Embriologija

Question 1

Ćelijski ciklus

Answer 1

1. Interfaza
   - G1 - ćelija raste, vrši transkripciju i sintetiše nove komponente citoplazme, organela i membrana. Kada se sklope svi unutrašnji i spoljašnji uslovi i signali koji to regulišu, tada počinje priprema za replikaciju
   - S - replikacija
   Ukoliko ćelija neće ići u deobu, nema S faze, i tada obično započinje diferencijaciju
   - G2 - ćelija se priprema za deobu. Između ostalog, sintetiše se dovoljna količina proteina tubulina potrebnog za mikrotubule deobnog vretena, koje će odigrati ključnu ulogu u razdvajanju i pravilnoj raspodeli hromozoma
2. Deoba - mitoza i mejoza

Question 2

Mitoza

Answer 2

Mitozom se mogu deliti haploidne i diploidne ćelije. Hromozomi prethodno moraju biti udvojeni (replikacijom). Svrha mitotičke deobe jeste da obezbedi pravilnu raspodelu naslednog materijala na dve novonastajuće ćelije, time što se sestrinske hromatide svakog hromozoma razdvajaju i odlaze ka suprotnim polovima, odnosno završavaju u različitim ćelijama.

Question 3

Kondenzacija hromozoma

Answer 3

Dodatno pakovanje hromozoma (njihovih hromatida) pred deobu. Svrha je skraćivanje hromozoma na dužinu koja je manja od prečnika jedra. Samo tako će moći da budu odvučeni na suprotne polove ćelije i razdvojeni

Question 4

Centromera

Answer 4

Mesto gde su dve sestrinske hromatide povezane. U predelu centromere nalazi se proteinska struktura tzv. kinetohor kojim se hromozom vezuje za niti deobnog vretena. Po jedan kinetohor se nalazi na svakoj sestrinskoj hromatidi.
*metacentrični
*submetacentrični
*akrocentrični

Question 5

Deobno vreteno

Answer 5

Građeno je od mikrotubula i formira se već od samog početka deobe, kod svih eukariota. Kod životinja, centri organizacije od kojih polaze mikrotubule vretna su centrozomi. Svaki centrozom sadrži par centriola sa još nekim proteinskim strukturama u okolini. Kod biljaka, centrozomi ne postoje, ali se deobno vreteno formira.
Pred samu deobu, par centriola se udvaja, tako što se dve centriole raziđu i naspram svake od njih, polimerizacijom tubulina, nastaje nova centriola. Samo deobno vreteno se sastoji od tri tipa mikrotubula koji se razlikuju po položaju i ulozi, a ne po građi
Kod većine eukariota, na početku deobe dolazi do razgradnje jedrovog ovoja, kako bi se otvorio put mikrotubulama deobnog vretena

Question 6

Profaza (mitoza)

Answer 6

Hromozomi se kondenzuju. Počinje formiranje deobnog vretena. Centrozomi su već od ranije udvojeni, a sada počinju da se udaljavaju, dejstvom polarnih mikrotubula i motornih proteina. Jedrov ovoj još postoji do kraja profaze. Jedarce se gubi

Question 7

Prometafaza (mitoza)

Answer 7

Počinje rastavljanjem jedrovog ovoja na vezikule i njihovim povlačenjem. Mikrotubule deobnog vretena pronalaze hromozome, kače se za njihove kinetohore. Za mitozu je svojstveno da je kod svakog hromozoma jedna sestrinska hromatida svojim kinetohorom vezana za jedan pol, a druga za drugi pol. Prometafaza se završava time što skraćenjem i produženjem ovih mikrotubula, hromozomi budu postavljeni u jednu ekvatorijalnu ravan, tačno na pola puta između dva centrozoma

Question 8

Metafaza (mitoza)

Answer 8

Hromozmi su u ekvatorijalnoj ravni. Tada su najkondenzovaniji i najbolje uočljivi. Ima najmanje dešavanja, a često najduže traje.

Question 9

Anafaza (mitoza)

Answer 9

Počinje prekidanjem veza između sestrinskih hromatida, a nastavlja se tako što njihovi kinetohori skraćuju (depolimerizuju) ekvatorijalne mikrotubule koje se drže, vukući hromatide ka polovima. Krajem anafaze, bivše sestrinske hromatide, a sada novi neudvojeni hromozomi, grupisani su na suprotnim polovima ćelije. Za to vreme, i cela ćelija se izdužuje, izduživanjem i potiskivanjem polarnih mikrotubula

Question 10

Telofaza (mitoza)

Answer 10

Oko dve grupe hromozoma formiraju se jedrovi ovoji, od materijala (vezikula) prethodnog ovoja i membrana endoplazmatičnog retikuluma. Hromozomi se dekondenzuju tj. raspakuju do nivoa heterohromatina i euhromatina

Question 11

Citokineza (mitoza)

Answer 11

Već krajem telofaze kreće citokineza, koja se različito odvija kod biljaka i životinja.
Kod biljnih ćelija, Goldžijev aparat stvara membranske vezikule. One se u ekvatorijalnoj ravni ćelije spajaju, dajući fragmoplast, jedinstvenu veću pljosnatu membransku kesu. Dodavanjem novih vezikula, fragmoplast raste u širinu, sve dok se njegova membrana na obodu ne dodirne i spoji sa plazma-membranom. Tako jedna polovina membrane fragmoplasta postaje nova membrana jedne, a druga druge ćelije, dok njegov sadržaj gradi središnju lamelu. Sa obe njene strane nove ćelije će početi sintezu primarnog zida.
Kod životinja, citokineza uključuje formiranje prstenastog snopa mikrofilamenata (aktina) i miozina, ispod same membrane, u pojasu ekvatora. Skupljajući se, on povlači membranu ka centru ekvatorijalne ravni, čineći deobnu brazdu, koja će na kraju predvojiti citoplazmu.

Question 12

Profaza I

Answer 12

Pored kondenzacije hromozoma i formiranja deobnog vretena, posebna je po tome što se homologi hromozomi međusobno prolanalaze i postavljaju paralelno jedan spram drugog, tačno gen naspram istog gena
1. Leptoten
2. Zigoten
3. Pahiten
4. Diploten
5. Dijakinezis

Question 13

Prometafaza I

Answer 13

Homologi parovi ostaju zajedno. Niti deobnog vretena ih hvataju tako što je jedan od njih svojim kinetohorom povezan samo za jedan pol vretena, a drugi samo za suprotan pol. Tako, jedan spram drugog, dolaze u ekvatorijalnu ravan

Question 14

Metafaza I

Answer 14

U ekvatorijalnoj ravni parovi homologih hromozoma okrenuti su svaki ka jednom polu i kinetohornim mikrotubulama povezan sa njim. U svakom paru, oni se postavljaju potpuno nasumično, bez obzira na to od kog haploidnog gameta vode poreklo. Ovo nasumično postavljanje je još jedan važan izvor genetičke raznovrsnosti haploidnih ćelija koje će nastati

Question 15

Anafaza I

Answer 15

Raskidaju se sinaptičke veze između homologih parova i oni, aktivnošču kinetohora, polaze ka polovima za koji je svaki od njih bio vezan. Pri tom, ka jednom polu kreće se ceo jedan homologi hromozom, sa obe svoje hromatide. Na kraju anafaze I, na jednom polu ćelije je haploidna garnitura još uvek udvojenih hromozoma

Question 16

Telofaza I i citokineza

Answer 16

Formiraju se jedrovi omotači oko dve haploidne garniture udvojenih hromozoma.

Question 17

Mejoza 2

Answer 17

*u interfazi ne dolazi do replikacije DNK (hromozomi su već udvojeni)
Kratka profaza, jer su hromozomi ostali kondenzovani.
U anafazi, hromatide koje se razilaze nisu potpuno identične jer su razmenile delove sa homologim hromatidama u krosing overu

Question 18

Broj hromozoma i hromatida u fazama mitoze

Answer 18

Profaza - 2n2
Metafaza - 2n2
Anafaza - 2n1
Telofaza - 2n1

Question 19

Broj hromozoma i hromatida u mejozi 1 i mejozi 2

Answer 19

Profaza I - 2n2
Metafaza I - 2n2
Anafaza I - n2
Telofaza - n2

Profaza II - n2
Metafaza II - n2
Anafaza II - n1
Telofaza II - n1

Question 20

Partenogeneza

Answer 20

Nova jedinka se razvija iz neoplođene jajne ćelije
*kod pčela - mužjaci se razvijaju iz neoplođenih jaja (n), a ženke iz oplođenih (2n)

Question 21

Gametogeneza

Answer 21

Proces nastanka polnih ćelija u polnim žlezdama (gonadama)
1. Spermatogeneza
2. Oogeneza
*Dolazi do redukcione deobe - mejoze, čime se broj hromozoma u gametima smanjuje na pola. Spajanjem muških i ženskih gameta nastaje diploidni zigot

Question 22

Podela gameta

Answer 22

1. Izogameti - isti po obliku i veličini
2. Anizogameti - različiti po obliku i veličini

Question 23

Spermatogeneza

Answer 23

*odigrava se u semenim kanalićima testisa
Ćelije koje započinju spermatogenezu su jedinstvene stem ćelije ili matične ćelije - spermatogonije. Javljaju se još u embrionu, a nastaju od prvobitnih germinativnih ćelija. Od puberteta, jedan deo stem ćelija se neprestano deli mitozom i daje nove spermatogonije, dok određeni broj spermatogonija ulazi u fazu rasta i diferencira se u primarne spermatocite.
Primarni spermatociti ulaze u mejozu I. Nastaju dve ćelije sa haploidnim brojem hromozoma - sekundarne spermatocite.
Sekundarne spermatocite ulaze u mejozu II. Nastaju četiri spermatide sa haploidnim brojem hromozoma.

Question 24

Spermiogeneza

Answer 24

Diferenciranje spermatida do spermatozoida. Tokom spermiogeneze, smanjuje se količina citoplazme, hromatin se kondenzuje, a jedro smanjuje, ćelija se izdužuje, formira se bič i akrozom.

Question 25

Građa spermatozoida

Answer 25

Sastoji se iz 3 jasno diferencirana dela
1. Glava - vretenasta, sadrži jedro, malo citoplazme, i akrozom (lizozom) u kome su hidrolitički enzimi koji omogućavaju prodiranje spermatozoida u jajnu ćeliju
2. Vrat - kratak, sadrži centriole i mitohondrije koje obezbeđuju energiju za kretanje
3. Bič - služi za kretanje

Question 26

Oogeneza

Answer 26

Proces nastanka ženksih polnih ćelija, koji se odigrava u jajnicima. Za razliku od spermatogeneze, ovaj proces nije kontinuiran. U toku oogeneze dolazi do dva prekida, a ćelije miruju duži vremenski period.
Prve stem ćelije, od kojih nastaju sve ostale ćelije, su oogonije. Oogonije se dele mitozom i uvećavaju svoj broj. Nakon deoba, ulaze u fazu rasta. Menja se količina i kvalitet citoplazme i diferenciraju se u primarne oocite.
Primarne oocite ulaze u mejozu I, koja se ne odvija do kraja, već se zaustavlja u profazi mejoze I. Ženske bebe se rađaju sa primarnim oocitama koje su zaustavljene u profazi I. Mejoza se nastavlja u pubertetu, po dostizanju polne zrelosti.
Mejozom I nastaju dve haploidne ćelije, nejednake po veličini:
- sekundarna oocita, koja sadrži veći deo citoplazme
- polocita I (primarna polocita ili prvo polarno telo) koje sadrži tanki prsten citoplazme
Obe ćelije ulaze u mejozu II. Od sekundarne oocite ponovo će nastati dve nejednale ćelije:
- ootida (ovum, jajna ćelija)
- polocita II
*polocita I daje dve polocite II

Question 27

Ovulacija

Answer 27

Ulaskom u pubertet, počev od prve menstruacije, svakog meseca po jedna primarna oocita završava svoje sazrevanje. Oocite sazrevaju u svojim folikulima, završavaju mejozu I i ulaze u mejozu II. Zreli folikul se naziva Grafov folikul i sadrži sekundarnu oocitu zaustavljenu u mejozi II. Prskanjem zrelog folikula, u procesu ovulacije, oslobađa se sekundarna oocita sa slojem folikularnih ćelija. Ukoliko dođe do oplođenja, završiće se mejoza II. Neoplođene sekundarne oocite propadaju i ne završavaju svoju diferencijaciju do jajne ćelije - izbacuje se menstruacijom

Question 28

Građa jajne ćelije

Answer 28

Na površini jajne ćelije obrazuje se vitelinski omotač (zona pelucida) od glikoproteina. Iznad vitelinskog omotača nalazi se sloj folikularnih ćelija. Vitelinski omotač i folikularne ćelije imaju ulogu u zaštiti u prvi danima razvića embriona.
Citoplazma jajnih ćelija sadrži žumance - hranljivu materiju od lipida i proteina, informacione molekule razvića i kortikalne granule koje imaju ulogu u sprečavanju polispermije.

Question 29

Podela jajnih ćelija po količini žumanceta

Answer 29

1. Izolecitne - ima malo, ravnomerno raspoređeno žumance (sisari, bodljokošci)
2. Mezolecitne - srednje bogata žumancetom. Polovina ćelije na kojoj je skoncentrisano žumance je vegetativni pol, služi za ishranu embriona, a polovina ćelije na kojoj je nukleus sa citoplazmom je animalni pol na kom će se razviti embrion
3. Telolecitne - izrazito bogata žumancetom. Žumance može biti skoncentrisano na jednom delu ćelije (ptice) ili ukoliko je žumance postavljeno centralno, a tanak sloj citoplazme bez žumanceta potisnut okolo, ćelija se označava kao centrolecitna (insekti)

Question 30

Oplođenje

Answer 30

*fertilizacija
Spajanje muške i ženske polne ćelije pri čemu nastaje zigot sa kompletnom garniturom hromozoma (2n).
1. Spoljašnje oplođenje (ribe, vodozemci) - polne ćelije se oslobađaju u spoljašnju (vodenu) sredinu, gde dolazi do oplođenja.
2. Unutrašnje oplođenje (gmizavci, ptice, sisari) - u polnim kanalima ženke.
- oviparnost - ubrzo nakon oplođenja, ženke poležu jaja, iz kojih se legu mladunci (većina beskičmenjaka, žabe, ptice)
- viviparnost - embrion se razvija u telu majke (većina sisara)
- ovoviviparnost - jaja u kojima su embrioni ostaju u telu majke, ali se embrion hrani na račun žumanceta iz jajane ćelije (neki gmizavci, ajkule)

Question 31

Prva faza oplođenja

Answer 31

Prepoznavanje i kontakt spermatozoida u jajnu ćeliju.
Spermatozoidi postaju sposobni za oplođenje tek nakon što prođu kroz fazu sazrevanja - kapacitacija, koja se odvija u ženskim polnim kanalima. Tokom sazrevanja, otklanja se omotač sa glave spermatozoida i oslobađaju se proteini. Ovi proteini odgovaraju specifičnim receptorima na membrani jajne ćelije. Na ovaj način se sprečava oplođenje između različitih vrsta.

Question 32

Druga faza oplođenja

Answer 32

Kontrolisani ulazak spermatozoida u jajnu ćeliju
1. Akrozomalna reakcija podrazumeva da se iz akrozoma oslobađaju hidrolitički enzimi koji razlažu sloj folikularnih ćelija i vitelinski omotač, i omogućavaju probijanje spermatozoida do membrane jajne ćelije. U jajnu ćeliju ulazi glava spermatozoida (nukleus) i deo vrata (centriole), dok mitohondrije i bič ostaju izvan jajne ćelije.
2. Kortikalna reakcija. Ulaskom spermatozoida, u jajnoj ćeliji, ispod membrane, kortikalne granule oslobađaju svoj sadržaj u vitelinski omotač. Vitelinski omotač bubri, očvršćava i menja propustljivost. Postaje fertilizacioni omotač, koji onemogućava ulazak ostalih spermatozoida. Kasnije, on štiti rani embrion od mehaničkih oštećenja. Kod žena, on se gubi na stupnju blastocista.

Question 33

Treća faza oplođenja

Answer 33

Spajanje haploidnih nukleusa i nastajanje zigota.
Jedro jajne ćelije i spermatozoida nazivaju se pronukleusi. Kada u jajnu ćeliju uđe jedro spermatozoida, ona završava mejozu II. Dolazi do spajanja dva pronukleusa. Nastaje zigot sa diploidnim brojem hromozoma i jedinstvenom kombinacijom osobina. U tom momentu se determiniše pol buduće jedinke. Kod čoveka, pol zavisi isključivo od naslednog materijala spermatozoida.
Određivanje polarnost i simetrije budućeg embriona definisani su raspodelom iRNK po citoplazmi, kao i mestom ulaska spermatozoida u jajnu ćeliju. Mesto ulaska spermatozoida definiše prvu deobnu ravan. U zigotu su centriole i deobno vreteno poreklom od spermatozoida, a citoplazma poreklom od jajne ćelije.
U jajnoj ćeliji prisutni su informacioni molekuli razvića, koji se aktiviraju nakon oplođenja, i određuju dalji tok brazdanja zigota i razvoj embriona. Pored iRNK, u jajnoj ćeliji se nalaze i ribozomi za sintezu proteina.

Question 34

Brazdanje

Answer 34

Niz uzastopnih mitotičkih deoba između kojih nema rastenja ćelija. Prilikom brazdanja, broj novonastalih ćelija uvećava se geometrijskom progresijom: od 1 nastaju 2, od 2 nastaju 4, pa 8, pa 16 itd. Ćelije koje nastaju brazdanjem nazivaju se blastomere.
Oblik i veličina embriona se u toku brazdanja ne menja. Blastomere su sve sitnije.

Question 35

Blastulacija

Answer 35

Kada se dostigne određeni broj blastomera, one se pomeraju ka površini. Rezultat brazdanja je embrionalni stupanj blastula, a proces nastajanja blastule naziva se blastulacija. Blastula je jednoslojni embrion i ima izgled šuplje lopte. Blastomere su raspoređene na površini i grade jednoslojni blastoderm, a unutrašnja šupljina ispunjana tečnom masom (sekretorni produkti blastomera) označava se kao blastocel.
Blastula je iste veličine kao i zigot.

Question 36

Tipovi brazdanja

Answer 36

Brazdanje zavisi od količine i raspodele žumanceta u jajnoj ćeliji. Žumance ili vitelus nalazi se u citoplazmi jajne ćelije i služi za ishranu embriona. Velika količina žumanceta sprečava brazdanje
1. Holoblastično ili potpuno brazdanje
2. Meroblastično ili nepotpuno brazdanje

Question 37

Holoblastično brazdanje

Answer 37

Karakteristično je za ćelije sa malom ili umerenom količinom žumanceta koje ne utiče na deobu. Deobna brazda se prostire kroz celu ćeliju
1. Izolecitna jajna ćelija ima malo žumanceta, jednako raspoređenog u citoplazmi, i nastaju jednake blastomere.
2. Mezolecitna jajna ćelija ima umerenu količinu žumanceta, koje je skoncentrisano na vegetativnom polu. Deo sa nukleusom je animalni pol i iz njega će se razviti embrion. Iako je brazdanje potpuno, na vegetativnom polu je usporeno zbog prisustva žumanceta, te nastaju nejednake blastomere (neravnomerno brazdanje)

Question 38

Meroblastično brazdanje

Answer 38

Karakteristično je za jajne ćelije bogate žumancetom (vegetativni pol). Velika količina žumanceta sprečava brazdanje cele jajne ćelije. Brazda se samo deo na kom se nalazi jedro i citoplazma (animalni pol)
1. Telolecitna jajna ćelija (kod ptica) bogata je žumancetom. Brazda se samo animalni pol, vršni deo citoplazme, dok deo sa žumancetom ostaje nepodeljen
2. Centrolecitna jajna ćelija (kod insekata) ima veliku količinu žumanceta u centru, te se brazda samo citoplazma na površini - površinsko brazdanje.

Question 39

Blastodisk

Answer 39

Kod ptica i sisara blastomere nastaju samo na animalnom polu, gde obrazuju višeslojni blastoderm u obliku diska - blastodisk

Question 40

Blastocist

Answer 40

Jajna ćelija većine sisara se potpuno brazda, a nastala blastula naziva se blastocist. Blastocist je izgrađen od jednog sloja ćelija na površini, koji se naziva trofoblast. Trofoblast će obezbediti implantaciju embriona. Unutarćelijska masa koja je na jednom kraju prikačena za trofoblast naziva se embrioblast i od njega će nastati embrion. Centralna šupljina naziva se blastocel

Question 41

Jednojajčani blizanci

Answer 41

Nastaju od jednog zigota - monozigotni. Nakon što jedan spermatozoid oplodi jajnu ćeliju, zigot se podeli na dve nove ćelije. Međutim, ove dve nove ćelije se ponašaju kao novi zigoti i svaka za sebe otpočinje proces brazdanja.
Jednojajčani blizanci poseduju isti nasledni materijal, te su gotovo identični po izgledu i uvek su istog pola.

Question 42

Gastrulacija

Answer 42

Nakon završetka blastulacije i formiranje blastule, sledi niz događaja koji podrazumevaju pomeranje i migraciju ćelija - gastrulacija. Rezultat gastrulacije je formiranje embrioonalnog stupnja gastrule.
Rana gastrula nastaje tako što se blastomere povlače u unutrašnjost ka blastocelu, menjajući svoje mesto. Ovi pokreti često se nazivaju morfogenetski pokreti. Od jednoslojne, loptaste blastule nastaje dvoslojna gastrula

Question 43

Građa gastrule

Answer 43

Spoljašnji sloj ćelija predstavlja ektoderm. Unutrašnji sloj je endoderm. Formira se nova duplja - gastrocel (arhenteron), koja komunicira sa spoljašnjom sredinom preko otvora - blastopora.
Tokom gastrulacije se između ektoderma i endoderma umeće i treći sloj - mezoderm. Nastaje troslojna gastrula. Slojevi gastrule nazivaju se još i klicini listovi i od njih će nastati svi organi embriona.
Od gastrocela će u daljem embrionalnom razviću nastati crevna duplja. Od blastopora može nastati ili usni otvor (protostome) ili analni otvor (deuterostome).

Question 44

Invaginacija

Answer 44

Uvlačenje blastoderma u unutrašnjost blastule

Question 45

Involucija

Answer 45

Podvlačenje ćelijskih slojeva preko ivice blastopora

Question 46

Ingresija

Answer 46

Pojedinačno upadanje blastomera u blastocel

Question 47

Delaminacija

Answer 47

Razdvajanje jednog sloja na dva - raslojavanje
*hipoblast sisara

Question 48

Epibolija

Answer 48

Širenje jednog sloja ćelija preko drugih slojeva

Question 49

Od ektoderma nastaje

Answer 49

• koža i njeni derivati
• nervni sistem i čula

Question 50

Od mezoderma nastaje

Answer 50

• vezivno tkivo
• skelet
• mišići
• organi za izlučivanje (bubrezi)

Question 51

Od endoderma nastaje

Answer 51

• crevni epitel i žlezde koje su sa njim u vezi
• pluća

Question 52

Organogeneza

Answer 52

Proces nastanka svih organa u organizmu. Sa početkom organogeneze, embrion se izdužuje i polako dobija oblik karakterističan za odraslu jedinku

Question 53

Nastanak osovinskih organa

Answer 53

Kod beskičmenjaka prvo se obrazuje crevo, i od njega zavisi raspored ostalih organa. Kod kičmenjaka, osovinski organi su u vidu tri cevi u centru tela:
- crevna cev
- notohorda
- nervna cev
Pozicija osovinskih organa uslovljava simetriju organizma i raspored ostalih organa. Osovinski organi nastaju tokom gastrulacionih pokreta

Question 54

Crevna cev

Answer 54

Nastaje od ćelija endoderma. Može nastati invaginacijom endoderma (vodozemaca) ili delaminacijom endoderma (ptice i sisari). Od gastrocela nastaje crevna duplja. Od endoderma se odvajaju pupoljci od kojih će se razviti organi za disanje i ostali derivati endoderma

Question 55

Notohorda

Answer 55

Osovinski organ prisutan samo kod hordata. Kod najprimitivnijih predstavnika ostaje kao potporni organ čitavog života. Kod većine kičmenjaka se javlja samo u toku embrionalnog razvića i zamenjuje se kičmenicom. Nastaje iznad crevne cevi, od mezoderma. U unutrašnjosti gastrule formira se grupacija ćelija od kojih će nastati notohorda. Notohorda se izdužuje u vidu stubića, što dovodi do izduženja celog embriona.
Notohorda ima važnu ulogu da organizuje okolno tkivo. Ona šalje hemijske signale (morfogene) koji pomažu ćelijama da identifikuju svoj položaj u telu, da zaumu odgovarajuće mesto i da se diferenciraju. Ovaj proces se naziva indukcija

Question 56

Nervna cev

Answer 56

Nastaje od ektoderma iznad notohorde. Proces nastanka nervne cevi naziva se neurulacija. Notohorda izaziva neurulaciju dodirujući ektoderm. Ektoderm iznad notohorde zadebljava se u nervnu ploču, koja se potom savija u nervni luk. Nervni luk se odvaja od ektoderma i formira se nervna cev. Embrion na ovom stupnju naziva se neurula.
Tokom daljeg embrionalnog razvića, nervna cev se u glavenom regionu proširuje u tri moždana mehura (prozencefalon, mezencefalon, rombencefalon), od kojih će se razviti mozak. Zadnji deo nervne cevi daće kičmenu moždinu

Question 57

Somiti

Answer 57

Začeci mišića koji nastaju od mezoderma (segmentacijom) bočno od osovinskih organa, na leđnoj strani embriona

Question 58

Totipotentnost

Answer 58

Za blastomere do stadijuma od 8 ćelija kažemo da su totipotentne, imaju sposobnost da daju sve tipove ćelija

Question 59

Pluripotentnost

Answer 59

Ćelije koje mogu da daju mnoga, ali ne i svaka tkiva

Question 60

Ekstraembrionalne strukture

Answer 60

Nastaju u cilju zaštite embriona i obavljanja svih životnih funkcija embriona. Nastaju od sva tri klicina lista. U ove strukture spadaju:
- žumancetna kesa
- amnion
- horion
- alantois
*Kod placentarnih sisara razvijaju se placenta i pupčana vrpca

Question 61

Žumancetna kesa

Answer 61

Prisutna je kod svih kičmenjaka. Sadrži vitelusne granule koje ishranjuju embrion. Veoma je važna za embrione koji se razvijaju u spoljašnjoj sredini. Nastaje tako što ćelije gastrule obrastaju preko žumanceta, a embrion se izdiže iznad.
Kod čoveka, žumancetna kesa ne služi za ishranu embriona, zato što jajne ćelije imaju veoma malo žumanceta. U njoj nastaju prve krvne i polne ćelije čoveka (stem ćelije)

Question 62

Amnion

Answer 62

Opna koja se nalazi oko embriona i izoluje embrion. Prostor u kome se razvija embrion naziva se amnionska duplja i ispunjena je amnionskom tečnošću. Amnionska tečnost štiti embrion od potresa, oštećenja i isušivanja. Embrion pliva u tečnosti i završava razviće u vodenoj sredini (podseća da je život nastao u vodi).

Question 63

Amnion i horion kod ptica i gmizavaca

Answer 63

Kod ptica, amnion i horion se razvijaju zajedno u vidu nabora koji polaze od glavenog i repnog regiona, izdižu se iznad embriona i spajaju, zatvarajući embrion u amnionsku duplju. Opna oko embriona je amnion, a druga opna - horion. Horion se odvaa od amniona. To je površinska opna koja obavija embrion (odvojen amnionom) i sve ostale ekstraembrionalne tvorevine. Duplja u kojoj su smeštene sve pomenute strukture a koja je obavijena horionom - naziva se ekstraembrionalni celom. Tokom razvoja embriona, horion se potiskuje uz ljusku jajeta i učestvuje u razmeni gasova.

Question 64

Alantois

Answer 64

Ekstraembrionalna tvorevina koja nastaje kao izraštaj crevne cevi. Prvobitno služi za odlaganje štetnih produkata metabolizma u vidu mokraćne kiseline, koji se deponuju u vidu kristala. Kasnije se uvećava, širi se kroz ekstramebrionalni celom i preuzima funkciju u razmeni gasova, omogućavajući embrionu intenzivnije disanje. U predelu gde se spaja sa horionom obrazuje horioalantois.

Question 65

Horion kod sisara

Answer 65

Formira se u prvim nedeljama trudnoće, pre amniona. Nastaje od trofoblasta, prilikom implantacije embriona u zid materice. Ćelije trofoblasta luče enzime koji razgrađuju zid materice i blastocist se usađuje - implantira. Nakon implantacije, trofoblast razrasta i formiraju se horionske resice kojima se stvara veza između embriona i materice. Pored uloge u pričvršćivanju embriona, horionske resice prodiru do krvnih sudova materice i učestvuju u razmeni materija između majke i embriona

Question 66

Amnion kod sisara

Answer 66

Formira se u prvim nedeljama trudnoće, nakon horiona. To je plodova ovojnica koja nastaje delaminacijom ćelija od embriona. Amnion formira amnionsku duplju ispunjenu tečnošću. Amnionska tečnost kod čoveka poznata je kao plodova voda. Osim zaštitne uloge, amnionska tečnost ima važnu ulogu u razmeni materija između ploda i majke - održava stalnu temperaturu, omogućava pravilan razvoj skeleta i mišića, i veoma je važna za pravilan razvoj pluća.

Question 67

Plodova voda

Answer 67

U njen sastav ulazi voda, organski i neorganski molekuli, urin ploda, ćelije kože… Određena koncentracija jona omogućava da se koža embriona ne smežura. Sastav plodove vode se menja tokom trudnoće. U prvim nedeljama je veća zastupljenost elektrolita, dok se kasnije, sa razvojem ploda nagomilavaju organski molekuli i urea. Plodova voda stalno cirkuliše tako pto je plod guta, te se vraća preko posteljice u majčinu krv. Plod u nju izbacije štetne produkte metabolizma u vidu urina. Zato se sa odmicanjem trudnoće nagomilava urea.

Question 68

Alantois kod sisara

Answer 68

ima ulogu u snabdevanju embriona kiseonikom. Kod čoveka, u prvim nedeljama trudnoće, učestvuje u formiranju krvnih sudova i ulazi u sastav pupčane vrpce. Iz alantoisnih krvnih sudova se razvijaju pupčani krvni sudovi.

Question 69

Pupčana vrpca

Answer 69

Povezuje telo ploda sa posteljicom. To je privremeni organ koji pripada plodu. Preko pupčane vrpce plod dobija sve potrebne hranljive materije od majke i obezbeđuje se razmena gasova.
*ima tri krvna suda - dve arterije i jedna vena

Question 70

Placenta

Answer 70

*posetljica
Privremeni organ koji se stvara u materici majke. Izgrađena je i od tkiva majke i od tkiva embriona (dvojaki organ). Nastaje još za vreme implantacije, radom ćelija trofoblasta. Trofoblast formira horionske resice koje urastaju u tkivo uterusa i granaju se. Alantois formira krvne sudove koji prolaze kroz pupčanu vrpcu i prodiru do svake horionske resice. Sve horionske resice obavijene su trofoblastom, a njihovu srž ispunjava vezivno tkivo sa krvnim sudovima embriona.
Horionske resice se nalaze u lakunama koje su nastale razaranjem tkiva materice, dejstvom enzima trofoblasta. Krv majke se izliva u lakune i ispunjava ih. Krv majke i embriona se nikada ne mešaju zato što su odvojene plodovim tkivom, koje čini placentalnu barijeru. Plodovo tkivo, trofoblast koji oblaže horionske resice, ponaša se kao polupropustljiva membrana kroz koju prolaze mali molekuli difuzijom

Question 71

Uloga placente

Answer 71

• razmena materija
• ona fizički pridržava plod prikačen za uterus majke
• zaštitna uloga (neka antitela iz krvi majke prodiru u plod, čime plod stiče pasivni imunitet)
• stvara veliki broj hormona neophodnih za pravilan razvoj embriona
• održava trudoću
• započinje porođaj i aktivnost mlečnih žlezda

*Kroz barijeru prolaze kiseonik, ugljen dioksid, vitamini i hormoni, soli… Takođe, virusi i lekovi lako prolaze kroz placentalnu barijeru

Question 72

Tipovi placente u zavisnosti od tipa embronalnog tkiva koji ulaze u njen sastav

Answer 72

*u svaki tip ulazi tkivo uterusa
1. Horioalantoisna - izrađuje je horion i alantois i karakteristična je za većinu sisara
2. Horiovitelusna - izrađuje je horion i žumancetna kesa sa vitelinskim krvnim sudovima

Question 73

Tipovi placente po morfologiji, načinu na koji se vezuju za uterus

Answer 73

1. Difuzna - povezuje se celom površinom
2. Kotiledona
3. Zonalna - u vidu pojasa
4. Diskoidalna - kod čoveka

Question 74

Tipovi placente na osnovu načina na koji se odlepljuje pri porođaju

Answer 74

1. Adecidualna - prisutna je kod evolutivno starijih grupa sisara. Horionske resice naležu na tkivo materice, lako se izvlače iz zida materice, te nema krvarenja nakon porođaja
2. Decidualna - horionske resice urastaju duboko u tkivo, a prilikom porođaja otcepljuje se i deo zida materice zajedno sa placentom, zbog čega dolazi do krvarenja.

Question 75

Periodi razvića čoveka

Answer 75

1. Prenatalni period - period pre rođenja i obuhvata vreme od oplođene jajne ćelije do rođenja
   - embrionalni period koji traje do osme nedelje trudnoće (tada se plod naziva embrion i ne liči na ljudsku jedinku)
   *period od oplođenja do treće nedelje se naziva preembrionalni period
   - fetalni period traje od osme nedelje (tada embrion počinje da liči na čoveka i naziva se fetus)
2. Postnatalni period - period nakon rođenja bebe.

Question 76

Prva nedelja od oplođenja

Answer 76

Proces oplođenja dešava se u gornjoj polovini jajovoda. U prvoj nedelji zigot se brazda i spušta niz jajovod.
*oplođenje se vodi kao nulti dan
- Brazdanje započinje jedan dan nakon oplođenja. Otprilike 30 sati nakon oplođenja, debom nastaju prve dve blastomere. Stadijum od 4 blastomere dostiže se oko 40 sati nakon oplođenja.
- Trećeg dana nakon oplođenja formira se 12-16 blastomera. (rana morula - grupacija od 16 blastomera)
- Kada broj ćelija dostigne 32, nastaje stadijum morule koji ima izgled dudinje. Morula se formira četvrtog dana nakon oplođenja. Oko četvrtog dana, morula stiže na ulaz u duplju materice, blastomere morule počinju da se razmiču, čime se formira blastocel
- Blastocist nastaje petog dana nakon oplođenja. Nakon što se spusti niz jajovod, blastocis pliva u sekretu materice i ishranjuje se apsorpcijom materija iz sekreta
- Implantacija započinje 6 do 7 dana, a završava se oko 10 do 12 dana nakon oplodnje.

Question 77

Embrioblast

Answer 77

Ćelije koje mogu da daju preko 200 vrsta ćelija koje grade ljudski organizam. Nazivaju se i embrionske matične ćelije

Question 78

Druga nedelja razvića

Answer 78

Embrioblast se raspoređuje i formira dva sloja ćelija. Ova pločasta struktura podseća na disk, te se naziva dvoslojni disk (blastodisk). U ovoj nedelji formira se amnionska duplja, žumancetna kesa, ekstraembrionalni celom i uspostavlja se osa embriona

Question 79

Treća nedelja razvića

Answer 79

Odvija se gastrulacija, začetak notohorde i somita, savijanje embriona i neurulacija. Horion i alantois formiraju placentu. Započinje formiranje krvnog sistema i hematopoeza

Question 80

Četvrta nedelja razvića

Answer 80

Embrion ubrzano raste. U ovom periodu se ćelije naglo umnožavaju i diferenciraju. Nastaju tkiva i unutrašnji organi (histogeneza i organogeneza). Embrion je dužine oko 4mm. Srce postaje vidljivo i već počinje da kuca.
Na kraju četvrte nedelje embrion je 500 puta veći u odnosu na zigot. Uočavaju se oči i začeci ekstremiteta.

Question 81

Peta nedelja razvića

Answer 81

Ona je veoma kritična za pravilan razvoj srca, udova, očiju i creva. Sve do osme nedelje nastavlja se razvoj organa i formira spoljašnji izgled ploda

Question 82

Rani fetalni period

Answer 82

Traje do 28. nedelje. U ovom perioud nastavlja se intenzivan rast fetusa i njegovo osposobljavanje za život u spoljašnjoj sredini. Većina organa je formirana. Na kraju ovog perioda fetus je dugačak oko 30mm i težak oko 600g.

Question 83

Kasni fetalni period

Answer 83

Traje od 28. nedelje do rođenja (38-40 nedelja). Težina bebe je višestruko uvećana, a kosti intenzivno rastu. Dužina bebe je oko 50mm, a težina oko 3500g.
U zadnjim nedeljama trudnoće, beba dobija na kilaži i menja svoj položaj. Okreće se glavom nadole i priprema se za porođaj. Porođaj podstiče sam fetus. Placenta luči hormone koji izazivaju kontrakciju materice. Dužina porođaja zavisi od mnogo faktora. Nakon porođaja, placenta se odvaja od uterusa i izbacuje kontrakcijama materice.

Question 84

Postnatalni period razvića

Answer 84

Počinje nakon rođenja. Rast se nastavlja i nakon rođenja, tako da bebe za šest meseci udvostruče svoju kilažu. Organi rastu najviše deobom i uvećanjem broja ćelija.
Kod novorođenčadi, glava je veća u odnosu na ostale delove tela i razvija se sporije. Mozak nastavlja da raste i da se razvija nekoliko godina posle rođenja (do pete godine života). Oko aksona se formiraju mijelinski omotači i uspostavljaju se sinapse.
Nakon perioda detinjstva, nastupa pubertet. Počinej od 12. i traje do 15. godine, za devojčice, odnosno od 13. do 16. godine. U ovom periodu dolazi do polnog sazrevanja i uspostavljanja sekundarnih polnih karakteristika.

Question 85

Teorija nagomilavanja mutacija

Answer 85

Jedna od najstarijih teorija, po kojoj se neželjene promene na DNK godinama dešavaju i vremenom nagomilavaju. Kada dođe do velikih i trajnih oštećenja DNK, nastupa starenje i smrt.

Question 86

Teorija slobodnih radikala

Answer 86

Oštećenja koja su izazvana slobodnim radikalima predstavljaju glavni uzrok koji dovodi do starenja i propadanja tkiva. Mladi organizmi imaju dovoljno antioksidanasa i energije za obnavljanje ćelija, ali vremenom organizam gubi ove sposobnosti i dolazi do starenja

Question 87

Teorija skraćivanja telomera

Answer 87

*telomere - krajevi hromozoma
Po ovoj teoriji, broj deoba svake ćelije je ograničen. Tokom svake deobe, hromozomi gube nukleotide na svojim krajevima. Na krajevima se nalaze nekodirajuče sekvence koje imaju zaštitnu ulogu - telomere. Telomere se vremenom skraćuju i kada se skroz skrate, ćelije prestaju da se dele.
Ćelije koje sprečavaju skraćivanje telomera ne gube sposobnost deobe. Takve su embrionalne ćelije i ćelije kancera kod kojih su pronađeni enzimi (telomeraze) koje produžuju telomere i sprečavaju propadanje hromozoma

Question 88

Teorija “genskog sata”

Answer 88

Poznato je da postoji nekoliko gena uključenih u kontrolu starenja. Neki od ovih gena kodiraju za proteine koji popravljaju oštećenja i greške na molekulima DNK (reparativni mehanizmi). Ukoliko se dese mutacije na ovim genima ili se oni inaktiviraju, nije moguće da se isprave greške, te dolazi do ubrzanog starenja