Brainscape's Knowledge GenomeTM

Browse over 1 million classes created by top students, professors, publishers, and experts.


See full index

Psihologija individualnih razlika > Izvršne funkcije > Flashcards

Izvršne funkcije Flashcards

1
Q

Šta su izvršne funkcije?

A

Kompleksni procesi pomoću kojih pojedinac optimizuje svoje ponašanje u situacijama koje zahtevaju ISTOVREMENO odvijanje brojnih kognitivnih procesa. To su funkcije pomoću kojih se koordiniše rad nekoliko kognitivnih procesa da bi se rešila NOVA situacija što nije moguće uz pomoć AUTOMATSKIH PROCESA ILI PLANA IZ DM

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

Kako još autori definišu IF?

A

Kao koordinator kognitivnih funkcija u skladu sa određenim ciljem(dirigent u orkestru)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

U čemu se sastoji evolutivna prednost organizma koji ima IF?

A

Može da prevaziđe ograničenja funkcionisanja zasnovana na AUTOMATSKIM REAKCIJAMA. (situacije u koljima je potrebno da se izmeni plan akcije, zaustavi započeta aktivnost, nadgledaju posledice akcija…)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

Koji procesi spadaju u izvršne funkcije?

A

Planiranje, izbor adekvatnog ponašanja, započinjanje akcije, inhibicija, smena ponašanja, nadgledanje, RADNA MEMORIJA, donošenje odluka, suđenje, zaključivanje, rešavanje problema

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

Šta se dovodi u vezu sa IF, koji delovi mozga?

A

Prefrontalni režnjevi, PFC aktivan u slučaju učenja i izvođenja isključivo složenih ponašanja a ta aktivacija nestaje kad ponašanje postane AUTOMATIZOVANO

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

Koje uslove PFC ispunjava koji se smatraju preduslovima za kontrolisanje ostalim procesima?

A

1.neuroni u ovoj oblasti mogu da održe svoju aktivnost koja je otporna na ometanja
2. ovoj oblasti streme informacije iz različitih modaliteta što omogućava integraciju
3.povratnim vezama je povezan sa velikim brojem zona
4. ispoljava plasticitet (mogućnost adaptacije)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

Pored prefrontalnih režnjeva, šta se još dovodi u vezu sa kontrolnim procesima?

A

parijetalni korteks, subkortikalne strukture (bazalne ganglije, talamus, međumozak)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

Pitanje funkcionalne specijalizacije zona PFC? Šta kažu istraživači?

A

-neki da se jedinstveni obrazac aktivacije zona PFC javlja u svakom od kontrolnih procesa ili da postoji specijalizacija zona PFC za pojedinačne konrolne funkcije NIJE MOGUĆE MAPIRATI AKTIVACIJU JEDNA ZONA-JEDNA FUNKCIJA

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

Koji sve modeli IF postoje?

A

-model nadzornog sistema pažnje SAS
-model Goldman-Rakič
-Petridisov model
-integrativni model Milera i Koena
-Bedlijev model RM

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

SAS model objasni

A

LOCIRAN U PREFRONTALNIM REŽNJEVIMA OBE HEMISFERE
-skupovi zadataka i ponašanja (šeme) i mehanizmi pomoću kojih se aktivira određena šema
-stimulus aktivira određenu šemu koja može da se primeni u nekoj situaciji.
-u slučaju poznatih situacija šeme nižeg reda a za nove mehanizmi višeg reda SAS-on upravlja mehanizmima nižeg reda i omogućava stvaranje novih šema.
TRI KORAKA: izbor, implementacija, nadgledanje
NIJE JEDINSTVEN SISTEM VEM PODELJEN NA PODSISTEME,

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

Model Goldman-Rakić objasni

A

-nastao na osnovu zapažanja da neuroni u dorzolateralnom PFC majmuna bivaju aktivni SAMO KAD JE POTREBNO DRŽATI NA UMU neku info, tj u toku perioda u kom se čeka sa davanjem odgovora
-u ovoj zoni se nalaze neuroni koji učestvuju u mehanizmu kojim se info održava aktivnom za potrebe nekog zadatka
-podela zasnovana NA SADRŽAJU na koji se funkcije primenjuju:
1. VENTRALNI DEO specijalizovan za objekte
2. DORZALNI za prostorne odnose

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

Razlika između SAS modela i modela Goldman-Rakić

A

-podela zasnovana NA SADRŽAJU na koji se funkcije primenjuju:
1. VENTRALNI DEO specijalizovan za objekte
2. DORZALNI za prostorne odnose
-u obradi sadržaja učestvuju ISTI procesi

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

Petridisov moldel objasni (nedovršeno)

A

-pretpostavlja dvostruku hijerarhiju u organizaciji IF:
-s obzirom na VRSTU procesa na kojoj se zasnivaju
……DODATI
-IF čini veći broj različitih procesa

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

Šta je prospektivna memorija

A

Da se u dDM upiše info o tome da u prisustvu nekog stimulusa treba da se izvede neko ponašanje (ako pada kiša zatvoriću prozor)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

Dorzolateralni prefrontalni sindrom

A

povreda DORZOLATERALNOG PFC
-oštećenje sposobnosti da se započne ponašanje, ili da se započeto ponašanje zameni nekim drugim
MOTOR,NE AKCIJE ali i planiranje i akcije izvedene na mentalnom planu
SIMPTOMI: apatija, ne ispoljavaju brigu u vezi simptoma, abulija, spori pokreti lako ih je ometati, teškoće u održavanju pažnje (ne mogu da se plaze tokom 20 sekundi)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

Sindrom frontalne dezinhibicije

A

povreda VENTROMEDIJALNOG PFC
-nemogućnost inhibicije socijalno nepoželjnog ponašanja
-pacijenti euforični, stalno u pokretu, ali bez cilja
-neprijatne situacije, loš humor…
-NESVESNI SVOG PONAŠANJA-stečena sociopatija (ALI MOGU DA OSETE KAJANJE)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

Šta je sindrom zavisnosti od okoline

A

kod osobe sa povredom ventromedijalnog dela
-nemogućnost inhibicije direktnih reakcija na stimulus iz sredine
IMITACIJA I UPOTREBA

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q

Sindrom povrede anteriornog cingulatnog PFC

A

podseća na dorzolateralni sindrom
-odsustvo motorne aktivnosti prisutno u većoj meri i prisutne su poteškoće u nadgledanju ponašanja i ispravljanju grešaka

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
19
Q

Koji su to kontrolni procesi koji se ispituju nizom različitih eksperimentalnih paradigmi?

A

planiranje, izbor, započinjanje, inhibicija ponašanja i nadgledanje izvođenja

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
20
Q

Koje dve komponente poseduje upravljanje kognitivnim funkcijama radi postizanja cilja? Delovi mozga?

A

1.regulativnu-aktivacija i implementacija IF i modifikacija ponašanja (planiranje, izbor, započinjanje inhibiranje)
-LATERALNI I ORBIFRONTALNI PFC
2.evaluativnu-nadgledanje izvođenja
-MEDIJALNI PFC

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
21
Q

Koje sve kontrolne sisteme imamo

A

-dorzilateralni
-ventromedijalni
-parijetalni
-cingulatni
-bazalno ganglijski

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
22
Q

Dorzolateralni kontrolni sistem

A

-izbor,započinjanje, smena i inhibicija ponašanja, planiranje, suđenje, zaključivanje, inteligencija

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
23
Q

Ventromedijalni kontrolni sistem

A

–orbifrontalni i medijalni frontalni girus
osetljiv na posledice akcija (nagradu i kaznu),značajan za poštovanje pravila, interagovanjem sa društvom…
-INHIBICIJA centralni značaj
-neuralna osnova DONOŠENJA ODLUKA

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
24
Q

Parijetalni kontrolni sistem

A

-parijetalni kontrolni režanj
-šalje komandne signale na osnovu kojih se vrši izbor akcija u dorzolateralnom PFC

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
25
Q

Cingulatni kontrolni sistem

A

-anteriorni cingulatni korteks
-nadgledanje izvođenja-nadgledanja posledice ponašanja i načinjenih grešaka detektovanje situacija u kojima je potrebno uključiti IF

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
26
Q

Bazalno-ganglijski sistem

A

-zadužen za formiranje veza između specifičnih stimulusa i specifičnih odgovora

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
27
Q

Šta je sposobnost simulacije (kod planiranja)

A

sposobnost formiranja mentalnih modela spoljašnje realnosti, oslanja se na sposobnost apstrakcije. Povreda prefrontalnog režnja dovodi do poremećaja ove sposobnosti

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
28
Q

Šta izgovaraju pacijenti koji imaju poremećaj simulacije?

A

npr ako im kažemo da izgovore sneg je crn neće moći
-BUKVALNO SHVATANJE ISKAZA (shvatanje poslovica)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
29
Q

Učemu se još manifestuje sposobnost simulacije i kojim zadatkom se testira?

A

-u vidu teškoća u planiranju
-Problem Londonske kule: raspored kugli (najmanji broj poteza za transformaciju)
-pacijenti sa lezijom anteriornog dela frontalnog režnja leve hemisfere više grešaka
-OVI NALAZI UKAZUJU NA OTEŽANO PLANIRANJE BUDUĆIH AKCIJA

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
30
Q

Aktivacija kog dela mozga je zabeležena kod zdravih pacijenata u problemu Londonske kule?

A

leva hemisfera dorzolateralnog PFC
-stepen aktivacije veći kod onih ispitanika koji su prijavili da im je zadatak bio težakAk

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
31
Q

Aktivacija u zadacima sa vremenskim uređivanjem događaja?

A

dorzolateralni PFC i anteriorni cingulatni korteks

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
32
Q

Šta je jedan od prvih korala prilikom započinjanja nekog ponašanja?

A

IZBOR ADEKVATNE AKCIJE

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
33
Q

Koja dva sistema učestvuju prilikom izbora ponašanja?

A

-emocije (tj stanja koja su izazivale nagrade i kazne i koje su pratile datu akciju ranije) VENTROMEDIJALNI PFC
-može biti vođen mentalnim reprezentacijama, pravilima zadataka, ciljevima DORZOLATERALNI PFC

34
Q

Šta su otkrile studije sa primenom tehnike neuroodslikavanja kad je u pitanju izbor i započinjanje ponašanja?

A

velika uloga DLPFC i posteriornog PFC

35
Q

Kada je aktivan anteriorni srednji frontalni firus a kada inferiorni frontalni spoj?

A
  1. kada je potrebno da se započne ili smeni ponašanje i u slučaju kada se zna UNAPRED da treba da se inhibira ponašanje
    2.mapiranje između stimulusa znaka i zadatka koji najavljuje
36
Q

Aktivacija posteriornog parijetalnog korteksta u zadatku izbora i započinjanja ponašanja i šta kažu istraživanja sa primenom FMRI

A

-kodiranje ciljeva i namera
istraživanja kažu da je ovaj režanj aktivan u situaciji u kojoj ispitanici treba da pripreme i drže na raspolaganju čitav skup mogućih ponašanja

37
Q

AKTIVACIJA PONAŠANJA SARADNJA IZMRĐU PPC I DLPFC OBJASNI

A

PPC- uskladištene asocijacije između stimulusa i odgovora i aktivira se skup potencijalnih akcija
DLPFC- iz aktiviranog skupa se vrši izbor

38
Q

Šta se dešava kada ponašanje mora da bude u skladu sa određenim pravilima?

A

VENTROLATERALNI PFC u sticanju pravila izvlačenju iz DM i održavanju reprezentacije pravila tokom nekog zadatka
-kroz interakciju sa VLPFC, DLPFC prima info o pravilu i na osnovu toga bira akciju

39
Q

Koji komplementaran proces je potreban kada je u izbor/započinjanje ponašanja?

A

Inhibicija, odnosno supresija irelevantnih informacija ili ponašanja

40
Q

Navedi tri forme inhibicije

A

-obuzdavanje izazvanih ponašanja
-sprečavanje irelevantnih informacija da ometaju ostale procese
-otklanjanje irelevantnih informacija iz radne memorije

41
Q

Hejlinški test dovršavanja rečenica (inhibicija)

A

-osobe sa oštećenim DLPFC teškoće prilikom rešavanja
-ispitaniku se saopštava rečenica u kojoj nedostaje poslednja reč: prvo da se dovrši rečenica a drugo da se dovrši tako da bude besmislena(iniciranje i inhibicija tačnih odgovora)

42
Q

Koji deo mozga se aktivira kod zdravih ispitanika u zadatku Hejlinški test dovršavanja rečenica?

A

LEVI dorzolateralni korteks

43
Q

Kojim zadacima se ispituje inhibicija unapred pripremljenog odgovora opiši

A

-kreni/miruj zadatak(go/no go)
-zadatak sa zaustavljajućim signalom (što brže sprečiti ili što brže reagovati na signal za akciju)

44
Q

U čemu je razlika između kreni/miruj i zadatka sa zaustavljajućim signalom?

A

Razlikuju se s obzirom na način na koji se PRIKAZUJU stimulusi koji označavaju odsustvo odgovora. U slučaju kreni/miruj signali za mirovanje se pojavljuju naizmenično sa signalima za zadavanje odgovora a u slučaju zadatka sa zaustavljajućim signalom kreni signali se pojavljuju na svakom novom ekranu aki su u samo nekim slučajevima praćeni stop signalima

45
Q

Šta se koristi kao bihejvioralni pokazatelj otežavajućeg dejstva inhibicije odgovora (u go no go zadatku i sa zaustavljajućim zadatkom)

A

-procenat greške
-a u drugom zadatlu stop signal reaction time-variranje intervala između dve vrste stimulusa-što je interval duži ispitanicima je teže da zaustave odgovor

46
Q

Šta su pokazala ispitivanja vremena zaustavljanja pripremljenog odgovora kod ispitanika sa lezijom? koji deo mozga igra ulogu? i koji još delovi igraju ulogu?

A

Ventrolateralni PFC desne hemisfere
-takođe stepen aktivacije u ovoj zoni korelira sa brzinom zaustavljanja pripremljenog odgovora
-pre suplementarna motorna zona i regije bazalnih ganglija

47
Q

Kako se vrši zaustavljanje pripremljenog odgovora step by step?

A

VLPFC u desnoj hemisferi šalje signal u subtalamičko jedro-ono aktivira globus palidus koji blokira pripremljenu naredbu tako što inhibira talamus a preko njega i primarni motorni korteks.

48
Q

Za šta nam služi DLPFC u zadacima koji uključuju zaustavljanje odgovora?

A

-u situacijama u kojima se ispitanik PRIPREMA da se suzdrži od davanja odgovora (ako je najavljeno)

49
Q

Koji zadatak koristimo kada hoćemo da testiramo smenu zadatka tj. aktivnosti? Kako se naziva upornost u ponašanju?

A

Viskonsin test sortiranja karata. Pacijenti sa oštećenim PFC nastavljaju da primenjuju staro pravilo.
PERSEVERACIJA

50
Q

Šta je pokazala primena FMRI tehnike u Viskonsin testu sortiranja pravila?

A

Kod ispitanika sa neoštećenim mozgom aktivira se DLPFC i mreža koju čine VLPFC bazalne ganglije i talamus (frontostrijalna mreža aktivna i kod Viskonsin zadatka sortiranja reči)

51
Q

Šta je pokazao zadatak sa rontostrijaln om mrežom kod Viskonsin zadatka sortiranja reči?

A

zabeležene aktivacije ne zavise od modaliteta u kojem se manipuliše informacijama VEĆ OD SPEFICIČNIH IF ČIJU PRIMENU ZADATAK ZAHTEVA

52
Q

Šta je pokazala meta analiza za Viskonsin zadatak?

A

aktivacija fronto-parijetalne mreže i anteriornog cingulatnog korteksa

53
Q

Koja 3 zadatka se još koriste za ispitivanje smene ponašanja?

A

-zadatak sa smenom ZAHTEVA
-zadatak sa smenom MENTALNOG USMERENJA
-zadatak sa smenom PAŽNJE

54
Q

Zadatak sa smenom zahteva? standardna mera?

A

daju se dva zadatka i uče se odvojeno, pa se zadaci prikazuju naizmenično
-standardna mera GUBITAK USLED SMENE: produženje vremena reakcije i porast verovatnoće greške kad se zadatak promeni

55
Q

FMRI šta je otkrilo kad je u pitanju zadataj sa smenom zahteva?

A

aktivacija fronto-parijetalne mreže (DLPFC,VLPFC, frontopolarni korteks i PPC-posteriorni parijentalni korteks)

56
Q

Navedi tri grupe zadataka sa smenom ZAHTEVA i objasni svaki

A

-sa smenom perceptivnih karakteristika
-sa smenom odgovora
-sa smenom konteksta
1. da bi dali tačan odg ispitanici moraju da menjaju perceptivnu karakteristiku na koju obraćaju pažnju (prebacivanje pažnje sa npr oblika na boju)
2.menjaju mapiranje između stimulusa i odgovora pri čemu se mapiranje uvek najavljuje nekim znakom (levi taster L desni D pa obrnuto i prvo mapiranje se najavljuje sa crvenim a drugo sa zelenim znakom)
3.smenjuju se složena pravila tj kognitivno usmerenje. Viskonsin test sortiranja karata

57
Q

Šta je pokazala metaanaliza kod zadataka sa smenom zahteva

A

aktivacija zona bez obzira na kategoriju zadataka sa smenom i zone koje su aktivne samo u određenoj kategoriji zadatka
-INFERIORNI FRONTALNI SPOJ I POSTERIORNI PARIJETALNI KORTEKS U SVIM ZADACIMA
-DORZALNI DELOVI PREMOTORNOG KORTEKSA samo u zadacima sa smenom perceptivnih karakteristika
-FRONTOPOLARNI korteks samo u zadacima sa smenom korteksa
-DLPFC zadaci sa smenom odgovora i konteksta

58
Q

Kakvu ulogu u smeni zadataka imaju bazalne ganglije?

A

-zadatak sa bojama i oblicima
-u oblasti lateralnog PFC povišena aktivacija u slučaju promene objekta i pravila
-u oblasti ventralnog strijatuma povišena aktivacija samo u situacijama u kojima se desila promena objekta a ne pravila
HIJERARHIJSKA ORGANIZACIJA U FRONTO-STRIJALNOM SISTEMU (ventralni strijatum evolutivno starija struktura-asocijacije nižeg reda )

59
Q

Koji deo mozga je zadužen za za pokretanje, odnosno obustavljanje dejstva kontrolnih procesa? Šta kažu studije nauroodslikavanja?

A

Anteriorni cingulatni korteks NAROČITO DORZALNI DEO
-povišene aktivnosti kada se dogodi neuspeh ili nepoželjan ishod

60
Q

Šta je greškom izazvani negativni potencijal?

A

To je kod nadgledanja grešaka- EEG tehnika je otkrila postojanje negativnog potencijala koje ima poreklo u oblasti dorz ACK koji se javlja nakon što ispitanik da pogrešan odgovor ili gleda nekog ko daje pogrešan odgovor

61
Q

Za razliku od zdravih, kakav he ERN kod ispitanika sa oštećenim mozgom, šta je pokazao FMRI

A

znatno umanjen(isti kao i za tačan odgovor)-kod ispitanika sa oštećenjem lateralnog PFC
-porast aktivacije ACC kod zdravih dok su pravili greške u zadatku sa prisilnim izborom

62
Q

Nadgledanje ishoda, FMRI nalazi

A

-ACC ključna uloga u poređenju očekivanih ishoda i onih do kojih je dovelo dato ponašanje
NAROČITO VAŽNI NEPOŽELJNI ISHODI

63
Q

Ispitivanja kod primata

A

-postoje ćelije osetljive na POČINJENU GREŠKU
-ćelije osetljive na OČEKIVANJE I DOBIJANJE NAGRADE, ODNOSNO DOBIJANJE NEOČEKIVANE NAGRADE, IZOSTANAK OČEKIVANE NAGRADE I NEOČEKIVANO SMANJENJE NAGRADE
-FMRI: ACC osetljiva na promene u OČEKIVANOJ nagradi bez obzira da li se radi o novcu ili nekoj povratnoj info

64
Q

Kad se aktivira nadgledanje konflikta između odgovora, šta kaže FMRI

A

Kad zadatak istovremeno aktivira više od jedne tendencije za davanje odgovora
-ACC aktivan u situacijama kad ispitanici između većeg broja potencijalnih odg odabiru tačan(ACC kodira signal i kad damo netačan odgovor koji dovodi do gubitka nagrade i tamo gde postoji neizvesnost jer pojačava mogućnost da ne dobijemo nagradu-potreba da se modifikuje ponašanje)

65
Q

Funkcionalna povezanost ACC I LPFC (gde se šalje signal o modifikaciji ponašanja iz ACC?) Strupov zadatak?

A

FMRI-aktivacija ACC veća kod nekongruentnih stimulusa
acc detektuje potrebu za modifikacijom i šalje je u zonu koja može da izazpve tu promenu
-postoji i uloga ACC u POKRETANJU ostalih sistema

66
Q

Opiši komunikaciju između ACC i DLPFC leve hemisfere

A

-komunikacija je U OBRNUTOM smeru, u kojoj je aktivacija dorzalnog ACC u funkciji predhodeće aktivacije levog DLPFC
-dorzalni ACC imao je uticaja u Strupovom zadatku samo onda u kojima je prethodeća aktivnost levog DLPFC BILA NISKA-kontrolna uloga levog DLPFC i kompenzatorna uloga dorzalnog ACC

67
Q

Da li postoji neuralni kod kojim je reprezentovana nagrada ili kazna koja je povezana sa ishodom neke odluke?

A

Mehanizam preko kojeg deluje nagrada neodvojiv je od dejstva NEUROTRANSMITERA DOPAMINA kao i struktura u međumozgu u kojima se nalaze dopaminergični neuroni (supstancija nigra i tegmentalna oblast)

68
Q

Kako je supstancija nigra povezana sa ostalim strukturama i kako tegmentalna oblast? Šta kažu istraživanja na ljudima i životinjama kada je ova mreža u pitanju?

A

Ona pruža projekcije ka bazalnim ganglijama a tegmentalna oblast je povezana sa frontalnim režnjem i NUKLEUSOM AKUMBENSOM amigdalama i hipokampusom
-istraživanja kažu aktivnost može da se dovede u vezu sa nagradama koje prate stimuluse i akcije

69
Q

Kako je ovaj sistem razdvojiv na dva podsistema i koja su to?

A

-podsistem čija je aktivnost neodvojiva OD INFORMACIJE O OČEKIVANJU NAGRADE (NUKLEUS AKUMBENS)
-podsistem čija je aktivnost u direktnoj vezi SA DOBIJANJEM ILI IZOSTANKOM NAGRADE. (VENTROMEDIJALNI PFC)

70
Q

Šta je od presudnog značaja za aktivnost NAcc?

A

informacija o tome da li je nagrada očekivana u datoj situaciji. Aktivnost nacc stoji u neraskidivoj vezi sa predviđanjem očekivane nagrade. ako je nagrada očekivana aktivnost nacc javlja se u trenutku pojave znaka. MEĐUTIM NE REAGUJE SAMO NA DOBIJANJE OČEKIVANE NAGRADE
-ako je dobijena nagrada NEOČEKIVANA-pojačana aktivnost nacc
-ako očekivana nagrada izostane-pad u aktivnosti
-NACC OSETLJIV NA RAZLIKU IZMEĐU OČEKIVANOG I DOBIJENOG

71
Q

Šta je greška predviđanja nagrade?

A

Nacc kodira i ovo.
Označava situacije u kojima očekivana nagrada izostane ili se neočekivana pojavi.

72
Q

Objasni specijalizaciju u okviru strijatuma

A

specijalizacija postoji s obzirom na povezivanje stimulusa i akcija sa njihovim ishodima
DORZALNI STRIJATUM-zadužen za pokretanje instumentalnih odgovora(akcija čiji je cilj dobijanje nagrade)
-VENTRALNI STRIJATUM-povezivanje akcija sa njihovim ishodima-PREDVIĐANJE NAGRADE
-INSTRUMENTALNO VS KLASICNO USLOVLJAVANJE

73
Q

Istraživanje sa napitkom (senzorne vs kulturalne info)

A

slepo konzumiranje omiljenog pića-aktivnost u VMPFC
-ako se zna marka-hipokampus, DLPFC i medjumozak
-dva odvojena sistema za vrednovanje nagrada

74
Q

Trenutne vs odložene nagrade nalaz

A

odvojen sistem za tipa 10 evra odmah ili 50e za mesec dana
-trenutna nagrada: veća aktivnost u oblasti limbičkog sistema koji je povezan sa dopaminergičkim sistemima međumozga
-odložena nagrada: LPFC I Posteriorni PARIJETALNI korteks
-donošenje odluke o odlaganju zahteva aktivaciju zona koje su zadužene za izvršne funkcije, odnosno za prevazilaženje automatskog sistema rada

75
Q

očekivana nagrada vs rizik

A

očekivana korisnost=iznos*verovatnoća dobijanja

76
Q

Emocionalno vs. analitičko odlučivanje

A

eksp sa parama kockanje
NAČIN NA KOJI JE ISHOD FORMULISAN
-razlog za ovo tendencija ljudi da se izbegne gubitak te su ljudi skloni da rizikuju da bi to postigli- PORAST U OBLASTI AMIGDALE
-obrnut obrazac ponašanja ACC

77
Q

Šta je suđenje?

A

Proces razumevanja neke pojave
-naglasak se stavlja na tačnost postignutog razumevanja-u odnosu na to se donosi odluka

78
Q

Šta je zanemarivanje osnovne stope? Šta kaže FMRI

A

beleži se u zadacima u kojima se ispitanicima prvo saopšti info o brojčanoj strukturi ispitanika, a zatim opis jedne osobe pri čemu taj opis predstavlja stereotipni opis predstavnika
-ispitanici odg prema stereotipu a ne broju
-fmri: kad ispitanici odg tačno-aktivacija i u ACC i desnom LPFC
-netačan odg-nema aktivacije LPFC ali ima ACC
-greška zanemarivanja osnovne stope nastaje kad ljudi ne mogu da inhibiraju tendenciju da odgovore na osnovu stereotipa

79
Q

Kako se razlikuje moždana aktivacija kad je u pitanju moralno zasućen sadržaj? FMRI?

A

-moralne situacije koje zahtevaju veće lično učestvovanje i one koje ne toliko
-neutralna i dve moralne dileme: dilema tramvaja i pešačkog mosta
-u poređenju sa ličnim moralnim, u slučaju neutralnih i bezličnih povećana aktivnost DLPFC i u parijetalnom korteksu(rešavanje problema)
-u poređenju sa neutralnim i bezličnim u slučaju ličnih moralnih …

80
Q
A

Psihologija individualnih razlika (5 decks)

Brainscape helps you reach your goals faster, through stronger study habits.
© 2024 Bold Learning Solutions. Terms and Conditions