NOB I teorijski kolokvijum Flashcards
1
Q
Boja nije fizička veličina, niti se može fizički oceniti, pa prema tome? (zaokružiti)
A
Ne poseduje mernu jedinicu.
2
Q
Vidljiva svetlost je talasne dužine područja od? (zaokružiti)
A
380 – 770nm.
3
Q
U kakvoj su vezi period oscilovanja i frekvencija?
A
Period oscilovanja T, vreme za koje se obavi jedna puna oscilacija, je recipročna vrednost frekvencije ν (ni).
T=1/ν
4
Q
Talasna dužina je?
A
Rastojanje između dve najbliže čestice koje osciluju u fazi. Obeležava se sa lambda (λ). Jedinica je metar [m].
5
Q
Prelamanje talasa i zakon prelamanja talasa?
A
Prelamanje talasa je skretanje talasa sa prvobitnog pravca prostiranja usled njegovog prolaska kroz granicu između
dve sredine
različitih indeksa prelamanja (n). Ukoliko upadnu i izlaznu brzinu izrazimo pomoću indeksa prelamanja, dobijamo
Šnelov zakon – zakon
prelamanja svetlosti.
n sin(Θ) = n’ sin(Θ’)
6
Q
Kada svetlo upada iz optički gušće (ν1=c/n1) u optički ređu sredinu (ν2=c/n2), (n2<n1, ν1<ν2),
svetlosni zrak se lomi?
(zaokružiti)
A
Od normale, ugao prelamanja je veći od upadnog ugla.
7
Q
Primarni svetlosni izvori?
A
Primarni svetlosni izvori proizvode zračenje, odnosno zrače, na račun sopstvene energije. Razlikujemo:
Toplotne – sunčeva svetlost, sijalice, voltin luk, plamen sveće
Luminiscentne – fluorescentne natrijumove, neonske i živine lampe
Stimulisane – laseri
8
Q
Luminiscentni svetlosni izvori su? (zaokružiti)
A
Pri proticanju struje kroz gasove ili metalne pare, dolazi do elektromagnetnog zračenja koje jednim delom pada u
vidljivi deo
spektra (ekscitovani atomi i molekuli)
9
Q
Vinov zakon? (zaokružiti)
A
Proizvod temperature crnog tela i talasne dužine koja odgovara maksimumu zračenja je konstanta.
Tλmax = b
T – temperatura crnog tela
λmax – maksimum zračenja na datoj temperaturi
b – konstanta (b = 2,9 10-3mK)
10
Q
Prirodni svetlosni izvori?
A
Sunce, zvezde (atomski procesi).
11
Q
Šta je boja?
A
Boja je optički fenomen, čulni utisak saopšten mozgu od strane oka. Ona budi podražaj koji se preko čula vida
prenosi do mozga.
Neki predmet deluje da je obojen nekom bojom zato što odbija svetlost određene talasne dužine ili jedan mali deo
spektra, a ostali apsorbuje. Boja, uopšteno rečeno, predstavlja rezultat međusobnog dejstva (interakcije) svetlosnog
izvora, objekta i posmatrača, odnosno
sistema vida.
12
Q
Vrste refleksije
A
Ogledalska (spekularna, tačkasta) refleksija – svetlost se ponaša po zakonima refleksije
Difuzna (rasejana) refleksija – tipična za pojedine supstance kao što je prah
Rasipna refleksija – kombinacija rasejane i odgledalske refleksije
13
Q
Odnosna temperatura boje je?
A
Temperatura na kojoj crno telo ima najpribližniju spektralnu raspodelu energije kao i posmatrani svetlosni izvor.
14
Q
Uslovi za totalnu refleksiju?
A
Upadni ugao svetlosti mora biti veći od kritičnog ugla, te indeks prelamanja prve sredine mora biti veći od indeksa
prelamanja
druge sredine.
15
Q
Hromatske i ahromatske boje?
A
Hromatske boje su boje koje poseduju ton (koji im je i jedno od glavnih obeležja).
Ahromatske boje su one koje nemaju ton.
16
Q
Fotometrija se bavi?
A
Merenjem elektromagnetnog zračenja koje može detektovati ljudsko oko.
17
Q
Refleksija se definiše kao?
A
Promena smera širenja svetlosnog zraka (tj. talasa), na granici dve sredine.
18
Q
Hromatske i ahromatske boje?
A
Hromatske boje su boje koje poseduju ton (koji im je i jedno od glavnih obeležja).
Ahromatske boje su one koje nemaju ton.
19
Q
Fotometrija se bavi?
A
Merenjem elektromagnetnog zračenja koje može detektovati ljudsko oko.
20
Q
Refleksija se definiše kao?
A
Promena smera širenja svetlosnog zraka (tj. talasa), na granici dve sredine.
21
Q
Iluminant D50 odgovara kojoj temperaturi?
A
5003K.
22
Q
Od čega zavisi kriva spektralne distribucije snage?
A
Isključivo od njihove temperature, nikako od njihovog sastava.
23
Q
Refleksija, zakon refleksije i slika?
A
Refleksija (odbijanje) talasa nastaje kada se na granici dve sredine (u celini ili delimično) talas odbije od te granice i
ostane u sredini iz koje je došao.
Zakon refleksije: upadni ugao je jednak uglu refleksije (upadni i reflektovani zrak leže u istoj ravni koja je normalna
na ravan površine od koje se svetlost odbija). Reflektovana svetlost je uvek manjeg intenziteta nego upadna, jer deo
energije upadne svetlostiprelazi u drugu sredinu
24
Q
Od čega zavisi prelamanje i Šnelov zakon prelamanja?
A
Prelamanje zavisi od dva faktora: upadnog ugla Θ i indeksa prelamanja n.
n sin(Θ) = n’ sin(Θ’)
25
Svetlosni izvor, pojam, primeri?
Svetlosnim izvorom se može smatrati svako telo (fizički dostupan emiter) koje emituje vidljivu svetlost, odnosno
elektromagnetno zračenje opsega talasnih dužina od 380 do 770nm. Delimo ih na prirodne, veštačke, primarne i
sekundarne. Primeri izvora svetlosti su sijalica sa užarenim vlaknom, fluorescentne lampe, sunčeva svetlost...
26
Optika?
Deo fizike koji proučava svetlosne pojave.
27
Brzina prostiranja elektromagnetnih talasa u vakuumu – formula?
c = 1 / (m0e0)1/2 ≈ 3,108m/s
m0 – magnetna propustljivost vakuuma
e0 – dielektrična propustljivost vakuuma
28
Talasna dužina raste ili opada pri rastu indeksa prelamanja?
Opada
29
Količnik brzine svetlosti u vakuumu i brzine svetlosti u posmatranoj sredini naziva se apsolutni
indeks prelamanja te sredine?
n = c/v = (mr er)1/2 ≥ 1
c – brzina svetlosti
v – brzina svetlosti u posmatranoj sredini
mr – relativna magnetna propustljivost
er – relativna dielektrična propustljivost
30
Živine lampe i neonske lampe su?
Luminiscentni izvori svetlosti.
31
Reflektovana svetlost je uvek manjeg intenziteta nego upadna, jer?
Deo energije upadne svetlosti prelazi u drugu sredinu.
32
Kada dolazi do totalne refleksije?
Totalna refleksija nastaje kada svetlosni zrak koji se širi iz optički gušće u optički ređu sredinu pada na granicu tih
sredina pod uglom većim od graničnog ugla.
Prema zakonu prelamanja, u tom slučaju ugao loma veći je od upadnog ugla. Ako je upadni ugao takav da bi ugao
prelamanja bio veći od 90°, dolazi do totalne refleksije.
33
Talasna dužina jednog svetlosnog talasa utoliko je veća ukoliko je?
Manji indeks prelamanja sredine kroz koju se talas prostire.
34
U okviru fizičke optike svetlost je shvaćena kao?
Elektromagnetno zračenje, te se skladno tome, širenje svetlosti shvata kao širenje talasa.
35
Crno telo?
Crno telo (Plankov izvor svetlosti) emituje energiju na određenoj temperaturi određene spektralne raspodele
energije.
Temperatura crnog tela naziva se apsolutna temperatura i izražava se u kelvinima K (Tc). Temperatura crnog tela
precizno određuje spektralnu raspodelu njegove energije, a samim tim i njegovu boju, pa se vrlo često naziva i
temperature boje, odnosno apsolutna temperatura boje. Približan primer crnog tela je sijalica sa užarenim vlaknom,
približan zato što crno telo kao takvo postoji samo u laboratorijskim uslovima.
36
Spektralna raspodela energije predstavlja?
Krivu zavisnosti radiometrijske veličine (energije odnosno snage) u funkciji talasne dužine.
37
Za onu temperaturu na kojoj crno telo ima najpribližniju spektralnu raspodelu energije kao i
posmatrani svetlosni izvor kažemo da je?
Odnosna temperatura boje.
38
Fotoni?
Fotoni su kvanti elektromagnetnog polja. To su kvazi čestice čija je masa mirovanja jednaka nuli, a čija energija
predstavlja energiju elektromagnetnog talasa.
E = h ν
h – Plankova konstanta
39
Svetlost predstavlja?
Elektromagnetni talas karakterisan talasnom dužinom, odnosno frekvencijom
40
Frekvencija?
Frekvencija je fizička veličina kojom se izražava koliko se puta ponovio neki periodični događaj u određenom
vremenskom intervalu, odnosno broj talasnih dužina koje prođu kroz neku tačku u prostoru u toku jedne sekunde
(broj oscilacija u jedinici vremena).
41
Sunce, užareni metali, lampe, fluorescentne lampe emituju? (zaokružiti)
Belu svetlost.
42
Svetlost emitovana od strane svetlosnog izvora može se opisati preko?
Relativne spektralne raspodele energije po talasnim dužinama.
43
Izvor (svetlosti)?
Izvor predstavlja fizički emiter vidljive svetlosne energije. Standardni izvor svetlosti je onaj kojim se najbliže realizuje
relativna spektralna raspodela energije određenog iluminanta.
44
U kakvoj su vezi period oscilovanja i frekvencija?
Period oscilovanja T, vreme za koje se obavi jedna puna oscilacija, je recipročna vrednost frekvencije (T=1/ν), gde je
ν („ni“) frekvencija.
45
Primarni svetlosni izvori se dele na?
Razlikujemo toplotne (sunčeva svetlost, sijalice, voltin luk, plamen sveće), luminiscentne (fluorescentne natrijumove,
neonske i živine lampe) i stimulisane (laseri) primarne svetlosne izvore.
46
Energija zračenja W koju emituje crno telo po jedinici površine u jedinici vremena iznosi?
(zaokružiti).
W=kT4
47
Intenzitet (eng. radiant intensity) je? (zaokružiti)
Fluks po jedinici prostornog ugla
48
Jedan luks jednak je? (zaokružiti)
Lumenu po kvadratnom metru
49
Uslovi za totalnu refleksiju?
Upadni ugao svetlosti mora biti vedi od kritičnog ugla, te indeks prelamanja prve sredine mora biti vedi
od indeksa prelamanja druge sredine.
50
Monohromatska (mono - jedna, hroma - boja) je svetlost?
Svetlost jedne, tačno defnisane talasne dužine. To je prosta svetlost, koja se ne može razložiti.
51
Polihromatska (poli - mnogo, više) svetlost?
Svetlost je složena svetlost sastavljena iz više prostih svetlosti
52
Vinov zakon?
T λmax = b,
T – temperatura crnog tela, λmax – maksimum zračenja na
datoj temperaturi, b – konstanta (b=2,9 · 10^-3mK)
53
Boja nije fizička veličina, niti se može fizički oceniti, pa prema tome? (zaokružiti)
Ne poseduje mernu jedinicu
54
Iluminant A odgovara emisiji svetlosti?
Od strane sijalice sa užarenim vlaknom, sa odnosnom temperaturom boje od 2856K. To je gasom ispunjena sijalica
sa volframovom niti i prozirnim staklom
55
Koje iluminante razlikujemo?
A, B, C, D (najčešće korišćeni su D50 i D65) i F (najčešće korišćeni su F2, F8 i F11).
56
Huntov efekat se odnosi na?
I na odnosne i na neodnosne boje.
57
U okviru fizičke optike svetlost je shvaćena kao?
Elektromagnetno zračenje, te se skladno tome, širenje svetlosti shvata kao širenje talasa.
58
Za onu temperaturu na kojoj crno telo ima najpribližniju spektralnu raspodelu energije kao i
posmatrani svetlosni izvor kažemo da je?
Odnosna temperatura boje
59
Od čega zavisi prelamanje?
Prelamanje zavisi od dva faktora: upadnog ugla, , i indeksa prelamanja, n
60
Od čega zavisi indeks prelamanja(n)?
Talasne dužine i svetlosti
61
Preko koliko stepeni mora biti ugao prelamanja veći od upadnog ugla da bi došlo do totalne
refleksije?
Veći od 90
62
Uslov kod totalne refrakciju?
Da jedna od sredina između koji svetlost prolazi ima NEGATIVAN INDEKS PRELAMANJA
63
Kada svetlost prelazi iz ređe u gušću sredinu brzina elektromagnetnog zraka se?
Smanjuje
64
Energija zračenja W? (zaokružiti)
Energija koju emituje crno telo po jedinici površine u jedinici vremena.
W = k T4
k – koeficijent proporcionalnosti
65
Intenzitet (eng. radiant intensity) je? (zaokružiti)
Fluks po jedinici prostornog ugla.
I = F / 4Π
66
Jedan luks jednak je? (zaokružiti)
Lumenu po kvadratnom metru.
Luks je jedinica za osvetljenost/iluminansu (i emisivnost) u fotometrijskom sistemu.
67
Šta predstavlja veličina e? (zaokružiti)
Emisivnost e (eng. exitance ili emittance) predstavlja integralnu veličinu i jednaka je ukupnom fluksu koji napušta
jediničnu površinu u svim pravcima
68
Jedinica za sjaj? (zaokružiti)
Nit. Jedan nit jednak je kandeli po kvadratnom metru.
69
Radiometrija?
Merenje elektromagnetnog zračenja u frekventnom intervalu od 3x1011 do 3x1016Hz, što uključuje ultraljubičastu
(UV), vidljivu i infracrvenu (IR) oblast (talasne dužine od 0,01 do 1000 mikrometara).
70
Sjajnost?
Definiše se za svaku elementarnu površinu, bez obzira da li je ona deo primarnog svetlosnog izvora (tj. zrači
svetlost), sekundarnog svetlosnog izvora (odbija ili propušta svetlost) ili imaginarne površine (npr. deo neba).
Sjajnost predstavlja fotometrijsku veličinu koja najpribližnije odgovara onome što se u procesu viđenja zapaža kao
sjaj
71
Jedinica za fluks je?
Lumen [lm].
72
Sjaj?
Sjaj ili radijansa (eng. radiance) B je veličina koja karakteriše zračenje površine u datom pravcu koji se nalazi pod
uglom Θ u odnosu na normalu na površinu.
73
Šta su iluminanti?
Iluminanti ili standardna osvetljenja su reprezenti spektralne raspodele energije za određeni svetlosni izvor.
74
Ukoliko raste jačina osvetljenja? (zaokružiti)
Apsolutna svetlina će se menjati, dok će relativna ostati konstantna.
75
Koji je nedostatak hromatskog dijagrama?
Nije perceptualno uniforman, odnosno razlike u boji predstavljene na hromatskom dijagramu nisu iste.
76
Da li sjaj mora biti proporcionalan sjajnosti?
Ne mora.
77
Huntov efekat se odnosi na?
I na odnosne i na neodnosne boje.
78
Blistavost po Hunteru?
G = Sh / l
Sjaj u niskim uglovima upada i posmatranja.
79
Čime se kalibriše uređaj za merenje spekularnog sjaja?
Pomoću staklene crne referentne pločice za standardna merenja do 100 jedinica sjaja.
80
Ukoliko je vrednost sjaja viša od 85 SGU, meri se sa uglom od?
20°.
> 70 SGU se meri sa uglom od 20° (visoki sjaj)
< 10 SGU se meri sa uglom od 85° (niski sjaj)
10 – 70 se meri sa uglom od 60°
81
Napisati formulu za transparentnu zamagljenost?
% zamagljenosti = T difuzna / T ukupna x 100
T – transmisija / propušteno svetlo
82
Relativna verifikacija?
Nominalna kolorimetrija bele pločice nije poznata i instrument se upoređuje sa vrednostima zadatim od
strane instrumenta.
Tolerancija zavisi od procesa merenja. Verifikacija potvrđuje merenja tokom vremena. Keramičke pločice
nisu karakterizirane da prate primarne standarde i jeftinije su za izradu.
83
Koji uređaj meri refleksnu krivu?
Spektrofotometar.
84
Spektrofotometar sa mehaničkim skeniranjem (prednosti i mane)?
Prednosti:
1. Redukovanje zalutalog svetla
2. Tačnije merenje
Mane:
1. Spor rad
85
Tri dominantne boje kod gledanja goniohromatskih materijala?
1. Boje blizu spekularne
2. Čeona boja
3. ’Pozadinska’ (flop) boja
86
Veći prečnik ________ spekularna goniofotometrična distribucija?
Uža.
87
Pozadinska flop boja?
Indeks pozadinske boje (Flop indeks) je mera promene reflektanse metalne boje kroz rotiranje kroz niz uglova
posmatranja.
Vrednost indeksa od 0 označava pun ton, dok viši brojevi metalne ili biserne (perlascentne) boje. Sa vrednostima od
15 do 17.
Flop index = 2.69(L∗15° - L∗110°)1.11 / (L∗45°)0.86
88
Za šta se koristi indeks žutoće?
Kod vizuelnog posmatranja absorpcija u plavom delu spektra.
Povezano sa starenjem.
Koristi se za merenje degradacija.
I pored visokih vrednosti luminance, jasno se može definisati žuti ton.
89
Uzroci merne nesigurnosti?
Merna nesigurnost je sumnja koja postoji u rezultatu merenja.
Uzroci:
1. Merni instrument (izoštrenost, šum)
2. Uzorak i njegova nestabilnost
3. Postupak merenja – pristup mernom uzorku
4. Uvežene nesigurnosti – kalibracija uzorka nosi u sebi određene nesigurnosti
5. Sposobnost operatera
6. Problemi sa uzorkovanjem
7. Okolina i atmosferski uticaji
90
’Trans’ ugao?
Ugao posmatranja koji je na suprotnoj strani od osvetljenja.
91
Šta je kalibracija i nivoi kalibracije?
Podešavanje instrumenta da bi očitavanja bila tačna i ponovljiva.
Postoje tri nivoa:
1. Korisnička sa isporučenim referentnim uzorkom
2. Fabrička rekalibracija
3. Rekalibracija prema nacionalnom ili međunarodnom standardu
92
Ponovljivost merenja je?
Usaglašenost između dva instrumenta ili laboratorije.
Blizina dogovora između rezultata niza merenja istog testnog uzorka ili uzoraka uzetih nasumično iz homogene celine,
ali sa promenljivim uslovima kao što je rukovalac instrumenta, laboratorija, merni instrument.
93
Razlika između radiometrijskog i fotometrijskog uređaja?
Radiometrijski uređaji mere apsolutne vrednosti fluksa (protoka) Φ.
Fotometrijski uređaji mere relativne vrednosti svetlosnog fluksa (ograničenu su na vidljivi deo spektra).
94
Goniohromatski materijali, uglovi, 0, 15, 25, 45, 75, 110°?
15, 45, 110°
95
Kojim uređajem se mogu dobiti vrednosti spektralne krive?
Spektrofotometrom.
96
Gde se ne koristi CIE za merenje?
Kod denzitometra
97
Jedinica za sjajnost?
Cd/m2 ili nit.
98
Nabrojati tri karakteristike materijala koja utiču na sjaj?
1. Tanki površinski filmovi (slojevi za oplemenjivanje, nakupljena prljavština) i sve druge potencijalno neuniformne
površine
2. Zakrivljenost površine (preko milimetarske skale)
3. Neujednačenost premaznog sloja (orange peel)
4. Polarizacija svetla (metali – eliptična polarizacija, nemetali – linearna polarizacija)
5. Usmerenost uzorka
99
Luterov uslov?
Luterov uslov je situacija gde je proizvod spektralne osetljivosti fotoreceptora i spektralne transmitance korekcionih
filtera proporcionalan nekoj od CIE funkcija usaglašenog stimulusa ili njihovoj linearnoj kombinaciji.
100
Opisati fluorescenciju materijala
Odlika fluorescentnih materijala jeste da reemituju absorbovanu svetlost na većim talasnim dužinama.
Pojam fosforescencija se vezuje za grupu materijala koji absorbovanu svetlost reemituju nakon određenog vremena,
fosfori u flourescentnim lampama i u CRT ekranima.
Količina fluorescentnosti zavisi od rasporeda spektralne snage izvora svetla.
FIS absorbuju svetlost kraće talasne dužine i ponovo ih reflektuju na dužoj talasnoj dužini.
FIS najčešće ispod 380nm i zrače u vidljivom delu EM spektra (najčešće plavom)
101
Beli materijali imaju?
Visoke koeficijente rasipanja i niske koeficijente absorpcije.
U fizičkom smislu bela površina je ona koja reflektuje jako (preko 50%) preko celog vidljivog dela EM spektra.
Iz ugla geometrije, bela površina je ona koja reflektuje svetlost difuzno u svim pravcima.
Beli uzorci imaju:
1. Visoku vrednost luminance
2. Nikakvo zasićenje
3. Bez tona su
102
Uzroci nepravilnosti merenja kod spektrofotometra?
1. Greške u fotometričkoj skali
2. Greške u talasnim dužinama
3. Zalutalo svetlo
4. Talasna dužina
5. Polarizacija
6. Geometrijske greške
103
Goniohromatski materijali?
Materijali koji imaju mnogo kompleksniju međuzavisnost i time iziskuju specijalne metode merenja i instrumente.
1. Fluorescentni materijali (beli i hromatični)
2. Ljuspice pigmenata (perlascenti i interferentni).
Izmerena spektralna i kolorimetrijska vrednost objekata zavisi od osvetljenja, ugla posmatranja – merenja i osobina
materijala.
104
Prednosti i mane merenja kolorimetrom?
Prednosti:
1. Jeftinije rešenje
2. Manje kompleksne optike
3. Veće polje merenja
4. Manje problema sa šumom signala
Mane:
1. Tačni filteri (XYZ)
105
Indeks prikaza boje?
Definiše stepen poklapanja izgleda boja pod konkretnim izvorom svetla sa izgledom boja pod referentnim izvorom
svetla.
Ako je temperatura svetla koje se procenjuje manja od 5000K, kao referentni izvor se koristi crno telo iste
temperature boje, u suprotnom se koristi neki od CIE izvora serije D.
106
Kontrastni sjaj ?
G= S/D
- Odnos spekularno reflektovane i difuzno reflektovane svetlosti upravne na ravan
107
Uticaji na sjaj štamparske boje?
1. Preveliko emulgiranje – smanjivanje sjaja
2. Previše sikativa – smanjivanje sjaja
3. Mala viskoznost boje – smanjivanje sjaja
4. Previsoka temperatura sušenja – smanjivanje sjaja
5. Povećanje nanosa boje – povećanje sjaja
108
Indeks beline?
Bergerov indeks beline.
Upotrebljivost prema ’zelenkastim’ belima.
WBerger = Y + a*Z – b*X
109
Šta je verifikacija/sertifikacija?
Sertifikacija/verifikacija je proces procene mogućnosti instrumenta da precizno i tačno reprodukuje nacionalnu ili
međunarodnu mernu skalu.
110
Šta je apsolutna verifikacija/sertifikacija?
Kod apsolutne svi ispektrofotometri istog tipa se kontrolišu prema jednom apsolutnom standardu BCRA‐NPL
(keramička bela pločica).
Svi instrumenti moraju dati indentične rezultate merenja unutar neke tolerancije na primer ΔE = 0,8
111
Tačnost merenja / Preciznost i tačnost?
Tačnost slaganja rezultata merenja i prave vrednosti merene veličine.
Preciznost merila da daje odzive bliske pravoj vrednosti.
Centar mete je prava vrednost merene veličine.
112
U grafičkoj industriji uređaji mere?
Relativne vrednosti – relativno
113
Uređaj za merenje spekularnog sjaja?
Glosimetar.
114
Kod merenja fluorescentnih materijala osvetljenje merenja i posmatranja treba da imaju?
Isti raspored u vidljivom i UV delu spektra.
115
Korišćene metode, merenje fluorescencije?
Najčešća standardizacija je D65 (ASTM E 991), mada CIE priznaje skoro sve iluminante.
45/0, d/0 nije preporučljivo.
1. Korišćenje spektrofluorimetra
2. Metoda sa dva monohromatora
3. Fluorimetar
116
Šta definiše indeks nepostojanosti boje?
Euklidova razdaljina između kolorimetrijskih koordinata uzorka pod testnim iluminantom koja se upoređuje sa
njegovim koordinatama pod referentnim iluminantom.
Postojanost boje je mogućnost uzoraka da zadrže njihov izgled i opseg uprkos promenama boja i jačine osvetljenja.
Uzroci su:
1. Psihološke i fiziološke priorde
2. Loša memorija boja
3. Važan paramter kod različitih proizvoda
117
Spekularni sjaj po Hunteru? Šta je spekularni sjaj?
G = S/I
Spekularni sjaj je odnos intenziteta reflektovanog svetla sa površine u odnosu na intenzitet upadnog svetla
118
Kontrastni sjaj, po Hunteru?
G= S/D
Odnos spekularno reflektovane i difuzno reflektovane svetlosti upravne na ravan
119
Sive skale promene?
Sive skale promene su test metode za praćenje otpornosti tekstilnih materijala na izlaganje svetlosnoj energiji ili
pranju. Važno kod procene postojanosti digitalno ili sito štampanih tekstilnih materijala.
120
Siva obojenost / mrljanje
Prenos boje sa testnog uzorka na prispojeni materijal se procenjuje slično kao sa skalom promene
sive boje. Pet standardnih parova, jedan deo je beo, a drugi se kreće od belog do sive sa zasićenjem uzorka.
121
Promena sive
Gubitak obojenja. Korišćenje sive skale promene se procenjuje upoređivanjem pet parova sivih standarda. Pola
standardnih uzoraka je identično u zasićenju sa početnim uzorkom. Drugi deo se kreće od zasićenja (nema gubitka
boje) do bele (ukupan gubitak boje). Količina kontrasta između testiranih i netestiranih uzoraka se upoređuje sa
standardnom skalom i parom standarda. 5 označava da nema gubitka boje, 1 da je najveći gubitak boje.
122
Na čemu se kalibriše denzitometar?
Na papiru.
123
Razdvojivost slike, koliki je ugao u odnosu na spekularno svetlo? (Razdvojivost slike DOI)
0,3°.
124
Fluorescentni materijali nešto je bilo gde emituju svetlost?
Apsorbuju 380nm i zrače u vidljivom (plavom) delu spektra.
125
CIS ugao?
CIS geometrije merenja su ona gde su uglovi osvetljenja i posmatranja na istoj strani u odnosu na odsjaj.
ASTM standard sadrži dva tipa uglova:
1. Sa dva osvetljenja i cis/trans posmatranje, sa vrednostima od ±15°
2. Klasične uglove 15, 25, 45, 75 i 110° za ugao posmatranja
126
Indeks prikaza boje – CRI?
Izračunavanje indeksa:
CRI = 100 – ΔEi
ΔEi – prosek razlike boja 8 definisanih uzoraka pod konkretnim i referentnim izvorom svetla
CRI se kreće od 0 – 100.
Veći CRI, veća sposobnost izvora svetla da simulira zračenje referentnog.
Indeks prikaza boje CRI, tu je bilo ponuđeno 97, 1, 50 i treba da se zaokruži 97.
127
Koje su mane denzitometra?
Najveća mana su mu filteri.
128
Koje su prednosti spektrometra?
1. Pun opis stimulusa (spektralni podaci)
2. Širina opsega merenja
Mana je šum signala zbog malog otvora.
129
Šta je neophodno da bi se izmerilo spektrofotometrom pod uglom od 180°?
Korišćenje difuzera koji omogućava detektovanje ukupnog fluksa zračenja.
130
Koji uređaji mere relativan fluks?
Fotometrijski.
131
Jedinica iluminanse je?
lx = lm / m2
132
Šta je CRI?
Indeks prikaza boje. On definiše stepen poklapanja izgleda boja pod konkretnim izvorom svetla sa izgledom boja pod
referentnim
133
Šta je MCDM?
Srednja vrednost razlike boja od srednje vrednosti.
134
Veličina mernog otvora je proporcionalno ili obrnuto srazmerna relativnoj greški?
Obrnuto srazmerna.
135
Indeks beline je?
Veličina koja odgovara vizuelnom opažaju beline površine koja se određuje kao bela ili blizu beloj.
136
Jedinica za sjaj?
SGU – specular gloss unit.
137
Šta je emisija?
Odavanje elektromagnetnog zračenja na način transformisanja drugih formi energije u svetlosnu
138
Kod kojih materijala usmerena geometrija ne može da meri hromatičnost?
Metaliziranih uzoraka.
139
Uređaji za merenje apsolutnog fluksa zračenja?
Radiometrijski uređaji.
140
Šta meri kolorimetar
CIE tristimulusne vrednosti za određeni stimulus.
141
Luminansa, navesti radiometrijsku veličinu?
Sjaj
142
Geometrije mernih uređaja?
1. Usmerene 0°/45°, 45°/0°
2. Difuzne d/0°, 0°/d, d/8°
143
ASTM D523 i ISO 2813 su definisali koje uglove?
20, 60 i 85°.
144
Koje vrednosti meri spektroradiometar?
Spektralnu emitanciju (zračenje).
145
Preciznost merenja se deli na?
Stabilnost i ponovljivost.
146
Standardna devijacija?
Mera odstupanja niza merenja od srednje vrednosti (aritmetičke sredine).
147
Da li usmerena geometrija isključuje spekularnu komponentu?
Da.
148
Objasniti razdvojivost slike G = dR /dΘ?
Oštrina spekularno reflektovane svetlosti
149
Keramička crna pločica?
Ne postoji. Staklena crna pločica je za kalibraciju glosimetra, dok je keramička bela pločica (Magnezijum-Oksid) za
kalibraciju spektrofotometra.
150
Stabilnost?
Blizina rezultata merenja niza uzoraka pod nepromenjenim uslovima (metod, laboratorija, operater, instrument168.
151
Ukoliko raste jačina osvetljenja?
Apsolutna svetlina će se menjati, dok će relativna ostati konstantna.
152
Prvo merenje pod uglom?
- od 60
Ukoliko je vrednost sjaja viša od 70 SGU (visoki sjaj), izmeriti sa uglom od 20°,
ukoliko je manja od 10 SGU (mali sjaj), ponovo izmeriti u uglu od 85°
153
Razvodljivost slike?
Razdvojivost slike DOI je merenje raspona spekularne refleksije
154
Brzina prostiranja el. magnetnih talasa – formula?
c = 1/(m0 e 0 )1/2 ≈3.108 m/s
m0 – magnetna propustljivost vakuuma,
e0 – dielektrična propustljivost vakuuma
155
Koji efekat se vezuje za odnosne i neodnosne boje?
Huntov efekat
156
Vrste transmitanse paralela sa refleksijom:
Ogledalska/spekularna, difuzna, rasipna i rasejna.
157
Instrumenti za merenje izgleda objekata?
Osnovna podela na uređaje koje mere:
* Hromatske, ili svojstva boje nekog objekta
* Geometrijska svojstva kao što je sjaj, reflektansa, zamućenje i tekstura.
Dodatna podela:
* Fizičke i psihofizičke instrumente
158
Rasipanje svetlosti?
U slučaju rasipanja svetlosti kažemo da se svetlost difuzno odbija od površine materijala
