Izvršne funkcije Flashcards
Šta su izvršne funkcije?
Kompleksni procesi pomoću kojih pojedinac optimizuje svoje ponašanje u situacijama koje zahtevaju ISTOVREMENO odvijanje brojnih kognitivnih procesa. To su funkcije pomoću kojih se koordiniše rad nekoliko kognitivnih procesa da bi se rešila NOVA situacija što nije moguće uz pomoć AUTOMATSKIH PROCESA ILI PLANA IZ DM
Kako još autori definišu IF?
Kao koordinator kognitivnih funkcija u skladu sa određenim ciljem(dirigent u orkestru)
U čemu se sastoji evolutivna prednost organizma koji ima IF?
Može da prevaziđe ograničenja funkcionisanja zasnovana na AUTOMATSKIM REAKCIJAMA. (situacije u koljima je potrebno da se izmeni plan akcije, zaustavi započeta aktivnost, nadgledaju posledice akcija…)
Koji procesi spadaju u izvršne funkcije?
Planiranje, izbor adekvatnog ponašanja, započinjanje akcije, inhibicija, smena ponašanja, nadgledanje, RADNA MEMORIJA, donošenje odluka, suđenje, zaključivanje, rešavanje problema
Šta se dovodi u vezu sa IF, koji delovi mozga?
Prefrontalni režnjevi, PFC aktivan u slučaju učenja i izvođenja isključivo složenih ponašanja a ta aktivacija nestaje kad ponašanje postane AUTOMATIZOVANO
Koje uslove PFC ispunjava koji se smatraju preduslovima za kontrolisanje ostalim procesima?
1.neuroni u ovoj oblasti mogu da održe svoju aktivnost koja je otporna na ometanja
2. ovoj oblasti streme informacije iz različitih modaliteta što omogućava integraciju
3.povratnim vezama je povezan sa velikim brojem zona
4. ispoljava plasticitet (mogućnost adaptacije)
Pored prefrontalnih režnjeva, šta se još dovodi u vezu sa kontrolnim procesima?
parijetalni korteks, subkortikalne strukture (bazalne ganglije, talamus, međumozak)
Pitanje funkcionalne specijalizacije zona PFC? Šta kažu istraživači?
-neki da se jedinstveni obrazac aktivacije zona PFC javlja u svakom od kontrolnih procesa ili da postoji specijalizacija zona PFC za pojedinačne konrolne funkcije NIJE MOGUĆE MAPIRATI AKTIVACIJU JEDNA ZONA-JEDNA FUNKCIJA
Koji sve modeli IF postoje?
-model nadzornog sistema pažnje SAS
-model Goldman-Rakič
-Petridisov model
-integrativni model Milera i Koena
-Bedlijev model RM
SAS model objasni
LOCIRAN U PREFRONTALNIM REŽNJEVIMA OBE HEMISFERE
-skupovi zadataka i ponašanja (šeme) i mehanizmi pomoću kojih se aktivira određena šema
-stimulus aktivira određenu šemu koja može da se primeni u nekoj situaciji.
-u slučaju poznatih situacija šeme nižeg reda a za nove mehanizmi višeg reda SAS-on upravlja mehanizmima nižeg reda i omogućava stvaranje novih šema.
TRI KORAKA: izbor, implementacija, nadgledanje
NIJE JEDINSTVEN SISTEM VEM PODELJEN NA PODSISTEME,
Model Goldman-Rakić objasni
-nastao na osnovu zapažanja da neuroni u dorzolateralnom PFC majmuna bivaju aktivni SAMO KAD JE POTREBNO DRŽATI NA UMU neku info, tj u toku perioda u kom se čeka sa davanjem odgovora
-u ovoj zoni se nalaze neuroni koji učestvuju u mehanizmu kojim se info održava aktivnom za potrebe nekog zadatka
-podela zasnovana NA SADRŽAJU na koji se funkcije primenjuju:
1. VENTRALNI DEO specijalizovan za objekte
2. DORZALNI za prostorne odnose
Razlika između SAS modela i modela Goldman-Rakić
-podela zasnovana NA SADRŽAJU na koji se funkcije primenjuju:
1. VENTRALNI DEO specijalizovan za objekte
2. DORZALNI za prostorne odnose
-u obradi sadržaja učestvuju ISTI procesi
Petridisov moldel objasni (nedovršeno)
-pretpostavlja dvostruku hijerarhiju u organizaciji IF:
-s obzirom na VRSTU procesa na kojoj se zasnivaju
……DODATI
-IF čini veći broj različitih procesa
Šta je prospektivna memorija
Da se u dDM upiše info o tome da u prisustvu nekog stimulusa treba da se izvede neko ponašanje (ako pada kiša zatvoriću prozor)
Dorzolateralni prefrontalni sindrom
povreda DORZOLATERALNOG PFC
-oštećenje sposobnosti da se započne ponašanje, ili da se započeto ponašanje zameni nekim drugim
MOTOR,NE AKCIJE ali i planiranje i akcije izvedene na mentalnom planu
SIMPTOMI: apatija, ne ispoljavaju brigu u vezi simptoma, abulija, spori pokreti lako ih je ometati, teškoće u održavanju pažnje (ne mogu da se plaze tokom 20 sekundi)
Sindrom frontalne dezinhibicije
povreda VENTROMEDIJALNOG PFC
-nemogućnost inhibicije socijalno nepoželjnog ponašanja
-pacijenti euforični, stalno u pokretu, ali bez cilja
-neprijatne situacije, loš humor…
-NESVESNI SVOG PONAŠANJA-stečena sociopatija (ALI MOGU DA OSETE KAJANJE)
Šta je sindrom zavisnosti od okoline
kod osobe sa povredom ventromedijalnog dela
-nemogućnost inhibicije direktnih reakcija na stimulus iz sredine
IMITACIJA I UPOTREBA
Sindrom povrede anteriornog cingulatnog PFC
podseća na dorzolateralni sindrom
-odsustvo motorne aktivnosti prisutno u većoj meri i prisutne su poteškoće u nadgledanju ponašanja i ispravljanju grešaka
Koji su to kontrolni procesi koji se ispituju nizom različitih eksperimentalnih paradigmi?
planiranje, izbor, započinjanje, inhibicija ponašanja i nadgledanje izvođenja
Koje dve komponente poseduje upravljanje kognitivnim funkcijama radi postizanja cilja? Delovi mozga?
1.regulativnu-aktivacija i implementacija IF i modifikacija ponašanja (planiranje, izbor, započinjanje inhibiranje)
-LATERALNI I ORBIFRONTALNI PFC
2.evaluativnu-nadgledanje izvođenja
-MEDIJALNI PFC
Koje sve kontrolne sisteme imamo
-dorzilateralni
-ventromedijalni
-parijetalni
-cingulatni
-bazalno ganglijski
Dorzolateralni kontrolni sistem
-izbor,započinjanje, smena i inhibicija ponašanja, planiranje, suđenje, zaključivanje, inteligencija
Ventromedijalni kontrolni sistem
–orbifrontalni i medijalni frontalni girus
osetljiv na posledice akcija (nagradu i kaznu),značajan za poštovanje pravila, interagovanjem sa društvom…
-INHIBICIJA centralni značaj
-neuralna osnova DONOŠENJA ODLUKA
Parijetalni kontrolni sistem
-parijetalni kontrolni režanj
-šalje komandne signale na osnovu kojih se vrši izbor akcija u dorzolateralnom PFC
Cingulatni kontrolni sistem
-anteriorni cingulatni korteks
-nadgledanje izvođenja-nadgledanja posledice ponašanja i načinjenih grešaka detektovanje situacija u kojima je potrebno uključiti IF
Bazalno-ganglijski sistem
-zadužen za formiranje veza između specifičnih stimulusa i specifičnih odgovora
Šta je sposobnost simulacije (kod planiranja)
sposobnost formiranja mentalnih modela spoljašnje realnosti, oslanja se na sposobnost apstrakcije. Povreda prefrontalnog režnja dovodi do poremećaja ove sposobnosti
Šta izgovaraju pacijenti koji imaju poremećaj simulacije?
npr ako im kažemo da izgovore sneg je crn neće moći
-BUKVALNO SHVATANJE ISKAZA (shvatanje poslovica)
Učemu se još manifestuje sposobnost simulacije i kojim zadatkom se testira?
-u vidu teškoća u planiranju
-Problem Londonske kule: raspored kugli (najmanji broj poteza za transformaciju)
-pacijenti sa lezijom anteriornog dela frontalnog režnja leve hemisfere više grešaka
-OVI NALAZI UKAZUJU NA OTEŽANO PLANIRANJE BUDUĆIH AKCIJA
Aktivacija kog dela mozga je zabeležena kod zdravih pacijenata u problemu Londonske kule?
leva hemisfera dorzolateralnog PFC
-stepen aktivacije veći kod onih ispitanika koji su prijavili da im je zadatak bio težakAk
Aktivacija u zadacima sa vremenskim uređivanjem događaja?
dorzolateralni PFC i anteriorni cingulatni korteks
Šta je jedan od prvih korala prilikom započinjanja nekog ponašanja?
IZBOR ADEKVATNE AKCIJE
Koja dva sistema učestvuju prilikom izbora ponašanja?
-emocije (tj stanja koja su izazivale nagrade i kazne i koje su pratile datu akciju ranije) VENTROMEDIJALNI PFC
-može biti vođen mentalnim reprezentacijama, pravilima zadataka, ciljevima DORZOLATERALNI PFC
Šta su otkrile studije sa primenom tehnike neuroodslikavanja kad je u pitanju izbor i započinjanje ponašanja?
velika uloga DLPFC i posteriornog PFC
Kada je aktivan anteriorni srednji frontalni firus a kada inferiorni frontalni spoj?
- kada je potrebno da se započne ili smeni ponašanje i u slučaju kada se zna UNAPRED da treba da se inhibira ponašanje
2.mapiranje između stimulusa znaka i zadatka koji najavljuje
Aktivacija posteriornog parijetalnog korteksta u zadatku izbora i započinjanja ponašanja i šta kažu istraživanja sa primenom FMRI
-kodiranje ciljeva i namera
istraživanja kažu da je ovaj režanj aktivan u situaciji u kojoj ispitanici treba da pripreme i drže na raspolaganju čitav skup mogućih ponašanja
AKTIVACIJA PONAŠANJA SARADNJA IZMRĐU PPC I DLPFC OBJASNI
PPC- uskladištene asocijacije između stimulusa i odgovora i aktivira se skup potencijalnih akcija
DLPFC- iz aktiviranog skupa se vrši izbor
Šta se dešava kada ponašanje mora da bude u skladu sa određenim pravilima?
VENTROLATERALNI PFC u sticanju pravila izvlačenju iz DM i održavanju reprezentacije pravila tokom nekog zadatka
-kroz interakciju sa VLPFC, DLPFC prima info o pravilu i na osnovu toga bira akciju
Koji komplementaran proces je potreban kada je u izbor/započinjanje ponašanja?
Inhibicija, odnosno supresija irelevantnih informacija ili ponašanja
Navedi tri forme inhibicije
-obuzdavanje izazvanih ponašanja
-sprečavanje irelevantnih informacija da ometaju ostale procese
-otklanjanje irelevantnih informacija iz radne memorije
Hejlinški test dovršavanja rečenica (inhibicija)
-osobe sa oštećenim DLPFC teškoće prilikom rešavanja
-ispitaniku se saopštava rečenica u kojoj nedostaje poslednja reč: prvo da se dovrši rečenica a drugo da se dovrši tako da bude besmislena(iniciranje i inhibicija tačnih odgovora)
Koji deo mozga se aktivira kod zdravih ispitanika u zadatku Hejlinški test dovršavanja rečenica?
LEVI dorzolateralni korteks
Kojim zadacima se ispituje inhibicija unapred pripremljenog odgovora opiši
-kreni/miruj zadatak(go/no go)
-zadatak sa zaustavljajućim signalom (što brže sprečiti ili što brže reagovati na signal za akciju)
U čemu je razlika između kreni/miruj i zadatka sa zaustavljajućim signalom?
Razlikuju se s obzirom na način na koji se PRIKAZUJU stimulusi koji označavaju odsustvo odgovora. U slučaju kreni/miruj signali za mirovanje se pojavljuju naizmenično sa signalima za zadavanje odgovora a u slučaju zadatka sa zaustavljajućim signalom kreni signali se pojavljuju na svakom novom ekranu aki su u samo nekim slučajevima praćeni stop signalima
Šta se koristi kao bihejvioralni pokazatelj otežavajućeg dejstva inhibicije odgovora (u go no go zadatku i sa zaustavljajućim zadatkom)
-procenat greške
-a u drugom zadatlu stop signal reaction time-variranje intervala između dve vrste stimulusa-što je interval duži ispitanicima je teže da zaustave odgovor
Šta su pokazala ispitivanja vremena zaustavljanja pripremljenog odgovora kod ispitanika sa lezijom? koji deo mozga igra ulogu? i koji još delovi igraju ulogu?
Ventrolateralni PFC desne hemisfere
-takođe stepen aktivacije u ovoj zoni korelira sa brzinom zaustavljanja pripremljenog odgovora
-pre suplementarna motorna zona i regije bazalnih ganglija
Kako se vrši zaustavljanje pripremljenog odgovora step by step?
VLPFC u desnoj hemisferi šalje signal u subtalamičko jedro-ono aktivira globus palidus koji blokira pripremljenu naredbu tako što inhibira talamus a preko njega i primarni motorni korteks.
Za šta nam služi DLPFC u zadacima koji uključuju zaustavljanje odgovora?
-u situacijama u kojima se ispitanik PRIPREMA da se suzdrži od davanja odgovora (ako je najavljeno)
Koji zadatak koristimo kada hoćemo da testiramo smenu zadatka tj. aktivnosti? Kako se naziva upornost u ponašanju?
Viskonsin test sortiranja karata. Pacijenti sa oštećenim PFC nastavljaju da primenjuju staro pravilo.
PERSEVERACIJA
Šta je pokazala primena FMRI tehnike u Viskonsin testu sortiranja pravila?
Kod ispitanika sa neoštećenim mozgom aktivira se DLPFC i mreža koju čine VLPFC bazalne ganglije i talamus (frontostrijalna mreža aktivna i kod Viskonsin zadatka sortiranja reči)
Šta je pokazao zadatak sa rontostrijaln om mrežom kod Viskonsin zadatka sortiranja reči?
zabeležene aktivacije ne zavise od modaliteta u kojem se manipuliše informacijama VEĆ OD SPEFICIČNIH IF ČIJU PRIMENU ZADATAK ZAHTEVA
Šta je pokazala meta analiza za Viskonsin zadatak?
aktivacija fronto-parijetalne mreže i anteriornog cingulatnog korteksa
Koja 3 zadatka se još koriste za ispitivanje smene ponašanja?
-zadatak sa smenom ZAHTEVA
-zadatak sa smenom MENTALNOG USMERENJA
-zadatak sa smenom PAŽNJE
Zadatak sa smenom zahteva? standardna mera?
daju se dva zadatka i uče se odvojeno, pa se zadaci prikazuju naizmenično
-standardna mera GUBITAK USLED SMENE: produženje vremena reakcije i porast verovatnoće greške kad se zadatak promeni
FMRI šta je otkrilo kad je u pitanju zadataj sa smenom zahteva?
aktivacija fronto-parijetalne mreže (DLPFC,VLPFC, frontopolarni korteks i PPC-posteriorni parijentalni korteks)
Navedi tri grupe zadataka sa smenom ZAHTEVA i objasni svaki
-sa smenom perceptivnih karakteristika
-sa smenom odgovora
-sa smenom konteksta
1. da bi dali tačan odg ispitanici moraju da menjaju perceptivnu karakteristiku na koju obraćaju pažnju (prebacivanje pažnje sa npr oblika na boju)
2.menjaju mapiranje između stimulusa i odgovora pri čemu se mapiranje uvek najavljuje nekim znakom (levi taster L desni D pa obrnuto i prvo mapiranje se najavljuje sa crvenim a drugo sa zelenim znakom)
3.smenjuju se složena pravila tj kognitivno usmerenje. Viskonsin test sortiranja karata
Šta je pokazala metaanaliza kod zadataka sa smenom zahteva
aktivacija zona bez obzira na kategoriju zadataka sa smenom i zone koje su aktivne samo u određenoj kategoriji zadatka
-INFERIORNI FRONTALNI SPOJ I POSTERIORNI PARIJETALNI KORTEKS U SVIM ZADACIMA
-DORZALNI DELOVI PREMOTORNOG KORTEKSA samo u zadacima sa smenom perceptivnih karakteristika
-FRONTOPOLARNI korteks samo u zadacima sa smenom korteksa
-DLPFC zadaci sa smenom odgovora i konteksta
Kakvu ulogu u smeni zadataka imaju bazalne ganglije?
-zadatak sa bojama i oblicima
-u oblasti lateralnog PFC povišena aktivacija u slučaju promene objekta i pravila
-u oblasti ventralnog strijatuma povišena aktivacija samo u situacijama u kojima se desila promena objekta a ne pravila
HIJERARHIJSKA ORGANIZACIJA U FRONTO-STRIJALNOM SISTEMU (ventralni strijatum evolutivno starija struktura-asocijacije nižeg reda )
Koji deo mozga je zadužen za za pokretanje, odnosno obustavljanje dejstva kontrolnih procesa? Šta kažu studije nauroodslikavanja?
Anteriorni cingulatni korteks NAROČITO DORZALNI DEO
-povišene aktivnosti kada se dogodi neuspeh ili nepoželjan ishod
Šta je greškom izazvani negativni potencijal?
To je kod nadgledanja grešaka- EEG tehnika je otkrila postojanje negativnog potencijala koje ima poreklo u oblasti dorz ACK koji se javlja nakon što ispitanik da pogrešan odgovor ili gleda nekog ko daje pogrešan odgovor
Za razliku od zdravih, kakav he ERN kod ispitanika sa oštećenim mozgom, šta je pokazao FMRI
znatno umanjen(isti kao i za tačan odgovor)-kod ispitanika sa oštećenjem lateralnog PFC
-porast aktivacije ACC kod zdravih dok su pravili greške u zadatku sa prisilnim izborom
Nadgledanje ishoda, FMRI nalazi
-ACC ključna uloga u poređenju očekivanih ishoda i onih do kojih je dovelo dato ponašanje
NAROČITO VAŽNI NEPOŽELJNI ISHODI
Ispitivanja kod primata
-postoje ćelije osetljive na POČINJENU GREŠKU
-ćelije osetljive na OČEKIVANJE I DOBIJANJE NAGRADE, ODNOSNO DOBIJANJE NEOČEKIVANE NAGRADE, IZOSTANAK OČEKIVANE NAGRADE I NEOČEKIVANO SMANJENJE NAGRADE
-FMRI: ACC osetljiva na promene u OČEKIVANOJ nagradi bez obzira da li se radi o novcu ili nekoj povratnoj info
Kad se aktivira nadgledanje konflikta između odgovora, šta kaže FMRI
Kad zadatak istovremeno aktivira više od jedne tendencije za davanje odgovora
-ACC aktivan u situacijama kad ispitanici između većeg broja potencijalnih odg odabiru tačan(ACC kodira signal i kad damo netačan odgovor koji dovodi do gubitka nagrade i tamo gde postoji neizvesnost jer pojačava mogućnost da ne dobijemo nagradu-potreba da se modifikuje ponašanje)
Funkcionalna povezanost ACC I LPFC (gde se šalje signal o modifikaciji ponašanja iz ACC?) Strupov zadatak?
FMRI-aktivacija ACC veća kod nekongruentnih stimulusa
acc detektuje potrebu za modifikacijom i šalje je u zonu koja može da izazpve tu promenu
-postoji i uloga ACC u POKRETANJU ostalih sistema
Opiši komunikaciju između ACC i DLPFC leve hemisfere
-komunikacija je U OBRNUTOM smeru, u kojoj je aktivacija dorzalnog ACC u funkciji predhodeće aktivacije levog DLPFC
-dorzalni ACC imao je uticaja u Strupovom zadatku samo onda u kojima je prethodeća aktivnost levog DLPFC BILA NISKA-kontrolna uloga levog DLPFC i kompenzatorna uloga dorzalnog ACC
Da li postoji neuralni kod kojim je reprezentovana nagrada ili kazna koja je povezana sa ishodom neke odluke?
Mehanizam preko kojeg deluje nagrada neodvojiv je od dejstva NEUROTRANSMITERA DOPAMINA kao i struktura u međumozgu u kojima se nalaze dopaminergični neuroni (supstancija nigra i tegmentalna oblast)
Kako je supstancija nigra povezana sa ostalim strukturama i kako tegmentalna oblast? Šta kažu istraživanja na ljudima i životinjama kada je ova mreža u pitanju?
Ona pruža projekcije ka bazalnim ganglijama a tegmentalna oblast je povezana sa frontalnim režnjem i NUKLEUSOM AKUMBENSOM amigdalama i hipokampusom
-istraživanja kažu aktivnost može da se dovede u vezu sa nagradama koje prate stimuluse i akcije
Kako je ovaj sistem razdvojiv na dva podsistema i koja su to?
-podsistem čija je aktivnost neodvojiva OD INFORMACIJE O OČEKIVANJU NAGRADE (NUKLEUS AKUMBENS)
-podsistem čija je aktivnost u direktnoj vezi SA DOBIJANJEM ILI IZOSTANKOM NAGRADE. (VENTROMEDIJALNI PFC)
Šta je od presudnog značaja za aktivnost NAcc?
informacija o tome da li je nagrada očekivana u datoj situaciji. Aktivnost nacc stoji u neraskidivoj vezi sa predviđanjem očekivane nagrade. ako je nagrada očekivana aktivnost nacc javlja se u trenutku pojave znaka. MEĐUTIM NE REAGUJE SAMO NA DOBIJANJE OČEKIVANE NAGRADE
-ako je dobijena nagrada NEOČEKIVANA-pojačana aktivnost nacc
-ako očekivana nagrada izostane-pad u aktivnosti
-NACC OSETLJIV NA RAZLIKU IZMEĐU OČEKIVANOG I DOBIJENOG
Šta je greška predviđanja nagrade?
Nacc kodira i ovo.
Označava situacije u kojima očekivana nagrada izostane ili se neočekivana pojavi.
Objasni specijalizaciju u okviru strijatuma
specijalizacija postoji s obzirom na povezivanje stimulusa i akcija sa njihovim ishodima
DORZALNI STRIJATUM-zadužen za pokretanje instumentalnih odgovora(akcija čiji je cilj dobijanje nagrade)
-VENTRALNI STRIJATUM-povezivanje akcija sa njihovim ishodima-PREDVIĐANJE NAGRADE
-INSTRUMENTALNO VS KLASICNO USLOVLJAVANJE
Istraživanje sa napitkom (senzorne vs kulturalne info)
slepo konzumiranje omiljenog pića-aktivnost u VMPFC
-ako se zna marka-hipokampus, DLPFC i medjumozak
-dva odvojena sistema za vrednovanje nagrada
Trenutne vs odložene nagrade nalaz
odvojen sistem za tipa 10 evra odmah ili 50e za mesec dana
-trenutna nagrada: veća aktivnost u oblasti limbičkog sistema koji je povezan sa dopaminergičkim sistemima međumozga
-odložena nagrada: LPFC I Posteriorni PARIJETALNI korteks
-donošenje odluke o odlaganju zahteva aktivaciju zona koje su zadužene za izvršne funkcije, odnosno za prevazilaženje automatskog sistema rada
očekivana nagrada vs rizik
očekivana korisnost=iznos*verovatnoća dobijanja
Emocionalno vs. analitičko odlučivanje
eksp sa parama kockanje
NAČIN NA KOJI JE ISHOD FORMULISAN
-razlog za ovo tendencija ljudi da se izbegne gubitak te su ljudi skloni da rizikuju da bi to postigli- PORAST U OBLASTI AMIGDALE
-obrnut obrazac ponašanja ACC
Šta je suđenje?
Proces razumevanja neke pojave
-naglasak se stavlja na tačnost postignutog razumevanja-u odnosu na to se donosi odluka
Šta je zanemarivanje osnovne stope? Šta kaže FMRI
beleži se u zadacima u kojima se ispitanicima prvo saopšti info o brojčanoj strukturi ispitanika, a zatim opis jedne osobe pri čemu taj opis predstavlja stereotipni opis predstavnika
-ispitanici odg prema stereotipu a ne broju
-fmri: kad ispitanici odg tačno-aktivacija i u ACC i desnom LPFC
-netačan odg-nema aktivacije LPFC ali ima ACC
-greška zanemarivanja osnovne stope nastaje kad ljudi ne mogu da inhibiraju tendenciju da odgovore na osnovu stereotipa
Kako se razlikuje moždana aktivacija kad je u pitanju moralno zasućen sadržaj? FMRI?
-moralne situacije koje zahtevaju veće lično učestvovanje i one koje ne toliko
-neutralna i dve moralne dileme: dilema tramvaja i pešačkog mosta
-u poređenju sa ličnim moralnim, u slučaju neutralnih i bezličnih povećana aktivnost DLPFC i u parijetalnom korteksu(rešavanje problema)
-u poređenju sa neutralnim i bezličnim u slučaju ličnih moralnih …
