HOS - digestivni sistem 2

Question 1

Žlezde digestivnog trakta

Answer 1

Velike pljuvačne žlezde su u usnoj šupljini ili u njenoj blizini i sekretorni proizvod preko izvodnih kanala oslobađaju na površinu mukoze. U posteriornom delu usne šupljine, nepcu, zadnjem delu jezika i u oblasti farinksa nalaze se elementi limfoidnog tkiva. Dve velike žlezde, jetra (sa žučnom kesicom i sistemom žučnih kanala) i pankreas, komponente su digestivnog sistema smeštene u trbušnoj duplji.

Question 2

Epitel usne šupljine i farinksa

Answer 2

• višeslojni pločasti keratinizovani epitel (bez str. lucidum) i
• višeslojni pločasti parakeratinizovani epitel (gingiva,tvrdo nepce)
• višeslojni pločasti nekeratinizovani epitel
  str. basale
  str. spinosum
  str. superficiale
• zubi
• pljuvačne žlezde
• jezik
• krajnici

Question 3

Jezik

Answer 3

Mišićni organ koji učestvuje u sitnjenju i mešanju hrane sa sekretom pluvačnih žlezdi; pomaže pri gutanju; učestvuje u govoru; sadrži receptore čula ukusa.
Spoljašnji mišići jezika služe za ostvarivanje veze sa podom usne šupljine, a unutrašnji mišići su postavljeni u sve tri ravni i omogućavaju izuzetno fine pokrete) Mišići jezika organizovani su u sve tri ravni pod uglom od 90º što omogućavaju izvođenje izuzetno finih pokreta u svim pravcima. Između snopova poprečno-prugastih mišićnih ćelija ima veziva i adipocita.

• mukoza - VPKE i lamina propria
• poprečno-prugasta muskulatura i vezivno tkivo
• papile - uzdignuća i nepravilnosti mukoze
  filiformne, fungiformne, folijatne i cirkumvalatne

Dorzalna površina jezika podeljena je u prednje dve trećine i zadnju trećinu, a granicu čini blago udubljenje u obliku obrnutog latiničnog slova V, označeno kao sulcus terminalis.
Dorzalna površina jezika prekrivena je višeslojnim pločastim keratinizovanim epitelom koji leži na lamina propria.

Question 4

Papile i čulne kvržice za ukus (gustativne)

Answer 4

Filiformne

• ne sadrže čulne kvržice
• najbrojnije
• mehanička uloga

Folijatne

• lateralne ivice jezika
• sadrže čulne kvržice
• serozne žlezde

Fungiformne

• sadrže čulne kvržice
• najbrojnije na vrhu jezika

Cirkumvalatna

• sadrže čulne kvržice
• 8-12 kom
• serozne žlezde

Question 5

Čulne kvržice

Answer 5

Nalaze se u fungiformnim, folijatnim i cirkumvalatnim papilama. Čulne (gustativne) kvržice su sačinjene od cilindričnih ćelija grupisanih u klastere približno loptastog oblika, koji zauzimaju čitavu visinu epitela. U vrhu gustativne kvržice nalazi se mali otvor - gustativna pora. U prostoru ispod pore (u vrhu gustativne kvržice) nalaze se vršni delovi čulnih ćelija koji stupaju u kontakt sa molekulima koji nose informaciju o ukusu. Tri tipa ćelija u gustativnim kvržicama: čulnim, potpornim i bazalnim, pri čemu postoji više tipova čulnih ćelija. Pojedinačne gustativne kvržice se sreću i u oblasti farinksa, epiglotisa ili mukoze usne šupljine. Ukusi koji se prepoznaju čulnim ćelijama gustativnih kvržica su kiselo, slano, gorko, slatko i „umami“.

Question 6

Pljuvačne žlezde

Answer 6

Postoje tri para velikih pljuvačnih žlezdi (parotidne, submandibularne i sublingvalne) i veliki broj malih pljuvačnih žlezdi.
Parotidna žlezda se nalazi ispod kože, ispred i ispod uva, submandibularna je ispod poda usne šupljine, a sublingvalna u podu usne šupljine.
Male pljuvačne žlezde su smeštene u submukozi i nemaju posebna imena već se označavaju prema mestu na kojem se nalaze (lingvalne, labijalne, bukalne, itd).

Question 7

Opšta histološka organizacija pljuvačne žlezde

Answer 7

Na površini se nalazi vezivno-tkivn kapsula od koje polaze septe koje žlezdu dele na lobuse i lobuluse. U septama se nalaze krvni sudovi i izvodni kanali. Na

Question 8

Salivon - strukturno-funkcionalna jedinica pljuvačne žlezde

Answer 8

Salivon - acinus (serozni, mukusni ili mešoviti)

        - interkalarni kanal
        - izbrazdani kanal

U mešovitom acinusu, serozne i mukusne ćelije postavljene su manje-više naizmenično.
Na površinu sekretornih ćelija acinusa, ali i uz bazu početnih delova sistema kanala, naležu mišićno-epitelne ćelije koje pomažu pri potiskivanju sekreta.

Question 9

Mukusne sekretne ćelije

Answer 9

• GA, mucinogene granule

- sinteza glikoproteina

Question 10

Serozne sekretne ćelije

Answer 10

• ribozomi, grEPR, GA, granule

- sinteza proteina

Question 11

Mioepitelna (mišićno-epitelna) ćelija

Answer 11

• žlezdani deo i početni delovi sistema kanala

Question 12

Interkalarni, izbrazdani i izvodni kanali višeg reda

Answer 12

Interkalarni kanali predstavljaju početni deo sistema kanala. Oivičeni su niskokockastim epitelom i njihovo prisustvo je naglašenije žlezdama kod kojih je izraženija sinteza serozne salive. Izbrazdani kanalići se nalaze unutar lobulusa i oivičeni su kockastim do cilindričnim epitelom. Membrana u bazi ćelije formira duboke uvrate u koje zalaze končaste vertikalno postavljene mitohondrije, što zajedno stvara, pod svetlosnim mikroskopom, utisak prisustva strijacija u bazi ćelija. Nukleusi su pomereni u srednji ili gornji deo ćelije. Ovaj opis odgovara ćelijama angažovanim u transportu tečnosti i elektrolita. I izbrazdani kanalići modifikuju sekret serozne prirode. Interlobulusni i interlobusni kanalići su izvodni kanalići višeg reda i oivičeni su različitim tipovima epitela koji se povišava kako se red veličine kanala povećava i na kraju prelazi u višeslojni pločasti epitel usne šupljine.

Question 13

Parotidna pljuvačna žlezda

Answer 13

Serozna žlezda. Sadrži duge tanke interkalarne kanale i upadljive izbrazdane kanale. Oko žlezde se nalazi dosta masnog tkiva, a kroz nju prolazi facijalni nerv.

Question 14

Submandibularna pljuvačna žlezda

Answer 14

• mešovita, pretežno serozna žlezda
• interkalarni kanali su manje zastupljeni
  nego kod parotidne žlezde

Question 15

Sublingvalna pljuvačna žlezda

Answer 15

• mešovita žlezda, kod ljudi pretežno mukusna
• interkalarni i izbrazdani kanali kratki i teško uočljivi
• tubularne i tubulo-acinusne mukusne sekretorne jedinice

Question 16

Male pljuvačne žlezde

Answer 16

• nemaju kapsulu
• ima ih nekoliko stotina
• svi delovi usta izuzev gingive i tvrdog nepca
• kratak izvodni kanal
• uglavnom mukusne

Question 17

Saliva - sastav i funkcija

Answer 17

Organski sastojci:

• proteini (amilaza, mucin, lizozim, sIgA, IgG, IgM…)
• glukoza
• urea
• urična kiselina
• kreatinin
• holesterol
• cAMP

Neorganski sastojci:

• natrijum
• kalijum
• kalcijum
• fosfat
• hlorid
• fluorid
• tiocijanati
• oko 1200 ml dnevno
• vlaženje oralne mukoze
• vlaženje suve hrane i olakšavanje gutanja
• rastvaranje komponente hrane koje će stimulisati receptore čula ukusa
• puferisanje sadržaja usne duplje (zahvaljujući bikarbonatnim jonima)
• razlaganje ugljenih hidrata (amilaza)
• kontrola bakterijske flore (lizozim)
• imunološka zaštita…

Question 18

Tubarijalne pljuvačne žlezde

Answer 18

Nedavno opisane velike pljuvačne žlezde koje se nalaze u oblasti nazofarinksa. Histološki su slične sublingvalnim žlezdama, nemaju kapsulu.

Question 19

Jetra

Answer 19

Najveća žlezda i najveći organ.
Smeštena je u gornjom desnom kvadrantu trbušne duplje i delom prelazi u gornji levi kvadrant, zaštićena je rebrima.
Na površini ima kapsulu koja se naziva Glisonova kapsula.
Anatomski je podeljena u 4 režnja – levi, desni, kvadratni i kaudatni.
Na visceralnoj površini jetre nalazi se žučna kesica.

Question 20

Funkcija jetre

Answer 20

1. Stvaranje proteina krvne plazme
   - albumini - održavanje osmotskog pritiska krvne plazme
   - lipoproteini - VLDL - transport triglicerida od jetre
   - LDL - transport holesterol-estara od jetre
   - HDL - transport holesterola ka jetri
   - glikoproteini uključeni u transport gvožđa
   - protrombin i fibrinogen
   - neimuni α- i β-globulini - održavanje osmotskog
   pritiska krvne plazme i transport
2. Skladištenje i konverzija vitamina A, D i K i gvožđa
3. Razgradnja lekova i toksina
4. Učešće u metabolizmu ugljenih hidrata, lipida i amino-kiselina
5. Proizvodnja žuči
6. Modifikacija strukture i funkcije nekih hormona

Question 21

Vaskularizacija jetre

Answer 21

• preko portne vene - oko 75% krvi (dovodi krv iz creva, želuca, slezine, pankreasa)
• 25% preko hepatične arterije - ogranak aorte
• meša sa krvlju koja dolazi preko vene porte, do hepatocita ne stiže potpuno oksigenisana krv

Question 22

Histološka organizacija – klasični jetrin režnjić

Answer 22

Histološka struktura jetre najlakše se opisuje preko klasičnog jetrinog režnjića. To su strukture u obliku šestostranih prizmi naslaganih jedna na drugu. U središtu prizme nalazi se centralna vena, a na uglovima su portne trijade. Od centralne vene se radijalno ka periferiji režnjića pružaju anastomozirajuće ploče hepatocita, debljine jednu ćeliju. Između hepatocita zalaze sinusoidi koji se ulivaju u centralnu venu.

Question 23

Portna trijada

Answer 23

ogranak hepatične arterije, ogranak portne vene, žučni kanalić
jedan ili više limfnih sudova
naziv „trijada“ isključuje limfni sud/sudove.
Iz centralne vene. krv odlazi u sublobulusnu venu i preko hepatične vene napušta jetru.

Question 24

Strukturne komponente jetre:

Answer 24

1. parenhim
2. vezivno-tkivna stroma
3. sinusoidni kapilari
4. perisinusoidni prostori (Disovi prostori

Question 25

Struktura jetre u odnosu na funkcionalne jedinice

Answer 25

strukturni elementi jetre su organizovani u funkcionalne jedinice:

a) klasičan jetrin režnjić,
b) portni režnjić,
c) jetrin acinus.

Question 26

Klasičan jetrin režnjić

Answer 26

• zasnovan na rasporedu ogranaka portne vene i hepatične arterije
• ploče hepatocita između kojih se pružaju sinusoidi
• sinusoidi se ulivaju u centralnu venu

Question 27

Portni režnjić

Answer 27

• naglašava egzokrinu funkciju jetre
• čini ga tkivo koje se nalazi u okviru zamišljenog trougla na čijim uglovima su centralne vene susednih klasičnih jetrinih režnjića, dok se u centru trougla nalazi portna trijada. Žuč proizvedena u hepatocitima unutar portnog režnjića, uliva se u žučni kanalić u centru. Oko klasičnih jetrinih režnjića se, kod nekih vrsta, nalazi prilična količina vezivnog tkiva

Question 28

Jetrin acinus

Answer 28

• odnos između snabdevanja krvlju, metaboličke aktivnosti i patoloških promena
• ćelije u zoni 1 - primaju krv sa najviše kiseonika i hranljivih materija, ali i najviše toksina; najotpornije na ometenu cirkulaciju; prve se regenerišu

Question 29

Hepatociti

Answer 29

Najzastupljenije ćelije parenhima (80% svih ćelija u jetri). Krupne (20-30 μm) višeugaone ćelije sa jednim, često i dva euhromatska nukleusa sa 1-2 ili više nukleolusa, dobro zastupljenim gotovo svim organelama, glikogenskim depozicijama, lipofuscinskim i lipidnim telima.

Question 30

Sinusoidni kapilari

Answer 30

Oivičeni su tankim, diskontinuiranim endotelom sa fenestrima bez dijafragme i otvorima između susednih ćelija. Oko sinusoida je diskontinuirana lamina. Pored endotelskih ćelija, u zidu sinusoida nalaze se i Kupferove ćelije.

Question 31

Disov (perisinusoidni) prostor

Answer 31

Prostor između membrane hepatocita i zida sinusoida. U normalnim prilikama se ne uočava ili se teško uočava, ali se u slučaju pojave edema proširuje i postaje jasno vidljiv. Preko njega se obavljaju razmene između hepatocita i krvi.

Question 32

Kupferove ćelije

Answer 32

• ćelije mononuklearnog fagocitnog sistema
• u zidu sinusoida
• ne formiraju veze sa endotelskim ćelijama

Question 33

Itoove ćelije (hepatične stelatne ćelije)

Answer 33

• nalaze se u Disovom prostoru
• skladištenje vitamina A u formi retinil-estra u citoplazmi
• u patološkim stanjima - diferenciraju se u miofibroblaste (fibroza), sintetišu kolagen i dovode do fibroze jetre
• remodeliranje matriksa tokom regeneracije

Question 34

Žučni putevi

Answer 34

I Intralobulusni kanali
1 Žučni kanalikul
2 Heringov kanal (matične ćelije)

II Interlobulusni kanali
3 Žučni kanalići
4 Interlobulusni žučni kanali

III Ekstrahepatični žučni kanali
5     Levi i desni lobusni žučni kanali
6     Zajednički hepatički kanal
7     Cistični kanal
8     Ductus choledochus (zajednički žučni kanal)

Question 35

Žučna kesica

Answer 35

V ~50 ml
- akumulacija i koncentracija žuči
- Mukoza - epitel i lamina propria
- Muscularis externa (nema m. mucosae i submukoze)
- Gusto vezivno tkivo sa krvnim i limfnim
sudovima i nervima

• Holangiociti
• formiraju epitel mukoze, cilindrične ćelije sa apikalnim mikrovilima
• apikalni spojni kompleksi
• mitohondrije pri vrhu i u bazi
• bočne plike
• apsorpcija elektrolita i vode

Question 36

Pankreas

Answer 36

Mešovita žlezda sa razdvojenom egzokrinom i endokrinom sekretornom komponentom.
Anatomski, opisuje se kao organ koji se sastoji od glave, tela i repa.
Glava je smeštena u krivini duodenuma, a rep dopire do hiluma slezine.
Duž pankeasa pruža se glavni pankreasni kanal, a u regionu glave često postoji i dodatni pankreasni kanal.
Preko kanala sekret egzokrinog pankreasa transportuje se u tanko crevo

Question 37

Histološka organizacija

Answer 37

• kapsula, septe, lobulusi
• parenhim: acinus + kanali
• stroma: rastresito vezivno tkivo
  krvni i limfni sudovi
  nervni elementi
  Egzokrini deo pankreasa (najveći deo žlezde) zadužen je za sintezu enzima za varenje hrane.

Question 38

Acinus egzokrinog pankreasa

Answer 38

• serozne ćelije
• interkalarni kanal
• centroacinusne ćelije
• malo veziva oko acinusa

Question 39

Ultrastruktura acinusnih ćelija

Answer 39

• endopeptidaze i egzopeptidaze
• α-amilaza
• lipaze
• DNK-aze i RNK-aze
• aktiviraju se u lumenu tankog creva
  (enterokinaza -> tripsinogen u tripsin
  tripsin aktivira ostale enzime)

Question 40

Centroacinusna ćelija

Answer 40

• pločaste
• nemaju granule ni razvijen sintetski aparat
• mogući izvor endokrinih ćelija

Question 41

Sistem kanala

Answer 41

• interkalarni kanali (+ natrijum i bikarbonati, tečnost)
• intralobulusni kanali
• interlobulusni kanali
• glavni pankreasni kanal
• (dodatni pankreasni kanal (glava))
• nema izbrazdanih kanalića