Grejev model ličnosti Flashcards
1
Q
dGrejevi stavovi u vezi sa prirodom crta ličnosti
A
- izložio je i revolucionarne stavove u vezi sa prirodom crta ličnosti
- on se u značajnoj meri oslanja na rezultate refleksologa, na prvom mestu Pavlova, i njihove stavove o postojanju fiziološke osnove ličnosti
- za razliku od Pavlova koji je prihvatio stav da postoje dva tipa nervnog sistema, Grej je prihvatio stav da je ispravnije govoriti o dimenziji jačine nervnog sistema
- on je posmatrao osobine ličnosti kao odraz motivacionih sistema koji proizlaze iz procesa prilagođavanja individue na grupe stimulusa povezane sa pozitivnim i negativnim potkrepljenjem
- individualne razlike u ličnosti odražavaju varijacije u osetljivosti na takve stimuluse
- osetljivost označava reaktivnost na neurobihevijoralnom nivou povezanom sa motivacionim sistemom
- izneo je neurobiološke modele mnogih osobina ličnosti iako je njegov rad u najvećoj meri bio baziran na farmakološkim istraživanjima sa životinjama
2
Q
Koje tri emocionalna sistema razlikuje grej
A
- napomena: svaki sistem ima svoje vlastite bihevioralne funkcije i neurobiološke substitute
1) Sistem bihevioralne aktivacije - BAS
- zadužen za kontrolu aktivnog pristupa i ponašanja koje je reakcija na signale nagrade
- uključuje i olakšanje zbog izbegavanja kazne
2) Sistem bihevioralne inhibicije - BIS
- reguliše pasivno izbegavanje i reakcije na signale kazne
- uključuje i frustraciju zbog nedobijanja nagrade
3) Borba/Bezanje sistem
- reguliši izbegavanje ili odbranu od procenjene opasnosti
3
Q
Nove dimenzije u odnosu na Ajzenkov model
A
- slaže se sa Ajzenkovom stavim u vezi sa hijerarhijskom deskripcijom ličnosti, ali se ne slaže sa idejom da neuroticizam i ekstroverzija definišu faktore ličnosti
- smatra da je pomeranje faktora impulsivnosti superfaktore ekstraverzije loša ideja
-veruje da impulsivnost zajedno sa anksioznošću može biti posmatrana kao bazična dimenzija ličnosti - zbog toga Grej reformiše Ajzenkovu teoriju rotirajući dimenzije neuroticizma i ekstraverzije
*To je imao za posledicu dve nove dimenzije:
1) impulsivnost (BAS) - koji označava visok stepen neuroticizma i ekstraverzije
2)anksioznost (BIS) - koja označava visok neuroticizam ali nisku ekstraverziju
4
Q
Dve najvažnije dimenzije ličnosti - impulsivnost i anksioznost
A
- impulsivnosti aksioznost su najvažnije dimenzije
-ekstraverzija i neuroticizam mogu biti sekundarne posledice interakcije između ova dva sistema - osoba čiji je sistem bihevioralne inhibicije (BIS) snažniji od sistema bihevioralne aktivacije (BAS) postaje introvertnija i obrnuto
- iz Grejove perspektive superfaktor ekstraverzije odražava relativnu snagu impulsivnosti i anksioznosti
- dok neuroticizam odražava njihovu spojenu snagu u kojoj povećanje osetljivosti i u sistemu anksioznosti impulsivnosti omogućava povišenje neurocizma
5
Q
Istraživanje sa kofeinom
A
- indukuje rezultate da su impulsivnosti i anksioznost konzistentnije dimenzije i u većoj meri povezane sa individualnim razlikama u uspešnosti u odnosu na ekstroverziju i neuroticizam
- upotreba srednjih doza kofeina pogoršava uspešnost introverta i poboljsava uspešnost ekstroverata na kognitivnim zadacima
- međutim taj fenomen je veoma povezan sa dobom dana i impulsivnošću
- u jutarnjim satima kofein pomaže osobama sa visokom impulsivnošću i odmaže osobama sa niskom impulsivnošću
- suprotan obrazac može se uočiti u večernjim satima
- umesto stabilnih razlika u stepenu uzbuđenja između osoba sa niskom i visokom impulsivnošću , izgleda da se ove grupe razlikuju u fazama svojih dnevnih ritmova uzbuđenja
6
Q
Paralele između grejevog i ajzenkovog modela
A
- dimenzija anksioznosti (BIS) možda se smestiti između neuroticizma i introverzije (visoka anksioznost), nasuprot stabilnosti ekstraverzije (niska anksioznost)
- dimenzija impulsivnosti (BAS) možda se smestiti između ekstroverzije i neuroticizma (visoka impulsivnost), nasuprot introverziji stabilnosti (niska impulsivnost)
- s druge strane ekstroverzija se može posmatrati kao dimenzija koja je posledica ravnoteže između sistema bihevioralne inhibicije i sistema bihevioralne aktivacije
- dok se neuroticizam može posmatrati kao dimenzija opšte reaktivnosti sistema bihevijoralne inhibicije i sistema bihevijoralne aktivacije
7
Q
Biološka osnova nastanka BIS i BAS
A
- grej smatra da su dimenzije anksioznosti i impulsivnosti fundamentalnije i da imaju jaču biološku osnovu nego dimenzije ekstraverzije neuroticizma
- u objašnjenju nastanka ovih sistema grej ukazuje na značajnu ulogu septalne oblasti i hipokampusa - nervne struktura značajne za regulisanje emocionalnih reakcija
8
Q
BIS,BAS, FFFS sistem na fizioloskom planu
A
- BIS I BAS- povezani su sa aktivnošću hipokampusa
- Borba/ Bežanje- povezan sa funkcionisanjem amigdale, hipotalamusa i srednjeg mozga
- amigdala produktuje i pamte emocije - u stalnoj su u pripravnosti i smatraju da opasnost po telo uvek postoji
- hipotalamus je zadužen za održavanje ravnoteže u organizmu i utiče na nivo krvnog pritiska telesnu temperaturu
- signali opasnosti i za migdale i hipotalamusa stižu do autonomnog nervnog sistema kao i do motornog sistema to jest moždanih sistema zaduženih za pokret
9
Q
Reformisana teorija osetljivosti na potkrepljenje
A
- Grej i MekNoton reformišu prvobitni model rukovodeći se novim saznanjima o ulozi hipokampusa i septohipokampalne oblasti u razlikovanju anksioznosti i straha
- postojala su dva razloga za modifikaciju
1) koncept odbrambene distance
2) koncept odbrambene direkcije
10
Q
Koncept odbrambene distance
A
- Robert i Karolina Blenchard kao rezultat dugogodišnjeg eksperimenata sa životinjama razvili su koncept odbrambene distance
- oni su eksperimentalno pokazali da se ponašanje Miša i mačke menja u zavisnosti od prirode situacije u kojoj se nalaze
- ponašanje Miša u situaciji u koju je potrebno da uđe u prostoriju u kojoj se nalazi mačka razlikuje se od ponašanja miša koji se nalazi u prostoriji u koju ulazi mačka
- u prvom slučaju se radi o anksioznosti koju provocira potencijalna opasnost
- u drugom slučaju se radi o strahu koji nastaje usled realne opasnosti
- za razumevanje razlika između anksioznosti i straha važna su njihova farmakološka istraživanja koja pokazuju da anksiolitici nemaju ulogu u redukciji straha
11
Q
Koncept odbrambene direkcije
A
- analizirajući ponašanje u odnosu na blizinu pretećeg stimulusa dikini gref postuliraju hipotezu da serotoninska aktivnost istovremeno podstiče odbrambeno ponašanje regulisano amigdalom inhibira odbrambene reakcije koje reguliše siva masa i kreiraju model odnosa serotonina i odbrambenog sistema organizma sa fiziološkim mehanizmima koji učestvuju u ekspresiji različitih emocija
- u tom modelu razlikuje se ponašaju u situaciji potencijalne pretnje od onog u situaciji stvarne pretnje
- obe vrste pretnje mogu obuhvatati stimuluse koji se mogu i koji se ne mogu izbeći
- reakcija na stvarnu pretnju mogu biti borba,bežanje ili blokiranje
- bežanje se javlja kao reakcija na stvarnu opasnost koju je moguće izbeći, a blokiranje na stvarnu opasnost koju je nemoguće izbeći
- borba je reakcija na stvarnu opasnost za koju se procenjuje da se napadom može izbeći
- reakcija u osnovi bežanja reguliše amigdala reakcije u osnovi borbe hipotalamus a reakcija u osnovi blokiranja periakveduktalna siva masa
- reakcija na potencijalnu pretnju koja se može izbeći je anksioznost, na potencijalnu pretnju koja se ne može izbeći depresivnost, a na potencionalnu pretnju za koju nije sigurna da se može izbeći moguće su opsesivno kompulsivne reakcije
- naime kompulsivno ponašanje ima za cilj redukciju napetosti ali pošto ne postoji jasan signal da je opasnost prošla iniciraju se opsesivni rituali
12
Q
Šta je farmakološka dvostruka disocijacija
A
Farmakološka istraživanja dosledno su pokazala da su anksiolitici uspešni u terapiji anksioznosti i generalizovanog anksioznog poremećaja ali ne i napada panike. Takođe anksiolitici smanjuju generalizovanu ili anticipatornu anksioznost i ne utiču na redukciju napada panike ili jednostavnih običnih reakcija dok lekovi koji redukuju paniku obično ne utiču na generalizovanu anksioznost i taj fenomen se naziva farmakološka dvostruka disocijacija.
13
Q
Sistem bihavioralne inhibicije BIS
A
- u reformisanoj teoriji osetljivosti na potkrepljenje,BIS postaje sistem koji je hijerarhijski nadređen ostalim sistemima jer ima važnu ulogu u procesu skeniranja okruženja i uočavanja potencijalne opasnosti
- takođe BIS reguliše reakcije na konfliktne stimuluse, međutim samo prisustvo nekog stimulusa nije dovoljno za aktivaciju ovog sistema
- uslovi za aktivaciju sistema
1) postojanje konflikta
2) konflikt uzrokuje povećanje napetosti
3) usmeravanje procesa pažnje na konfliktnu situaciju - Važno je naglasiti da konflikt obično nastaje nakon procesa skeniranja vlastitih resursa za suočavanje sa nekom situacijom kada se procenjuje da ti resursi nisu dovoljni
- drugim rečima dolazi do potrage memorijskih kapaciteta u potrazi za sličnim situacijama i načinima njihovog prevazilaženja koji se završava procenom da su vlastiti resursi neadekvatni
- Pošto su stimulus ili situacija detektovani kao preteći dolazi do povišenja napetosti organizma. Pažnja se usmerava na sve aspekte situacije u potrazi za adekvatnom reakcijom. Dakle stimulus ne predstavlja pretnju jer se potencijalna opasnost javlja tek nakon procene da ne postoji adekvatna reakcija na njegovo prisustvo. Stoga se BIS može definisati kao konflikt između neke objektivne situacije i zabrinutosti koja nastaje kao posledica procene da resursi za reagovanje u toj situaciji nisu zadovoljavajući.
14
Q
Sistem bihavioralne aktivacije - BAS
A
- baš su reformisanoj teoriji osetljivosti na potkrepljenje ostaje sistem osetljivosti na signale nagrade ali uključuje reakcije ne samo na uslovne već i na bezuslovne apetitivne stimuluse
- tokom istraživanja sa životinjama Grej je postulirao stav da samo aktuelna nagrada koja je jednaka ili veća od očekivane može predstavljati odgovarajući ulaz za BAS
- s druge strane postoje argumenti koji ukazuju na to da osetljivost sa signale nagrade iako može predstaviti jedan od aspekata ekstraverzije ne može u potpunosti da se identifikuje sa ovom dimenzijom ličnosti
15
Q
FFFS sistem
A
- prema reformisanom modelu Borba/Bežanje sistem postoji odgovoran za sva ponašanja povezana sa stanjima straha i dobija naziv Borba/Bežanje/ Blokiranje sistem
- ove reakcije provociraju stimulusi koji predstavljaju bezuslovnu kaznu ili izostanak nagrade ali uslovni signali kazne ili izostanka nagrade
- dakle ovaj sistem preuzima deo odgovornosti za reakcije koje su u prvobitnom modelu prepisivane BIS-u
- u pitanju su reakcije na procenjenu pretnju koja proizlazi iz percepcije osobe da je napadnuta izazvana ili ugrožena
- dakle procena stvarne pretnje takođe može biti rukovođena nizom subjektivnih faktora kao što su prethodna iskustva ili individualne razlike u pobuđenosti i ne mora nužno biti zasnovana realnosti
- koncept odbrambene distance ima veliku ulogu u razlikovanju reakcije na ugrožavajuće stimuluse
