Brainscape's Knowledge GenomeTM

Browse over 1 million classes created by top students, professors, publishers, and experts.


See full index

INTERAKCIJE > KLINICKA FARMACIJA > Flashcards

KLINICKA FARMACIJA Flashcards

1
Q

AKTUELNI I POTENCIJALNI problemi u vezi sa terapijom

A

• Aktuelni problemi su oni koji su prisutni (ispoljeni) kod pacijenta,
prisutan je negativan ishod terapije.
• Npr. Pacijent ima uporan kašalj kao neželjenu reakciju na enalapril ili
povišene vrednosti Hb1Ac kod pacijenta sa dijabetesom melitusom tip
2 na terapiji glibenklamidom (terapija niije efikasna)
• Potencijalni problemi nemaju kliničku manifestaciju ali bi mogli
da imaju u budućnosti.
• Npr. Pacijentu koji je na terapiji amiodaronom zbog aritmija, je uveden
eritromicin. Moguća inhibicija metabolizma amiodarona i pojava
aritmija po tipuTorsades de pointes (zameniti antibiotik) ili
• Npr. Pacijent sa oštećenom glomerularnom funkcijom bubrega dobija
digoksin u dozi od 250 µg dnevno (doza previsoka, potrebna korekcija
kako bi se izbegla neželjena dejstva digoksina)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

PROBLEMI u vezi sa terapijom

A 
•1. Indikacija
• Nepotreban lek
• Potreban dodatan lek
2. Efikasnost
• Lek je neefikasan
• Doza je suviše niska
3. Bezbednost
• Neželjena reakcija na lek
• Suviše visoka doza
• Interakcije
4. Adherenca
• Nizak stepen adherence
• Prekomerna adherenca
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

Nepotreban lek

A

• Pacijent primenjuje lek za koji nije utvrđeno prisustvo zdravstvenog problema
• pacijent saT2DM dobija acetilsalicilnu kiselinu u prevenciji kardiovaskularnih
događaja, ako nema drugih promena sem dijabetesa ova terapija nije zasnovana
na dokazima i nepotrebna je
• Pacijent primenjuje više lekova za jednu indikaciju nego što je neophodno
• pacijent dobija dva ili tri antihipertenziva i ima nizak krvni pritisak, razmotriti
obustavljanje jednog leka
• Lek nije odgovarajući za dati zdravstveni problem
• teofilin kod HOBP kao lek prvog izbora, lek prvog izbora su lekovi iz grupe
antiholinergika ili selektivnih β2 –agonista, a teofilin se uvodi kod pogoršanja
• Postoji dupliranje terapije
• dva leka iz grupeACE inhibitora ili β blokatora – obično dva specijalista nezavisno
jedan od drugog propisali lekove (jedan za hipertenziju, drugi za aritmiju)
• Postoji kontraindikacija za lek
• primena neselektivnog β- blokatora kod pacijenta sa astomom, razmotriti uz
saglasnost lekara primenu kardioselektivnog leka iz iste grupe

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

Potreban dodatni lek

A

• Pacijent ima zdravstveni problem za koji nije propisana
terapija
• dispepsija koja postoji u istoriji bolesti, a trenutno se ne leči,
anemija koja se vidi iz laboratrijskih nalaza, a koja se trenutno ne
leči
• Pacijent ima zdravstveni problem za koji je potrebna dodatna
terapija
• Pacijent dobija terapiju antihipertenzivima, ali hipertenzija i dalje
perzistira, razmotriti uvođenje još jednog antihipertenziva
• Pacijentu je potrebna preventivna terapija
• folna kiselina u prvom trimestru trudnoće, vit D u prevenciji
osteoporoze

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

Lek nije efikasan

A

• Neodgovarajući lek
• Izostanak terapijskog učinka – povišene vrednosti glukoze u
serumu ili Hb1Ac i pored terapije oralnim antihiperglikemicima
• Neodgovarajući farmaceutski oblik leka
• parenteralna terapija tamo gde je mogla oralna terapija,
neprijatnost za pacijenta, a skuplji oblik aplikovanja; kapsule i
tablete kod pacijenta koji ima problem sa gutanjem; sirup kod
dece koja povraćaju –razmotriti rektalne oblike
• Dužina primene leka je nedovoljna
• pacijent saT2DM je dobio antibiotik za lečenje urinarne infekcije
u trajanju od nedelju dana- nedovoljno za ispoljavanje terapijske
efikasnosti
• Suviše dug interval doziranja
• antibiotik doziran u neodogovarajuće terapijske intervale,
izostanak efikasnosti jer koncentracija leka pada ispod MIC
• Neodogovarajuće vreme primene leka
• antihiperlipidemici- statini su najefikasniji ako se primenjuju
uveče, pacijentu nije rečeno kad da uzima lek i pije ga ujutru
zbog čega je smanjena efikasnost leka
• Interakcija lekova
• pacijent uzima tetracikline sa jogurtom
• Pacijent skladišti lek nepravilno
• u kupatilu iza ogledala gde je vlaga, u automobilu tokom
letnjih meseci

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

NEŽELJENE reakcije na lek

A

• Ispoljavanje poznatih/očekivanih reakcija na lek
• krvarenje u GIT kao reakcija na NSAIL zahteva prekid terapije
• Interval doziranja je suviše kratak
• Furosemid - diuretik Henleove petlje umesto na svaki treći ili drugi
dan propisan je svakodnevno u terapiji
• Lek se primenjuje suviše dugo
• terapija propisana do kontrole na koju se pacijent nije javio, a
nastavio je da uzima terapiju

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

Suviše visoka doza leka

A

• Doza leka nije pilagođena funkciji jetre/bubrega
• uvedena regularna doza kod pacijenta sa smanjenim
klirensom bubrega, a lek se dominantno izlučuje putem
bubrega
• Doza nije prilagođena poboljšanju bolesti/stanju pacijenta
• visoka doza statina kod gojaznog pacijenta zahteva
korekciju doze nakon mršavljenja

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

INTERAKCIJE lekova

A

• Lek-lek
• eritromicin inhibira CYP3A4 i proužava poluvreme eliminacije
karbamazepina te pojačava dozno zavisne neželjene reakcije na lek
• Lek-hrana
• sok od grejpfruta inhibira CYP3A4 i produžava poluvreme eliminacije
brojenih lekova koji se metabolišu ovim enzimom
• Lek-bolest
• acetil-salicilna kiselina precipitira napad gihta, tiazidni diuretici dovode do
hiperurikemije i precipitiraju napad gihta

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

Greške u lečenju

A

• Greška u lečenju je širi pojam od problema u vezi sa terapijom
(greška u lečenju obuhvata i greške u postavljanju dijagnoze)
• Greške u propisivanju (slučajno upisana doza od 100 mg a terapijska
je od 10 mg)
• Greška u izdavanju (loše pročitan recept)
• Greške u izradi preparata
• Greške u preračunavanju doze
• Greške usled nepažnje (pogrešno upisan ili izdat lek)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

Ispitivanje pacijenta

A

• Npr. Pacijentkinja uzima za terapiju reumatoidnog artritisa
metotreksat 15 mg jednom nedeljno i dan kasnije folnu kiselinu 5
mg. Pacijentkinja se žali na bolove u zglobovima – lek je
neefikasan.Uvid u zdravstveni karton ukazuje na povećanje
reumatoidnog faktora, ali se uočavaju i povišene vrednostiAST i
ALT što ukazuje na toksičnost leka. Povećanje doze bi moglo
dodatno da pojača neželjene reakcije na lek i čak da završi
hospitalizacijom. Preporuka je prelazak na drugi lek npr
etanercept

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

Problemi u kliničkoj praksi

A

• Problemi u vezi sa indikacijom javljaju se kod gojaznih, kod žena, kod
pacijenata sa osteoporozom, kod kardiovaskularnih oboljenja itd… Kod
pacijenata saT2DM često nedostaje statin u terapiji, kod pacijenata sa
HOBP se uvodi teofilin kao lek prvog izbora i kao monoterapija, kod
pacijenata sa osteoporozom se uvodi u terapiji kalcijum ali bez vit D, a
upotreba benzodiazepina je često prekomerna

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

Akutni i ozbiljni problemi- postavljanje prioriteta

A

• Pacijent koji ima blago povišen krvni pritisak i alergijski rinitis i žali se
na kijanje, svrab i rinoreju daje prioritet rešavanju rinitisa. Alergijski
rinitis je akutan problem koji nije ozbiljan, ali ima simptome, dok je
povišen krvni pritisak ozbiljan problem koji nije akutan i rešavanje
može da sačeka do sledećeg susreta sa pacijentom.
Mogućnost rešavanja problema je aspekt koji treba uzeti u obzir.
• Pacijent boluje od karcinoma pluća sa metastazama, dobija morfin
i ima konstipaciju. Kod ovog pacijenta mada deluje paradoksalno
prioritet je rešavanje konstipacije jer utiče na kvalitetživota i može
se rešiti uvođenjem dodatne odgovarajuće terapije za konstipaciju.
• S druge strane karcinom pluća se ne može rešiti.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

Prioriteti u rešavanju problema

A

Problem koji je akutan i ozbiljan se kategorizuje kao PRIORITET I
• Problem koji je akutan, nije ozbiljan se kategorizuje kao PRIORITET II
• Problem koji nije akutan a koji je ozbiljan se kategorizuje kao
PRIORITET III (ne sme se zanemariti ali ne mora da se rešava odmah)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

Ciljevi terapije

A

Problem koji je akutan i ozbiljan se kategorizuje kao PRIORITET I
• Problem koji je akutan, nije ozbiljan se kategorizuje kao PRIORITET II
• Problem koji nije akutan a koji je ozbiljan se kategorizuje kao
PRIORITET III (ne sme se zanemariti ali ne mora da se rešava odmah)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

Vremenski period za postizanje cilja

A

Bol će prestati za 24h
• Vrednosti krvnog pritiska će biti 140 sa 90 mmHg u period od
30 dana
• Postaviti realne vremenske okvire: simptome alergijskog
rinitisa ili dijareje treba ukloniti u period od 2 do 3 dana ili
smanjiti simptome za 50% u period od 2 do 3 dana
• Depresija na primer zahteva dugotrajnu terapiju pre postizanja
terapijskog efekta, pa bi realan cilj bio smanjenje depresivnih
misli za 50% za period od dva meseca
Npr. kod pacijenta kod kog se uvodi novi oralni
antihiperglikemik je bolje postaviti kao terapijski cilj
postizanje HbA1c = 7,5% za tri meseca nego 6,5%
• Npr. Kod pacijenta koji ima 80 god. i ima
hipertenziju realnije je postavljati održavanje
krvnog pritiska u okvirima 150/100 mmHg u
narednih 6 meseci nego insistirati na 130/80 mmHg
Npr. Pacijent sa hipertenzijom na terapiji
amlodipinom, tablete 5 mg 1x1. Terapijski cilj je
tenzija niža od 140/90 mmHg u periodu od tri
meseca
Statini pokazuju efekat u periodu od 5 do 14 dana, a puna
efikasnost se očekuje tek u periodu od 3 do 6 nedelja.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

Intervencije

A

• U sekundarnoj i tercijranoj zdravstvenoj zaštiti intervencije
farmaceuta obuhvataju izmenu doze, promenu leka,
obustavu leka, predlog za uvođenje novog leka
• Farmaceuti doprinose smanjenju morbiditeta i mortaliteta
kao i smanjenju ukupnih troškova u zdravstvenom sistemu
• U primarnoj zdravstvenoj zaštiti intervencije farmaceuta su
najviše usmerene ka povećanju adherence i edukaciji
pacijenta

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

Kada se uzimaju pojedini lekovi

A

• Omeprazol se na primer uzima ujutru pola sata
pre obroka; levotiroksin se uzima kao celokupna
dnevna terapija pola sata do sat vremena pre
obroka; varfarin se preporučuje da se
primenjuje popodne, a statini uveče.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q

Neke od neželjenih reakcija

A

• Npr. Otežano disanje pri primeni antibiotika
(anafilaktički šok);
• Jaki bolovi u mišićima pri primeni statina
(rabdomioliza) itd..
Npr. Upozoriti na dijareju pri primeni antibiotika
kako pacijent ne bi tražio terapiju za dijareju već
preventivno uvesti probiotik u terapiji
• Upozoriti na suv kašalj kod primene ACE inhibitora
kako pacijentu ne bi bio uveden antitusik
Konstipacija nakon primene amlodipina, kašalj nakon primene ACE inhibitora,
hipoglikemija nakon primene derivata sulfoniluree

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
19
Q

Nefarmakološke mere

A

• Izbegavanje piva i mesa u ishrani kod pacijenata
sa gihtom
• Ograničavanje unosa tečnost i soli kod
pacijenata sa srčanom insuficijencijom
• Prestanak pušenja kod pacijenata sa astmom i
HOBP
• Češći, a manji obroci kod pacijenat sa
gastroezofagealnim refluksom (GER)
• Fizička aktivnost kod pacijenata koje su gojazni
(šetnja)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
20
Q

Laboratorijski parametri

A

Npr. Praćenje vrednosti enzima jetre kod pacijenta koji dobija statine
• Praćenje nivoa kalijuma, kalcijuma i magnezijuma u serumu kod pacijenta na
terapiji digoksinom kako bi se procenio rizik od kardiotoksičnosti koja je
potencirana u prisustvu hipomagnezijemije, hipokalijemije i hiperkalcijemije

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
21
Q

ISHOD- neuspeh

A

Klinički ishod je neuspeh ukoliko terapija nije efikasna u definisanom
vremenskom periodu.
Npr. Pacijentkinja je za simptome alergijskog rinitisa (kijanje, kašalj,
suzenje, svrab, curenje iz nosa) dobila loratadin 10 mg, tablete, 1x1.
Terpaijski cilj je bio da za 7 dana ima poboljšanje simptoma za 50%.
Pacijentkinja se javlja posle 7 dana i nema poboljšanja (nema ni
pogoršanja). Svi simptomi su i dalje prisutni. Predlaže se prekid terapije
loratadinom i uvodi se cetirizin 10 mg, film tablete 1x1 gde se kontrola
zakazuje za 7 dana, a terapijski cilj je poboljšanje simptoma za 50%.
Neophodna intervencija i zamena leka

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
22
Q

ISHOD- pogoršanje

A

Pogoršanje kliničkih i/ili laboratorijskih parametara. Zahteva intervenciju
Npr. Pacijent koji ima povišen krvni pritisak, dijabetes mellitus tip 2 i displipidemiju je na hroničnoj terapiji kojom kontroliše ove parametre.
Međutim na poslednjoj kontroli vrednost Hb1Ac je 8.5%. Ukoliko utvrdimo da je adherenca visoka, onda možemo smatrati da je lek ili subdoziran ili da lek nije efikasan ili da je došlo do progresije bolesti, pa
je zamena terapije neophodna. Kod akutnih stanja takođe je moguće pogoršanje stranja, ako je na
primer u terapiji neke infekcije uveden antibiotik na koji je bakterija rezistentna.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
23
Q

Kada treba menjati terapiju

A

• Ishod je delimično poboljšanje jer pacijent zahteva promenu leka
zbog neželjenih reakcija na lek koje su ozbiljne
• Ishod je pogoršanje ako pored neželjenih reakcija na lek kod
pacijenta imamo i pogoršanje simptoma i
• Ishod je neuspeh ukoliko nije bilo efekta leka a uz to postoje i
neželjene reakcije na lek

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
24
Q

ISHOD- smrt

A

Smrt može i ne mora biti povezana sa primenom lekova
Potrebno je dokumentovati smrt kao ishod ukoliko je to
posledica terapije:
• predoziranje barbituratima,
• krvarenja uzrokovana varfarinom,
• anafilaktičkišok i sl.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
25
Q

Neke interakcije

A

• ako se u terapiji pacijenta uvodi klaritromicin radi eradikacije H. pylori, a pacijent
je na terapiji simvastatinom nije neophodno detaljno obrazlagati inhibiciju enzima
CYP3A4 od strane klaritromicina što može da dovede do povećanja koncentracije simvastatina u serumu i pojave rabdomiolize već je dovoljno
navesti interakcije klaritromicin/simvastatin
• Kontraindikacije ili klinički značajne interakcije među lekovima – npr. teofilin propisan za astmu i uveden ciprofloksacin koji inhibira CYP1A2 kojim se metaboliše teofilin – predlog za uvođenje drugog antibiotika

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
26
Q

Tipovi terapije

A
  • Pregled terapije tip 1-Propisani lekovi
  • Pregled terapije tip 2a-Propisani lekovi + razgovor sa pacijentom
  • Pregled terapije tip 2b Propisani lekovi + klinički podaci
  • Pregled terapije tip 3- Propisani lekovi + razgovor sa pacijentom +klinički podaci
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
27
Q

Pregled terapije tip 1

A

Ovaj tip pregleda podrazumeva da farmaceut ima
uvid u sve lekove i medicinska sredstva koje pacijent
primenjuje – na recept i bez recepta, dijetetski suplementi, biljni suplementi, medicinska sredstva
• Farmaceut ne mora da ima kontakt sa pacijentom i nema uvid u rezultate laboratorijskih testova niti u kliničke podatke iz medicinskog kartona pacijenta
• Samo na osnovu uvida u terapiju pacijenta mogu se
identifikovati problemi u vezi sa terapijom kao što su:
interakcija lekova, terapijsko dupliranje, kontraindikacije koje se odnose na pol, starost, neodgovarajuće propisivanje kod dece, trudnica, kod žena koje doje, kod starijih, može se uočiti prekoračenje doze, subdozirnaje, neodgovarajući interval
doziranja, farmakoekonomska opravdanost terapije, a delimično se može proceniti i adherenca na osnovu redovnosti preuzimanja lekova

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
28
Q

Pregled terapije tip 2a

A

Osim pregleda propisanih lekova, farmaceut ostvaruje i komunikaciju
sa pacijentom i dobija informacije o načinu primene lekova (mogući
problem u vezi sa adherencom), informacije o neželjenim reakcijama
na lek, efikasnost terapije, interakcije sa hranom, dijetetskim
suplementima, drugim lekovima ili bolestima
• Ovakav tip pregleda terapije se najčešće sreće u primarnoj
zdravstvenoj zaštiti
• Prednost: mogućnost procene adherence
• Nedostatak: nemogućnost identifikacije svih problema (nedostupnost
medicinske dokumentacije i laboratorijskih nalaza)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
29
Q

Pregled terapije tip 2b

A
  • Osim pregleda propisanih lekova, farmaceut ima uvid u zdravstveni karton pacijenta ali nema komunikaciju sa pacijentom
  • Ovakav tip pregleda terapije se najčešće sreće u sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti (u bolnici) i tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti (u kliničkim centrima)
  • Farmaceut osim pregleda lekova može da utvrdi i efikasnost i bezbednost terapije na osnovu kliničkih i laboratirjskih parametara, može uočiti indikacije koje nisu lečene, prisustvo lekova za indikacije koje ne postoje, ali ne može da proceni efikasnost i bezbednost lekova za one znake i simptome koji nisu opisani u medicinskoj dokumentaciji i ne mogu da se prate kroz laboratorijske nalaze
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
30
Q

Pregled terapije tip 3

A

Pregled terapije tip 3 obuhvata pregled propisanih lekova, medicinske dokumentacije i komunikaciju sa pacijentom
• Dokumentacija identifikovanih problema i preporučenih intervencija vrši se kroz plan farmaceutske zdravstvene zaštite
• Moguća je identifikacija svih problema u vezi sa terapijom, definisanje ciljeva terapije, preporučivanje intervencija za rešavanje problema, planiranje i praćenje ishoda terapije što obezbeđuje dugoročnu kvalitetnu zdravstvenu zaštitu

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
31
Q

USLUGE kliničkih farmaceuta

A

Usklađivanje terapije (medication reconciliation)
• Klinički pregled lekova (medication management)
• Terapijski monitoring lekova (therapeutic drug monitoring, TDM)- u sek i terc ZZ
• Savetovanje pacijenata na otpustu (patient education at discharge)
• Izrada protokola i terapijskih vodiča specifičnih za ustanovu
• Izvođenje kliničkih studija
• Usluge kliničke farmacije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti doprinose dugoročnom kvalitetu zdravstvene zaštite, smanjenju broja hospitalizacija i smanjenju troškova zdravstvenog sistema

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
32
Q

Interakcije antimikrobnih lekova

A

digoksin/klaritromicin (2. po zastupljenosti),
varfarin/roksitromicin (8. po zastupljenosti), izoniazid/rifampicin (9. po zastupljenosti) i varfarin/mikonazol (12. po zastupljenosti)
 Rabdomioliza i 40-dnevna hospitalizacija kod uporedne upotrebe simvastatina 80 mg/dan i klaritromicina, simvastatina 80 mg/dan i eritromicina
 Povlačenje terfenadina iz upotrebe: fatalne torsades de pointes kod uporedne upotrebe terfenadina i eritromicina, terfenadina i ketokonazola

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
33
Q

CYP1A2

A
  1. inhibitor- fluorohinoloni
  2. Induktor- rifampicin
  3. supstrati
    aminofilin
    metadon
    varfarin R
    antipsihotici- haloperidol, klozapin
    TCA
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
34
Q

CYP2C9

A
  1. inhibitor- metronidazol, klotrimoksazol
  2. induktor- rifampicin
  3. supstrat
    amitriptiln
    varfarin s
    sulfonuilurea- glibenklamid, glimeprid
    NSAIL- diklofenak, ibuprofen, naproksen
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
35
Q

CYP2C19

A
  1. induktor- rifampicin
  2. supstrat
    inhibitori PP- omeprazol, esomeprazol, lansoprazol, klopidogrel
36
Q

CYP2D6

A

Supstrati
b blokatori- metoprolol, propranolol, timolol
TCA- amitriptilin, klomipramin

37
Q

CYP3A4

A 
induktor- rifampicin
1. inhibitori- makrolidi (klaritromicin, eritromicin)
               fluorohinoloni (ciprofloksacin, norfloksacin)
2. supstrati
Aminofilin
•Amjodaron
•Etinilestradiol
•Fentanil
•Karbamazepin
•(R)-Varfarin
•TCA
•Benzodiazepini
✓ midazolam
✓ klonazepam
✓ alprazolam
✓diazepam
•Antagonisti Ca-kanala
✓verapamil
✓diltiazem
✓nifedipin
✓amlodipin
•Statini
✓atorvastatin
✓simvastatin
✓lovastatin
•Inhibitori PP
✓omeprazol
✓esomeprazol
✓lansoprazol
•Antipsihotici
✓haloperidol
✓risperidon
•Kortikosteroidi
✓metilprednizolon
✓budesonid
✓flutikazon
•Imunosupresivi
✓ ciklosporin
✓ takrolimus
•Ergot alkaloidi
•Inhibitori PDE tip 5
•Inhibitori HIV proteaze
38
Q

Antimikrobni lekovi- INTERAKCIJE

A
  1. B laktami- cefalosporini i penicilini
    Menjaju GI floru i potencijal za interakcije sa hormonskim oralnim kontraceptivima, antikoagulansima
    ● Metabolička inhibicija ili indukcija nisu mehanizmi karakteristični
    za interakcije penicilina i cefalosporina
    ● Interakcije na nivou izlučivanja lekova putem glomerularne filtracije, kao i aktivne tubularne sekrecije (npr. ampicilin ili amoksicilin/metotreksat)
  2. MAKROLIDI
    Prolongacija QT intervala – aritmije tipa torsades de pointes, i potencijal za interakcije sa lekovima koji takođe prolongiraju QT interval (npr,
    eritromicin, klaritromicin ili azitromicin/amjodaron)
     P-gp inhibicija i potencijal za interakcije sa lekovima P-gp supstratima (npr, eritromicin/digoksin)
     Promena gastrointestinalne flore i potencijal za interakcije sa hormonskim oralnim kontraceptivima, antikoagulansima i digoksinom
     Podela makrolida saglasno afinitetu za CYP3A4:
    o Grupa 1: eritromicin (najveći potencijal za interakcije posredovane CYP3A4 izoenzimom)
    o Grupa 2: klaritromicin, roksitromicin, midekamicin (manji potencijal za interakcije posredovane CYP3A4 izoenzimom)
    o Grupa 3: azitromicin (nema potencijal za interakcije posredovane CYP3A4 izoenzimom)
    ERITROMICIN I KLARITROMICIN SU UKLJUČENI U BROJNE REAKCIJE, ALI NE I AZITROMICIN
39
Q

Fluorohinoloni interakcije

A

Potencijal za prolongaciju QT intervala i rizik za torsades de pointes;amjodaron, TCA, antipsihotici, metadon takođe prolongiraju QT interval
 Interakcije sa jonima Al2+, Ca2+, Mg2+, Fe2+/3+, Zn2+
(npr. antacidi, preparati Fe) → umanjenje
farmakoloških efekata fluoroninolona
 Inhibicija CYP1A2, i u manjem obimu CYP3A4
(npr. ciproflokascin/varfarin, norfloksacin/varfarin)
o Inhibitorni potencijal varira (determiniše ga
hemijska struktura): o CYP1A2: ciprofloksacin > norfloksacin > ofloksacin o CYP3A4: ciprofloksacin, norfloksacin

40
Q

TETRACIKLINI interakcije

A

Farmakodinamske interakcije, adicija ili sinergizam
nežljenih dejstava (istovremena upotreba retinoida uvećava rizik za benignu intrakranijalnu hipertenziju)
 Modifikacija crevne flore i interakcije sa hormonskim
oralnim kontraceptivima, antikoagulansima, digoksinom
 Visok afinitet vezivanja za proteine plazme
 Interakcije sa jonima Al2+, Ca2+, Mg2+, Fe 2+/3+
Farmakodinamske interakcije (adicija ili sinergizam neželjenih
dejstava); na primer:
o ACE inhibitori, Diuretici koji štede kalijum – rizik za hiperkalijemiju
o Tiazidni diuretici – rizik za hiponatrijemiju
 Istiskivanje lekova sa veznih mesta za proteine plazme
 Inhibicija hepatičnog metabolizma lekova koji je posredovan
CYP2C9 izoenzimom (varfarin, glibenklamid)
 Trimetoprim je potentni inhibitor renalne tubularne sekrecije

41
Q

Aminoglikozidi- interakcije

A

Nefrotoksičnost i ototoksičnost značajne neželjene reakcije, i interakcijski profil je rezultat aditivnog ili sinergističkog
rizika za iste (npr, g
Metabolička inhibicija ili indukcija nisu mehanizmi
karakteristični za interakcije aminoglikozidnih antibiotika
 Aminoglikozidni antibiotici su hidrofilne molekule i eliminišu se nepromenjeni putem bubrega uglavnom glomerularnom filtracijom

42
Q

Metronidazol

A

Inhibicija CYP2C9 izoenzima (npr. metronidazol/varfarin)
 Generalno, visok rizik za hemoragiju su kombinacije
varfarina sa sledećim antibiotskim agensima:
o Metronidazol
o Kotrimoksazol
o Fluorohinoloni
o Makrolidi
Prikaz slučaja intracerebralne hemoragije
78-godišnja pacijentkinja, dijagnoza: infekcija gornjih respiratornih puteva.
Terapija: metronidazol, 250 mg/8 sati (5 dana); varfarin, 7 mg/dan
(INR=2,5; vrednost stabilna tokom poslednja 3 meseca). Dodatno, zbog
perzistiranja simptoma infekcije,u terapiju je uveden i levofloksacin, 500
mg (6 dana).
Devetog dana, pacijentkinja je hospitalizovana, INR =8,0 (Naranjo
algoritam, skor za metronidazol i levofloksacin 7 i 4, sledstveno).

43
Q

interakcije u gerijatrijskoj populaciji

A

Najmanje 3,3% hospitalizacija u gerijatrijskoj populaciji
zbog hipoglikemije prouzrokovane uporednom
upotrebom glibenklamida i kotrimoksazola moglo je biti
prevenirano1
 Najmanje 2,3% hospitalizacija u gerijatrijskoj populaciji
zbog toksičnosti digoksina prouzrokovane uporednom
upotrebom digoksina i klaritromicina moglo je biti
prevenirano1

44
Q

Antimikrobni lekovi i hrana

A

1.Apsorpcija cefalosporina koji su estri (npr. cefpodoksim proksilat) se povećava u prisustvu hrane, pa ih treba uzeti uz obrok. Nasuprot tome, prisustvo hrane ne menja značajno apsorpciju neestarskih cefalosporina treće generacije (npr. cefiksim trihidrat); te se ovi lekovi mogu uzeti bez obzira na obrok.
2. Klaritromicin tablete sa modifikovanim oslobađanjem aktivnog principa uzeti tokom obroka
3. Postoji konfuzija u vezi sa apsorpcijom azitromicina u prisustvu hrane.
Kapsule: hrana smanjuje ukupnu apsorpciju azitromicina za 50%.
Tablete i suspenzija: hrana ne utiče značajno na apsorpciju azitromicina
4.  Norfloksacin (Nolicin®, Uricin®) uzimati 1 sat pre ili 2 sata posle jela (preporuke proizvođača)
Proteini i kalcijum u mleku i jogurtu mogu redukovati
bioraspoloživost fluorohinolonskih antibiotika
ograničiti upotrebu pića sa kofeinom
(fluorohinoloni inhibiraju metabolizam kofeina koji je posredovan CYP1A2 izoenzimom).
5. tetraciklini
Od značaja je lipofilnost leka (doksiciklin > tetraciklin):
o Resorpcija (lipofilniji lekovi se bolje resorbuju i imaju manji potencijal
za interakcije)
o Kompleksiranje (lipofilniji lekovi imaju manji afinitet za
kompleksiranje i sledstveno manji potencijal za interakcije)
 Doksiciklin- Može se uzeti nezavisno od obroka
 Tetraciklin- Uzeti 1 sat pre ili 2 sata posle obroka sa dosta tečnosti …
6.  Kotrimoksazol inhibira hidroksilaciju fenilalanina u
tirozin → kumulacija fenilalanina
 “… Pacijenti koji boluju od fenilketonurije smeju da
uzimaju Bactrim samo ako se striktno pridržavaju
ishrane koja je siromašna fenilalaninom.

45
Q

Granicne vrednosti za Hb

A 
o Muškarci 130 g/L
o Žene 120 g/L (trudnice 110g/L)
o Adolescenti 120 g/L
o Deca115 g/L (5-11 godina), 110 g/L (6 meseci – 5
godina)
46
Q

Simptomi anemije

A 
Umor
o Malaksalost
o Pospanost
o Poremećaji kognitivnih funkcija
o Anoreksija
o Dispneja pri naporu
o Glavobolja
o Tahikardija
o Palpitacije
o Bledilo kože, mukoznih membrana, konjuktiva i nokatnih
ploča
o Nokti i kosa su krti i lomljivi
47
Q

Lab testovi koji se koriste za dijagnozu anemija

A

 hemoglobin
 broj eritrocita
 hematokrit
 eritrocitni indeksi (MCV, MCH, MCHC, RDW)
 morfologija eritrocita (mikoroskopiranje daje
dodatne informacije o veličini, kao i o obliku
eritrocita)
 broj retikulocita
 broj leukocita i podvrste leukocita
 broj trombocita
-A za diferencijalnu dijagnozu se koriste
status gvožđa
 koncentracija folne kiseline
 koncentracija vitamina B12
 pregled koštane srži (analiza aspirata ili biopsijskog
materijala kada se sumnja na oboljenje ili oštećenje
koštane srži)
 drugi laboratorijski testovi (npr. bilirubin kod
hemoliznih anemija, C-reaktivni protein kod anemije
usled hronične bolesti)

48
Q

Anemije na osnovu veličine eritrocita

A

o Mikrocitne (MCV < 80 fL; anemija usled nedostatka gvožđa,
sideroblastna anemija, talasemije)
o Normocitne (MCV 80-100 fL; anemija usled hronične
bolesti, akutnog krvarenja)
o Makrocitne (MCV >100 fL; anemija usled nedostatka folne
kiseline/vitamina B12, primene nekih lekova)

49
Q

Th anemije uzrokovane nedostatkom Fe

A

Terapija traje 3 – 6 meseci
o Iako se koncentracija hemoglobina popravi za 1 – 2
meseca terapiju treba nastaviti dok se ne popune depoi
gvožđa (feritin > 60 μg/L)
o Odgovor na terapiju prati se preko hemoglobina,
feritina i retikulocita
 iv primena preparata gvožđa je rizik za anafilaktičku
reakciju (0,2 – 3% pacijenata); stoga, zahteva oprez,
izvodi je obučeno medicinsko osoblje, uz dostupnost
opreme za kardiopulmonalnu reanimaciju

50
Q

OSMOLALNOST

A

 Ukupna koncentracija rastvorenih supstanci u vodi
određuje osmolalnost
 Osmolalnost se može izmeriti osmometrom ili proceniti na osnovu jednačine:
 Osmolalnost plazme [mOsm/kg] = 2 · (Na+[mmol/L]) +
glukoza [mmol/L] + ureja [mmol/L]
 Normalno, osmolalnost plazme iznosi 285-295 mOsmol/kg; vrednost koja je ispod 285 mOsmol/kg
ukazuje na hiperhidraciju, dok vrednost iznad 295
mOsmol/kg ukazuje na dehidrataciju

51
Q

Koncentracije u plazmi

A 
supstance        %ukupne osmolalnosti
Na             48,3
Cl               34,7
HCO3         9,2
Ureja           1,8
Glukoza       1,4
52
Q

Homeostaza vode

A

Ukupna količina vode u organizmu je regulisana
posredstvom dva mehanizma – osećajem žeđi i
sekrecijom antidiuretskog hormona (ADH)
 ADH reguliše količinu vode koja se izluči urinom –
povećava propustljivost distalnih tubula i sabirnih
kanalića za vodu, te se voda pojačano reapsorbuje u
bubrezima

53
Q

Na

A

 Glavni ECT katjon (135 – 145 mmol/L)
 Ima značajnu ulogu u održavanju normalne raspodele
vode i osmolalnosti ECT, regulaciji acido-bazne
ravnoteže (kroz natrijum-bikarbonatni i natrijumfosfatni pufer), kao i funkcionisanju nerava, mišića i
mnogobrojnih hemijskih reakcija u ćelijama.
 Ukupna telesna količina natrijuma je oko 3000 mmol
 Bubrezi imaju ključnu ulogu u homeostazi
 Normalno 70% filtriranog Na reapsorbuje se u
proksimalnim tubulima, dalja reapsorpcija je u
Henleovoj petlji, i < 5% filtriranog Na dolazi u distalne
tubule gde aldosteron stimuliše dalju reapsorpciju
 Mnogi lekovi (npr, opijatni analgetici, amitriptilin,
imipramin, litijum, diuretici, kaptopril, karbamazepin,
heparin, mikonazol i dr.) mogu prouzrokovati
hiponatremiju
 Mnogi lekovi (npr. kortikosteroidi, litijum, fenitoin,
laktuloza, metildopa, dugotrajna upotreba antacida koji
u svom sastavu sadrže natrijum i dr.) mogu
prouzrokovati hipernatremiju

54
Q

K

A 
1. Hipokalemija
•Glukokortikoidi
•Karbenoksolon
•Diuretici (tiazidni, H. petlje)
•Indapamid
•Inhibitori ugljene anhidraze
•Penicilini
(visoke parenteralne doze natrijumovih soli)
•Salicilati
•Laksansi
 Acidoza i hiperkalemija su stanja koja su međusobno
povezana – acidoza generiše hiperkalemiju i obrnuto,
hiperkalemija generiše acidozu
Isto važi i za hipokalemiju i alkalozu
2. Hiperkalemija
NSAIL
β-adrenergički blokatori
Ciklosporin
Digoksin (akutno predoziranje)
Heparin
Penicilini (kalijumove soli)
ACE inhibitori
Diuretici koji štede kalijum
55
Q

Lečenje hiperkalemije

A

 Koncentracija kalijuma koja je iznad 6,5 mmol/L je
urgentno stanje pa se intravenski daje kalcijum
glukonat ili hlorid – 10% rastvor 10 mL u toku 5
minuta (reverziranje efekata hiperkalemije na srce)
 Nakon kalcijum glukonata ili hlorida se daje insulin –
20 i.j. zajedno sa 100 mL 50% rastvora glukoze
(podsticanje ulaska kalijuma u ćelije i smanjenje
njegove koncentracija u serumu)
 U slučaju acidoze daje se natrijum bikarbonat –
8,4% rastvor 40 mL u toku 5 minuta
Hemodijaliza

56
Q

Ca

A

alkaloza smanjuje koncentraciju slobodnog
kalcijuma s obzirom da vodonikovi joni disosuju iz
kompleksa sa albuminom, a kalcijumovi joni se
vezuju za albumin
 acidoza ima suprotan efekat, vodonikovi joni se
vezuju za albumin, a kalcijumovi joni disosuju iz
kompleksa sa albuminom te se povećava
koncentracija slobodnog kalacijuma
Mnogi lekovi mogu uzrokovati hipokalcemiju; na primer, IPP smanjuju apsorpciju kalcijuma; fenobarbiton, fenitoin i karbamazepin indukuju metabolizam vitamina D; bisfosfonati, kalcitonin i denosumab smanjuju resorpciju kosti; a furosemid povećava izlučivanje kalcijuma
 Lekovi takođe mogu uzrokovati hiperkalcemiju; npr.
tiazidni diuretici zbog reapsorpcije kalcijuma u
bubrežnim tubulima, litijum zbog poremećaja funkcije
paratireoidne žlezde (lučenje PTH i kod povećane
koncentracije kalcijuma)

57
Q

Acido-bazna ravnoteža u krvi 7,35-7,45

A

 U toku metaboličkih procesa stvara se značajna
količina kiselih produkata; međutim, koncentracija
[H+] tj. pH vrednost se održava u fiziološkom opsegu
zahvaljujući:
 puferima krvi (bikarbonatni, fosfatni, hemoglobin,
proteini)
 ekskretornim organima – plućima (eliminacija CO2 ) i
bubrezima (ekskrecija H+ i reapsorpcija HCO3-)
 Bikarbonatni pufer je najznačajniji neorganski pufer krvi (60% ukupnog puferskog kapaciteta), i najbolje ga opisuje Henderson-Haselbalhova jednačina

58
Q

pCO2

A

pCO2 – koristi se za procenu respiratorne funkcije;
normalne vrednosti su u opsegu 4,6-6,1 kPa
 Hipokapnija (pCO2 <4,6 kPa) i povećanje pH ukazuju
na respiratornu alkalozu; ovo patološko stanje mogu
uzrokovati bolesti CNS-a (anksioznost, tumor,
infekcije), ekscesivna mehanička ventilacija
(neadekvatno podešeni mehanički respiratori) i dr.
 Hiperkapnija (pCO2 >6,1 kPa) i smanjenje pH
ukazuju na respiratornu acidozu, što može biti
posledica depresije centra za disanje (npr. dejstvo
opioida), bolesti pluća (npr. astma, HOBP) ili slabosti
respiratorne muskulature

59
Q

pO2 i HCO3

A

pO2 – ukazuje na stepen oksigenacije arterijske krvi;
normalne vrednosti su u opsegu 10,6-13,3 kPa
 Hipoksija (pO2<10,6 kPa) je uglavnom udružena sa
povišenim vrednostima pCO2
 Bikarbonati (HCO3
–
) – normalna koncentracija
HCO3
–
je u opsegu 22-28 mmol/L; računa se iz
Henderson-Haselbalhova jednačine na osnovu
izmerenih vrednosti pCO2
i pH
 Smanjena koncentracija bikarbonata (<22 mmol/L) uz
niži pH ukazuje na metaboličku acidozu

60
Q

KREATININ

A

Normalna vrednost GFR kod mlade odrasle osobe je
oko 120 mL/min/1,73 m2, kada su vrednosti manje od
60 mL/min/1,73 m2 treba razmotriti korekciju doznog
režima za lekove koji se uglavnom eliminišu putem
bubrega
 ↑ koncentracija: dehidratacija, renalna disfunkcija,
primena nekih lekova (aminoglikozidni antibiotici,
ciklosporin, cisplatin, acetilsalicilna kiselina,spironolakton i dr.)
 ↓ koncentracija: pothranjenosti, progresivne mišićne
distrofije, hronična primene glukokortikoida
 Između koncentracije kreatinina u serumu i GFR postoji nelinearna recipročna veza

61
Q

UREJA

A

Koncentracija ureje u serumu često se koristi za
procenu GFR, ali je manje pouzdan parametar od
koncentracije kreatinina u serumu (s obzirom da se
nakon filtracije 40-50% ureje reapsorbuje u tubulima
bubrega)
 Koncentracija ureje može varirati zavisno od ishrane,
brzine metabolizma proteina i brzine stvaranja u jetri
 Kao i kreatinin, ureja u serumu počinje da raste tek
kada se GFR smanji za 50% ili više
 ↑ koncentracija: konzumiranje hrane bogate
proteinima, hiperkatabolička stanja, krvarenja iz
GIT-a, primena tetraciklina i kortikosteroida
 ↓ koncentracija: ishrana siromašna proteinima, neka
oboljenja jetre

62
Q

MOKRAĆNA KISELINA

A

 Dva glavna razloga za povećanje koncentracije
mokraćne kiseline u serumu su smanjeno izlučivanje
ili povećano stvaranje
 Smanjeno izlučivanje se javlja kod poremećaja funkcije
bubrega, acidoze (npr. ketoacidoza, intoksikacija
alkoholom) i primene nekih lekova (npr. male doze
acetilsalicilne kiseline, tiazidni i diuretici Henleove
petlje)
 Povećano stvaranje može biti endogeno (genetski
poremećaji, destrukcija ćelija) ili egzogeno usled
prekomernog unosa hrane koja sadrži purine (npr.
meso, riba, iznutrice, pivo, crveno vino)
 Koncentracija mokraćne kiseline se koristi za
dijagnostiku gihta, kao i za praćenje hipourikemijske
terapije (npr. alopurinol), hemioterapije i radioterapije

63
Q

ALBUMINI

A

 Albumini su proteini koji se sintetišu u jetri, i čine 60%
ukupnih serumskih proteina
 Imaju važnu ulogu u vezivanju mnogih molekula
uključujući kalcijum, bilirubin, lekove
(fenilbutazon, penicilin, salicilati, sulfonamidi i dr.)
 Poluvek albumina je 20 dana; stoga, nije pogodan
parametar u dijagnostici akutnih oboljenja jetre
 ↓ koncentracija: hronična disfunkcija jetre, ishrana
siromašna aminokiselinama potrebnim za sintezu
albumina, trudnoća (zadržavanje vode), povećana
propustljivost kapilara (postoperacijski bolesnici),
katabolička stanja – oštećenja bubrega (povećano
izlučivanje albumina putem urina), kože (opekotine,
psorijaza), crevnog zida (enteropatije sa gubitkom
proteina)
 ↑ koncentracija: ijatrogeno (neadekvatna infuzija
albumina), dehidratacija, šok

64
Q

BILIRUBIN

A

 Bilirubin se koristi u dijagnostici i praćenju bolesti
jetre i hemolitičke anemije
 U laboratorijskoj dijagnostici najčešće se određuju
ukupni i direktni bilirubin
 Direktni bilirubin je bilirubin konjugovan sa
glukuronskom kiselinom i povećan je kod holestaze i
hepatolelularnog oštećenja (npr. hepatitis, ciroza)
 Indirektni bilirubin nije konjugovan, povišen je kod
hemolitičke anemije
 Ukupni bilirubin je povišen kod hepatocelularnog
oštećenja, holestaze i hemolitičke anemije
 Tumačenje nalaza bilirubina se uvek radi zajedno sa
enzimima jetre – AST i ALT
 Kada je povećan ukupni bilirubin, a AST i ALT su u
referentnom opsegu ili blago povišeni treba sumnjati na
holestatske poremećaje
 Kada je povećan ukupni bilirubin, kao i AST i ALT
treba sumnjati na hepatocelularno oštećenje
 Mnogi lekovi mogu uticati na koncentraciju bilirubina
(npr. paracetamol, alopurinol, amjodaron,
karbamazepin, valproinska kiselina, rifampicin,
eritromicin, izoniazid, statini, diklofenak i dr.)

65
Q

ALKALNA FOSFATAZA ALP

A

 Nalazi se u mnogim tkiva, koncentracije su visoke u
jetri, kostima, crevima, placenti (svako tkivo
proizvodi specifičan izoenzim)
 ↑ koncentracija (fiziološki): trudnoća, rast dece i
adolescenata
 ↑ koncentracija (patološki): bolesti kostiju
(osteomalacija, rahitis, malignitet, osteomijelitis),
bolesti jetre (intrahepatička ili ekstrahepatička
holestaza, hepatitis), primena nekih lekova
(alopurinol, kontraceptivi, litijum, testosteron, fenitoin,
fenobarbiton, verapamil)
 Vrednosti ALP treba posmatrati zajedno sa 5′-
nukleotidazom (jetreno specifičan izoenzim ALP)

66
Q

AST ALT

A

 Aspartat aminotransferaza (AST), Alanin
aminotransferaza (ALT)
 Oba enzima se nalaze u mnogim tkivima; AST ima
najveću aktivnost u ćelijama jetre, srčanog i skeletnih
mišića, a ALT ima najveću aktivnost u jetri (smatra se
parametrom specifičnim za hepatocelularna oštećenja)
 AST je dominantno povišen kod alkoholne bolesti jetre, ciroze, upotrebe lekova (npr. statina), nehepatično
(hemoliza, miopatija, bolesti štitaste žlezde, vežbanje)
 ALT je dominantno povišen kod hroničnog hepatitisa B i C, akutnog hepatitisa, autoimunog hepatitisa
U diferencijalnoj dijagnozi može pomoći AST:ALT odnos (de Ritsov odnos), kod bolesti jetre uglavnom ALT >AST,
izuzetak je alkoholno oštećenje jetre kod kojeg je
AST:ALT>1
kod akutnog oštećenja jetre, kao što je ono uzrokovano
lekovima ili u akutnom virusnom hepatitisu
 Visoka vrednost aminotransferaza retko je povezana sa holestazom ili hroničnim oštećenjem jetre
 Za neke lekove (npr. statine) bezbednost upotrebe se prati pomoću AST i ALT; porast aktivnosti aminotransferaza za ≥ 3 puta u odnosu na gornju granicu referentnog opsega je klinički značajno

67
Q

Procena funkcije jetre

A 
1. Hepatocelularno oštećenje
 Alanin-transaminaza
 Aspartat-transaminaza
2. Holestaza
 Alkalna fosfataza
 Gama-glutamiltransferaza
 5-nukleotidaza
 Bilirubin
3. Sintetska funkcija jetre
 Albumin
 Protrombinsko vreme
4. Metabolička funkcija jetre
 Amonijak
68
Q

GLUKOZA

A

 Natašte, referentna vrednost (8-12 sati nakon jela):
<5,5 mmol/L; ukoliko su vrednosti između 5,5 i 7,0
mmol/L, to ukazuje na predijabetes, dok vrednosti
≥7,0 mmol/L ukazuju na dijabetes (neophodna je i
potvrda nakon još jednog merenja glukoze natašte ili
nakon merenja glukoze 2 sata posle jela)
 Postprandijalno (posle jela), referentna vrednost:
<11,1 mmol/L
Glikozilirani hemoglobin (HbA1c) je marker za procenu dugotrajne
kontrolne glikemije.

69
Q

LIPIDI

A

Non HDL-holesterol* <3,40 3,40 – 4,10 ≥4,90
 primena nekih lekova (npr. β-adrenergički blokatori,
diuretici, fenotiazini, oralni kontraceptivi,
kortikosteroidi, oralni antidijabetici, propiltiouracil,
inhibitori proteaze)

70
Q

ANTIKOAGULANTNA TERAPIJA

A 
 Peroralna antikoagulantna terapija
◦ varfarin,
◦ dabigatran,
◦ rivaroksaban,
◦ apiksaban.
 Parenteralna antikoagulantna terapija
◦ heparin nefrakcionisani 
◦ heparini frakcionisani
◦ fondaparinuks
 Antiagregaciona (antitrombocitna) terapija:
◦ acetilsalicilna kiselina,
◦ tiklopidin,
◦ klopidogrel,
◦ prasugrel,
◦ tikagrelol,
◦ eptifibatid,
◦ tirofiban.
71
Q

Duboka venska tromboza i plućna embolija

A

Lečenje duboke venske tromboze i plućne
embolije:
◦ heparini frakcionisani (S.C.) ili
◦ fondaparinuks (I.V.) ili
◦ heparini nefrakcionisani (S.C.)
◦ pri sumnji na DVT ili PE terapiju započeti odmah,
◦ CILJ: postići INR od 2,0 tokom prva 24 sata,
◦ istovremeno se počinje sa primenom varfarina,
◦ rana mobilizacija ekstremiteta i/ili elastična kompresija

72
Q

Trudnoca

A

81,2% trudnica upotrebljava lekove u trudnoći
50% trudnica upotrebljava lekove koji se izdaju na lekarski recept
 Oko 2% sve živorođene dece ima kongenitalne anomalije
 Oko 5% kongenitalnih anomalija uzrokovano je lekovima
(0,1% živorođene dece)

73
Q

Indikacije za propisivanje lekova u trudnoći

A 
Epilepsija
 Depresija
 Reumatoidni artritis
 Hipotireoidizam
 Astma
 Infekcije urinarnog trakta
 Gastrointestinalni poremećaji
 Gestaciona hipertenzija
 Gestacioni dijabetes
74
Q

Lekovi u trudnoći i neželjeni efekti

A

Varfarin Sedlast nos, zaostalost u rastu, anomalije ekstremiteta, očiju, CNS-a
Kortikosteroidi Rascep gornje usne, kongenitalna katarakta
Stilbestrol Displazija vagine novorođenčeta i povećana incidencija karcinoma vagine ili cerviksa kod devojaka u periodu adolescencije
Fenitoin Rascep gornje usne i nepca, mikrocefalija, mentalna retardacija
Valproat Poremećaji neuralnog tubusa (npr. spina bifida)
Karbamazepin Zaostalost u rastu glave fetusa
Talidomid Malformacije uha, defekti kranijalnih nerava, fokomelija, srčane anomalije, anorektalna stenoza
Citotoksični lekovi (posebno antagonisti folata)
Hidrocefalus, rascep nepca, poremećaji neuralnog tubusa
Aminoglikozidi Ototoksičnost
Tetraciklini Žuta prebojenost kostiju i zuba, tanka
zubna gleđ, poremećen rast kostiju
Retinoidi Hidrocefalus
ACEI Oštećenje bubrega, oligohidramnioza
Androgeni Maskulinizacija kod ženskog pola
Estrogeni Atrofija testisa kod muškog pola

75
Q

Mehanizmi prolaska lekova kroz placentu

A

 Pasivna difuzija
o Glavni mehanizam prenosa lekova kroz placentarnu membranu
o Prenos lekova iz područja višeg prema nižem koncentracijskom
gradijentu
o Proces se odvija bez utroška energije, ne podleže kompetitivnoj
inhibiciji
 Olakšana difuzija
 Aktivni transport
 Fagocitoza
 Pinocitoza

76
Q

Trudnoća- apsorpcija

A

↓ gastrična sekrecija (1. i 2. trimestar) može promeniti
apsorpciju lekova slabih kiselina i baza
 usporeno pražnjenja želuca za 30 – 40% (2. i 3. trimestar) i ↓
motilitet GIT-a može odložiti apsorpciju lekova
 Povraćanje i gastroezofagusni refluks u ranom periodu
trudnoće mogu smanjiti apsorpciju leka ili ista može izostati;
stoga, kod trudnica koje imaju ove tegobe, treba razmotriti
upotrebu lekova kada je nagon na povraćanje najmanji
(popodne ili uveče)
 apsorpcija leka može biti povećana kod lekova koji se
inhaliraju (↑ perfuzija pluća i hiperventilacija) ili primenjuju na
kožu

77
Q

Trudnoća- distribucija

A

 Na distribuciju lekova utiče sastav telesnih tečnosti i
koncentracija proteina (prvenstveno albumina)
 ↑ telesne vode – 8L u proseku
 ↑ telesnih masti – 4kg u proseku
 ↑ plazma volumena do 50%
 ↑ MV za 30%
 znatno ↓ koncentracija albumina (15-30%)

78
Q

Trudnoća- metaboliza

A

 Metabolički profil određenih lekova se menja zbog promena
u perfuziji jetre i povećane sekrecije estrogena i
progesterona, koji menjaju aktivnost enzima odgovrnih za
metabolizam lekova, pri čemu je aktivnost nekih indukovana,
a drugih inhibirna
 ↑ metabolička aktivnost CYP3A4, CYP2D6, CYP2C9, UGT
izoenzima (UGT1A1, UGT1A4, UGT2B7)
 ↓ metabolička aktivnost za CYP1A2 i CYP2C19
 Najveće promene u aktivnostima enzima dešavaju se tokom
3. trimestra

79
Q

Trudnoća- eliminacija

A

U toku trudnoće ↑ perfuzija bubrega i ↑ brzina
glomerularne filtracije (za 50% od 14. nedelje
gestacije), što može značajno uvećati klirens lekova
koji se primarno ekskretuju bubrezima
❖ Lekovi čiji se klirens uvećava za 20 – 65% su litijum, βlaktami, beta-blokatori (atenolol, sotalol), digoksin,
LMWH (dalteparin natrijum, enoksaparin natrijum)
Promene u klirensu leka mogu biti klinički značajne.

80
Q

Hipertenzija u trudnoći

A

 Nefarmakološke mere (za sve hipertenzivne trudnice):
smanjenje aktivnosti, prestanak pušenja i konzumiranja
alkohola
 Farmakoterapija se započinje pri vrednostima KP ≥
140/90 mmHg u gestacionoj hipertenziji (sa ili bez
proteinurije), hroničnoj hipertenziji komplikovanoj
gestacionom hipertenzijom, supkliničkom ili
simptomatskom oštećenju ciljnih organa; u svim drugim
slučajevima farmakoterapija se preporučuje pri
vrednostima KP ≥ 150/95 mmHg
 KP ≥ 170/110 mmHg zahteva hitnu hospitalizaciju
 Metildopa per os, lek prvog izbora; efikasnost i
bezbednost potvrđuju brojne kliničke studije i
dugogodišnja klinička praksa
 Labetalol per os ili iv u hitnim situacijama
 Nifedipin per os
 Vazodilatatori iv; natrijum-nitroprusid u terapiji
hipertenzivnih kriza, nitroglicerin u preeklampsiji sa
plućnim edemom
 Magnezijum sulfat iv; lek izbora za ↓ KP, prevenciju i
terapiju konvulzija

81
Q

Astma u trudnoći

A

 Upotreba kratkodelujućih β2
-agonista, inhalacionih
kortikosteroida, montelukasta i teofilina nije povezana sa
povećanom učestalošću fetalnih malformacija
 Ne redukovati terapiju, čak i kada je astma dobro kontrolisana
tokom dužeg vremenskog perioda
 Potrebno je pratiti i lečiti respiratorne infekcije kod trudnice (rizik
za pogoršanje astme)
 Epizode pogoršanja astme leče se agresivno (kratkodelujući β2
-
agonisti, kiseonik, sistemski glukokortikoidi)

82
Q

Urinarne u trudnoći

A

 Bakteriurije (asimptomatske i simptomatske), akutni cistitis i akutni pijelonefritis su infekcije urinarnog trakta u trudnoći
Akutni cistitis: amoksicilin, cefaleksin ili nitrofurantion (5-7 dana)
o Akutni pijelonefritis: parenteralno kombinacija ampicilina ili cefalosporina i gentamicina; prelazak na peroralnu terapiju se preporučuje 24 časa nakon što pacijentkinja postane afebrilna, a ukupna dužina terapije varira od 10 dana do 3 nedelje

83
Q

Trudnoća i lekovi

A

 Konstipacija: glicerol, laktuloza, makrogol,
magnezijum-hidroksid, (bisakodil)
 Dijabetes melitus: insulin humanog porekla,
(metformin)
 Nauzeja, povraćanje: piridoksin, (difenhidramin,
dimenhidrinat, hlorpromazin, metoklopramid)
 Migrena: paracetamol; beta-blokatori (profilaksa)
 Hipertireoidizam: propiltiouracil (I trimestar), tiamazol
(II i III trimestar), ponekad radikalna terapija (izbegavati
u I trimestru); beta-blokatori (simptomatska terapija)
 Peptički ulkus: antacidi, (sukralfat, bizmut subsalicilat)
 Alergije: antihistaminici
 Febrilnost, analgezija: paracetamol

84
Q

Trudnoća savetovanje

A

Kako bi se smanjio rizik od pojave defekta neuralne
cevi, žene treba savetovati da uzimaju folnu kiselinu, 4
– 5 mg na dan najmanje 3 meseca pre začeća i tokom
cele trudnoće. Kada god je to moguće, ženu treba lečiti jednim AE sa najmanjom delotvornom dozom, posebno u prvom trimestru.
Velike malformacije ploda i fetalna smrt: valproati 20,3%, karbamazepin 8,2%, fenitoin 10,7%, lamotrigin 1%

85
Q

Dojenje

A

 Gotovo svi lekovi prelaze u mleko, a primarni mehanizam prelaza je pasivna difuzija
o Postoji dobra korelacija između koncentracije leka u plazmi majke i koncentracije leka u mleku; stoga, ukoliko je moguće, razmotriti lokalne ili preparate za inhalacionu primenu kao alternativu per os primeni
o Volumen distribucije leka- Veliki Vd doprinosi nižim koncentracijama leka u plazmi i sledstveno nižim koncentracijama u mleku. Generalno, Vd između 1 i 20 L/kg je kompatibilan sa dojenjem
o Vezivanje za proteine- Koncentacija leka koji se u visokom procentu vezuje za proteine plazme obično je niska u mleku
o Veličina molekula- Mali molekuli leka(Mr < 200 Da) lakše prelaze u mleko
o pKa- Lekovi slabe baze imaju tendenciju zadržavanja u mleku; lekovi koji su kiseline imaju tendenciju zadržavanja u majčinoj plazmi
o Lipofilnost- Visoko lipofilni lekovi se rastvaraju u lipidnom sadržaju mleka
o Poluvreme eliminacije leka- U trudnoći se preferira upotreba lekova sa kraćim t1/2

86
Q

Efekat na laktaciju

A

Estrogeni smanjuju stvaranje mleka (verovatno inhibitorni
efekat na receptor za prolaktin)
 Bromokriptin, agonist dopaminskih receptora smanjuje
stvaranje mleka
 Metoklopramid, antagonist dopaminskih receptora pojačava
stvaranje mleka
 Diuretici mogu smanjiti stvaranje mleka usled dehidratacije

87
Q

Laktacioni mastitis

A

Nefarmakološko lečenje: potpuno i često uklanjanje mleka iz grudi, tople/hladne komprese, povećan unos tečnosti, odmaranje
 Simptomatsko lečenje: paracetamol, ibuprofen
 Infekcija, blagi do umereni simptomi bez faktora rizika za MRSA: flukloksacilin, cefaleksin, amoksicilin-klavulonat (kod preosetljivosti na peniciline: klindamicin)
 Infekcija, blagi do umereni simptomi sa faktorima rizika za MRSA: klindamicin, sulfametoksazol/trimetoprim

INTERAKCIJE (5 decks)

Brainscape helps you reach your goals faster, through stronger study habits.
© 2024 Bold Learning Solutions. Terms and Conditions