PRIRODNA KOZMETIKA Flashcards
Razlike između prirodne i sintetičke kozmetike
SINTETIČKA
-proizvođači sintetičke kozmetike tvrde kako daje brže, gotovo magične rezultate, međutim svi vitamini, antioksidansi, proteini i enzimi koji utuču na kvalitet kože su prirodjog porekla
PRIRODNA
- ne sme da sadrži pesticide
- sastojci nisu prošli nikakvu hemijsku obradu
Smernice za proizvodnju prirodne kozmetike
- Sirovine biljnog porekla moraju biti
- kontrolisanog biološkog uzgija
- sertifikovano ubiranje samoniklog bilja - Ispitivanje na životinjama nije dozvoljeno, ni sirovina ni gotovih proizvoda.
Nije dozvoljeno ni koristiti sirovine koje se dobijaju iz mrtvih kičmenjaka kao što su: spermacetin, ulje mrmota, životinjski kolagen, životinjsko maslo, terapetin, žive ćelije - Upotreba sirovina MINERALNOG porekla ili NEORGANSKIH SOLI je dozvoljena, osim sirovina pod brojem 5.
- Sirovine čija je upotreba ograničena
-Sirovine koje se ekstrahuju hidrolizom, hidrogenacijom, esterivikacijim, transesterifikacijom i kondenzacijom
-masti, ulja , voskova
-lecitin
-lanolin
-monosaharidi , oligosaharidi, polisaharidi
- proteini i lipoproteini - KONZERVANSI koji mogu da se koriste su oni koji su istovetni sa prirodnim kozervansima, a to su
-benzoeva kiselina, njene soli i etilestri
-salicilna kiselina i njene soli
.sorbinska kiselina i njene soli
-benzil alkohol
Neophodno je naglasiti koji konzervansi su korišćeni - NIJE dozvoljeno koristiti
- organske sintetičke boje
- sintetičke mirise
- parafin i druge naftalenske derivate
- silikon
- etoksilovane sirovine
kriterijumi koji određuju koje aromatične supstance su dozvoljene su ISO 9235 - RADIOAKTIVNO ZRAČENJE nije dozvoljeno za dezinfekciju ni sirovina ni gotovog preparata
- Nezavisna kontrolna institucija proverava da li su svi navedeni kriterijumi ispunjeni.
BDIH sertifikat poseduju svi proizvodi koji ispunjavaju ove kriterijume
Navedi prirodne komponente
masti, ulja, triterpeni, alkaloidi, med, vosak, aloja, etarska ulja, sluzi, saponini, fenolna jedinjenja, komponente mineralnog porekla….
MASTI I ULJA
- MASTI
-se dobijaju topljenjem masnog tkiva životinja
- presovanjem ili ceđenjem biljnih organa - ULJA
se dobijaju ceđenjem ili presovanje biljnih organa toplim ili hladnim postupkom hidrauličnim presama
-Nakon toga se vrši RAFINIZACIJA radidobijanja kvalitetnog jestivog ulja
-neutralizacijom slobodnih masih kiselina pomiću alkalija
-dezodoracijom stranih i neprijatnih mirisa
- oduzimanje boje ulju pomoću aktivnog uglja kako bi se dobila svetlija boja
SLUZI
- dobijaju se postupkom hladne maceracije iz biljnih sirovina
- čuvanjem puževa u čistim plastičnim ili drvenim gajbicama odakle se sluz prikuplja, uklanjaju se nečistoće i filtrira se
ALOJA
-Gel ima lekovita svojstva ukoliko se uzima od biljaka starijih od 2 godine.
-Otkinuti cele listove biljke prilikom prikupljanja gela
List se zareže, odvoji se gornji deo, kašikom se pokupi gel i procedi se kroz gazu.
-Nekonzervisan gel može da se čuva 7-14 dana, za duže čuvanje upotrebiti neki od prirodnih konzervanasa- ulje ili organsko jabukovo sirće
- Gel sadrži 250 hranljivih materija
1. 20 AK- es i nees
2. polisaharide- manoza, glukoza, galaktoza, arabinoza
3. minerala- Mg, Ca, K, Na, Fe, Mn, Cu, Zn, Cr..
4. 16 enzima iz grupe amilaza i proteaza
5. 12 vitamina- A, B1, B2, B3, B6, B12, folka kis, C, E
6. biljni steroidi
7. saponini
ETARSKA ULJA- dobijanje
- hidrodestilacijom- kuvanje droge u vodi
- destilacija vodenom parom
- anfleraž potupak, hladan i topao
- ceđenje- presovanje
- ekstrakcija superkritičnim fluidima
AROMATIČNE (KOHOBAVCIONE) VODE- HODROLATI
- Sadrže hidrosolubilne komponente etarskog ulja
- Dobijaju se
1. prilikom izolovanja etarskog ulja destilazijom vodenom parom
2. razmućkivanjem etarskog ulja sa vodom
ULJANI EKSTRAKTI
Dobiljaju se hladnom ili toplom maceracijom biljne sirovine
Diskontinuirane metide
DISKONTINUIRANE
- maceracija
- ekstrakcija droge vodom na sobnoj temperaturi
- koristi se za sluzne droge i droge sa termolabilnim komponentama
- može trajati od 1-5 dana, ili nekoliko sati, u zavisnosti od prirode droge
- rok trajanja 3 dana
- macerati se uglavnom primenjuju kao antiflogistici - dvostruka maceracija
- ekstrakcija propisano usitnjene droge, propisanim rastvaračem na sobnoj temperaturi dva puta uzasopno
- za droge grublje konzistencije - turboekstrakcija
- digestija- oblik maceracije pri čemu se ekstrakcija odvija na višim temperaturama
- jednokratna ekstrakcija propisano usitnjene droge propisanim rastvaračem na temperaturi između 50-90- infuzi i dekokti
Kontinuirane metode
KONTINUIRANE
- perkolacija
- reperkolacija
- ultrazvučna ekstrakcija
Komponente MINERALNOG porekla
1. Aktivni ugalj Uobičajene sirovine koje se koriste za proizvodnju aktivnoga uglja su: • bitumenski ugalj, • smeđi ugalj, • kokosove ljuske, • antracit, • drvo, a postupak proizvodnje teče na visokoj tempraturi i pod visokim pritiskom 2. glina -bela, crvena, zelena, bentonit 3. zeolit
Tehnološki procesi prerade meda su:
- centrifigiranje,
- filtriranje,
- taloženje,
- kupažiranje,
- zagrevanje,
- razlivanje u ambalažu i
- čuvanje.
PČELINJI VOSAK
nusproizvod pčela radilica koje ga stvaraju lučenjem voštanih žlezda
Za lučenje voska pčelama su potrebni med i polenov prah. Vosak se iz žlezda ispušta u obliku
tankog sekreta i u dodiru sa vazduhom stvrdnjava u obliku sitnih, prozirnih pločica. Pčele
izgrađuju saće tako što žvaću voštane pločice i mešaju ih sa pljuvačkom, pa ih dograđuju u
osnove u obliku šestougaonih ćelija.
Dobija se topljenjem saća.
PČELINJI OTROV
(apitoksin) – proizvode mlade pčele u prve dve nedelje života. Nakon što ga
proizvedu otrov se nalazi na zadnjem delu pčele, gde ostaje do kraja njenog životnog ciklusa ili
do situacije kada se pčela mora braniti pa ga preko žaoke ispušta u neprijatelja.
vrlo složenog hemijskog sastava.
Pčelinji otrov je gusta izlučevina vrlo karakterističnog mirisa i gorkastog, kiselkastog ukusa.
Da bi se pčelinji otrov dobio u čistom stanju primenjuje se nekoliko postupaka:
Neodstaci sintetskih komponenti
vazelin, parafin i
mineralna ulja, koji su apsolutno nekompatibilni lipidima kože i osim što ne obavljaju
očekivanu funkciju, i same deluju jako štetno.
Molekuli naftnih derivata (kao što su vazelin i parafin) koža nije u stanju da apsorbuje zbog
njihove veličine, te oni ostaju na površini kože i remete njene prirodne funkcije. Zajedno sa
njima na površini ostaju i eventualne hranljive i lekovite materije.
Osim toga, komercijalna kozmetika sadrži konzervanse koji često iritiraju kožu i izazivaju
alergije.
Tipična procedura procene rizika/bezbednosti
obuhvata sledeće četiri faze:
- Identifikacija hazarda (opasnosti)
- Procena odnosa doza-odgovor
- Procena izloženosti i
- Karakterizacija rizika
PARABENI
Parabeni - konzervansi u prehrambenim, kozmetičkim i farmaceutskim proizvodima.
Apsorbuju se putem kože i sluznica ili nakon ingestije. Metabolišu se pomoću esteraza u koži
i jetri, a izlučuju se bubrezima. U urinu se nalaze većinom u konjugovanom obliku, a
pronađeni su i u majčinom mlijeku, semenoj tekučnosti i u tkivu dojke pacijentkinja obolelih
od raka dojke.
Parabeni imaju slabo estrogensko i antiandrogeno delovanje zbog čega se povezuju s
nastankom raka dojke i poremećajima muškog genitalnog trakta. U koži takođe mogu imati
štetan efekat povećavajući oksidativni stres ćelija izloženih suncu te se povezuju s nastankom
raka kože.
SLICILNA KIS
Salicilna kiselina i njene soli imaju više namena zbog kojih se koriste u kozmetičkim
proizvodima. Jedna od njih je primena kao konzervansa i mogu se koristiti do maksimalne
koncentracije od 0,5%, a upotreba u koncentraciji od 3% dozvoljena je za proizvode koji se
spiraju sa kože i 2% za ostale proizvode. Pored određivanja koncentracija u kojima se može
koristiti u kozmetičkim proizvodima, dato je i ograničenje da se ne koristi za proizvode
namenjene deci mlađoj od 3 godine, osim za šampone
ALUMINIJUM
Jedinjenja aluminijuma se koriste u različitim kozmetičkim proizvodima kao
antiperspiranti, u ruževima za usne, pastama za zube… Aluminijum-hlorhidrat, jedinjenje koje
se koristi kao antiperspirant nije regulisan Uredbom (EC) 1223/2009, dok druga jedinjenja
aluminijuma jesu. Na osnovu procena koje ukazuju na doprinos sistemskoj izloženosti
aluminijuma iz kozmetičkih proizvoda, zaključeno je da ima dovoljno dokaza da aluminijum
u visokim dozama dovodi do sistemske toksičnosti, ali da nema dovoljno relevantnih
podataka o penetraciji kroz kožu i nije moguće proceniti internu dozu (sistemska doza).
ND
Anilinska boja (fenilendiamin) prisutna u kozmetičkom proizvodu - teško oštećenje
rožnjače, a u jednom slučaju je čak došlo do ireverzibilne pojave slepila.
Ugljeni katran poznat je kao kancerogen i zabranjen je na području Evropske Unije, ali se
još uvek koristi na području SAD. Prisutan je u maskarama, ruževima za usne, proizvodima
za suvu kožu, šamponima protiv vaši i peruti.
Etanolaminske komponente (DEA/TEA/MEA) – sumnja se da imaju kancerogena
svojstva, a koriste se kao emulgatori u šamponima, gelovima za tuširanje i sapunima.
Etoksilirani tenzidi i 1,4–dioksan - nikada nisu navedeni na etiketama jer su nusprodukt
kancerogenog etilen oksida koji se dodaje u spojeve kako bi oni postali manje intenzivni (na
etiketama oznaka „eth„).
Sintetski mirisi – koriste se za prikrivanje mirisa hemikalija. Mirisi su povezani s
glavoboljama, vrtoglavicama, astmom i alergijama.
Hidrohinon (sintetski) - koristi se za posvetljivanje kože, odnosno tamnih mrlja na koži. U
Velikoj Britaniji je zabranjen, a povezan je s nastankom raka i ugrožavanjem zdravlja
reproduktivnog sistema.
Olovo - često se nalazi u ruževima i bojama za kosu. Nikada nije naveden zato što zvanično
nije sastojak.
Živa - alergen koji narušava razvoj mozga. Koristi se u maskarama i nekim kapima za oči.
Oksibenzon - aktivan sastojak u kremama za sunčanje koji se akumulira u
masnom tkivu i povezan je s alergijama, hormonskim disbalansom,
oštećenjem ćelija i niskom porođajnom težinom.
PREDNOSTI PK
lja su po sastavu veoma slična prirodnom ulju koje proizvodi ljudska koža.
Prirodna biljna ulja se lako apsorbuju u kožu i tako postaju deo njene zaštitne barijere.
Mineralna ulja, s druge strane, ostaju na površini kože.
2. Prednost: Prirodna kozmetika stimuliše čula prirodnim mirisima
Sve više ljudi razvija alergije na sintetske mirise. Prirodne aromatične
supstance su zbog specifičnosti i porekla mnogo manje alergenog karaktera.
3. Prednost: prirodna kozmetika i održivost
Stvaranje proizvoda bez sintetičkih materijala – počev od parabena i genetički modifikovanih
sastojaka do mikroplastike i tečnih plastika. Čiste formulacije zahtevaju jednako dobro,
ekološki odgovorno pakovanje.
MASTI I MASNA ULJA- uloga
najviše upotrebljavane prirodne sirovine u kozmetičkoj industriji kao
osnovne podloge za proizvodnju krema, hranljivih i masažnih ulja, ali i balzama za usne
MASLINOVO ULJE
Maslinovo ulje - primenjuje se lokalno za lečenje oštećenja kože (kontaktni dermatitis,
atopijski dermatitis, kseroza, ekcem, rosacea, seboreja, psorijaza, opekotine od zračenja kao
i druge vrste upala kože), topikalno nakon izlaganja suncu (efikasno smanjuje mogućnost
razvoja UVB-indukovanog tumora kože), a nakon osunčavanja smanjuje iritaciju i rehidrira
kožu. Dodaje se mnogim losionima i sapunima za čišćenje zbog svog antimikrobnog efekta.
Kod adolescenata (koža sklona prelazima iz suve u masnu)
preporučuje se zamena noćnog krema visoko kvalitetnim devičanskim
uljem. Zbog visokog sadržaja nezasićenih masnih kiselina i slobodne
oleinske kiseline ne zapušava pore i vrši eksfolijaciju
epidermisa, obnavlja lipidnu barijeru startum corneum-a
i pospešuje cirkulaciju u površinskim delovima kože.
SUNCOKRTOVO ULJE
Suncokretovo ulje - povećava nivo linoleinske kiseline u koži i smanjuje transepidermalni
gubitak vode. Efikasno je u terapiji lezija koje su česte kod pacijenata sa deficitom
esencijalnih masnih kiselina, takođe i u terapiji psorijaze. Koristi se i kao emolijens.
Suncokretovo ulje je odličan izvor vitamina E, antioksidans koji inhibiše oksidativnu
degradaciju ćelija uzrokovano UV zracima, takođe, značajno usporava i starenje kože.
Potpomaže rast kose i noktiju.
BADEMOVO ULJE
Bademovo ulje - poseduje emolijentno delovanje i dodaje se kozmetičkim preparatima kao
korigens mirisa. Poboljšava izgled tena i učvršćuje kožu stimulišući njeno obnavljanje.
Klinički je dokazano da ulje gorkog badema smanjuje svrab, umanjuje vidljivost strija u
trudnoći. Pokazaje i zaštitni efekat od UV zračenja.
KOKOSOVO ULJE
osnovne podloge za proizvodnju krema, hranljivih i masažnih ulja, ali i balzama za usne
• Kokosovo ulje - značajan emolijens u kozmetičim emulzijama, vlaži i omekšava kožu i
dlaku, usporava starenje kože i nastanak bora. Dermalna primena je efikasna u procesu
zarastanja rana jer ubrzava epitelizaciju. Značajan je sastojak u terapiji infekcija kože zbog
antibakterijskog delovanja.
KAKAO PUTER
Kakao puter – polifenoli pospešuju produkciju glukozaminoglikana i kolagena u koži i
pospešuju elastičnost kože. Ispoljava pozitivan efekat na zarastanje rana, smanjuje svrab i
osećaj bola kod opekotina drugog stepena.
Utiče na ekspresiju gena koji kodiraju antioksidantne ćelijske sisteme zbog čega deluje
antikancerogeno i usporava starenje kože.
Značajan je emolijens, korigens mirisa, prilikom sunčanja podstiče melanin i brže tamnjenje
kože. Primenjuje se u preparatima nakon izlaganja kože suncu (antiinflamatorno i umirujuće
delovanje na izgorelu kožu).
ARGANOVO ULJE
Arganovo ulje - “tečno zlato” - najčešće se koristi za hidrataciju i omekšavanje kože. Lako
se upija, i ne ostavlja na koži masan trag, tako da ga to čini jednom odličnom prirodnom
kremom za lice, ali i ostatak tela. Deluje kao sredstvo protiv starenja kože i daje koži
mladalački sjaj, smanjuje vidljivost bora, vraća elastičnost i ostavlja je punijom i mekšom.
Deluje na regulisanje lučenja sebuma, koji uzrokuje pojavljivanje akni. Prisustvo vitamina E
pomaže da se otklone mrtve i oštećene ćelije sa kože i utiče da se stvaraju nove, tako da ožiljci
od akni blede i polako nestaju.
Koristi se u nezi suvih ruku, ispucalih peta, krtih noktiju i suvih ispucalih usana.
Doprinosi otklanjanju strija i sprečava da one nastanu u
trudnoći.
Čini kosu mekšom, svilenkastom i sjajnijom.
SLUZI
-sluzi: prvenstveno se koriste u kremama za negu lica kao emolijentno sredstvo, ali su vrlo česte i u
kremama i regeneratorima za negu kose.
Štiti kosu od nepovoljnih uslova spoljašnje sredine (hladnoća, vetar, vreli dani, sunce) i
samoinicijativnih tretiranja kose (feniranje, prese ili figaro).
Kreme za kosu na bazi sluzi su lagane, ne maste kosu i ne slepljuju vlasi. Kosi daju lagan i vazdušast
izgled uz dodatni sjaj.