Antička filozofija, racionalizam i empirizam

Question 1

Kakva su pitanja postavljali antički filozofi u vezi duše?

Answer 1

Antički filozofi su postavljali supstantivna pitanja u vezi duše. Pitali su se šta je duša i od čega je sačinjena. Ovo usmerenje vladalo je dugo, dok se supstancijalna pitanja nisu postepeno povukla pred funkcionalnim, kao na primer: kako duša deluje.

Question 2

Kako možemo podeliti njihova učenja?

Answer 2

Njihova učenja možemo da podelimo u dve grupe:
-materijalistička: duša je posebna stvar u telu
-idealistička: duša je neopipljiva supstanca u materijalnom telu

Question 3

Šta čini najistaknutiji deo Demokritovog učenja (kakve atome je razlikovao)?

Answer 3

On je osnivač antičkog atomizma. Priznavao je samo materijalnu supstancu, koja se sastoji od atoma i praznog prostora među njima. Atomi su najmanji delići, nenastali, neuništivi, večni, nedeljivi, ali tako sitni da ih čulima ne primećujemo. Razlikuju se po položaju, obliku i veličini. Grupe atoma se pomeraju, sudaraju, sjedinjuju i razilaze. Stvari se međusobno razlikuju u zavisnosti kombinovanja atoma. Čovekovo telo i duša su takođe sačinjeni od atoma. Prema Demokritu, atomi duše su maleni, okrugli, glatki i u kretanju brzi atomi vatre. Demokrit je u toploti video osnovni znak života.

Question 4

Kako je Demokrit objašnjavao opažanje?

Answer 4

Smatrao je da se od predmeta odvajaju nekakve sličice- eidoli, koje prodiru kroz naša čula i pokreću atome naše duše.

Question 5

Kako se naziva Platonov filozofski sistem?

Answer 5

Objektivni idealizam.

Question 6

Kakav je Platonov svet ideja?

Answer 6

Svet ideja je nematerijalni svet u kome počivaju ideje koje su večne, nepromenljive i istinitije od fizičkog sveta. Fizički svet je napravljen po ugledu na svet ideja, i predstavlja samo njegovu kopiju, bledu senku.

Question 7

Kako je Platon raščlanio dušu?

Answer 7

-Čulna duša
-Čuvstvena duša
-Racionalna duša: jedino ona pripada svetu ideja, iz njega potiče i nakon smrti se tamo vraća.

Question 8

Šta je racionalna spoznaja?

Answer 8

Racionalna spoznaja je sećanje duše na božanski svet ideja. Pošto je samo taj svet istinit to znači da samo racionalna spoznaja vodi putem do istine.

Question 9

Kojeje prvo delo u antičkoj filozofiji u celini posvećeno psihologiji?

Answer 9

Aristotelovo delo “O duši”.

Question 10

Kako je Aristotel shvatao dušu?

Answer 10

Aristotel je kao i Lok smatrao da je čovekova duša tabula rasa na kojem iskustvo ostavlja otiske.

Question 11

Kakav je stav imao o materiji?

Answer 11

Aristotel je razlikovao materiju i formu. Materija je večna i neuništiva, ali sama po sebi neodređena i nekonkretna. Ono što određuje i konkretizuje materiju jeste forma.

Question 12

Koje slojeve je razlikovao u ljudskoj duši?

Answer 12

-Vegetativna duša: odgovorna za biološke potrebe
-Animalna duša: odgovorna za osećanja, žudnju i kretanje
-Aktivni um: odgovoran za mišljenje, predstavlja čistu formu
Prve dve duše su prolazne i imaju ih i životinje, a vegetativnu čak i biljke, dok treću ima jedino čovek.

Question 13

Koje zakone asocijacije je otkrio?

Answer 13

-Zakon kontinuiteta/dodira
-Zakon sličnosti
-Zakon suprotnosti/kontrasta

Question 14

Kako je tumačio nastanak halucinacija?

Answer 14

Nastanak halucinacija tumačio je kao posledicu snažnih osećanja i produžene aktivnosti oseta.

Question 15

U kom pravcu se razvijala filozofija nakon renesanse?

Answer 15

Filozofija nakon renesanse razvijala se u dva pravca:
-racionalizam: naglašava moć ljudskog razuma
-empirizma: naglašava čulno iskustvo.

Question 16

Prema Dekartovom učenju koje dve supstance postoje?

Answer 16

-Ekstenzivna i deljiva materijalna supstanca
-Jedinstvena i celovita duhovna supstanca

Question 17

Kako je opisivao nerve?

Answer 17

Smatrao je da su nervi cevi kroz koje protiče žitka tečnost spiritus. Naslutio je refleksnu aktivnost organizma pretpostavljajući da se odvija po šemi: nadražaj čulnih organa - otvaranje cevi - proticanje spiritusa - mišićna reakcija.

Question 18

Kako je shvatao telo, a kako dušu?

Answer 18

Telo je shvatao atomistički, a dušu integralno. Telo je savršena mašina koja deluje u skladu sa mehaničkim zakonima, a duša je jedinstvena i kao takva sposobna da doživljava, spoznaje i želi. Duša poseduje slobodnu volju.

Question 19

Koja osećanja je razlikovao Dekart?

Answer 19

Razlikovao je šest osnovnih osećanja- ljubav, mržnja, začuđenost, želja, radost i tuga, i više složenih. Smatrao je da je priroda osećanja dvostruka: fiziološka i duhovna.

Question 20

Kako Spinoza vidi odnod duše i tela?

Answer 20

Spinoza je bio monista, verovao je da postoji samo jedna supstanca koja se manifestuje u vidu materije (tela) i duha (duše). Smatrao je mogućim da ta jedna supstanca ima mnogo više atributa, ali da čovek može da razlikuje samo ova dva (materiju i duh).

Question 21

Kakvo je njegovo shvatanje čoveka, prirode i slobode?

Answer 21

Na čoveka i prirodu gledao je deterministički, a slobodu je video u spoznaji nužnosti. U spoznajnom procesu, prvenstvo je davao razumu. Potcenjivao je čulno iskustvo. Do prave spoznaje stiže intuicijom, koja otkriva suštinu.

Question 22

Zašto se Spinoza smatra pretečom dinamičke psihologije?

Answer 22

Zato što je govorio o osećanjima ambivalentnosti i konfliktima.

Question 23

Kakvo je Lajbnicovo shvatanje odnosa duše i tela?

Answer 23

Zastupao je stanovište psihofizičkog paralelizma- između duše i tela nema nikakve interakcije, ali su oni u skladu zbog harmonije među monadama. Njihov odnos je ilustrovao kao dva časovnika podešena da se savršen slažu, ali nikako ne utiču jedan na drugog.

Question 24

Kako deluju monade?

Answer 24

Celokupna stvarnost sastoji se od večnih, nedeljivih, neuništivih, autonomnih, nezavisnih bića- monada. Aktivnost monada proističe iz njih samih, i između njih nema nikakve interakcije, samo sklad i harmonija. Svaka monada za sebe je mikrokosmos u kome se odražava makrokosmos.

Question 25

Da li se monade po nečemu međusobno razlikuju?

Answer 25

Monade se međusobno razlikuju po stepenu jasnoće opažaja. Lajbnic razlikuje tri vrste monada:
-Gole monade: karakteristične za fizičke stvari
-Monada duše: imaju jasna opažanja, svesne su
-Monade duha

Question 26

S kojim filozofom je racionalizam doživeo vrhunac?

Answer 26

Imanuel Kant

Question 27

Kako je Kant objašnjavao saznanje? Koje su forme glavne?

Answer 27

Saznanje je ograničeno usled apriornih čulnih i umnih formi. Glavne forme su prostor i vreme koji nisu odrednice spoljašnjeg sveta već izraz čovekove prirode. Sveukupno empirijsko iskustvo ugrađeno je u njih.

Question 28

Kako je Kant delio stvarnost?

Answer 28

Kant je stvarnost delio na “stvarnost za sebe”, stvarnost onakvu kakva zaista jeste, i to je nešto što ljudski razum ne može spoznati, i “stvarnost za nas”, stvarnost onakvu kakvom je mi vidimo.

Question 29

U čemu je naročita zasluga Kanta za psihologiju?

Answer 29

Naročita Kantova zasluga jeste u inspirisanju Brentanove i Štumpfove fenomenološke psihologije, kao i geštalt psihologije, Olportovih i Šprangerovih teorija vrednosti. Bio je jedan od prvih naučnika koji je govorio o čovekovom ja kao o fenomenu u ljudskoj svesti kojije “stvar po sebi”.

Question 30

Kakvo je shvatanje empiriste Džona Loka o čovekovoj duši?

Answer 30

Lok je bio predstavnik engleskog empirizma i smatrao je da je čovekova duša na rođenju tabula rasa- prazna tabla na kojoj se otiskuju iskustva. Nije verovao u apriorne forme, jer je smatrao da ničeg nema u razumu čega prethodno nije bilo u čulima. Dušu je shvatao elementaristički, i smatrao da su osnovne njene jedinice ideje.

Question 31

Kakve je ideje razlikovao Lok?

Answer 31

-Jednostavne, u čijem formiranju razum ne utiče i nema mogućnost da ih menja. Takve su osećanja i predstave
-Složene, koje nastaju kombinovanjem 1 ili više jednostavnih ideja.

Question 32

Gde je video izvorište ideja?

Answer 32

Izvorište ideja video je u senzacijama/osetima, koje su posledica interakcije sa sredinom, spoljašnjeg iskustva, i refleksijama, koje su posledica gledanja u sebe, unutrašnjeg iskustva. Lok je naglašavao da refleksija uvek sledi za senzacijom.

Question 33

Kakve kvalitete imaju jednostavne ideje?

Answer 33

-Primarne: objektivne prirode, pripadaju samom objektu i ne mogu se od njega odvojiti (oblik, veličina…)
-Sekundarne: subjektivne prirode, ne pripadaju objektu, već su naš subjektivni proizvod (boja, ukus…)

Question 34

Koje asocijacije je Lok razlikovao?

Answer 34

-Simultane: istovremene
-Sukcesivne: slede jedna drugu