psihopatija Flashcards
Klekli - karakteristike psihopatije (13)
- Površni šarm
- Odsustvo zabluda i iracionalnog mišljenja
- Odsustvo nervoze i neurotskih manifestacija
- Nepouzdanost, neiskrenost
- Nedostatak krivice i stida
- Antisocijalno ponašanje
- Nesposobnost učenja iz iskustva
- Egocentričnost i nesposobnost da se oseti ljubav
- Siromašnost u socijalnim relacijama
- Nedostatak uvida u sopstvena mentalna stanja i ponašanja
- Nepostojanje sklonosti ka suicidu
- Impersonalni i loše integrisano partnerski i seksualni odnosi
- Neuspeh u praćenju bilo kog životnog plana
Koje informacije dobijamo iz taksometrijskih istraživanja psihopatije? Koje su implikacije?
Potvrđena je kontinualna priroda psihopatije, dakle nije opravdano koristiti reč psihopatija.
Kako je Klekli došao do podataka i koji su problemi sa njegovim pristupom?
Opisi su nastali na osnovu studija slučaja, iz psihijatrijske prakse. Nedostatak empirijske operacionalizacije onemogućio je istraživanja koja su kvantitativna i koja koriste predikciju kao kriteijum validnosti.
Šta je sa Kleklijevim indikatorima uradio Hejr?
Psihometrizacijom Kleklijevih indikatora, napravio je prvi upitnik za procenu psihopatije. Prvobitnih 100 indikatora redukovano je na 22 izbacivanje redundantnih ajtema. Ta skala nazvana je PCL.
Koje izvore informacija koristi PCL skala? Koja su ograničenja tog pristupa?
Struktuirani intervju u individualnom kontaktu sa ispitanikom i uvid u objektivne podatke o životu i ponašanju ispitanika koje procenjivač dobija pregledom dostupnih dosijea.
Ovo znači da PCL može da se koristi samo u institucionalizovanim sentinzima.
Kako je nastala PCL-R skala?
Dve stavke su odstranjene iz skale, opisi ajtema i uputstva za skorovanje su dodatno precizirana i izmenjena je procedura obračunavanja nedostajućih podataka.
Ostale verzije PCL skale?
PCL:SV - kraća verzija
PCL:YV - za mlade
Unidimenzionalnost PCL-Ra
Ispitana je pomoću psihometrijskih procedura sakupljenih u modelu po imenu Teorija ajtemskog odgovora i pokazano je da je opravdano pretpostaviti unidimenzionalnost. Ovaj nalaz kasnije je potvrđen i drugim metodama, ali i dalje će biti doveden u pitanje. (Kuk i Miši)
Prve faktorske analize (Hejr)
Eksploratorne faktorske analize pokazale su da se indikatori grupišu u dva latentna faktora, zbog svoje širine nazvana Faktor 1 i Faktor 2. Prvi okuplja markere psihopatske ličnosti, onih karakteristika koje se smatraju suštinskim za psihopate: manipulativnost, prevrtljivost, emotivnu površnost, nedostatak krivice i empatije.
Drugi se odnosi na odlike životnog stila: impulsivnost, neodgovornost, parazitski životni stil i antisocijalno i kriminalno ponašanje.
Šta su pokazale analize koje su radili Kuk i Miši?
Pokazale su da se optimalnije opisivanje podataka postiže pomoću 3 faktora. Prvi opisuje manipulativne tendencije i iskorišćavanje drugih, drugi je baziran sa siromašnom i površnom emotivnom životu, a treći se odnosi na impulsivnost i nepromišljenost. Antisocijalno ponašanje prema ovom modelu nije deo konstrukta psihopatije.
Kako izgleda model psihopatije za koji se i danas zalaže Hejr?
Trofaktorskom modelu Kuka i Mišija, Hejr pridodaje 4. faktor - antisocijalno ponašanje. Model se, dakle, sastoji od faktora Interpersonalni stil, Afektivitet, Životni stil, Antisocijalnost.
Indikatori Interpersonalnog stila (4)
Površni šarm, grandiozan doživljaj sopstvene vrednosti, patološko laganje, manipulativnost
Indikatori Afektiviteta (4)
Odsustvo krivice, površne emocije, odsustvo empatije, neprihvatanje odgovornosti
Indikatori Životnog stila (5)
Potreba za stimulacijom, parazitski životni stil, odsustvo dugoročnih životnih ciljeva, impulsivnost, neodgovornost
Indikatori Antisocijalnosti (5)
Loša kontrola ponašanja, rani ponašajni problemi, maloletnička delikvencija, opoziv uslovnog otpusta i bekstva iz institucija, raznovrsnost kriminalnih aktivnosti
Ajtemi koji ne pripadaju nijednom od faktora PCL-Ra
Promiskuitetno seksualno ponašanje i brojne kratkoročne veze
Direktna i indirektna agresivnost
Direktne forme agresivnosti zasnivaju se na neposrednoj produkciji agresivnog ponašanja prema nekom objektu i često podrazumevaju fizičku agresivnost. Indirektna agresivnost zasniva se na posrednom, zaobilaznom napadu na neku osobu, koja se može ispoljavati kao ogovaranje, širenje glasina, izdvajanje objekta agresivnosti iz socijalne grupe, emocionalna manipulacija, itd.
Direktna i indirektna agresivnost i psihopatija
Empirijski podaci pokazuju da su psihopatske crte povezane sa obe forme agresivnosti i to: Faktor 1 sa isključivanjem i izolacijom žrtve iz socijalne interakcije i sa upotrebom malicioznog humora, a Faktor 2 sa fizičkom i verbalnom direktnom agresivnošću.
Reaktivna i proaktivna agresivnost
Reaktivnu agresivnost odlikuje spontano emitovanje agresivnog ponašanja, vođeno intenzivnim emocijama i najčešće se javlja kao odgovor na neku opaženu pretnju. Nasuprot tome, proaktivna agresija je zasnovana na planiranju, dakle promišljena je a ne impulsivna, uloga emocija je minimalna i predstavlja instrumentalno ponašanje: njen cilj nije odbrana već povreda drugog.
Psihopatija i proaktivna agresivnost (PCL-R)
Postoji eksplicitno preklapanje između psihopatije i proaktivne agresivnosti. Ova povezanost je posebno izražena kada je u pitanju Faktor 1, a u nekim istraživanjima se povezanost sa Faktorom 2 ni ne dobija.
Psihopatija i proaktivna agresivnost (model deriviran iz Petofaktorskog modela)
Najveća je povezanost sa indikatorima manipulativnost, samocentriranost, emocionalna neosetljivost i interpersonalna hladnoća.
Psihopatija i reaktivna agresivnost
Iznenađujući su nalazi koji govore o povezanosti psihopatije i reaktivne agresivnosti, a pogotovo oni u kojima je dobijena povezanost samo sa prvim faktorom. Nalazi koji su mnogo više u skladu sa teorijskim koncepcijama psihopatije su upravo suprotni: oni govore da je prvi faktor negativno povezan sa reaktivnom agresivnošću. Povezanost između drugog faktora psihopatije i reaktivne agresivnosti se čini plauzibilnom (i dosledna je) jer je impulsivnost, odnosno nepromišljenost, jedna od crta koja doprinosi konstituisanju drugog faktora a takođe učestvuje i u produkciji reaktivne agresovnosti.
Implikacije povezanosti psihopatije i agresivnosti
Činjenica da dva faktora psihopatije generišu dva supstancijalno različita oblika agresivnosti implicira pitanje da li onda oni predstavljaju subordinirajuće crte jednog istovetnog konstrukta ili su u pitanju dva suštinski različita ali korelirajuća psihološka entiteta, o čemu je raspravljano i ranije. Odnosno: da li jedna ista osoba može biti hladna, proračunata i promišljena (prvi faktor) i impulsivna, neodgovorna i sklona traženju uzbuđenja (drugi faktor)?
Hipoteza ugroženog egotizma i hipoteza izostalog potkrepljenja
Hipoteza ugroženog egotizma
Hipoteza “ugroženog egotizma” otvara mogućnost da osobe sa psihopatskom strukturom mogu da kontrolišu, odlažu i planiraju ispoljavanje agresivnosti (proaktivna agresivnost) sve dok se ne pojavi specifična vrsta pretnje, a to je stimulus koji je usmeren na njihov ego, odnosno koji na neki način dovodi u pitanje njihove kompetence. U toj situaciji osoba gubi
kontrolu nad ponašanjem i emituje impulsivnu i nepromišljenu (reaktivnu) agresivnost.
Pokazalo se da hipoteza važi za osobe sa visokim narcizmom, ali ne i za one sa visokom psihopatijom.
Hipoteza izostalog potkrepljenja
Po ovoj hipotezi, psihopatske crte odlikuje smanjena reaktivnost na preteće stimuluse uopšte i predstavlja deo snižene afektivne dinamike koja odlikuje ovaj fenomen. Međutim, drugi izvor reaktivne agresije bi mogao da bude odgovoran za njeno generisanje i kod psihopatije: frustracija koja nastaje kao rezultat izostajanja očekivanog potkrepljenja nakon neke akcije. Još uvek nema empirijskih nalaza.
Razlika između agresije i nasilja
Jedan od ključnih faktora distinkcije jeste da se za razliku od agresivnosti nasilje uglavnom operacionalizuje objektivno, preko nasilničkog ponašanja, odnosno krivičnih dela koje imaju elemente nasilja.
Koji su mogući izvori nasilja kod psihopata?
- Impulsivnost: podstiče različita problematična ponašanja, uključujući i nasilje, a i konzumiranje psihoaktivnih supstanci, što takođe podstiče nasilje
- Interpersonalni stil: centriranost na sebe i svoje potrebe i iskorišćavanje drugih može dovesti do nasilja
- Afektivitet: slabo izražena osećanja krivice, empatije, straha
Empirijski podaci o povezanosti psihopatije i nasilja kod adolescenata
Rejting mere psihopatije su uzete pomoću instrumenta PCL-YV na adolescentskom uzrastu. Potom je nakon deset godina izvršena predikcija činjenja krivičnih dela sa elementima nasilja.
Rezultati su pokazali da skor na skali
psihopatije predviđa vršenje krivičnog dela sa elementima nasilja kada se u analizi kontroliše uzrast na kome je izvršeno prvo krivično delo, broj nenasilnih i nasilnih dela izvršenih pre procene i simptomi poremećaja ponašanja.
Meta-analiza empirijskih podataka o povezanosti psihopatije i nasilja
Podaci dobijeni u ovoj studiji pokazuju da Faktor 2 zapravo pokazuje pouzdane i dosledne povezanosti sa nasilničkim ponašanjem, dok Faktor 1 nije suštinski povezan sa nasiljem. Ova povezanost postoji i kada je reč ne samo o nasilju prema drugim živim bićima već i sa fizičkim uništavanjem imovine drugih.
Novija istraživanja o povezanosti psihopatije i nasilja
Relacije između Faktora 2 i nasilja su replicirane i u drugim istraživanjima ali odnosi između prvog faktora i nasilja su i dalje nedosledni.
Psihopatija i nasilje u porodici
Crta Afektiviteta je u većoj meri izražena kod muškaraca koji vrše nasilje u porodici. Jako je važan i podatak dobijen u ovom istraživanju da Životni stil negativno korelira sa porodičnim nasiljem. Ovaj nalaz upućuje na mogućnost da se ovaj oblik nasilja kvalitativno razlikuje od ostalih.
Psihopatija i nasilje - težina povrede
Jedno istraživanje je pokazalo da su Afektivitet i Životni stil pozitivno povezani sa težinom nanetih povreda, ali u jednom novijem istraživanju ovi rezultati nisu replicirani: Interpersonalni stil i Antisocijalnost imaju pozitivne, a Afektivitet negativan doprinos predikciji.
Hipoteza koja se može postaviti u vezi nekonzistentnosti nalaza je razvojne prirode: u prvom istraživanju subjekti su bili maloletni delinkventi dok su u drugom, ispitanici bili odrasli osuđenici.
Interakcija faktora pri predviđanju nasilja
U jednom istraživanju, pronađena je značajna pojačavajuća interakcija između prvog i drugog faktora pri predikciji nasilja.
Međutim, ovaj nalaz se nije održao u rezultatima meta-analize: oba faktora su pokazala nezavisne doprinose ali je učešće Faktora 2 u predikciji skoro četiri puta veće nego Faktora 1. Interakcija ova dva faktora se nije statistički značajno razlikovala od nule.
Kolbergova teorija moralnog mišljenja i psihopatija
Prva istraživanja o psihopatiji i moralnosti. Hipoteza: psihopate zauzimaju niže stadijume moralnog razvoja, ali rezultati su nedosledni.
Psihopatija i Hajtova moralnost
Jedno istraživanje je pronašlo negativnu korelaciju između psihopatije i brige, reciprociteta i vrline (čistunstva), dok je povezanost sa brigom i reciprocitetom replicirana u još jednom istraživanju.
Blerova distinkcija moralnih prestupa
- Socijalno-konvencionalne prestupe koji predstavljaju povrede socijalnih normi i društveno dogovorenih oblika ponašanja u socijalnim interakcijama koji su kulturalno specifični i
- Moralne prestupe (u užem smislu) koji imaju jasne negativne posledice (psihičke, fizičke, materijalne) na drugu osobu.
Psihopate i Blerova moralnost
Prva istraživanja na psihopatama pokazala su da oni ne mogu da naprave ovu distinkciju, međutim najnovija istraživanja nisu replicirala ovaj nalaz. Takođe je utvrđeno da osobe kod kojih je izraženiji Interpersonalni stil u većoj meri imaju tendenciju da čine kako moralne, tako i socijalno-konvencionalne prestupe.
Psihopatija i moralnost - kognicija ili emocije?
Istraživanja upućuju na to da su psihopate sposobne da donesu ispravan sud o tome šta predstavlja moralan čin, dakle psihopatske crte učestvuju u produkciji amoralnog ponašanja verovatno tako što ometaju emocionalne procese koji su povezani sa prosocijalnim činovima. Sa ovom pretpostavkom su konzistentni nalazi da psihopate imaju smanjenu sposobnost da dožive bol i emocionalnu povređenost druge osobe.
Psihopate i altruističko kažnjavanje
U pitanju je tendecija da se na neki način kazne pojedinci koji krše socijalne norme, čak i ako osoba koja vrši kažnjvanje mora da plati određenu cenu. Empirijski nalazi pokazuju da osobe sa visokim skorovima na psihopatiji ne samo da u većoj meri kažnjavaju druge kada za to imaju priliku, već da to ponašanje za njih predstavlja određenu emocionalnu gratifikaciju.
Procedura “kratkih odsečaka ponašanja“
Ispitanici procenjuju karakteristike osoba na osnovu kratkih audio ili video zapisa. Oba faktora se mogu prepoznati (0,51 i 0,44). Najuspešnije procene su za najkraće vremenske intervale (5 sekundi u odnosu na 10 i 20).
Hipoteza o rezultatima studije sa kratkim odsečcima
Kako je manipulativnost jedna od ključnih karakteristika psihopatije, dužina vremena provedena sa ovakvom osobom može negativno uticati na sposobnost procenjivača da je ispravno proceni, jer je izložen manipulisanju.