ali su korelacije sa drugim faktorom bile pozitivne i prilično izražene.

Question 62

Psihopatija i granični poremećaj ličnosti

Answer 62

Neočekivano je da je psihopatija povezana sa graničnim poremećajem ličnosti. Konkretno, pokazano je da kod osoba dijagnostifikovanih sa GPLom psihopatske crte mogu razdvojiti relativno distinktne grupe osoba u zavisnosti od njihove konstelacije psihopatskih crta. Barem tri smislene grupe su identifikovane: jedna koja je imala povišene skorove na oba faktora i dve
sa visokim skorovima na po jednom ali ne i drugom faktoru psihopatije. Neki autori su predložili Vulnerabilnu mračnu trijadu.

Question 63

Vulnerabilna mračna trijada

Answer 63

Predložena latenta dimenzija poremećaja ličnosti koja obuhvata GPL, psihopatiju i vulnerabilni narcizam. Ovo nije opravdano, jer je GPL povezan samo sa Faktorom 2 psihopatije, i to samo kod žena. GPL bi mogao da bude medijator uticaja traumatskih doživljaja na ispoljavanje antisocijalnog ponašanja kod žena.

Question 64

Psihopatija i eksternalizirajući problemi u ponašanju

Answer 64

Psihopatija se najčešće povezuje sa agresivnošću, impulsivnošću i antisocijalnim ponašanjem, odnosno eksternalizirajućim problemima u ponašanju, ali takođe i sa suicidom, odnosno pokušajem suicida kao pratiocem eksternalizirajućih ponašanja.

Question 65

Psihopatija i internalizirajući poremećaji

Answer 65

Povezanosti psihopatije i GPLa sugerišu da bi psihopatija mogla da bude povezana i sa internalizirajućim poremećajima, odnosno psihološkim disfunkcijama neurotskog spektra. U prilog tome govori pozitivna korelacija između Faktora 2 i generalizovanog anksioznog poremećaja. Postoje i nalazi o povezanosti psihopatije i depresije. Najzad postoje nalazi koji govore da Faktor 1 psihopatije negativno korelira sa internalizirajućim problemima. Ovi nalazi su u skladu i sa Modelom dualnog deficita.

Question 66

Model dualnog deficita

Answer 66

Prvi faktor je odlikovan ekstremnom emotivnom stabilnošću tj. supresor je mentalnih disfunkcija koje se zasnivaju na afektivnoj labilnosti, dok je Faktor 2 povezan sa doživljajem negativnog afektiviteta.

Question 67

Psihopatija i psihoza

Answer 67

Visoke psihopatske crte smanjuju verovatnoću da osoba dobije dijagnozu iz spektra psihotičnih poremećaja.

Question 68

Psihopatija i Psihoticizam

Answer 68

Ajzenkov Psihoticizam je pozitivno povezan sa psihopatijom, ali indikatori nisu povezani sa psihotičnim doživljajima, već psihopatskih, pa ova povezanost ne nosi sa sobom nikakvu smislenu informaciju.

Question 69

Psihopatija i Dezintegracija (samo maloletnici)

Answer 69

Dobijene povezanosti su se u znatno većoj meri odnosile na Neobuzdani životni stil i Kriminalne tendencije kao faktore psihopatije, međutim, tri modaliteta šizotipalnih crta su korelirala pozitivno sa svim aspektima psihopatije: paranoičnost, maničnost i zaravnjeni afekat. Uzorak su bili maloletni delikventi što je verovatno imalo uticaja na rezultate, jer ostale studije sa šizotipijom nisu dolazile do sličnih rezultata.

Question 70

Psihopatija i šizotipija

Answer 70

• U jednom istraživanju jedino je ponašajni faktor psihopatije korelirao sa šizotipijom.
• PPI: Dve studije su pokazale da je Samousmerena impulsivnost pozitivno povezana sa šizotipijom, a Neustrašiva dominantnost negativno.
• Nalazi upućuju na zaključak da manipulativne i interpersonalne crte predstavljaju protektivne faktore za razvoj šizotipalnih iskustava.

Question 71

Klekli o psihopatiji i inteligenciji

Answer 71

Smatrao je da bi mogle biti pozitivno korelirane.

Question 72

Psihopatija i inteligencija

Answer 72

Prva istraživanja i meta-analize pokazuju da nema povezanosti.

Question 73

Psihopatija i inteligencija (diferencijalno)

Answer 73

• Afektivitet i Životni stil su negativno povezani sa verbalnim sposobnostima, a Interpersonalni stil pozitivno.
• Replicirano sa Vekslerovim skalama

Question 74

Afektivitet i inteligencija kod adolescenata

Answer 74

Negativno povezan sa skorom na testu verbalnih i neverbalnih zadataka (K-BIT)

Question 75

Životni stil i inteligencija kod adolescenata

Answer 75

Pozitivno povezan sa skorom na analitičkim, praktičnim i kreativnim zadacima (STAT)

Question 76

Interpersonalni stil i inteligencija kod adolescenata

Answer 76

Interpersonalni stil pozitivno povezan sa skorovima na testu verbalnih i neverbalnih zadataka i testu analitičkih, praktičnih i kreativnih zadataka

Question 77

Psihopatija i kriminalitet, kriminalni recidiv

Answer 77

Psihopatija predviđa kriminalno ponašanje i kriminalni recidiv, ali prediktivna moć se pre svega može prepisati faktoru Antisocijalnosti, što je tautološka povezanost

Question 78

Koji procenat ljudi koji su ubili bračnog partnera su psihopate?

Answer 78

Samo 4%

Question 79

Koje su karakteristike psihopatskih ubistava?

Answer 79

Instrumentalno nasilje - ubistvo s predumišljajem, bez afektivne motivacije.

Question 80

Sa kakvom viktimizacijom je povezan Afektivitet?

Answer 80

• viktimizacija osoba koje su površno poznavale počinioca
• proganjanje žrtvi za koje je izrečena zabrana prilaska
• opsednutost žrtvom
• biranje žrtvi koje imaju slabe eksterne resurse za odbranu

Question 81

Psihopatija i sakaćenje tela pri ubistvu

Answer 81

Nema povezanosti

Question 82

Šta je uspešna psihopatija?

Answer 82

U užem smislu, uspešno izbegavanje hapšenja i kazni, uprkos upuštanju u kriminalno ponašanje.
U širem smislu se odnosi na koncept da psihopatija može generisatin ponašanja koja mogu pomagati osobama da se uspešno adaptiraju na uslove sredine.

Question 83

U čemu je psihopatija uspešna?

Answer 83

• Bolje laganje i prepoznavanje laganja
• Negativno povezana sa socijalnom anksioznošću, olakšava ulaženje u interakcije i preuzimanje inicijative
• Može generistati racionalno odlučivanje

Question 84

Psihopatija kod predsednika

Answer 84

Procenjivači blisko upoznati sa nekim američkim predsednikom su dali rejting mere ličnosti iz kojih su izvučene mere psihopatije. Odsustvo straha i potreba za dominacijom pozitivno koreliraju sa vođstvom, ubedljivošću, rešavanjem kriza, pozitivnim javnim mnjenjem i dr.

Question 85

Psihopate na poslu

Answer 85

Skloniji neetičkim odlukama i krivičnim delima “belog okovratnika”. Imaju tendenciju ka biranju praktičnih i realističnih zanimanja. Negativno je povezana sa rukovođenjem koje obraća pažnju na zaposlene, zasnovanom na posvećenosti.

Question 86

Koji je procenat psihopata na visokim funkcijama u korporacijama?

Answer 86

3% u odnosu na 1% u opštoj populaciji

Question 87

Kognitivne razlike između uspešne i neuspešne psihopatije

Answer 87

Bolje egzekutivno funkcionisanje i bolja alokacija resursa pažnje

Question 88

Subklinički model uspešne psihopatije

Answer 88

Uspešne i neuspešne psihopate se razlikuju samo po izraženosti psihopatskih crta, pa se uspešni lakše uklapaju u društvo

Question 89

Model moderirajuće ekspresije

Answer 89

Moderatori inteligencije, uspešne socijalizacije i višeg ekonomskog statusa mogu da budu supresori kada je u pitanju antisocijalno ponašanje

Question 90

Model dualnih procesa

Answer 90

Faktor 1 i Faktor 2 se suštinski razlikuju. Dakle, između uspešnih i neuspešnih psihopata nema razlike kada govorimo o Faktoru 1, već su razlike u izraženosti Faktora 2.

Question 91

Kako psihološki tretman deluje na psihopate?

Answer 91

Otporne na tretman, tretman može i pogoršati njihovo ponašanje. Oni na terapiji nauče nove veštne kao što su opažanje emocija kod drugih, ponašanje u okviru socijalnih normi i odlaganje zadovoljstva, zatim te veštine zloupotrebljavaju.

Question 92

Kako tretman deluje na psihopate? (Afektivitet)

Answer 92

Afektivitet je supresor tretmana.

Question 93

Tretman za psihopate kod adolescenata

Answer 93

Efikasno funkcioniše zato što remeti vezu između psihopatskih crta i produkcije nasilja

Question 94

Šta su pokazali eksperimenti sa averzivnim uslovljavanjem kod psihopata?

Answer 94

Slabija sposobnost generisanja straha kod osoba sa izraženim psihopatskim karakteristikama

Question 95

Sa kojim psihopatskim karakteristikama je povezana smanjena aktivnost amigdale?

Answer 95

Sa pogrešnom percepcijom straha,
amoralnim sudovima (moralne dileme),
izostajanje spontanog usmeravanja pažnje na afektivno zasićene stimuluse
ometa učenje

Question 96

Kakve su egzekutivne funkcije kod psihopata i koje su neuralne osnove?

Answer 96

Slabija aktivnost orbitofrontalnih regija PFC ometa egzekutivne funkcije

Question 97

Koje su neuralne osnove otežanog učenja kod psihopata?

Answer 97

Smanjena povezanost PFC i amigdale

Question 98

Koje su posledice disfunkcije PFCa kod psihopata?

Answer 98

• nedostatak integracije kognicije i emocija
• otežano učenjee
• egzekutivna disfunkcija

Question 99

Koje su neuralne osnove deficita u empatiji kod psihopata?

Answer 99

Slabija spontana aktivnost neurona ogledala.

Question 100

Koji su faktori razvoja za psihopatiju?

Answer 100

Delimično je nasledna - oko 40%. Sredinski uticaji su takođe veoma važni.

Question 101

Kako se odražavaju sredinski faktori zaslužni za razvoj psihopatije na neuralnom nivou?

Answer 101

Objašnjavaju redukciju sive mase mozga

Question 102

Koja interakcija gena i sredine je značajna za razvoj psihopatije?

Answer 102

MAOA kratki alel i zlostavljanje u porodici

Question 103

Koja crta je ključna za razvoj psihopatije i zašto?

Answer 103

Crta Afektiviteta je ključna crta. Povezana je sa disfunkcijom amigdale i PFC. U toku razvoja, Afektivitet ometa učenje moralnih struktura, što otvara prostor za Interpersonalni stil. Kada su ove karakteristike udružene sa impulsivnošću, dolazi do generisanja Životnog stila i Antisocijalnosti.