HOS - digestivni sistem 2 Flashcards
Žlezde digestivnog trakta
Velike pljuvačne žlezde su u usnoj šupljini ili u njenoj blizini i sekretorni proizvod preko izvodnih kanala oslobađaju na površinu mukoze. U posteriornom delu usne šupljine, nepcu, zadnjem delu jezika i u oblasti farinksa nalaze se elementi limfoidnog tkiva. Dve velike žlezde, jetra (sa žučnom kesicom i sistemom žučnih kanala) i pankreas, komponente su digestivnog sistema smeštene u trbušnoj duplji.
Epitel usne šupljine i farinksa
- višeslojni pločasti keratinizovani epitel (bez str. lucidum) i
- višeslojni pločasti parakeratinizovani epitel (gingiva,tvrdo nepce)
- višeslojni pločasti nekeratinizovani epitel
str. basale
str. spinosum
str. superficiale - zubi
- pljuvačne žlezde
- jezik
- krajnici
Jezik
Mišićni organ koji učestvuje u sitnjenju i mešanju hrane sa sekretom pluvačnih žlezdi; pomaže pri gutanju; učestvuje u govoru; sadrži receptore čula ukusa.
Spoljašnji mišići jezika služe za ostvarivanje veze sa podom usne šupljine, a unutrašnji mišići su postavljeni u sve tri ravni i omogućavaju izuzetno fine pokrete) Mišići jezika organizovani su u sve tri ravni pod uglom od 90º što omogućavaju izvođenje izuzetno finih pokreta u svim pravcima. Između snopova poprečno-prugastih mišićnih ćelija ima veziva i adipocita.
- mukoza - VPKE i lamina propria
- poprečno-prugasta muskulatura i vezivno tkivo
- papile - uzdignuća i nepravilnosti mukoze
filiformne, fungiformne, folijatne i cirkumvalatne
Dorzalna površina jezika podeljena je u prednje dve trećine i zadnju trećinu, a granicu čini blago udubljenje u obliku obrnutog latiničnog slova V, označeno kao sulcus terminalis.
Dorzalna površina jezika prekrivena je višeslojnim pločastim keratinizovanim epitelom koji leži na lamina propria.
Papile i čulne kvržice za ukus (gustativne)
Filiformne
- ne sadrže čulne kvržice
- najbrojnije
- mehanička uloga
Folijatne
- lateralne ivice jezika
- sadrže čulne kvržice
- serozne žlezde
Fungiformne
- sadrže čulne kvržice
- najbrojnije na vrhu jezika
Cirkumvalatna
- sadrže čulne kvržice
- 8-12 kom
- serozne žlezde
Čulne kvržice
Nalaze se u fungiformnim, folijatnim i cirkumvalatnim papilama. Čulne (gustativne) kvržice su sačinjene od cilindričnih ćelija grupisanih u klastere približno loptastog oblika, koji zauzimaju čitavu visinu epitela. U vrhu gustativne kvržice nalazi se mali otvor - gustativna pora. U prostoru ispod pore (u vrhu gustativne kvržice) nalaze se vršni delovi čulnih ćelija koji stupaju u kontakt sa molekulima koji nose informaciju o ukusu. Tri tipa ćelija u gustativnim kvržicama: čulnim, potpornim i bazalnim, pri čemu postoji više tipova čulnih ćelija. Pojedinačne gustativne kvržice se sreću i u oblasti farinksa, epiglotisa ili mukoze usne šupljine. Ukusi koji se prepoznaju čulnim ćelijama gustativnih kvržica su kiselo, slano, gorko, slatko i „umami“.
Pljuvačne žlezde
Postoje tri para velikih pljuvačnih žlezdi (parotidne, submandibularne i sublingvalne) i veliki broj malih pljuvačnih žlezdi.
Parotidna žlezda se nalazi ispod kože, ispred i ispod uva, submandibularna je ispod poda usne šupljine, a sublingvalna u podu usne šupljine.
Male pljuvačne žlezde su smeštene u submukozi i nemaju posebna imena već se označavaju prema mestu na kojem se nalaze (lingvalne, labijalne, bukalne, itd).
Opšta histološka organizacija pljuvačne žlezde
Na površini se nalazi vezivno-tkivn kapsula od koje polaze septe koje žlezdu dele na lobuse i lobuluse. U septama se nalaze krvni sudovi i izvodni kanali. Na
Salivon - strukturno-funkcionalna jedinica pljuvačne žlezde
Salivon - acinus (serozni, mukusni ili mešoviti)
- interkalarni kanal
- izbrazdani kanal
U mešovitom acinusu, serozne i mukusne ćelije postavljene su manje-više naizmenično.
Na površinu sekretornih ćelija acinusa, ali i uz bazu početnih delova sistema kanala, naležu mišićno-epitelne ćelije koje pomažu pri potiskivanju sekreta.
Mukusne sekretne ćelije
- GA, mucinogene granule
- sinteza glikoproteina
Serozne sekretne ćelije
- ribozomi, grEPR, GA, granule
- sinteza proteina
Mioepitelna (mišićno-epitelna) ćelija
- žlezdani deo i početni delovi sistema kanala
Interkalarni, izbrazdani i izvodni kanali višeg reda
Interkalarni kanali predstavljaju početni deo sistema kanala. Oivičeni su niskokockastim epitelom i njihovo prisustvo je naglašenije žlezdama kod kojih je izraženija sinteza serozne salive. Izbrazdani kanalići se nalaze unutar lobulusa i oivičeni su kockastim do cilindričnim epitelom. Membrana u bazi ćelije formira duboke uvrate u koje zalaze končaste vertikalno postavljene mitohondrije, što zajedno stvara, pod svetlosnim mikroskopom, utisak prisustva strijacija u bazi ćelija. Nukleusi su pomereni u srednji ili gornji deo ćelije. Ovaj opis odgovara ćelijama angažovanim u transportu tečnosti i elektrolita. I izbrazdani kanalići modifikuju sekret serozne prirode. Interlobulusni i interlobusni kanalići su izvodni kanalići višeg reda i oivičeni su različitim tipovima epitela koji se povišava kako se red veličine kanala povećava i na kraju prelazi u višeslojni pločasti epitel usne šupljine.
Parotidna pljuvačna žlezda
Serozna žlezda. Sadrži duge tanke interkalarne kanale i upadljive izbrazdane kanale. Oko žlezde se nalazi dosta masnog tkiva, a kroz nju prolazi facijalni nerv.
Submandibularna pljuvačna žlezda
- mešovita, pretežno serozna žlezda
- interkalarni kanali su manje zastupljeni
nego kod parotidne žlezde
Sublingvalna pljuvačna žlezda
- mešovita žlezda, kod ljudi pretežno mukusna
- interkalarni i izbrazdani kanali kratki i teško uočljivi
- tubularne i tubulo-acinusne mukusne sekretorne jedinice
Male pljuvačne žlezde
- nemaju kapsulu
- ima ih nekoliko stotina
- svi delovi usta izuzev gingive i tvrdog nepca
- kratak izvodni kanal
- uglavnom mukusne
Saliva - sastav i funkcija
Organski sastojci:
- proteini (amilaza, mucin, lizozim, sIgA, IgG, IgM…)
- glukoza
- urea
- urična kiselina
- kreatinin
- holesterol
- cAMP
Neorganski sastojci:
- natrijum
- kalijum
- kalcijum
- fosfat
- hlorid
- fluorid
- tiocijanati
- oko 1200 ml dnevno
- vlaženje oralne mukoze
- vlaženje suve hrane i olakšavanje gutanja
- rastvaranje komponente hrane koje će stimulisati receptore čula ukusa
- puferisanje sadržaja usne duplje (zahvaljujući bikarbonatnim jonima)
- razlaganje ugljenih hidrata (amilaza)
- kontrola bakterijske flore (lizozim)
- imunološka zaštita…
Tubarijalne pljuvačne žlezde
Nedavno opisane velike pljuvačne žlezde koje se nalaze u oblasti nazofarinksa. Histološki su slične sublingvalnim žlezdama, nemaju kapsulu.
Jetra
Najveća žlezda i najveći organ.
Smeštena je u gornjom desnom kvadrantu trbušne duplje i delom prelazi u gornji levi kvadrant, zaštićena je rebrima.
Na površini ima kapsulu koja se naziva Glisonova kapsula.
Anatomski je podeljena u 4 režnja – levi, desni, kvadratni i kaudatni.
Na visceralnoj površini jetre nalazi se žučna kesica.
Funkcija jetre
- Stvaranje proteina krvne plazme
- albumini - održavanje osmotskog pritiska krvne plazme
- lipoproteini - VLDL - transport triglicerida od jetre
- LDL - transport holesterol-estara od jetre
- HDL - transport holesterola ka jetri
- glikoproteini uključeni u transport gvožđa
- protrombin i fibrinogen
- neimuni α- i β-globulini - održavanje osmotskog
pritiska krvne plazme i transport - Skladištenje i konverzija vitamina A, D i K i gvožđa
- Razgradnja lekova i toksina
- Učešće u metabolizmu ugljenih hidrata, lipida i amino-kiselina
- Proizvodnja žuči
- Modifikacija strukture i funkcije nekih hormona
Vaskularizacija jetre
- preko portne vene - oko 75% krvi (dovodi krv iz creva, želuca, slezine, pankreasa)
- 25% preko hepatične arterije - ogranak aorte
- meša sa krvlju koja dolazi preko vene porte, do hepatocita ne stiže potpuno oksigenisana krv
Histološka organizacija – klasični jetrin režnjić
Histološka struktura jetre najlakše se opisuje preko klasičnog jetrinog režnjića. To su strukture u obliku šestostranih prizmi naslaganih jedna na drugu. U središtu prizme nalazi se centralna vena, a na uglovima su portne trijade. Od centralne vene se radijalno ka periferiji režnjića pružaju anastomozirajuće ploče hepatocita, debljine jednu ćeliju. Između hepatocita zalaze sinusoidi koji se ulivaju u centralnu venu.
Portna trijada
ogranak hepatične arterije, ogranak portne vene, žučni kanalić
jedan ili više limfnih sudova
naziv „trijada“ isključuje limfni sud/sudove.
Iz centralne vene. krv odlazi u sublobulusnu venu i preko hepatične vene napušta jetru.
Strukturne komponente jetre:
- parenhim
- vezivno-tkivna stroma
- sinusoidni kapilari
- perisinusoidni prostori (Disovi prostori
