Osnovni pojmovi & konceptualni i metodoloski okviri u pir Flashcards
Definicija psihologije individualnih razlika i individualnih razlika
-psihologija individualnih razlika je grana psihologije koja se bavi proucavanjem slicnosti i razlika, odnosno varijacija, koje postoje izmedju ljudi i grupa u njihovom ponasanju, misljenju i osecanjima
-individualno razlike odnose na merljive razlike na ma kojoj mernoj skali izmedju pojedinaca, odnosno organizama, u okviru grupe
4 osnovna domena ispitivanja individualnih razlika
- afekat
- ponasanje
- kognicija
- motivacija
-ispituje se koliko su ovi aspekti funkcionisanja pod uticajem bioloskih i sredinskih faktora
Svaki pokusaj razumevanja licnosti treba da odgovori na 2 pitanja
1) kako se ljudi razlikuju i kako se te razlike mogu konceptualizovati
-ovo je strukturalni model u okviru kog se ispituje priroda individualnih razlika
2)kako, kad i zasto se javljaju razlike medju ljudima
zasto se ljudi razlikuju u domenu raspolozenja, motivacije, sposobnosti i licnosti?
-ovo je model procesa u kome se ispituje uticaj kauzalnih faktora na nastanak individualnih razlika
-posledice individualnih razlika je pitanje od krucijalne vaznosti za predikciju ponasanja
Koje razlike su vazne za razumevanje ponasanja ljudi
-karakteristike kojima se bavi psihologija individualnih razlika su relativno stabilne u vremenu, one se razlikuju od privremenih stanja
-ako kod istih osoba merimo odredjenu karakteristiku u 2 vremenske tacke, postojace korelacija izmedju ova 2 procesa merenja
-naravno to ne znaci da se ove 2 karakteristike ne mogu menjati
Preporuceni kriterijumi za relevantnost konstrukata individualnih razlika - Zuckerman
- pouzdana identifikacija crta bez obzira na metod, pol i starost
- makar umerena heritabilnost
- identifikacija slicnih crta kod subhumanih vrsta
- asocijacija crta sa bioloskim faktorima
- stabilnost crte od detinjstva pa do najveceg dela zivotnog veka
Karakteristike koje proucava psihologija individualnih razlika
-karakteristike koje proucava psihologija individualnikh razlika se najcesce konceptualizuju kao kontinuirane varijable
-pretpostavlja se da su ove varijable normalno raspodeljene u populaciji
-u osnovi ove teorije lezi centralna granicna teorema jer je broj faktora koji uticu na varijablisnost ogroman
-centralni pojam u psihologiji individualnih razlika je varijansa odnosno stepen individualnih razlika kod neke karakteristike
-ukoliko je varijansa visoka (pr. crte licnosti) onda je u pitanju fenomen kojim se bavi psihologija individualnih razlika
-ukoliko je varijansa niska (pr. opazanje boja) onda se time bave druge grane psihologija
Interindividualna i intraindividualna varijansa
1) inter-individualna varijansa
-opisuje razlike izmedju osoba, dakle razlike u populaciji
-ona se uglavnom ispituje u psihologiji individualnih razlika
2)intra-individualna varijansa
-opisuje koliko odredjene ponasajne karakteristike variraju unutar jedne osobe
-primer: ukoliko se neka osoba ponasa dosledno agresivno - recicemo da je intraindividualna varijansa mala, a ukoliko se nekad ponasa agresivno, a nekad saradljivo - intraindividualna varijansa je visoka
-pitanje intraindividualne varijanse je zapostavljeno, a izuzetno vazno pitanje psihologije individualnih razlika jer nam ova varijansa moze govoriti o plasticnosti, odnosno fleksibilnosti ponasanja, a fleksibilnost sama po sebi bi trebalo da bude povezana sa adaptacijom
Intelektualne teme dominantne u 19. veku koje su imale veliki uticaj na nastanak psihologije licnosti
- verovanje u intelektualizam
- interesovanje za nesvesno
- veliki naglasak na merenju
Za koga se vezuje oficialni naglasak psihologije licnosti i doprinosi
-oficialni nastanak psihologije licnosti vezuje se za Marija i Olporta
-Olport je odgovoran za mnoge teorijske doprinose
-s druge strane veliki metodoloski doprinos dao je Katel
Nomotetsko i idiografsko
-nomotetski pristup tezi pronalazenju opstih zakonitosti, a idiografski se bavi onim sto je specificno za jednu osobu
Votsonova definicija licnosti
“Licnost je krajnji produkt naseg sistema navika”
-njegova definicija odrazava osnovnu premisu bihevioristickog pristupa - celokupno ljudsko ponasanje je nauceno
-ova definicija govori o usmerenosti na manifestno ponasanje kao osnovni moguci predmet proucavanja psihologa
-sa druge strane u definiciji se implicitno postulira stav o metodama proucavanja manifestnog ponasanja - validne metode su one koje iskljucuju bilo koju vrstu introspektivnih podataka i zasnivaju se na objektivnom posmatranju ili eksperimentu
Olportova definicija licnosti
“Licnost je dinamicna organizacija onih psihofizickih sistema unutar individue koji determinisu njegovo karektristicno prilagodjavanje okruzenju”
-s obzirom da je u pitanju dinamicna organizacija ovde se licnost stalno nalazi u aktivnom odnosu prema okruzenju i procesu promene, ali se ipak moze govoriti o karakteristicnim obrascima koji impliciraju i stav o konzistenciji ponasanja koja je neophodna za adaptativno funkcionisanje jedinke
-potenciranje psihofizickih sistema odrazava Olportov stav prema bazicnim osobinama koje poseduju biolosku osnovu i psiholoske manifestacije
-karakteristican nacin prilagodjavanja odrazava Olportovu teznju da naglasi znacaj idiografskog pristupa u proucavanju licnosti
-s druge strane ovo je u skladu sa evolucionistickim postavkama o ulozi koju licnost sa svojim osobinama ima u procesu adaptacije na spoljasnje okruzenje