psihopatija Flashcards
Klekli - karakteristike psihopatije (13)
- Površni šarm
- Odsustvo zabluda i iracionalnog mišljenja
- Odsustvo nervoze i neurotskih manifestacija
- Nepouzdanost, neiskrenost
- Nedostatak krivice i stida
- Antisocijalno ponašanje
- Nesposobnost učenja iz iskustva
- Egocentričnost i nesposobnost da se oseti ljubav
- Siromašnost u socijalnim relacijama
- Nedostatak uvida u sopstvena mentalna stanja i ponašanja
- Nepostojanje sklonosti ka suicidu
- Impersonalni i loše integrisano partnerski i seksualni odnosi
- Neuspeh u praćenju bilo kog životnog plana
Koje informacije dobijamo iz taksometrijskih istraživanja psihopatije? Koje su implikacije?
Potvrđena je kontinualna priroda psihopatije, dakle nije opravdano koristiti reč psihopatija.
Kako je Klekli došao do podataka i koji su problemi sa njegovim pristupom?
Opisi su nastali na osnovu studija slučaja, iz psihijatrijske prakse. Nedostatak empirijske operacionalizacije onemogućio je istraživanja koja su kvantitativna i koja koriste predikciju kao kriteijum validnosti.
Šta je sa Kleklijevim indikatorima uradio Hejr?
Psihometrizacijom Kleklijevih indikatora, napravio je prvi upitnik za procenu psihopatije. Prvobitnih 100 indikatora redukovano je na 22 izbacivanje redundantnih ajtema. Ta skala nazvana je PCL.
Koje izvore informacija koristi PCL skala? Koja su ograničenja tog pristupa?
Struktuirani intervju u individualnom kontaktu sa ispitanikom i uvid u objektivne podatke o životu i ponašanju ispitanika koje procenjivač dobija pregledom dostupnih dosijea.
Ovo znači da PCL može da se koristi samo u institucionalizovanim sentinzima.
Kako je nastala PCL-R skala?
Dve stavke su odstranjene iz skale, opisi ajtema i uputstva za skorovanje su dodatno precizirana i izmenjena je procedura obračunavanja nedostajućih podataka.
Ostale verzije PCL skale?
PCL:SV - kraća verzija
PCL:YV - za mlade
Unidimenzionalnost PCL-Ra
Ispitana je pomoću psihometrijskih procedura sakupljenih u modelu po imenu Teorija ajtemskog odgovora i pokazano je da je opravdano pretpostaviti unidimenzionalnost. Ovaj nalaz kasnije je potvrđen i drugim metodama, ali i dalje će biti doveden u pitanje. (Kuk i Miši)
Prve faktorske analize (Hejr)
Eksploratorne faktorske analize pokazale su da se indikatori grupišu u dva latentna faktora, zbog svoje širine nazvana Faktor 1 i Faktor 2. Prvi okuplja markere psihopatske ličnosti, onih karakteristika koje se smatraju suštinskim za psihopate: manipulativnost, prevrtljivost, emotivnu površnost, nedostatak krivice i empatije.
Drugi se odnosi na odlike životnog stila: impulsivnost, neodgovornost, parazitski životni stil i antisocijalno i kriminalno ponašanje.
Šta su pokazale analize koje su radili Kuk i Miši?
Pokazale su da se optimalnije opisivanje podataka postiže pomoću 3 faktora. Prvi opisuje manipulativne tendencije i iskorišćavanje drugih, drugi je baziran sa siromašnom i površnom emotivnom životu, a treći se odnosi na impulsivnost i nepromišljenost. Antisocijalno ponašanje prema ovom modelu nije deo konstrukta psihopatije.
Kako izgleda model psihopatije za koji se i danas zalaže Hejr?
Trofaktorskom modelu Kuka i Mišija, Hejr pridodaje 4. faktor - antisocijalno ponašanje. Model se, dakle, sastoji od faktora Interpersonalni stil, Afektivitet, Životni stil, Antisocijalnost.
Indikatori Interpersonalnog stila (4)
Površni šarm, grandiozan doživljaj sopstvene vrednosti, patološko laganje, manipulativnost
Indikatori Afektiviteta (4)
Odsustvo krivice, površne emocije, odsustvo empatije, neprihvatanje odgovornosti
Indikatori Životnog stila (5)
Potreba za stimulacijom, parazitski životni stil, odsustvo dugoročnih životnih ciljeva, impulsivnost, neodgovornost
Indikatori Antisocijalnosti (5)
Loša kontrola ponašanja, rani ponašajni problemi, maloletnička delikvencija, opoziv uslovnog otpusta i bekstva iz institucija, raznovrsnost kriminalnih aktivnosti
Ajtemi koji ne pripadaju nijednom od faktora PCL-Ra
Promiskuitetno seksualno ponašanje i brojne kratkoročne veze
Direktna i indirektna agresivnost
Direktne forme agresivnosti zasnivaju se na neposrednoj produkciji agresivnog ponašanja prema nekom objektu i često podrazumevaju fizičku agresivnost. Indirektna agresivnost zasniva se na posrednom, zaobilaznom napadu na neku osobu, koja se može ispoljavati kao ogovaranje, širenje glasina, izdvajanje objekta agresivnosti iz socijalne grupe, emocionalna manipulacija, itd.
Direktna i indirektna agresivnost i psihopatija
Empirijski podaci pokazuju da su psihopatske crte povezane sa obe forme agresivnosti i to: Faktor 1 sa isključivanjem i izolacijom žrtve iz socijalne interakcije i sa upotrebom malicioznog humora, a Faktor 2 sa fizičkom i verbalnom direktnom agresivnošću.
Reaktivna i proaktivna agresivnost
Reaktivnu agresivnost odlikuje spontano emitovanje agresivnog ponašanja, vođeno intenzivnim emocijama i najčešće se javlja kao odgovor na neku opaženu pretnju. Nasuprot tome, proaktivna agresija je zasnovana na planiranju, dakle promišljena je a ne impulsivna, uloga emocija je minimalna i predstavlja instrumentalno ponašanje: njen cilj nije odbrana već povreda drugog.
Psihopatija i proaktivna agresivnost (PCL-R)
Postoji eksplicitno preklapanje između psihopatije i proaktivne agresivnosti. Ova povezanost je posebno izražena kada je u pitanju Faktor 1, a u nekim istraživanjima se povezanost sa Faktorom 2 ni ne dobija.
Psihopatija i proaktivna agresivnost (model deriviran iz Petofaktorskog modela)
Najveća je povezanost sa indikatorima manipulativnost, samocentriranost, emocionalna neosetljivost i interpersonalna hladnoća.
Psihopatija i reaktivna agresivnost
Iznenađujući su nalazi koji govore o povezanosti psihopatije i reaktivne agresivnosti, a pogotovo oni u kojima je dobijena povezanost samo sa prvim faktorom. Nalazi koji su mnogo više u skladu sa teorijskim koncepcijama psihopatije su upravo suprotni: oni govore da je prvi faktor negativno povezan sa reaktivnom agresivnošću. Povezanost između drugog faktora psihopatije i reaktivne agresivnosti se čini plauzibilnom (i dosledna je) jer je impulsivnost, odnosno nepromišljenost, jedna od crta koja doprinosi konstituisanju drugog faktora a takođe učestvuje i u produkciji reaktivne agresovnosti.
Implikacije povezanosti psihopatije i agresivnosti
Činjenica da dva faktora psihopatije generišu dva supstancijalno različita oblika agresivnosti implicira pitanje da li onda oni predstavljaju subordinirajuće crte jednog istovetnog konstrukta ili su u pitanju dva suštinski različita ali korelirajuća psihološka entiteta, o čemu je raspravljano i ranije. Odnosno: da li jedna ista osoba može biti hladna, proračunata i promišljena (prvi faktor) i impulsivna, neodgovorna i sklona traženju uzbuđenja (drugi faktor)?
Hipoteza ugroženog egotizma i hipoteza izostalog potkrepljenja
Hipoteza ugroženog egotizma
Hipoteza “ugroženog egotizma” otvara mogućnost da osobe sa psihopatskom strukturom mogu da kontrolišu, odlažu i planiraju ispoljavanje agresivnosti (proaktivna agresivnost) sve dok se ne pojavi specifična vrsta pretnje, a to je stimulus koji je usmeren na njihov ego, odnosno koji na neki način dovodi u pitanje njihove kompetence. U toj situaciji osoba gubi
kontrolu nad ponašanjem i emituje impulsivnu i nepromišljenu (reaktivnu) agresivnost.
Pokazalo se da hipoteza važi za osobe sa visokim narcizmom, ali ne i za one sa visokom psihopatijom.
Hipoteza izostalog potkrepljenja
Po ovoj hipotezi, psihopatske crte odlikuje smanjena reaktivnost na preteće stimuluse uopšte i predstavlja deo snižene afektivne dinamike koja odlikuje ovaj fenomen. Međutim, drugi izvor reaktivne agresije bi mogao da bude odgovoran za njeno generisanje i kod psihopatije: frustracija koja nastaje kao rezultat izostajanja očekivanog potkrepljenja nakon neke akcije. Još uvek nema empirijskih nalaza.
Razlika između agresije i nasilja
Jedan od ključnih faktora distinkcije jeste da se za razliku od agresivnosti nasilje uglavnom operacionalizuje objektivno, preko nasilničkog ponašanja, odnosno krivičnih dela koje imaju elemente nasilja.
Koji su mogući izvori nasilja kod psihopata?
- Impulsivnost: podstiče različita problematična ponašanja, uključujući i nasilje, a i konzumiranje psihoaktivnih supstanci, što takođe podstiče nasilje
- Interpersonalni stil: centriranost na sebe i svoje potrebe i iskorišćavanje drugih može dovesti do nasilja
- Afektivitet: slabo izražena osećanja krivice, empatije, straha
Empirijski podaci o povezanosti psihopatije i nasilja kod adolescenata
Rejting mere psihopatije su uzete pomoću instrumenta PCL-YV na adolescentskom uzrastu. Potom je nakon deset godina izvršena predikcija činjenja krivičnih dela sa elementima nasilja.
Rezultati su pokazali da skor na skali
psihopatije predviđa vršenje krivičnog dela sa elementima nasilja kada se u analizi kontroliše uzrast na kome je izvršeno prvo krivično delo, broj nenasilnih i nasilnih dela izvršenih pre procene i simptomi poremećaja ponašanja.
Meta-analiza empirijskih podataka o povezanosti psihopatije i nasilja
Podaci dobijeni u ovoj studiji pokazuju da Faktor 2 zapravo pokazuje pouzdane i dosledne povezanosti sa nasilničkim ponašanjem, dok Faktor 1 nije suštinski povezan sa nasiljem. Ova povezanost postoji i kada je reč ne samo o nasilju prema drugim živim bićima već i sa fizičkim uništavanjem imovine drugih.
Novija istraživanja o povezanosti psihopatije i nasilja
Relacije između Faktora 2 i nasilja su replicirane i u drugim istraživanjima ali odnosi između prvog faktora i nasilja su i dalje nedosledni.
Psihopatija i nasilje u porodici
Crta Afektiviteta je u većoj meri izražena kod muškaraca koji vrše nasilje u porodici. Jako je važan i podatak dobijen u ovom istraživanju da Životni stil negativno korelira sa porodičnim nasiljem. Ovaj nalaz upućuje na mogućnost da se ovaj oblik nasilja kvalitativno razlikuje od ostalih.
Psihopatija i nasilje - težina povrede
Jedno istraživanje je pokazalo da su Afektivitet i Životni stil pozitivno povezani sa težinom nanetih povreda, ali u jednom novijem istraživanju ovi rezultati nisu replicirani: Interpersonalni stil i Antisocijalnost imaju pozitivne, a Afektivitet negativan doprinos predikciji.
Hipoteza koja se može postaviti u vezi nekonzistentnosti nalaza je razvojne prirode: u prvom istraživanju subjekti su bili maloletni delinkventi dok su u drugom, ispitanici bili odrasli osuđenici.
Interakcija faktora pri predviđanju nasilja
U jednom istraživanju, pronađena je značajna pojačavajuća interakcija između prvog i drugog faktora pri predikciji nasilja.
Međutim, ovaj nalaz se nije održao u rezultatima meta-analize: oba faktora su pokazala nezavisne doprinose ali je učešće Faktora 2 u predikciji skoro četiri puta veće nego Faktora 1. Interakcija ova dva faktora se nije statistički značajno razlikovala od nule.
Kolbergova teorija moralnog mišljenja i psihopatija
Prva istraživanja o psihopatiji i moralnosti. Hipoteza: psihopate zauzimaju niže stadijume moralnog razvoja, ali rezultati su nedosledni.
Psihopatija i Hajtova moralnost
Jedno istraživanje je pronašlo negativnu korelaciju između psihopatije i brige, reciprociteta i vrline (čistunstva), dok je povezanost sa brigom i reciprocitetom replicirana u još jednom istraživanju.
Blerova distinkcija moralnih prestupa
- Socijalno-konvencionalne prestupe koji predstavljaju povrede socijalnih normi i društveno dogovorenih oblika ponašanja u socijalnim interakcijama koji su kulturalno specifični i
- Moralne prestupe (u užem smislu) koji imaju jasne negativne posledice (psihičke, fizičke, materijalne) na drugu osobu.
Psihopate i Blerova moralnost
Prva istraživanja na psihopatama pokazala su da oni ne mogu da naprave ovu distinkciju, međutim najnovija istraživanja nisu replicirala ovaj nalaz. Takođe je utvrđeno da osobe kod kojih je izraženiji Interpersonalni stil u većoj meri imaju tendenciju da čine kako moralne, tako i socijalno-konvencionalne prestupe.
Psihopatija i moralnost - kognicija ili emocije?
Istraživanja upućuju na to da su psihopate sposobne da donesu ispravan sud o tome šta predstavlja moralan čin, dakle psihopatske crte učestvuju u produkciji amoralnog ponašanja verovatno tako što ometaju emocionalne procese koji su povezani sa prosocijalnim činovima. Sa ovom pretpostavkom su konzistentni nalazi da psihopate imaju smanjenu sposobnost da dožive bol i emocionalnu povređenost druge osobe.
Psihopate i altruističko kažnjavanje
U pitanju je tendecija da se na neki način kazne pojedinci koji krše socijalne norme, čak i ako osoba koja vrši kažnjvanje mora da plati određenu cenu. Empirijski nalazi pokazuju da osobe sa visokim skorovima na psihopatiji ne samo da u većoj meri kažnjavaju druge kada za to imaju priliku, već da to ponašanje za njih predstavlja određenu emocionalnu gratifikaciju.
Procedura “kratkih odsečaka ponašanja“
Ispitanici procenjuju karakteristike osoba na osnovu kratkih audio ili video zapisa. Oba faktora se mogu prepoznati (0,51 i 0,44). Najuspešnije procene su za najkraće vremenske intervale (5 sekundi u odnosu na 10 i 20).
Hipoteza o rezultatima studije sa kratkim odsečcima
Kako je manipulativnost jedna od ključnih karakteristika psihopatije, dužina vremena provedena sa ovakvom osobom može negativno uticati na sposobnost procenjivača da je ispravno proceni, jer je izložen manipulisanju.
Pozitivne procene psihopata (kratki odsečci)
U studiji sa kratkim odsečcima, psihopate su procenjivane kao inteligentnije i fizički privlačnije.
Pozitivne procene psihopata (antisocijalni poremećaj)
Osobe sa karakteristikama antisocijalnog poremećaja se procenjuju atraktivnije.
Pozitivne procene psihopata (u odnosu na bazične crte)
Pokazano je da se psihopatske osobine procenjuju kao privlačnije, čak i u odnosu na druge bazične crte ličnosti koje se redovno procenjuju kao atraktivne, poput Saradljivosti i Ekstraverzije.
Pozitivne procene psihopata (mračna tetrada)
U jednom istraživanju poredili su percepciju makijavelističkih, nacisističkih i psihopatskih crta. Rezultati su pokazali da se psihopatske i makijavelističke crte procenjuju kao manje atraktivne u odnosu na narcističke. Međutim, ovi nalazi nisu u suprotnosti sa prethodnim: psihopatija i narcisoidnost su konstrukti koji se u velikoj meri preklapaju. Ovi nalazi samo preciziraju koje bi to najuže crte psihopatije mogle biti atraktivne.
Negativne procene psihopata
Osobe sa izraženim psihopatski crtama se procenjuju kao dominantne, bezbrižne i impulsivne, nepoželjne za druge (njihovo ponašanje ima negativne posledice po druge, a ne po njih same). Procene psihopatskih crta su korelira sa atrubuiranom sposobnošću uspešnog laganja.
Prepoznavanje psihopatije prema fizionomiji
Holcman je napravio fotografije prototipova osoba koje imaju visoke i niske skorove na skali psihopatije. Iako su u pitanju bili neutralni izrazi lica, procenjivači su samo na osnovu fotografija mogli da atribuiraju psihopatske karakteristike onim fotografijama koja su zaista formirana od lica sa visokim psihopatskim crtama.
Psihopatska percepcija drugih
Ispitanici su procenjivali sami sebe i druge članove psihijatrijskog tretmana (što znači da su se dobro poznavali) na psihopatskim crtama. Nalazi su pokazali da postoji pozitivna korelacija između samoprocene na skalama psihopatije i procene drugih. Na ovaj način se mogu racionalizovati i opravdati agresivna i eksploatatorska ponašanja prema drugima. Druge ljude one vide još i kao manje saradljive, niskog samopouzdanja, neurotične, anksiozne i depresivne. Što su u većoj meri bile izražene psihopatske crte kod procenjivača, to su njihove procene drugih bile manje tačne.
Psihopatija i prepoznavanje žrtvi
Ispitanici su gledali snimke osoba od kojih su neke u prošlosti bile viktimizirane, a neke ne. Procenjivali su da li su osobe bile žrtve ili ne. Psihopate su imale više skorove nego ostali.
Psihopate i laganje
Veštiji su u laganju. U stanju su da uspešnije simuliraju prosocijalne stavove i osećanja krivice kako bi dobili manju kaznu u toku sudskog postupka, a imaju i 2,5 puta veće šanse da dobiju uslovni otpust kada se za njega prijave.
Van institucionalnog setinga, pokazalo se da Interpersonalni stil negativno korelira sa nedoslednostima u facijalnoj ekspresiji pri laganju, a Životni stil pozitivno. Ova sposobnost verovatno je povezana sa činjenicom da psihopatski prestupnici imaju manji broj facijalnih ekspresija emocija, koje su takođe manjeg intenziteta, kada su izloženi prijatnim i neprijatnim stimulusima, u odnosu na nepsihopate.
Psihopatija i prijateljstvo
Prisustvo psihopatskih crta kod osoba pozitivno korelira sa biranjem prijatelja koji imaju resurse da zadovolje određene potrebe (materijalne ili traženje partnera), dok su obezvređene crte koje u principu čine prijateljstvo trajnijim – pouzdanost, poverenje, izgrađen sistem vrednosti, briga, itd.
Psihopatija i taktike manipulacije
- prinuda
- upotreba nasilja
- šarmiranje
- reciprocitet
- zavođenje
- sopstveno unižavanje
Psihopatija i humor
Psihopatske crte pozitivno koreliraju sa agresivnim humorom (Interpersonalni, Afektivitet, Životni stil) i samoporažavajućim humorom koji u stvari predstavlja unižavanje samog humora kao načina komunikacije (Interpersonalni i Životni stil).
Psihopatija i partnerski/seksualni odnosi
Dva indikatora psihopatije se odnose na partnerske i seksualne odnose. Ova dva indikatora ne zasićuju ni dva superordinirana faktora ni četiri uže crte. Uprkos ovim empirijskim podacima, ove dve stavke i dalje ulaze u ukupan skor PCL-R skale. Broj seksualnih partnera, uzrast prvog seksualnog odnosa i primoravanje drugih na seks značajno pozitivno koreliraju sa oba faktora psihopatije. Takođe su karakteristični nizak prag seksualnog uzbuđenja, niska diskriminativnost partera, kraće veze, kompulzivnost seksualnih misli.
Psihopatija i diskriminativnost partnera
Karakteristična je niža diskriminativnost partera, ali muškarci odbijaju da učestvuju u daljoj interakciji ukoliko ih na prvom sastanku žena često prekida ili ne vide jasne signale da će do kontakta doći i u budućnosti. Ovi nalazi su objašnjeni izraženim egom i tendenciji ka iskorišćavanju.
Neki autori ovo interpretiraju kao adaptivnu korist (uspešna psihopatija).
Kako psihopate drže partnere na distanci?
Održavaju prirodu odnosa seksualnom, agresivni su prema partnerima, koriste alkohol kao izgovor
Studija o psihopatama u vezama
- Često preotimaju partnere koji su već u vezi, ali i napuštaju vezu zbog druge osobe
- Koriste specifične taktike kako bi zadržali partnera u vezi: monopolizuju partnerovo vreme, indukuju ljubomoru, ponižavaju potencijalne suparnike, ulažu u sopstveni izgled
- Ove taktike su agresivne i suštinski bezuspešne, jer što su psihopatske crte više izražene to je partnerovo napuštanje veze brže
Psihopatija, pol i partnersko i seksualno ponašanje
Impulsivne i antisocijalne crte predviđaju rizično seksualno ponašanje kod oba pola, ali afektivne i interpersonalne crte samo kod muškaraca.
Kod muškaraca psihopatske crte koreliraju sa visokim samopouzdanjem i povoljnom procenom sopstvene privlačnosti. Kod devojaka je suprotno: psihopatske crte predviđaju nisko samopouzdanje i visoku anksioznost i stid zbog sopstvenog izgleda.
Psihopatija i silovanje
I u opštoj i osuđeničkoj populaciji je psihopatija povezana sa brojem seksualnih napada, i to posebno na prvom faktoru.
Psihopatija i poremećaji ličnosti (DSM5)
Psihopatija je povezana sa savremenom petofaktorskom operacionalizacijom poremećaja ličnosti koja je dimenzionalne prirode (DSM5). Faktor 1 asociran sa Antagonizmom, dok je Faktor 2 je povezan sa Otuđenošću i Dezinhibicijom.
Psihopatija i poremećaji ličnosti (DSM4)
Korelacije Faktora 1 sa poremećajima ličnosti bile negativne dok su korelacije Faktora 2 imale pozitivan predznak. Ovo istraživanje takođe je rezultiralo sa dva nalaza za koje se čini da su u suprotnosti sa teorijskim predikcijama: prethodno opisan obrazac korelacija važi i za narcistički poremećaj ličnosti što je neobično jer Faktor 1 sadrži i određene indikatore narcizma pa bi se očekivale pozitivne povezanosti. Pozitivne povezanosti prvog faktora (koje bi se mogle pre svega atribuirati afektivnim psihopatskim crtama) mogle bi se očekivati i kada je u pitanju sadistički poremećaj, međutim one nisu bile značajne, ali su korelacije sa drugim faktorom bile pozitivne i prilično izražene.
Psihopatija i granični poremećaj ličnosti
Neočekivano je da je psihopatija povezana sa graničnim poremećajem ličnosti. Konkretno, pokazano je da kod osoba dijagnostifikovanih sa GPLom psihopatske crte mogu razdvojiti relativno distinktne grupe osoba u zavisnosti od njihove konstelacije psihopatskih crta. Barem tri smislene grupe su identifikovane: jedna koja je imala povišene skorove na oba faktora i dve
sa visokim skorovima na po jednom ali ne i drugom faktoru psihopatije. Neki autori su predložili Vulnerabilnu mračnu trijadu.
Vulnerabilna mračna trijada
Predložena latenta dimenzija poremećaja ličnosti koja obuhvata GPL, psihopatiju i vulnerabilni narcizam. Ovo nije opravdano, jer je GPL povezan samo sa Faktorom 2 psihopatije, i to samo kod žena. GPL bi mogao da bude medijator uticaja traumatskih doživljaja na ispoljavanje antisocijalnog ponašanja kod žena.
Psihopatija i eksternalizirajući problemi u ponašanju
Psihopatija se najčešće povezuje sa agresivnošću, impulsivnošću i antisocijalnim ponašanjem, odnosno eksternalizirajućim problemima u ponašanju, ali takođe i sa suicidom, odnosno pokušajem suicida kao pratiocem eksternalizirajućih ponašanja.
Psihopatija i internalizirajući poremećaji
Povezanosti psihopatije i GPLa sugerišu da bi psihopatija mogla da bude povezana i sa internalizirajućim poremećajima, odnosno psihološkim disfunkcijama neurotskog spektra. U prilog tome govori pozitivna korelacija između Faktora 2 i generalizovanog anksioznog poremećaja. Postoje i nalazi o povezanosti psihopatije i depresije. Najzad postoje nalazi koji govore da Faktor 1 psihopatije negativno korelira sa internalizirajućim problemima. Ovi nalazi su u skladu i sa Modelom dualnog deficita.
Model dualnog deficita
Prvi faktor je odlikovan ekstremnom emotivnom stabilnošću tj. supresor je mentalnih disfunkcija koje se zasnivaju na afektivnoj labilnosti, dok je Faktor 2 povezan sa doživljajem negativnog afektiviteta.
Psihopatija i psihoza
Visoke psihopatske crte smanjuju verovatnoću da osoba dobije dijagnozu iz spektra psihotičnih poremećaja.
Psihopatija i Psihoticizam
Ajzenkov Psihoticizam je pozitivno povezan sa psihopatijom, ali indikatori nisu povezani sa psihotičnim doživljajima, već psihopatskih, pa ova povezanost ne nosi sa sobom nikakvu smislenu informaciju.
Psihopatija i Dezintegracija (samo maloletnici)
Dobijene povezanosti su se u znatno većoj meri odnosile na Neobuzdani životni stil i Kriminalne tendencije kao faktore psihopatije, međutim, tri modaliteta šizotipalnih crta su korelirala pozitivno sa svim aspektima psihopatije: paranoičnost, maničnost i zaravnjeni afekat. Uzorak su bili maloletni delikventi što je verovatno imalo uticaja na rezultate, jer ostale studije sa šizotipijom nisu dolazile do sličnih rezultata.
Psihopatija i šizotipija
- U jednom istraživanju jedino je ponašajni faktor psihopatije korelirao sa šizotipijom.
- PPI: Dve studije su pokazale da je Samousmerena impulsivnost pozitivno povezana sa šizotipijom, a Neustrašiva dominantnost negativno.
- Nalazi upućuju na zaključak da manipulativne i interpersonalne crte predstavljaju protektivne faktore za razvoj šizotipalnih iskustava.
Klekli o psihopatiji i inteligenciji
Smatrao je da bi mogle biti pozitivno korelirane.
Psihopatija i inteligencija
Prva istraživanja i meta-analize pokazuju da nema povezanosti.
Psihopatija i inteligencija (diferencijalno)
- Afektivitet i Životni stil su negativno povezani sa verbalnim sposobnostima, a Interpersonalni stil pozitivno.
- Replicirano sa Vekslerovim skalama
Afektivitet i inteligencija kod adolescenata
Negativno povezan sa skorom na testu verbalnih i neverbalnih zadataka (K-BIT)
Životni stil i inteligencija kod adolescenata
Pozitivno povezan sa skorom na analitičkim, praktičnim i kreativnim zadacima (STAT)
Interpersonalni stil i inteligencija kod adolescenata
Interpersonalni stil pozitivno povezan sa skorovima na testu verbalnih i neverbalnih zadataka i testu analitičkih, praktičnih i kreativnih zadataka
Psihopatija i kriminalitet, kriminalni recidiv
Psihopatija predviđa kriminalno ponašanje i kriminalni recidiv, ali prediktivna moć se pre svega može prepisati faktoru Antisocijalnosti, što je tautološka povezanost
Koji procenat ljudi koji su ubili bračnog partnera su psihopate?
Samo 4%
Koje su karakteristike psihopatskih ubistava?
Instrumentalno nasilje - ubistvo s predumišljajem, bez afektivne motivacije.
Sa kakvom viktimizacijom je povezan Afektivitet?
- viktimizacija osoba koje su površno poznavale počinioca
- proganjanje žrtvi za koje je izrečena zabrana prilaska
- opsednutost žrtvom
- biranje žrtvi koje imaju slabe eksterne resurse za odbranu
Psihopatija i sakaćenje tela pri ubistvu
Nema povezanosti
Šta je uspešna psihopatija?
U užem smislu, uspešno izbegavanje hapšenja i kazni, uprkos upuštanju u kriminalno ponašanje.
U širem smislu se odnosi na koncept da psihopatija može generisatin ponašanja koja mogu pomagati osobama da se uspešno adaptiraju na uslove sredine.
U čemu je psihopatija uspešna?
- Bolje laganje i prepoznavanje laganja
- Negativno povezana sa socijalnom anksioznošću, olakšava ulaženje u interakcije i preuzimanje inicijative
- Može generistati racionalno odlučivanje
Psihopatija kod predsednika
Procenjivači blisko upoznati sa nekim američkim predsednikom su dali rejting mere ličnosti iz kojih su izvučene mere psihopatije. Odsustvo straha i potreba za dominacijom pozitivno koreliraju sa vođstvom, ubedljivošću, rešavanjem kriza, pozitivnim javnim mnjenjem i dr.
Psihopate na poslu
Skloniji neetičkim odlukama i krivičnim delima “belog okovratnika”. Imaju tendenciju ka biranju praktičnih i realističnih zanimanja. Negativno je povezana sa rukovođenjem koje obraća pažnju na zaposlene, zasnovanom na posvećenosti.
Koji je procenat psihopata na visokim funkcijama u korporacijama?
3% u odnosu na 1% u opštoj populaciji
Kognitivne razlike između uspešne i neuspešne psihopatije
Bolje egzekutivno funkcionisanje i bolja alokacija resursa pažnje
Subklinički model uspešne psihopatije
Uspešne i neuspešne psihopate se razlikuju samo po izraženosti psihopatskih crta, pa se uspešni lakše uklapaju u društvo
Model moderirajuće ekspresije
Moderatori inteligencije, uspešne socijalizacije i višeg ekonomskog statusa mogu da budu supresori kada je u pitanju antisocijalno ponašanje
Model dualnih procesa
Faktor 1 i Faktor 2 se suštinski razlikuju. Dakle, između uspešnih i neuspešnih psihopata nema razlike kada govorimo o Faktoru 1, već su razlike u izraženosti Faktora 2.
Kako psihološki tretman deluje na psihopate?
Otporne na tretman, tretman može i pogoršati njihovo ponašanje. Oni na terapiji nauče nove veštne kao što su opažanje emocija kod drugih, ponašanje u okviru socijalnih normi i odlaganje zadovoljstva, zatim te veštine zloupotrebljavaju.
Kako tretman deluje na psihopate? (Afektivitet)
Afektivitet je supresor tretmana.
Tretman za psihopate kod adolescenata
Efikasno funkcioniše zato što remeti vezu između psihopatskih crta i produkcije nasilja
Šta su pokazali eksperimenti sa averzivnim uslovljavanjem kod psihopata?
Slabija sposobnost generisanja straha kod osoba sa izraženim psihopatskim karakteristikama
Sa kojim psihopatskim karakteristikama je povezana smanjena aktivnost amigdale?
Sa pogrešnom percepcijom straha,
amoralnim sudovima (moralne dileme),
izostajanje spontanog usmeravanja pažnje na afektivno zasićene stimuluse
ometa učenje
Kakve su egzekutivne funkcije kod psihopata i koje su neuralne osnove?
Slabija aktivnost orbitofrontalnih regija PFC ometa egzekutivne funkcije
Koje su neuralne osnove otežanog učenja kod psihopata?
Smanjena povezanost PFC i amigdale
Koje su posledice disfunkcije PFCa kod psihopata?
- nedostatak integracije kognicije i emocija
- otežano učenjee
- egzekutivna disfunkcija
Koje su neuralne osnove deficita u empatiji kod psihopata?
Slabija spontana aktivnost neurona ogledala.
Koji su faktori razvoja za psihopatiju?
Delimično je nasledna - oko 40%. Sredinski uticaji su takođe veoma važni.
Kako se odražavaju sredinski faktori zaslužni za razvoj psihopatije na neuralnom nivou?
Objašnjavaju redukciju sive mase mozga
Koja interakcija gena i sredine je značajna za razvoj psihopatije?
MAOA kratki alel i zlostavljanje u porodici
Koja crta je ključna za razvoj psihopatije i zašto?
Crta Afektiviteta je ključna crta. Povezana je sa disfunkcijom amigdale i PFC. U toku razvoja, Afektivitet ometa učenje moralnih struktura, što otvara prostor za Interpersonalni stil. Kada su ove karakteristike udružene sa impulsivnošću, dolazi do generisanja Životnog stila i Antisocijalnosti.
