31-40

Question 1

Prava kupca u slučaju fizičkih mana - uvod

Answer 1

Prodavac dužan da isporuči robu fizičkih svojstava koja su u svemu usaglašena sa ugovorom, običajima i propisima. Ako ona u nečemu odstupa od toga, ima fiz. manu.

Svakom manom (fiz. i pravnom) P umanjuje vrednost robe u odnosu na cenu koju je K pristao da plati. Fizičkom se umanjuje upotrebljivost robe ili njena tržišna vrednost, a pravnom se K onemogućava da stekne svojinu ili mu se ona ograničava u korist drugog lica. Time se vređa načelo jednake vrednosti uzajamnih činidbi u 2stranim i teretnim ug.

Question 2

Kakva je odgovornost prodavca za fizičke mane?

Answer 2

Odgovornost prodavca za fizičke mane je objektivna (stroža od opšteg režima ugovorne odg), jer odgovara i kad nije kriv za manu (tj. i kad za nju nije znao, niti morao znati). Ako je znao za fiz. manu, odgovara još strože, jer mora kupcu da pruži zaštitu i kad je ovaj svojom grubom nepažnjom nije uočio, niti je prigovorio.

Question 3

Kad se smatra da roba ima fizičku manu?

Answer 3

1. Kad nema svojstva predviđena ugovorom ili propisima
2. Ako svojstva nisu ugovorena, niti propisana, ima fiz. manu kad nema svojstva za svrhu za koju je K kupuje (uslov: prodavac znao ili morao znati za svrhu)
3. Ako P nije znao za svrhu, mana postoji kad nema svojstva potrebna za redovnu upotrebu ili promet (tzv. srednji kvalitet).
4. Nedostatak pakovanja ili loše pakovanje smatra se fiz. manom.

Roba ne mora biti nova (trguje se i polovnom i neispravnom robom).

Question 4

4 uslova koja moraju da se ispune da bi nastupila obaveza prodavca da pruži zaštitu kupcu zbog fiz. mana

Answer 4

1. Roba mora imati fiz. manu. Ako je neznatna, K nema pravo na raskid, ima ostala prava (npr. sniženje cene).
2. Mora imati manu u času prelaska rizika za njenu slučajnu propast sa P na K. To je čas kad je P predao robu K ili je trebao da je preda, a K ga je u tome onemogućio neopravdanim odbijanjem da je primi. Izuzetno, P odgovara i za manu koja se pojavi nakon prelaska rizika, ako je posledica uzroka koji je postojao u času prelaska. U suprotnom, smatra se da je mana nastala usled kupčeve upotrebe.
3. K mora da je savestan (nije znao niti mogao znati u času zaklj). Dakle, mana mora biti skrivena! Skrivena = brižljivo lice prosečnog znanja i iskustva (i istog zanimanja kao K) ne može lako uočiti pri uobičajenom pregledu. Prodavac odgovara i za vidljivu manu, iako je K nije prigovorio, ako je za nju znao, a kupcu saopštio da stvar nema nikakvu manu (obmana kupca).
4. K mora da blagovremeno obavesti prodavca o mani kad za nju sazna. Vidljiva i skrivena: odmah čim je uoči, a najkasnije u roku od 6M kad mu je predata roba. Skrivena mana u građ. prodaji se mora prigovoriti u roku od 8D kad je K otkrije.

K ne uživa zaštitu za fiz. mane kad je stvar kupio na prinudnoj javnoj prodaji (čak i kad su mane skrivene).

Question 5

Da li sud pazi po službenoj dužnosti na propuštanje rokova za prigovor fizičkih mana? Da li se ti rokovi mogu ugovorom promeniti?

Answer 5

Sud ne pazi po službenoj dužnosti na propuštanje rokova za prigovor, već samo po prigovoru prodavca. Rokovi za prigovor se mogu ugovorom produžiti, ali ne i skratiti.
Ako je P popravio ili zamenio robu, ponovo počinju da teku rokovi za prigovor od časa opravke, tj. kad je K opet primi.

Smatra se da je P obavešten o mani u času kad kupac pošalje prigovor. Tad se rizik za sl. propast vraća prodavcu.

Question 6

Sredstva zaštite u slučaju fizičkih mana

Answer 6

Sredstva zaštite (uz pravo na naknadu štete):
1. pravo da P ukloni manu ili isporuči drugu robu bez mana (tzv. ispunjenje ugovora)
2. pravo da snizi cenu
3. pravo da raskine ug.

K nema pravo da odmah raskine, jer mora prodavcu prvo da ostavi naknadni rok da uredno ispuni svoju obavezu. Može raskinuti bez ostavljanja tog roka, ako mu P izjavi da neće ispuniti ug. ili to proističe iz okolnosti.

Izbor između uklanjanja mane i zamene robe je neopoziv. Ako P ne ispuni obavezu ni u naknadnom roku, ug. se raskida po samom zakonu njegovim protekom. K može održati na snazi, ako bez odlaganja saopšti da zahteva ispunjenje ili snižava cenu (srazmerno umanjenju njene trž. vrednosti na dan isporuke). Ako snizi cenu (bonifikacija), gubi pravo da raskine ug.

Question 7

Koja pravila važe za raskid u slučaju fizičke mane?

Answer 7

Za raskid usled fiz. mane važe pravila o raskidu zbog neisporuke. Raskid je vansudski (osim kad nastupa po zakonu) i ima vremenski povratno dejstvo.
K mora vratiti robu u stanju u kom je primio. Inače ako to ne može (osim ako on nije kriv za pogoršanje: viša sila, slučaj, radnja pregleda robe), nema pravo da raskine, jer njihove imovine moraju da se vrate u stanje pre zaklj. ug. Tad ima pravo na sniženje cene i naknadu št.

Question 8

Šta kada samo deo isporučene stvari ima manu?

Answer 8

Kad samo deo isporučene stvari ima manu, K ima ista prava na zaštitu u pogledu manljivog dela, kao što ih ima u pogledu cele stvari (tj. ispunjenje, sniženje cene i raskid, uz odštetu).

Međutim, ako je manljiv deo odvojiv bez oštećenja po ostatak stvari (točak vozila), nema pravo da raskine ug. u celini jer mu P nije otklonio manu. Ima pravo da raskine ceo ug. ako je stvar jedinstvena celina ili ima opravdan interes da primi celu stvar bez mana.

Question 9

Šta ako prodavac isporuči robu boljeg kvaliteta?

Answer 9

Ako P isporuči robu boljeg kvaliteta od ug, K dužan da je primi (P nema pravo na višu cenu). Ima pravo da odbije kad ima opravdan interes da primi robu baš ug kval. Tad se smatra da je roba manljiva.

Question 10

Šta ako peodavac isporuči samo deo ugovorene stvari?

Answer 10

Moguće je da P isporuči samo deo ugovorene stvari, npr. ne isporuči neku od više stvari predviđenih jednim ugovorom (npr. isporuči mašinu bez rezervnih delova ili 300 umesto 500 flaša soka). To je delimična isporuka — neuredno ispunjenje obaveze, ali bez mana u kvalitetu robe.

Ako je stvar deljiva, K je dužan da primi i plati isporučeni deo. Za neisporučeni ostatak ima pravo izbora:
- da zahteva naknadnu isporuku
- da delimičnim raskidom odustane od njega.

Ako je stvar nedeljiva ili je deljiva ali K ima opravdani interes da primi celu ugovorenu količinu, ima pravo da raskine ugovor u celini

Question 11

Šta ako prodavac isporuči veću količinu generične robe?

Answer 11

Kad P isporuči veću količinu generične robe, K nije dužan da primi višak. Ako primi, dužan da plati. Za razliku od građ. prodaje u kojoj K ne mora izričito da odbije prijem viška, u trgovinskoj to mora da učini u razmnom roku. Ako ćuti, smatra se da je prihvatio višak i mora da ga plati.

U trgovini se često dešava da se ugovara velika kol. robe u rasutom/tečnom stanju, te je prodavcu teško da isporuči tačno ugovorenu kol. Zato su dopuštena odstupanja u granicama prihvatljive tolerancije (npr. do 2%), osim kad je drukčije ugovoreno (“bez tolerancije”).

Question 12

Da li se prodavčeva odgovornost za lošu isporuku može isključiti? Kakvi su rokovi zastarelosti za fizičke mane?

Answer 12

Prodavčeva odgovornost za lošu isporuku se može isključiti/ublažiti.

Rokovi zastarelosti su imperativni. Rok u kom K ima pravo da tuži prodavca radi zaštite zbog fiz. mana je GODINU DANA OD DANA KAD MU JE BLAGOVREMENO POSLAO PRIGOVOR! Taj rok zastaje kad je K prevarom prodavca bio sprečen da se zaštiti.

Ipak, ako K propusti rok za tužbu, a još nije platio cenu, ima pravo na njeno sniženje i naknadu št. Njega ostvaruje prigovorom u parnici protiv tužbe prodavca za isplatu cene.

Question 13

Šta je garancija?

Answer 13

Jednostr. izjava proizvođača, kojom tvrdi da će roba koju je proizveo biti ispravna u obećanom dužem roku nakon isporuke kupcu (tzv. garantni rok), obavezujući sebe i prodavca da je BESPLATNO opravi ili zameni, ako se neispravnost pojavi do isteka tog roka.

Question 14

Ugovor o garanciji

Answer 14

Kad K primi garantni list koji mu uz račun izda P, zaključuje sa njim ug. o garanciji, pod uslovima koji su u listu navedeni. Obaveza prodavca prema kupcu po osnovu garancije se zasniva na ug. koji je sa njim zaključio (npr. o prodaji, o garanciji), a obaveza proizvođača se zasniva na zakonu (po osnovu izjave koju mu je dao putem prodavca).

Davanjem garancije se može samo pooštriti odg. prodavca za mane trajnije robe, pre svega tehničke prirode (npr. duži rok u kome mana ne sme da se pojavi).

Question 15

Smisao garancije

Answer 15

pojačana zaštita kupaca trajnijih proizvoda namenjenih višekratnoj upotrebi. Proizvođači su počeli da svojim kupcima daju pojačanu zaštitu, jer su na to bili podstaknuti međusobnim tržišnim nadmetanjem. U nadmetanje su uključili i prodavce, jer retko lično prodaju svoje proizvode.

Question 16

Ko je davalac garancije?

Answer 16

pre svega proizvođač, a uz njega i P. P se nalazi u neposrednom odnosu sa K po osnovu ugovora, a proizvođačev odnos sa K se zasniva na zakonu, na osnovu izjave o garanciji koju mu daje putem P u času kupovine.
- retke su garancije koje da isključivo P (njih obično daju domaćim kupcima uvoznici strane robe).

Question 17

Ko je imalac garancije?

Answer 17

pre svega K (obično potrošač), ali i lice koje predmet kasnije stekne od K do isteka garantnog roka.

Question 18

Šta je predmet garancije?

Answer 18

može biti svaka trajnija roba namenjena višekratnoj upotrebi. Njeno davanje obično zavisi od volje proizvođača, ali je zakonom imperativno propisana za tehničku robu.

Question 19

Šta je uslov da nastane obaveza iz garancije za proizvođača?

Answer 19

da kupcu izda garantni list. To je isprava kojom se priznaje njenom imaocu pravo na besplatno otklanjanje mane, ako se pojavi tokom g. roka.
- ako je imalac garancije potrošač, g. list mu nije potreban za ostvarivanje prava iz garancije, već je dovoljan samo račun.

Question 20

Kakva garancija može biti?

Answer 20

Garancija može biti obavezna i dobrovoljna.
Obavezna postoji kad se propisima nameće obaveza proizvođačima odr. stvari da imaju propisana svojstva i trajnost. Ako ih nemaju, ne sme da ih stavi u promet (privredni prestup ili prekršaj).
Dobrovoljna g. je ona koju proizvođač ili P voljno daje.

Question 21

Šta je garantni rok?

Answer 21

Garantni rok je vreme u kom treba da se pojavi neispravnost, da bi po zahtevu imaoca garancije nastala obabeza davaoca da je otkloni. Ako nije propisan, određuje ga davalac.
- garancija ima smisla samo ako je taj rok duži od zak. roka zaštite kupca za slučaj fiz. mana
- g. rok se računa od dana kad je P predao robu kupcu; nije značajno da li je mana postojala u tom času (povoljnost u odnosu na zaštitu K od fiz. mana)
- ako dođe do manje opravke stvari, g. rok se produžava za onoliko koliko je imalac bio lišen upotrebe stvari
- ako je opravka bitna ili je stvar zamenjena, g. rok počinje da teče iznova od isporuke opravljene/zamenjene stvari.

Question 22

Koja prava ima imalac garancije?

Answer 22

Da zahteva od njenog davaoca da stvar opravi/zameni, ako se neispravnost pojavi tokom g. roka. Dovoljno da izjavi taj zahtev pre isteka g. roka — ne nameće mu se rok za prigovor (kao što se nameće K u slučaju fiz. m). Trošak opravke/zamene snosi davalac, a rizik sl. propasti od časa odnošenja stvari do časa predaje opravljene stvari snosi PRODAVAC.

Imalac ovlašćen da mu davalac otkloni neispravnost u razumnom roku (u suprotnom ima pravo da raskine ug. ili snizi cenu, ali ta prava ima samo prema P jer je s njim u ug. odnosu).

Question 23

Prava imaoca po osnovu garancije prestaju na 3 načina

Answer 23

1. istekom garantnog roka
2. kad je zahtevao otklanjanje neispravnosti, ali mu davalac nije otklonio, ako ga ne tuži u roku od 1G pošto mu je podneo zahtev za otklanjanje mane
3. ako bitno povredi uslove za ostvarivanje prava na zaštitu, koji su određeni u g. listu (nevaljano držanje i upotreba stvari); tad garancija prestaje samim preduzimanjem te radnje, pre isteka g. roka.

Question 24

Šta je pravna mana?

Answer 24

Pravna mana = nemogućnost K da stekne svojinu na kupljenoj stvari, jer postoji smetnja u prodavčevom pravu da njom raspolaže.
- načelo nemo plus iuris (P ne može preneti više prava na stvari nego što sam ima).

Ako P nema pravo niti ovlašćenje po zakonu (kao zalogoprimac npr.) ili volji vlasnika da otuđi stvar, K ne postaje vlasnik. Vlasnik mu može oduzeti stvar.

Ako P ima pravo da otuđi stvar, ali ne u obimu koji je ugovorio s K (npr. zbog zaloge), K stiče svojinu, ali najviše u obimu prodavčevog prava. Pravnom manom mu se povređuje pravo da stekne svojinu i mirnu državinu.

Question 25

Šta je evikcija?

Answer 25

ako K izgubi državinu na stvari ili mu mogućnost njenog korišćenja bude ograničena zbog jačeg prava drugog lica, kaže se da je pretrpeo evikciju. Evikcija može biti:
1. POTPUNA – kad potpuno izgubi državinu (npr. oduzeta mu zbog svojine ili zaloge drugoga).
2. DELIMIČNA – izgubi državinu na delu stvari ili ima celu stvar u državini, ali mora da trpi da je i drugi koristi (npr. suvlasnik).

Evikcija je retka u trg. pravu, jer je predmet trgovinske kupoprodaje obično roba, a K je zaštićen pravilima o sticanju od nevlasnika.
- evikcija može da se desi kad se prodaje preduzeće (npr. opterećena imovina)!

Kupac uživa zaštitu čim sazna da ga neko lice pravno uznemirava! Ne mora pretrpeti evikciju, dovoljno je da postoji rizik evikcije!

Question 26

4 uslova da kupac uživa zaštitu u slučaju isporuke robe sa pravnim manama

Answer 26

1️⃣ Potrebno da se uznemiravanje zasniva na pravu. Ne uživa zaštitu ako ga neko faktički uznemirava. Uznemiravanje može da se zasniva na stvarnom pravu ili na potraživanju kojim se isključuje/umanjuje/opterećuje pravo K ili na javnopravnom ograničenju, koje K nije bilo poznato u času zaklj. ug. Nije potrebno da uznemiritelj sudski ističe pravo prema K.

2️⃣ Smetnja postojala u času ISPORUKE stvari, a ako kupuje pravo, onda u času zaklj ug. Nema evikcije ako stvar nije u državini kupca.

3️⃣ K je savestan (nije znao, niti mogao znati da postoji smetnja u P pravu da mu prenese svojinu). Smatra se da je savestan i ako je znao za pravnu manu, ali je mislio da će je P otkloniti.

4️⃣ K je obavestio P da ga 3. lice uznemirava.
- Ne mora ga obavestiti ako prodavac to već zna ili kad je zahtev 3. lica očigledno pravno osnovan (može tad da prizna zahtev 3. licu, te da pozove prodavca na odgovornost).
- Sankcija neobaveštavanja nije gubitak kupčevog prava na zaštitu od prodavca (jer on ima pravo da ga pozove na odgovornost i kad se sam upustio u spor sa 3. licem, te ga izgubio; izuzetno, tad gubi pravo da ga pozove na odg. ako prodavac dokaže da je raspolagao sredstvima da odbije zahtev trećeg u parnici s kupcem).

Question 27

Zaštita kupca u slučaju pravnih mana

Answer 27

Čim prodavac sazna da 3. lice pravno uznemirava kupca, dužan je da mu pruži pomoć – npr. da ga upozna sa dokaznim sredstvima da mu pravo nije manljivo.

Ako je 3. lice tužilo kupca ili je kupac tužio njega zbog uznemiravanja, prodavac mora da pomogne kupcu da pobedi u sporu. Ako mu ne pruži pomoć, kupac ima pravo da raskine ug.

Ako kupac pretrpi potpunu evikciju – ug. sa prodavcem se raskida po sili zakona.

Ako pretrpi delimičnu – ima pravo da raskine ug. ili da zahteva sniženje cene srazmerno umanjenoj vrednosti stvari.

Ako raskine ug, mora vratiti stvar prodavcu, a prodavac mu vraća naplaćenu cenu. Ima pravo i na naknadu štete (osim ako je u času zaklj. ug. znao za rizik evikcije).

Question 28

Kakva je prodavčeva odgovornost za pravne mane? Rokovi zastarelosti?

Answer 28

Prodavčeva odgovornost za pravne mane je objektivna (jer odg. kupcu i kad nije znao za njih). IZUZETNO, ne odgovara kad ga kupac nije obavestio o uznemiravanju, a on je raspolagao pravnim sredstvima!

Kupčeva prava po osnovu pravne mane zastarevaju, ako ne tuži prodavca u roku od 1G kad je saznao za nju!

Question 29

Kakva su pravila o odgovornosti P za pravne mane?

Answer 29

Pravila o odg. P za pravne mane su dispozitivna - ugovorom se može isključiti ili ublažiti (te odredbe su ništavne, ako je P za pravnu manu znao ili morao znati u času zaklj. ug).

Question 30

Izračunavanje naknade štete

Answer 30

Kupac kome P prouzrokuje štetu povredom svoje obaveze, ima pravo na njenu naknadu. Ali, P odgovara samo do visine predvidive štete!

3 načina dokazivanja štete i utvrđivanja njene visine:
1. Dokazivanje istinske štete – ona koju je K zaista pretrpeo (stvarna št i izmakla korist). Nju je P dužan da naknadi u obimu u kom je mogao da je predvidi u času zaklj ug. Primenjuje se i kod neisporuke i loše isporuke.
2. Utvrđivanje pretpostavljene štete
3. Utvrđivanje konkretne štete u kupovini radi pokrića.

Drugi i treći način primenjivi u svim trg. poslovima, čiji je predmet stvar određena po rodu. Primenjivi samo kad K raskine ug. zbog povrede prodavčeve obaveze. Nastali zbog mogućnosti da se cena koju je K ugovorio da plati razlikuje od trž. cene na dan raskida ug.

Question 31

Šta je pretpostavljena šteta?

Answer 31

Ako K raskine ug. zbog neisporuke/loše isporuke, a tržišna cena te robe je na dan raskida viša od ugovorene, pretpostavlja se da trpi štetu u visini te razlike. Merodavna je trž. cena u mestu gde je posao “obavljen” na dan raskida (mesto isporuke). Ako u tom mestu nema drugog prodavca koji bi K prodao ugovorenu robu, merodavna je trž. cena u drugom mestu u kom može da je najjeftinije kupi (tad se i troškovi prevoza uračunavaju u štetu).

Da bi K stekao pravo na naknadu štete, uopšte ne mora da obavi kupovinu iste robe po višoj ceni od drugoga. Dovoljno samo da dokaže da je pomenuta trž. cena viša od ugovorene. Tad se NEOBORIVO pretpostavlja da ju je pretrpeo. Prodavac može samo da dokaže da trž. cena nije (toliko) viša od ugovorene, a ne sme dokazivati da je K nije pretrpeo jer nije robu kupio od drugoga.

Question 32

Šta je konkretna šteta (kupovina radi pokrića)?

Answer 32

Ug. kojim K ugovorenu robu koju nije dobio od jednog P (sa kojim je raskinuo ug), kupuje od drugog, kako bi zadovoljio svoje potrebe. On to čini kako bi sprečio veću štetu koju može pretrpeti zbog prvobitne neisporuke.

Ako bude prinuđen da novom prodavcu plati višu cenu, trpi štetu u visini te razlike. Zove se konkretna šteta, jer proističe iz konkretnog novozaključenog ugovora sa drugim P! Ako od novog prodavca kupi robu po nižoj ceni, ne trpi konkretnu št, te nema pravo na naknadu!

Da bi imao pravo na naknadu konkretne štete, dovoljno da dokaže da je ug. robu kupio od drugog P po višoj ceni. Nema pravo na njenu naknadu u neograničenom iznosu, jer mora tu kupovinu radi pokrića da obavi na razuman način i u razumnom roku, i mora nastojati da je obavi što jeftinije.

Question 33

Uslovi koje K mora da ispoštuje da bi imao pravo na naknadu konkretne štete

Answer 33

1. da je obavi na razuman način i u razumnom roku
2. roba odr. po rodu
3. da o svojoj nameri kupovine radi pokrića blagovremeno obavesti P
4. da je raskinuo ug. samo zbog docnje prodavca u isporuci robe, a ne i zbog loše isporuke (ovo treba široko tumačiti, jer nije opravdano uskratiti pravo kupovine radi pokrića kupcu koji je ug. raskinuo jer mu raniji P isporučio manljivu robu, a nije hteo otkloniti manu).

Question 34

Šta je daljnja šteta (posredna, refleksna)?

Answer 34

Ona koju K pretrpi usled fiz. mana isporučene stvari na ostalim svojim dobrima. Može da pogađa imovinska dobra kupca ili trećeg lica, kojem K odg za štetu, ali i njihova lična dobra. Prodavčeva odgovornost za nju je DELIKTNA, jer nije neposredno uzrokovana povredom ugovorne obaveze!
2 pogodnosti što je deliktna odgovornost:
1. K ne mora prigovoriti fiz. manu robe da bi imao pravo na naknadu daljnje štete
2. K ima pravo na njenu potpunu naknadu (kod ugovorne odgovornosti do visine predvidive štete)

Question 35

Uslovi da kupac naknadi daljnju štetu

Answer 35

1. šteta ne sme biti na isporučenoj robi, već na ostalim dobrima (inače je ugovorna odgovornost)
2. šteta mora biti uzrokovana fiz. manom isporučene robe
3. prodavac mora biti kriv za štetu (pretpostavlja se). Dakle, njegova odgovornost je subjektivna (i kad je roba usled mane opasna po okolinu). Ako je P proizvođač manljive robe, onda za daljnju štetu odg objektivno!

Question 36

Prelaz rizika i troškova kod ug. o prodaji - uvod

Answer 36

Nakon zaključenja ug. o prodaji moguće je da roba propadne ili se ošteti pre nego što je K primi. Pitanje da li propada kupcu ili prodavcu. Ako propada kupcu, mora da plati cenu iako nije dobio robu ili ju je dobio u lošijem stanju od ugovorenog. Ako propada prodavcu, za jednu istu cenu mora da isporuči novu robu kupcu.

Osnovni kriterijum za odgovor: uzrok propasti. Ako je stvar propala usled radnje jedne strane, ona snosi gubitak koji je pretrpela.
Ako je strana koja snosi rizik odgovorna za propast, ne samo da snosi svoju štetu, već mora i drugoj strani da je naknadi ako joj je prouzrokovala.
- npr. ako je P kriv za propast generične robe jer ju je loše isporučio, mora kupcu da isporuči drugu količinu iste vrste robe iste kakvoće, uz obavezu da mu naknadi štetu koju je pretrpeo usled docnje; ako je predmet njegove obaveze pojedinačno određena stvar, ona njemu propada.

Question 37

Prelaz rizika i troškova kod ug. o prodaji - slučajna propast

Answer 37

Moguće je da stvar propadne usled uzroka za koji nijedna strana nije kriva. Može fizički da propadne usled više sile, slučaja, radnje trećeg lica (npr. prevozioca) ili drugog uzroka za koji nije odgovoran nijedan ugovornik. Sa fizičkom propašću se izjednačava nestanak robe (nije u državini nijednog ugovornika, niti se može pronaći).

Koja strana snosi rizik zavisi od toga da li P predaje robu neposredno kupcu ili posredno (putem 3. lica).

Question 38

Slučajna propast kod neposredne predaje

Answer 38

U neposrednoj predaji, rizik snosi ugovornik koji je vlasnik u času propasti stvari. Rizik slučajne propasti snosi P dok je ne preda kupcu. Ali, ako K padne u docnju u prijemu robe, rizik prelazi na njega u času kad je pao u docnju.

Question 39

Slučajna propast i posredna predaja

Answer 39

U posrednoj predaji, rizik prelazi na kupca na jedan od dva načina (nezavisno od toga ko je vlasnik):
1. Zaključenjem ug. o prodaji, pod uslovom da K zna od kog trećeg lica treba da traži robu (npr. od skladištara)
2. Predajom isprave kupcu, kojom mu se omogućava da preuzme robu od trećeg. Ako je isprava prenosiva, rizik prelazi na K u času kad je primi. Ako je neprenosiva, rizik prelazi na K kad robu preuzme od trećeg. Ako je ne preuzme blagovremeno, pada u docnju i rizik prelazi na njega.

Svaka strana snosi troškove radnji koje mora da preduzme da bi ispunila svoju obavezu. P snosi troškove isporuke, a K troškove prijema robe i plaćanja cene.

Question 40

Prelaz troškova i rizika kod ug. o prodaji - transportne klauzule (uvod)

Answer 40

U praksi najčešći način posredne predaje robe kupcu je putem prevozioca. Tu se razlikuje otpremna od distancione prodaje.

Otpremna prodaja = P nije obavezan da isporuči robu u odredištu nakon prevoza; rizik prelazi na K njenom predajom prevoziocu u polazištu. Predaja prevoziocu se smatra predajom kupcu. Pretpostavlja se.

Distanciona prodaja = P isporučuje robu u ugovorenom odredištu nakon prevoza; rizik prelazi na K kad je primi od prevozioca. Mora da se izričito ugovori.

Zakonska pravila o prelasku rizika i troškova su dispozitivna, te ih ugovornici mogu urediti drukčije putem transportnih klauzula.

Question 41

Šta su transportne klauzule?

Answer 41

To su uobičajeni skraćeni izrazi u trgovini, čije spominjanje u ug. o prodaji automatski povlači primenu čitavog niza pravila na prelaz rizika i troškova sa P na K u isporuci robe.

Question 42

Koje su najpoznatije transportne klauzule?

Answer 42

Danas se najviše primenjuju Međ. pravila za tumačenje trgovačkih termina (INKOTERMS) koje je donela Međ. trgovinska komora.
Domaći izvor prava za transportne klauzule su Opšte uzanse za promet robom iz ‘54.

Ima mišljenja da se Inkoterms pravila primenjuju i kad nisu izričito ugovorena, jer su postala trgovački običaji zbog masovne primene u praksi. Ipak, nisu postale trg. običaji, te je potrebno da se ugovore.

Question 43

Iz čega se sastoji svaka Inkoterms klauzula?

Answer 43

Svaka Inkoterms klauzula se sastoji iz 2 dela.
Prvi deo je skraćenica od 3 slova (početna slova dva ili tri reči o momentu prelaska rizika i troškova sa P na K tokom prevoza). Drugi deo je naziv geografskog mesta u kom treba da se roba preda kupcu.

Question 44

Klauzule u Inkotermsu su sistematizovane po 2 kriterijuma

Answer 44

Prva podela je na 2 grupe, prema tome da li ug. prevoz uključuje i morski saobraćaj. Prva grupa su klauzule namenjene isporuci bez obzira da li ugovoreni prevoz uključuje morski saobraćaj. Druga grupa klauzula je primenjiva samo ako ug. prevoz uključuje i morski (uređuju pomorsku kupoprodaju).

Druga podela je na 4 grupe, zavisno od mesta u kom rizik i troškovi prelaze sa P na K.
1. Klauzule sa početnim slovom “E” (od ex - iz), po kojim P u svom mestu predaje robu kupcu.
2. Sa početnim slovom “F” (od free, franco - slobodno). Označavaju otpremnu prodaju (ali K obično određuje prevozioca i polazište)
3. “C” (cost - troškovi, ili carriage - prevoz). Uređuju otpremnu prodaju tako što P ugovara prevoz i predaje robu prevoziocu, čime prenosi rizik na K tokom prevoza, ali snosi troškove prevoza.
4. “D” (delivery - isporučeno). Označavaju distancionu prodaju. P isporučuje robu u odredištu, snosi rizik i troškove tokom prevoza.

Question 45

Ugovor o posredovanju

Answer 45

Ug. kojim se posrednik obavezuje da NASTOJI da nađe i dovede u vezu sa drugim ugovornikom, lice koje bi s njim pregovaralo o zaključenju odr. ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu plati naknadu ako ugovor bude zaključen!

Question 46

Ugovor o posredovanju je vrsta kog ugovora?

Answer 46

Vrsta ug. o delu, ali i ug. o nalogu, zato se njihova pravila primenjuju na posredovanje u pitanjima koja nisu drukčije uređena posebnim pravilima.

Question 47

Šta je smisao ugovora o posredovanju?

Answer 47

Olakšava zaključenje drugih ugovora privrednim subjektima koji nisu upoznati sa stanjem na odr. tržištu. Posrednik je lice koje dobro poznaje stanje, poslovne mogućnosti i subjekte na odr. tržištu. Naročito se javlja u spoljnoj trgovinu, kad nalogodavac namerava da se uključi na strano tržište ili kad s njega želi nešto da uveze u domaću zemlju. Posrednik može i da pomogne u pregovorima.

Question 48

Bitni sastojci kod ug. o posredovanju

Answer 48

Jedini bitan sastojak je posao posrednika, a to je traženje prilike za ugovor koji N hoće da zaključi. Provizija je prirodan sastojak (posrednik ima pravo na nju i kad nije ug).

Question 49

Da li je ug. o posredovanju formalan ili neformalan ugovor?

Answer 49

Neformalan ugovor – zaključuje se prostom saglasnošću ugovornika o poslu posrednika.
- ug. o posredovanju sa profesionalnim posrednikom (koji javno nudi drugim licima da za njih posreduje ili se time bavi kao zanimanjem) smatra se zaključenim, ako on dobijeni nalog bez odlaganja ne odbije (zaključenje ćutanjem). U praksi se ne prihvata ovo pravilo.

Question 50

Pravni odnosi kod ug. o posredovanju

Answer 50

Dva pravna odnosa:
* Prvi između N i posrednika, koji se zasniva na ug. o posr. Posrednik je samo ovlašćen da pokuša da nalogodavcu nađe saugovornika, a ne i da zaključi ug. za njegov račun (obaveza sredstva).
* Drugi između N i 3. lica, sa kojim ga je posrednik doveo u vezu. Taj odnos nastaje po izvršenju ug. o posr, kad N i 3. lice zaključe ug. Nalogodavac nije obavezan da pristupi pregovorima sa licem s kojim ga je posrednik doveo u vezu, niti da zaključi ug. pod uslovima koje je saopštio posredniku. Ipak, ako to nesavesno odbija, odg. za štetu ne samo posredniku (npr. izgubljena provizija), nego i trećem licu (npr. troškovi uzaludnih pregovora).

Question 51

Razlikovanje posredovanja od trgovinskog zastupanja

Answer 51

1. Posrednik nema ovlašćenje da sa trećim zaključi ug.
2. Posrednik istupa u svoje ime i za svoj račun (zastupnik radi u ime i za račun vlastodavca)
3. Posrednik mora biti nepristrasan, tj. da jednako štiti interese obe strane koje je doveo u vezu (zastupnik je uvek pristrasan)
4. Posredovanje je privremeno, jer se redovno odnosi na jedan posao nalogodavca (zastupanje je trajniji odnos, jer je zastupnik ovlašćen da duže vreme nalogodavcu pronalazi saugovornike).

Question 52

Zakonske obaveze posrednika

Answer 52

1. Da nastoji da nađe i dovede u vezu 3. lice sa N, koje bi pregovaralo o zaključenju ug. Obaveza sredstva (ne odg. za štetu ako ne uspe). Dužan je da se pridržava naloga, koje mu je N dao (npr. vrsta i uslovi ugovora), osim ako bi time povredio svoju dužnost nepristrasnosti.
2. Da obaveštava nalogodavca o činjenicama značajnim za ugovor, radi čijeg zaključenja posreduje (npr. cena robe, mogući saugovornici). Nije dužan da ga podučava o stanju i kretanjima na tržištu.
3. Da podjednako štiti interese obe strane koje je doveo u vezu. Zato je dopušteno da isto lice istovremeno posreduje za obe strane u poslu (zastupnik to ne sme, osim ako one na to pristanu).
4. Ne sme, bez nalogodavčeve saglasnosti, da sadržinu dobijenog naloga saopšti trećem licu.
5. Vođenje posredničkog dnevnika – poslovna knjiga u koju vremenskim redosledom upisuje podatke o ugovorima zaključenim pod njegovim posredovanjem. Dužan da ga vodi posrednik u privredi.
6. Izdavanje posredničkog lista (zaključnice) – izvod iz posredničkog dnevnika, sa podacima o odr. ugovoru. Dužan da ga svojeručno potpiše i izda ugovornicima. Služi kao dokazno sredstvo u slučaju spora.

Question 53

Ugovorne obaveze posrednika

Answer 53

Ugovorne obaveze (postoje samo ako se izričito ugovore)
1. Učešće u pregovorima
2. Prijem ispunjenja obaveze od 3. lica iz zaključenog ug. (potrebno pismeno punomoćje od N)
3. Čuvanje uzorka – kad je pod njegovim posredovanjem zaključen ug. o prodaji po uzorku, a ugovornici su se saglasili da uzorak predaju njemu na čuvanje (mora čuvati pažnjom dobrog stručnjaka).

Question 54

Odgovornost posrednika

Answer 54

Odgovara N za štetu koju mu prouzrokuje povredom svojih obaveza. Krivica mu se pretpostavlja, pa se oslobađa odg. ako dokaže okolnost koja je uzrokovala štetu i da za nju nije kriv.

Krivica mu se neoborivo pretpostavlja u 3 slučaja:
1. ako povredi obavezu čuvanja poslovne tajne (kad bez nalogodavčevog pristanka saopšti 3. licu sadržinu dobijenog naloga, pregovora ili uslove zaključenog ug)
2. kad nalogodavca dovede u vezu sa poslovno nesposobnim licem (ako je za nesposobnost znao ili morao znati), te je ipak posredovao u njihovim pregovorima i zaključenju ug.
3. kad N dovede u vezu sa licem za koje zna ili mora da zna da neće moći da ispuni obaveze iz zaključenog ug, te posreduje u njihovim pregovorima i zaključenju ug.
Nalogodavac snosi teret dokazivanja.
Posrednik u ova 3 slučaja neograničeno odg.

Question 55

Prava posrednika

Answer 55

Ima 2 osnovna prava i 1 sporedno.

Prvo i glavno pravo: na proviziju. Ima pravo na nju i kad je nije ugovorio. Ako njena visina nije ugovorena, niti određena tarifom ili opštim uslovima, primenjuje se uobičajena naknada. Stiče pravo na proviziju tek kad N i 3. lice s kojim ga je doveo u vezu zaključe ug! Kad radi za obe strane, ima pravo da traži od svake po polovinu provizije (ako drukčije nije ug).

Drugo pravo: na naknadu troškova koje je snosio u posredovanju. Mora izričito ugovoriti (inače se smatra da je obuhvaćeno provizijom) i ima pravo na njihovu naknadu i kad N i 3. lice nisu zaključili ug.

Sporedno pravo: zakonsko pravo zadržavanja nalogodavčevih pokretnih stvari, koje je dobio po osnovu posredničkog naloga, radi namirenja svojih potraživanja prema N u vezi sa posredovanjem.

Question 56

Nabroj obaveze trgovinskog zastupnika

Answer 56

Ima više obaveza, od kojih se neke podrazumevaju zakonom, a neke moraju da se ugovore.

1. Obavljanje zastupanja
2. Učešće u pregovorima
3. Obaveštavanje i zaštita vlastodavca
4. Vođenje dnevnika i izdavanje zaključnice
5. Odanost
6. Obračun

Question 57

Obaveza TZ - obavljanje zastupanja

Answer 57

Osnovna obaveza da stalno posreduje za vlastodavca, nastojeći da ga dovede u vezu sa 3. licima, koja su voljna da sa njim zaključe ug. Dužan je i da zaključuje ugovore, ako ga je vlastodavac ovlastio. Obavezuje se samo da NASTOJI da dovodi u vezu vlastodavca sa 3. licima (obaveza sredstva). Ne obavezuje se da u nastojanju uspe, osim ako je to izričito ugovorio. Zastupanje je dužan da obavlja kao dobar privrednik, pridržavajući se vlastodavčevih uputstava.

Question 58

Obaveza TZ - učešće u pregovorima

Answer 58

Dužan da učestvuje u pregovorima vlastodavca sa 3. licem, sa kojim ga je doveo u vezu, i da pomaže vlastodavcu u zaključenju ug.

Question 59

Obaveza TZ - obaveštavanje i zaštita vlastodavca

Answer 59

TZ je dužan da po potrebi obaveštava vlastodavca o stanju i kretanjima na tržištu, i da mu daje podatke od značaja za svaki posao, kako bi mu olakšao zaključenje ili ispunjenje ug. Dužan je da od 3. lica prima izjave u vezi sa manama predmeta ug. (tzv. pasivno zastupanje). Nema pravo da prima ispunjenje ug. od 3. lica, osim ako ga je vlastodavac ovlastio.

Question 60

Obaveza TZ - vođenje dnevnika i izdavanje zaključnice

Answer 60

Dnevnik je poslovna knjiga u koju vremenskim redosledom upisuje podatke o ugovorima zaključenim pod njegovim zastupanjem.

Zaključnica – izvod iz dnevnika, sa podacima o odr. ugovoru. Dužan da ga svojeručno potpiše i izda ugovornicima. Služi kao dokazno sredstvo u slučaju spora.

Question 61

Obaveza TZ - odanost

Answer 61

Dužan da bude pristrasan u odnosu sa 3. licem, mora biti odan samo vlastodavcu. Zabranjeno mu 2struko zastupanje (osim kad oba vlastodavca na to pristanu). Izuzetak: berzansko zastupanje (pod uslovom da kupoprodaju zaključi u skladu sa tekućim berzanskim kursom, na koji su pristala oba vlastodavca).
Dužan da čuva poslovne tajne, koje je saznao u vezi sa poverenim poslom, tokom zastupanja i po njegovom prestanku.

Question 62

Obaveza TZ - obračun

Answer 62

Ako je primio neku stvar od vlastodavca, dužan je da mu je vrati po prestanku zastupanja. Dužan je i da mu položi račun o svim poslovima koje je obavio za njegov račun i da mu ustupi sve koristi koje je primio za njegov račun.

Question 63

Navedi prava TZ (ujedno su i obaveze vlastodavca)

Answer 63

1. Uvođenje u posao
2. Provizija
3. Troškovi
4. Zaloga

Question 64

Prava TZ - uvođenje u posao

Answer 64

Da dobije odg. materijal, isprave ili obaveštenja, ako je potrebno. Da zatraži uputstva po potrebi. Vlastodavac nije dužan da prihvati zaključenje ug, koje mu Z predlaže, ali je dužan da ga bez odlaganja obavesti o svojoj odluci.

Question 65

Prava TZ - provizija

Answer 65

Osnovno pravo. Ima ga ne samo kad lično zaključi ug. sa trećim, nego i kad ga zaključi V pod njegovim posredovanjem. Za razliku od posrednika (koji stiče pravo na proviziju već u času zaključenja), Z ga stiče tek kad 3. lice ispuni svoju obavezu vlastodavcu. Ipak, ima pravo na proviziju i kad ug. ne bude ispunjen ako je neispunjenje uzrokovao V.
Ako visina nije ugovorena - uobičajena provizija.

Question 66

Prava TZ - posebna provizija

Answer 66

Ima pravo na dodatnu (posebnu) proviziju u 2 slučaja:
1. Delkredere provizija
2. Inkaso provizija - kad naplati vlastodavčevo potraživanje od 3. lica po osnovu dobijenog ovlašćenja.
Može izričito ugovoriti i naknadu za klijentelu (kad po prestanku zastupanja V nastavi da obavlja poslove sa licima s kojim ga je Z doveo u vezu).

Delkredere zastupnik jemči svom vlastodavcu ispunjenje obaveze 3. lica, uz pravo na višu proviziju.

Question 67

Prava TZ - zaloga

Answer 67

Z ima zakonsku zalogu na novčanim svotama koje je naplatio za V, kao i na vlastodavčevim stvarima, koje je u vezi sa zastupanjem primio od V ili 3. lica. Zaloga mu traje dok drži predmet ili ima ispravu po osnovu koje može njima da raspolaže.

Question 68

Odgovornost trgovinskog zastupnika

Answer 68

Ugovorno odgovara vlastodavcu za štetu koju mu nanese povredom svojih ugovornih obaveza. Ne odgovara za štetu koju pretrpi neispunjenjem ili neurednim ispunjenjem obaveze 3. lica is ug, koji je zaključen pod njegovim posredovanjem. Ipak, odgovaraće kod delkredere zastupanja (kad je pismeno jemčio).

Question 69

U koja 2 slučaja TZ može da odgovara i trećem licu za štetu?

Answer 69

U 2 slučaja može da odgovara i 3. licu za štetu, koje pretrpi usled njegovog zastupanja:
1. Ako se predstavlja kao zastupnik nekog lica, a nema ovlašćenje (lažni zastupnik). Ug ne nastaje za neovlašćeno zastupanog, ako ga naknadno ne odobri. Ako je 3. lice savesno, Z mu odg za štetu.
2. Ako je prekoračio granice ovlašćenja (npr. zaključio posao veće vrednosti nego što je smeo), vlastodavca ne obavezuje prekoračenje. Ako 3. lice nije znalo/moralo znati za prekoračenje, za štetu usled prekoračenja mu solidarno odgovaraju Z i V. Vlastodavac može naknadno da odobri posao.

Question 70

Prestanak ugovora o TZ

Answer 70

Raskid (jednostrani/sporazumni), smrt ugovornika, poništaj ili naknadna objektivna nemogućnost ispunjenja.

Ug o zastupanju može biti zaključen na određeno i neodređeno vreme.

Ako je na određeno - ug. odnos prestaje istekom ug. roka. Ako ugovornici posle njegovog isteka nastave da se ponašaju kao da rok nije istekao, prećutno se produžava na neodređeno vreme.

Ako je na neodređeno - svaka strana može da ga otkaže samo krajem kalendarskog tromesečja, pod uslovom da otkaz saopšti najmanje 1M ranije. Ako je ugovor trajao 3 godine, otkaz mora da se saopšti najmanje 2M pre isteka tromesečja.
- iz ozbiljnih uzroka, svaka strana može da ga otkaže bez otkaznog roka, ali mora saopštiti razlog.