PITANJA GRUPE 1 Flashcards
- Koje su faze procesa upravljanja?
Predvidjanje; planiranje; organizovanje; aktiviranje i izvršenje; regulisanje i koordinacija; kontrola rezultata
- Kako se definiše budućnost?
Niz dogadjaja od sadašnjeg trenutka do izvesnog dogadjaja koji će se desiti.
- Kako se definiše predvidjanje?
Predvidjanje se odnosi na utvrdjivanje vremena, količine, kvaliteta i načina delovanja odredjenih veličina u sistemu
medjupovezanih veličina, na rezultat kojim se želi postići odredjeni cilj u budućnosti.
- Kako su grupisani dogadjaji budućnosti poslovanja jedne firme?
- Dogadjaji koji se dešavaju nezavisno od neposrednih odluka upravljača,a koji se dešavaju prema zakonima tržišta,
politici makro-upravljanja privrednim sistemom zemlje, utvrđenim planovima višeg ranga i slično; - Dogadjaji koje upravljači sami aktiviraju svojim poslovnim odlukama kao svoje uptavljačke akcije;
- Dogadjaji koji se aktiviraju kao posledica sučeljavanja prve dve grupe dogadjaja . Realnost predviđanja treće grupe
događaja zavisi od poznavanja uzorka njihovog nastajanja, sadržanih u složenom među-odnosu događaja svih grupa
(prve, druge I treće grupe); - Događaji koji se ne predviđaju u ovom radu, dešavanje im je malo verovatno (prirodna nepogoda, tragedija itd.)
- Koje faze uključuje proces predvidjanja budućnosti poslovanja jednog preduzeća:
Utvrditi cilj predvidjanja; dogadjaje budućnosti i njihove medjusobne odnose; dimenzije i svojstva dogadjaja i
njihovih medjuodnosa; veze obuhvaćenih dogadjaja sa okruženjem; moguće dinamike aktiviranja dogadjaja; moguće
posledice njihovog uzajamnog delovanja na dalji tok budućnosti.
- Kako se predvidjaju pojedine grupe dogadjaja?
Prva grupa dogadjaja se predvidja na osnovu prethodnih istraživanja, aproksimacijom ili pretpostavkom; druga grupa
dogadjaja se planira, to su događaji čije se aktiviranje ostvaruje odlukama upravljača; treća grupa dogadjaja se
predvidja kao posledica uzajamnog delovanja prvih dveju grupa dogadjaja.
- Koja je razlika dobijanja budućih vrednosti polaznih dogadjaja procenom odnosno
predvidjanjem?
Buduće vrednosti polaznih događaja se mogu dobiti ili procnom ili prdviđanjem. Procena se radi uzorkovanjem iz
populacije i procena važi ako ne dodje do promene karakteristika populacije u budućnosti.
Predvidjanje imamo u slučaju kada se menjaju uslovi okruženja u kome se odvija budućnost.
- Koja je razlika izmedju procesnog predvidjanja i dogadjajnog predvidjanja?
To su dva osnovna pristupa prdviđanju polaznih događaja.
Kod procesnog predvidjanja zadat je termin u budućnosti i potrebno je predvideti dogadjaje u tom terminu.
Kod dogadjajnog predvidjanja potrebno je predvideti termin u budućnosti u kome će se desiti dogadjaj.
- Koja je razlika izmedju kvalitativnih i kvantitativnih metoda predvidjanja?
Kvalitativne metode koriste lično mišljenje kao osnovu za predvidjanje, a kvantitativne metode koriste numeričke
informacije kao osnov za predvidjanje. Kvantitativne metode predviđanja se mogu klasifikovati ili kao metode
vremenskih serija ili kao uzročne metode.
- Koje su to metode vremenskih serija?
Metode vremenskih serija zasnivaju predvidjanje na prosecima istorijskih podataka. Drugačije se zovu metode
ekstrapolacije.
- Koje su to uzročne metode predvidjanja?
Uzročni modeli identifikuju druge faktore koji uslovljavaju dogadjaje. Kao primer imamo regresione modele ili
ekonometrijske modele. (npr da li je tražnja za proizvodom uzorkovana opštim nivoom aktivnosti u ekonomiji, kao
merom opštg rasta ukupnog racionalnog proizvoda)
- Šta je to vremenska serija?
Skup istorijskih podataka o vrednostima neke veličine u vremenu zove se vremenska serija.
- Koji su osnovni elementi vremenske serije?
Osnovni lementi: Osnovni nivo; slučajna komponenta; Druge uobičajne komponente vremenskih serija uključuju
trend; sezonsko odstupanje i ciklično odstupanje.
- Šta je to godišnja stopa rasta?
Godišnja stopa rasta je fiksirana stopa po kojoj se uvećava osnovica koja je svake godine sve veća. To znači da je
vrednost neke veličine u nekom period veća od vrednosti te veličine u prethodnom periodu za jednak procenat i.
- Kako se odredjuje linearni trend metodom najmanjih kvadrata?
Odredjuje se tako da zbir kvadrata rastojanja izmedju zadatih tačaka i odgovarajućih tačaka dobijene prave bude
minimalan.
- Šta je to interval poverenja?
To je slučajan interval koji sa zadatom verovatnoćom obuhvata vrednost predvidjenu ekstrapolacijom krive koju
koristimo za predvidjanje.
- Kakva je to metoda predvidjanja N-periodni pokretni prosek?
To je metoda vremenske serije koja koristi prosek prethodnih N perioda kao predvidjanje za buduće periode, dajući
težinu od 1/N svakoj od N predhodnih vrednosti.
- Kakva je to metoda predvidjanja težinski pokretni prosek?
To je metoda vremenske serije koja dodeljuje veće težine neposredno prethodnim vrednostima u pokretnom
proseku i manje težine starijim vrednostima u pokretnom proseku
- Koji slučaj u budućnosti se označava kao nestruktuirana neizvesnost?
Nestruktuirana neizvesnost označava slučaj u budućnosti kada su stanja sistema nepoznata u bilo kom momentu.
t>to
- Koji slučaj u budućnosti se označava kao struktuirana neizvesnost?
Struktuirana neizvesnost označava situaciju budućnosti kada su stanja sistema poznata, ali ne znamo kakvo će biti
stanje u bilo koje vreme. t>to
- Koji slučaj u budućnosti se označava kao rizik?
Rizik označava situaciju budućnosti kada su stanja sistema poznata kao i verovatnoće njihovih dečavanja u bilo kom
vremenu. t>to
- Koja je razlika izmedju Holtove i Vintersove metode eksponencijalne korekcije?
Vintersova metoda eksponencijalne korekcije uključuje u razmatranje sezonske faktore a Holtova ih ne uključuje.
- Koja je razlika izmedju konačnog i kotrljajućeg vremenskog horizonta?
Dužina vremena koja se zahvata predvidjanjem zove se vremenski horizont.
Konačni vremenski horizont ima fiksirani krajnji vremenski datum, a kotrljajući vremenski horizont ima fiksiranu
dužinu trajanja, dok se krajnji datum stalno pomera.
- Kakvo je to statičko okruženje odlučivanja?
Statičko okruženje odlučivanja je ono u kome postoji samo jedan vremenski period i on se posmatra nezavisno od
budućih vremenskih perioda.
- Kakvo je to dinamičko okruženje odlučivanja?
Dinamičko okruženje odlučivanja je ono u kome postoji više od jednog vremenskog perioda i eksplicitno se razmatra
uticaj odluka u jednom vremenskom periodu na ostale buduće vremenske periode.
