HOS - zenski polni sistem Flashcards
Komponente ženskog polnog sistema
Unutrašnji polni organi – ovarijumi, ovidukti, uterus, vagina;
spoljašnji polni organi - labia majora et minora, klitoris, vestibulum vagine.
mlečne žlezde
placenta
Mlečne žlezde
Mlečne žlezde su modifikovane znojne žlezde prilagođene sintezi i lučenju mleka kojim se kod sisara obezbeđuje ishrana novoođenčeta i odojčeta.
Placenta
Placenta je privremeni organ koji se formira tokom trudnoće i služi za uspostavljanje metaboličke komunikacije između majke i ploda tokom fetalnog perioda, kao i za sintezu nekih hormona potrebnih za održavanje trudnoće.
Promene tokom menstrualnog ciklusa i trudnoće
Unutrašnji polni organi i mlečne žlezde podležu cikličnim promenama pod uticajem ženskih polnih hormona, od perioda puberteta i ulaska u polnu zrelost do menopauze.
Ovarijum
Parni organi koji funkcionišu kao mesta odvijanja gametogeneze i steroidogeneze.
Estrogeni
Estrogeni: rast i sazrevanje spoljašnjih i unutrašnjih polnih organa
razviće sekundarnih polnih karakteristika
Progesteron
Progesteron: priprema uterusa i mlečnih žlezda za trudnoću
Položaj ovarijuma
Ovarijum je mezovarijumom (naborom peritoneuma) prikačen za zadnju površinu tzv. širokog ligamenta. Pored toga, posebnim ligamentima prikačen je za zid pelvisa i za uterus.
Gradja ovarijuma
Histološki organizovan u korteks i medulu. Granica između korteksa i medule je neupadljiva.
Na površini ovarijuma nalazi se germinativni epitel koji je u kontinuitetu sa mezotelom mezovarijuma.
Ispod germinativnog epitela, a iznad korteksa je tunica albuginea, gusto vezivno tkivo.
Korteks sadrži folikule i stromu (vezivno tkivo), a medula se sastoji od rastresitog veziva i sadrži krvne i limfne sudove i nerve.
Površina ovarijuma
germinativni epitel – kockasti / pločasti epitel tunica albuginea (ispod germinativnog epitela) – sloj gustog vezivnog tkiva
Korteks ovarijuma
vezivno-tkivna stroma
parenhim – folikuli u različitim stadijumima razvoja, corpus luteum, corpus albicans, folikuli u atreziji
U površinskoj zoni korteksa naročito su brojni primordijalni folikuli.
U stromi korteksa ima i pojedinačnih glatkih mišićnih ćelija.
Stupnjevi razvoja folikula
primordijalni folikul, rastući folikul (primarni i sekundarni), Grafov folikul, corpus luteum corpus albicans folikul u atreziji
Kako se završavaju ciklične promene folikula
Završavanje ciklusa sazrevanjem najčešće jedne primarne oocite i atrezijom ostalih koje su bile podstaknute na razvoj u tom istom ciklusu.
Primordijalni folikul
- Nalazi se u stromi korteksa, odmah ispod tunica albuginea
- dimenzije oocite ~ 30 μm, jokružena je ednim slojem pločastih folikularnih ćelija na čijoj spoljašnjoj površini se nalazi lamina
- euhromatski nukleus, više nukleolusa
- Balbijanijevo telo se sastoji od grupisanih sintetskih organela - Goldžijev aparat, EPR, mitohondrije, lizozomi, prstenaste lamele - i različitih makromolekula.
- prstenaste lamele
- brojne vezikule i male sferične mitohondrije.
Unilamelarni primarni folikul
Razvojne promene oocite
promena oblika folikularnih ćelija
pojava zona pellucida - GAG i PG
stratifikacija zida folikula
Objasnjenje: Razvojne promene obuhvataju promene oocite, folikularnih ćelija i ćelija strome oko folikula.
Kada oocita u primordijalnom folikulu počne da raste i folikularne ćelije od pločastih postanu kockaste – to znači da je primordijalni folikul prešao u fazu primarnog folikula, i to unilamelarnog primarnog folikula.
Oocita počinje da sintetiše materijal zona pellucida (proteoglikani i glikozaminoglikani) koji se deponuje u prostoru između nje i folikularnih ćelija.
Multilamelarni primarni folikul
Stroma oko folikula počinje da se diferencira prvo u theca folliculi
zatim u theca interna – formiraju prekursore estrogena,unutrašnji vaskularizovani sloj kockastih ćelija sa ultrastrukturnim osobinama steroidogenih ćelija (sa granuloza ćelijama formiraju estrogen)
theca externa - elementi vezivnog tkiva organizovane oko folikula i sadrži fibroblaste, glatke mišićne ćelije i kolagena vlakna
između granuloza ćelija razvijaju se pukotinaste veze, ali nema okluzivnih spojeva koji bi stvorili krvno-tkivnu barijeru sličnu onoj u testisu.
Promena u multilamelarni primarni folikul
Oocita se reorganizuje, raste, raspoređuju se elementi Balbijanijevog tela, povećava se količina sintetskih organela i broj mitohondrija, pojavljuju se kortikalne granule. Folikularne ćelije od kockastih postepeno postaju cilindrične, umnožavaju se i formiraju višeslojni omotač folikula. Folikul na ovom stupnju naziva se multilamelarni primarni folikul. Folikularne ćelije se nazivaju granuloza ćelije, a čitav omotač koji se od njih sastoji je granuloza-sloj (sloj granuloza ćelija). Kroz zona pellucida formiraju se interdigitacije između oocite i unutrašnjih granuloza ćelija, bez uspostavljanja kontinuiteta citoplazme.
Sekundarni folikul
- folikularna tečnost - koju sintetišu granuloza ćelije i koja sadrži glikozaminoglikane, hijaluronsku kiselinu, faktore rasta, proteoglikane, steroide itd. (liquor folliculi)
- 6-12 slojeva granulosa ćelija
- antrum - veće šupljinenastale kada količina ove tečnosti raste, prostori se međusobno spajaju, a granuloza ćelije se premeštaju na obod
- formira se cumulus oophorus - malo uzdignuće, „peteljčica“
- corona radiata - Granuloza ćelije oko oocite formiraju omotač oko oocite, neposredno uz zona pellucida
- oocita više ne raste (125 μm) - Na ovom stupnju oocita je dostigla svoju konačnu veličinu i dalji rast folikula odvija se na račun povećanja antruma.
Grafov folikul
- veličina folikula je +10 mm
- str. granulosum se stanjuje
- t. interna i granulosa ćelije zajedno sintetišu estrogene
- završava se prva mejotička deoba i sekundarna oocita ovulira
Neposredno pred ovulaciju, oocita završava prvu mejotičku deobu, ulazi u mejozu II i zaustavlja se u metafazi II. Druga mejotička deoba će se završiti samo ako dođe do kontakta sa spermatozoidom (kod sisara).
Ovulacija
Ovulacija podrazumeva „prskanje“ površine ovarijuma i izbacivanje oocite spremne za oplođenje (jajna ćelija) pod delovanjem pritiska folikularne tečnosti, kontrakcije glatkih mišićnih ćelija oko folikula, slabljenja veza između granuloza ćelija, i slabljenja zida ovarijuma na mestu iznad Grafovog folikula zbog smanjenog protoka krvi
Corpus luteum
- Nastaje diferenciranjem granuloza ćelija i ćelija teka
interna - postaju granuloza-luteinske ćelije, odnosno
teka-luteinske ćelije - Zidovi folikula kolabiraju
- Prvo se formira corpus hemorrhagicum - javlja se minimalno krvarenje
- corpus luteum - privremena endokrina žlezda
- Šupljinu folikula naseljava vezivno tkivo
Granuloza-luteinske ćelije i teka-luteinske ćelije
Granuloza luteinske ćelije
~ 30 μm
u centru corpus luteum
Teka luteinske ćelije
~ 15 μm
tamnije se boje
locirane periferno
Odlike steroidogenih ćelija
Porast vaskularizacije. Sinteza progesterona i estrogena – priprema uterusa za implantaciju embriona pravo i lažno žuto telo
Corpus albicans
Nastaje posle autolize ćelija lažnog žutog tela
Nestaje postepeno tokom nekoliko meseci
Sastoji se od gustog neorganizovanog vezivnog tkiva
