Ajzenkov model licnosti Flashcards
Savremena definicija licnosti i crta
Licnost je sistem bihejvioralnih karakteristika (crta licnosti) na kojima postoje interindividualne varijacije a koje su relativno stabilne kroz vreme i situacije
Crte licnosti su ponasanja koja su pod manjim uticajem visih kognitivnih procesa i kompleksnih kognicija, a pod vecim uticajem emocija i bazicnih motiva
Zakermanovi nivoi deskripcije licnosti - 7
- opservirana ponasanja
- emocionalne, motivacione i kognitivne reakcije
- uslovljavanja i drugi oblici ucenja
- kortikalna fiziologija
- neurotransmiteri, enzimi i hormoni
- neuroloski sistem
- geneticke varijacije
Zasto je Hans Ajzenk znacajan za psihologiju
Definisi njegove principe za proucavanje licnosti u okviru naucne discipline - 5
-Razlozi za popularnost njegove teorije su mnogobrojni, ali se u prvi plan mora staviti njegova potreba da u haoticno podrucje proucavanja licnosti uvede stroga pravila
*Smatrao je da proucavanje licnosti kao naucna disciplina mora biti rukovodjeno odredjenim principima
1. Ljudska bica su biosocijalni organizmi koji se razvijaju pod uticajem genetickih i sredinskih faktora. Preterano naglasavanje uticaja sredinskih ili genetickih faktora nuzno vodi u jednostranu formulaciju koja nema empirijsku osnovu.
2. Odnosi izmedju duse i tela su kontinuirani. Veze izmedju duse i tela su slozene, do danas jos uvek neistrazene, ali se prilikom proucavanja licnosti ovi uticaji ne mogu zanemariti.
3. Vaznost primene korelacionih i eksperimentalnih metoda u proucavanju ljudskog ponasanja. Ajzenk je u procesu validacije konstrukata koje je ispitivao koristio i korelaciona istrazivanja i eksperimentalne procedure zastupajuci stav da se eksperimentu mora dati veca uloga u proucavanju licnosti.
4. Naglasavanje distinkcije izmedju ciste i primenjene psihologije. Akademske discipline, kao sto je psihologija licnosti, moraju pronaci svoje mesto u primenjenim disciplinama poput klinicne i pedagoske psihologije. U suprotnom teorije nemaju primenu u prakticnim pitanjima i samim tim gube svoju ulogu i funkciju.
5. Nuznost trazenja dokaza za sve vrste pretpostavki. Pretpostavke u psihologiji moraju biti empirijski dokazane. Zadatak nauke je da se bavi cinjenicama, a ne uverenjima.
Rezime organizacije
-Dakle tipovi i osobine definisani su pomocu obrasaca interkorelacija
-Pitanje kontinuiteta i distribucije Ajzenk smatra da je irelevantno za njihovo razlikovanje jer se i u jednom i u drugom slucaju radi o dimenzijama,a ne diskretnim kategorijama
Hijararhijska taksonomija Ajzenkovog modela
-Ajzenk zastupa stanoviste da adekvatan model licnosti mora imati 2 aspekta koji se preplicu: despriptivni ili taksonomija i uzrocni ili bioloski. Medjutim on smatra da u svakoj nauci taksonomija prethodi kauzalnoj analizi, zato je proucavanje licnosti zapoceo deskripcijom ili taksonomijom.
On predlaze 4 nivoa organizacije licnosti
- Specificne reakcije - SR1,SR2
-najnizi nivo
-to su pojedinacna ponasanja koja mogu ali ne moraju biti karakteristicna za tu osobu - Specificna ponasanja - HR1,HR2
-u pitanju su specificna ponasanja koja se ponavljaju u slicnim okolnostima
(primer: ako osoba ponovo ucestvuje u eksperimentu ispoljice slicne reakcije)
-delovi organizacije licnosti, navike, koji se nalaze na ovom nivou mogu biti procenjivani
-na osnovu koeficijenta pouzdanosti moze se dobiti informacija o konzistenciji ponasanja u ponovljenim situacijama - Organizacije navika u pojedine osobine-T1,T2
-osobine su teorijski konstrukti koji se zasnivaju na opazenim interkorelacijama velikog broja opazenih navika
-iz perspektive faktorske analize one se javljaju kao grupni faktori - Osobine se organizuju u opste tipove, kao sto su introverzija i ekstraverzija
-ta organizacija se takodje zasniva na opazenim korelacijama, ali ovog puta na korelacijama izmedju pojedinih osobina koje omogucavaju uvid u egzistenciju konstrukata viseg reda
Koreni Ajzenkove teorije
-Veliki uticaj na Ajzenkov rad imali su engleska prihometrijska skola i ruska refleksoloska skola. Doprinos Palvlova i njegovih naslednika u proucavanju karakteristika nervnog sistema i temperamenta ogleda se na prvom planu u direktnom uticaju na razvoj psihobioloske paradigme u psihologiji licnosti.
-Na primer Pavlov je koristio Hipokrat-Galenovu tipologiju u objasnjenju ponasanja pasa u eksperimentalnim uslovima. Ajzenk je u pocetnim fazama razvoja teorije cetiri tipa temperamenta tumacio individualnim razlikama u dimenzijama ekstraverzije i neuroticizma.
-Medjutim on se u velikoj meri oslanjao na dominirajuci stav prema ekstraverziji i neuroticizmu u teorijama Jordana, Grosa i Junga.
-Jordan je smatrao da se ljudi mogu podeliti na reflektivne i aktivne, a da su reflektivni, za razliku od aktivnih, skloniji emotivnom uznemirenju.
-Gros je razlikovao 2 tipa licnosti, a kao kriterijum koristio sklonost osobe da razvija snazne emocije. Duboko-uski tip oznacava osobe kod kojih su primarne funkcije visoko povezane sa emocijama, kod kojih se aktivira visoka nervozna energija i kojima je potrebno duze vreme da elaboiraju svoje emocionalno stanje. Povrsno-siroki tip oznacava osobe kod kojih su primarne funkcije manje intenzivne, aktiviraju manje energije i prlaze kraci period restitucije.
-Jung je dva tipa identifikovao kao ekstraverziju i introverziju, ali je vazno naglasiti da je smatrao pogresnim identifikovanje introverzije sa neuroticizmom. Kao koncepti introverzija i neuroticizam nisu povezani. Taj stav je zastupao i Ajzenk razvijajuci ideju o nezavisnosti dve osnovne dimenzije licnosti.
Ajzenkov model i FA
-Model je proizasao iz teorijskih radova, ali u kontekstu empirijske i psihometrijske evaluacije model se zasniva na logici faktorske analize
*Faktorska teorija razlikuje 4 vrste faktora:
1. faktori greske - koji se pojavljuju samo u jednom slucaju
2. specificni faktori - koji se cesto pojavljuju na jednom testu ili osobini
3.grupni/primarni faktori - zajednicki za jednu vrstu testova ili osobina
4. generalni/faktori drugog reda - zajednicki za sve testove ili osobine primenjene u istrazivanju
Vazno je naglasiti da 4 nivoa organizacije korespondiraju sa 4 vrste faktora:
-navike=specificni faktori (zasnivaju se na specificnim reakcijama i sadrze komponentu greske)
-osobina=grupni/primarni faktor (sadrzi specificnu varijansu i gresku)
-tip=generalni faktor
“Superfaktori”
-Na deskriptivnom planu razlike u licnosti ili temperamentu analizirane su putem osobina koje mogu biti definisani na kovarijaciji mnogih oblika ponasanja
-Medjutim Ajzenk pretpostavlja da su osobine u medjusobnoj korelaciji i da oblikuju faktore viseg reda ili superfaktore koje naziva tipovi
-On smatra da postoje 3 super faktora: ekstraverzija, neuroticizam i psihoticizam
-ovi superfaktori su ontogonalni sto znaci da ne koreliraju jedan sa drugim
PEN model
-Bazira se na principu agregacije, u kom ce mere imati visoku pouzdanost ako ukljucuju veliki broj ajtema. Na taj nacin svaki superfaktor u modelu ukljucuje mnogo razlicitih osobina, navika i ponasanja cime povecava pouzdanost merenja
-Model podrazumeva distinkciju izmedju prolaznih stanja i osobina. Osobine su relativno trajne dispozicije licnosti, dok stanja prolazne internalne uslove koji proizlaze iz interakcija izmedju osobina i odredjenih situacija
-Na taj nacin superfaktori na vrhu hijararhije su stabilni, dok su ponasanja na dnu hijararhije
Prva empirijska provera
-Iz grupe od 1000 vojnika, izdvojeno je 700 vojnika uz iskljucivanje fizickih trauma i bolesti
-Odgovori ispitanika posluzili su kao osnov za selekciju 39 indikatora. Izabrane su oblasti koje se odnose na simptome, licnost i socijalnu istoriju ispitanika. Na osnovu interkorelacija vrednosti na pojedinim ajtemima izvedena je faktorska analiza.
-Prvi ekstrahovani faktor bio je neuroticizam poput lose organizovana licnost, postojanje patologije. Drugi faktor obuhvatao je osobine ekstraverzija - intraverzija. Kombinacijom ova dva faktora pruzala je tipicnu sliku s jedne strane histericne strukture, s druge strane distimicnu.
-Dodatna istrazivanja pokazuju da je distribucija neuroticizma priblizna normalnoj - to znaci da se samo na jednoj strani krive mogu pronaci slucajevi hospitalizovani zbog neurotskih poremecaja.
-Dodatna istrazivanja pokazala su postojanje trece dimenzije nezavisno od prve dve Ajzenk ju je nazvao neuroticizam i to je ujedno najvise kritikovana dimenzija.
Koja je svrha PEN modela i na cemu se zasnivaju dimenzije
-Svrha PEN modela - pokusava da pruzi kauzalna objasnjenja licnosti
-U ovom modelu osnova dimenzija licnosti trazi se u psihofiziologiji, hormonima i drugim bioloskim mehanizmima
-Superfaktori su zasnovani na konstitucionim, genetickim faktorima koji su okriveni u okviru fizioloske, neuroloske i biohemijske strukture individue
-To omogucava da teorija moze biti proverena i putem korelacionih i putem eksperimentalnih metoda
Dimenzija ekstraverzija-intraverzija
-osnovne karakteristike
-Visoka ekstraverzija: osoba je socijalabilna, popularna, optimisticna i prilicno nepouzdana
-Niska ekstraverzija: osoba je tiha,introspektivna, rezervisana i pouzdana
-Bazicni introverti se lakse uznemire sredinskim uticajima, oni lakse uce socijalne zabrane od ekstraverta - posledica toga je da su povuceni i inhibirani
-u procesu ucenja introverti pre reaguju na kaznu, a ekstroverti na nagradu
-zbog toga introverti su skloniji fobijama, anksioznostima i opsesivnim poremecajima, a ekstroverti histericnim reakcijama
-E i I se razlikuju u pogledu stavova posebno na drustvenom i politickom planu - introverti su konzervativniji i imaju vecu sklonost ka religioznoj orijentaciji
Aspekti psihobioloskog funkcionisanja u kojima je Ajzenk naglasavao razlike izmedju introverta i ekstroverta (3)
- introverti imaju u vecoj meri subjektivni, a ekstroverti objektivni pristup
- introverti ispoljavaju veci stepen cerebralne aktivnosti, a ekstroverti bihevioralne aktivnosti
- introverti pokazuju tendenciju ka samokontroli (inhibicija), a ekstroverti nedostatak ili gubitak samokontrole
Teorija optimalnog uzbudjenja
-Ajzenk je smatrao da individualne razlike u aktivnosti ARAS sistema mogu uzrokovati individualne razlike na dimenziji intraverzija-ekstraverzija
-teorija bruza biolosko objasnjenje za ekstraverziju i introverziju
-introverti imaju hronicno visi nivo kortikalnog uzbudjenja nego ekstroverti
Osnovne pretpostavke teorije optimalnog uzbudjenja - 5
- srednji nivo uzbudjenja je najpozeljniji
- nizivi ili visi nivo uzbudjenja je nezadovoljavajuci i nepozeljan
- ljudi teze zadovoljstvu i izbegavaju nezadovoljstvo
- nivo uzbudjenja je pod uticajem situacionih faktora
- ljudi se razlikuju u odnosu na naviknuti nivo uzbudjenja
