11-20 Flashcards
Mešanje države u trgovinu
Način ograničenja slobode ugovaranja u privredi je mešanje države u zaključenje, sadržinu i ispunjenje ugovora u privredi. Meša se i u ugovore građanskog prava, pre svega da zaštiti potrošače.
Ima 7 načina mešanja.
Prvi način mešanja države u trgovinu
Saglasnost države na zaključenje ug, koju u njeno ime daje nadležni organ. Ima vremenski povratno dejstvo (smatra se da ug. dejstvuje od momenta kad je zaključen). Daje se u formi propisanoj za taj ug. Danas se primenjuje samo za vreme privrednih kriza, kad država preduzima mere njihovog savladavanja (za vrlo važne ug. koji mogu uticati na privredna kretanja u zemlji).
Drugi način mešanja države u trgovinu
Kontrola OUP
Treći način mešanja države u trgovinu
Propisivanje pojedinih elemenata u pojedinim vrstama imenovanih ug. i za pojedine vrste posebno značajne robe ili usluga.
* Npr. propisivanje prodajne cene za pojedine proizvode (max cena struje, vode, benzina), kupovne cene (min cena otkupa poljop. proizvoda), propisivanje najkraćeg roka garancije i najdužeg roka za ispunjenje novčanih obaveza.
Četvrti način mešanja države u trgovinu
Javlja se kod spoljne trgovine. Npr. dozvola države za uvoz/izvoz odr. robe ili propisivanje carina.
* U sudskoj praksi se smatra da dozvola za uvoz/izvoz nije uslov za zaključenje ug, ali je njeno uskraćivanje smetnja za izvršenje. Zato uskraćivanje oslobađa trgovca ugovorne obaveze, ali ne i obaveze da poveriocu naknadi štetu, ako se obavezao da je pribavi.
Peti način mešanja države u trgovinu
Mere poreske politike.
Država može da utiče na zaključivanje ug. propisivanjem poreza i promenama poreskih stopa. Time povisuje ili snižava cene oporezovane robe, te podstiče ili ograničava njenu proizvodnju.
Šesti način mešanja države u trgovinu
Propisivanje obaveznog načina zaključenja ugovora i uslova za zaključenje.
Sedmi način mešanja države u trgovinu
Propisivanje obavezne registracije ugovora. Kod ugovora velike vrednosti za koje država daje podsticaje ili se njima osniva/menja privredno društvo.
Pojačana pažnja u trg. poslovima
Dužnik mora da ispuni obavezu kako glasi i to pažljivo. Zakonom se uspostavljaju kriterijumi na osnovu kojih se prosuđuje da li je dužnik bio pažljiv u ispunjavanju obaveze. To je naročito značajno kad poverilac pretrpi štetu jer mu dužnik nije valjano ispunio obavezu, jer od toga može da zavisi da li ima obavezu da je naknadi (kod subjektivne odgovornosti koja se zasniva na krivici; za krivicu je dovoljna i nepažnja dužnika).
Zavisno od vrste obl. odnosa, zakon uspostavlja 3 alternativna kriterijuma: pažnja dobrog domaćina, dobrog privrednika i dobrog stručnjaka.
Pažnja dobrog domaćina
se zahteva od dužnika u građanskopravnim obl. odnosima. Nju u ispunjavanju obaveza ulaže jedan prosečan građanskopravni subjekt.
Pažnja dobrog privrednika
se zahteva od dužnika u ugovorima u privredi. Nju ulaže jedan prosečno sposoban privredni subjekt.
Pažnja dobrog stručnjaka
se zahteva od prosečno sposobnog stručnjaka u obavljanju njegove profesionalne delatnosti. Ceni se prema pravilima struke i njenim običajima.
Zašto se u ugovorima u privredi zahteva od dužnika da postupa sa pojačanom pažnjom?
jer privrednik u obavljanju poslova u svojoj delatnosti mora biti bolji, veštiji i iskusniji nego neprivredni subjekt.
Ako se neko lice proglasi specijalizovanim za odr. delatnost, zahteva se da ulaže stručnu pažnju u obavljanju poslova u njoj. Ona se ne pripisuje samo privrednopravnim subjektima, već i građanskopravnim subjektima koji su stručni za neku delatnost (lekar, advokat).
Da li se samo od dužnika zahteva pažljivo ponašanje?
Ne zahteva se samo od dužnika pažljivo ponašanje, već i od poverioca (od njega blaga pažnja). On mora da se u ostvarivanju prava uzdrži od radnji kojim otežava dužniku ispunjenje obaveza.
Načelo teretnosti trg. poslova
Ug. u privredi su uvek teretni – svaka strana se obavezuje da drugoj da naknadu za korist koju od nje prima. Nema dobročinih ug. u privredi! Ako privredni subjekt učini dobročinu radnju drugom privr. subjektu (npr. obavi prevoz bez naknade), to je ugovor građanskog prava!
* Teretnost se oborivo pretpostavlja, zato naknadu duguje i strana kojoj ona nije izričito ugovorena, ali ona može dokazati suprotno (tad nije ug. u privredi).
* Pretpostavka teretnosti se opravdava činjenicom brzog, masovnog i redovnog zaključivanja ugovora u privredi u poslovanju privrednih subjekata.
Da li su ug. u privredi jednostrano ili dvostrano obavezujući?
Ug. u privredi su uglavnom dvostrano obavezujući, jer stvaraju uzajamne obaveze za svaku stranu. Retki su jednostrano obavezujući (jedna strana ima samo obaveze, a druga prava; npr. ulog na štednju).
Načelo teretnosti - Osobenost trg. poslova koji za predmet imaju promet novca
jeste u većoj slobodi ugovaranja kamate na novčani dug. Najvažniji trg. poslovi u novčanom prometu su bankarski poslovi, kao ugovori u kojim banke obavljaju promet novca sa svojim klijentima. Banka ima pravo na kamatu za novac koji je pozajmila klijentu i kad je nije ugovorila. Isto pravo ima i nebankarski zajmodavac u ug. u privredi, ali davanje zajmova ne sme mu biti delatnost.
Ako stopa kamate nije ugovorena, ona je između pravnih lica u visini stope po kojoj banka redovno daje iste ili slične vrste kredita u vreme zaklj. posmatranog ugovora. Za razliku od kredita u privredi, zajmodavac u građanskopravnom zajmu nema pravo na kamatu, ako je nije ugovorio.
Banka ima pravo i na proviziju, iako je nije ugovorila, u poslovima u kojim klijentu pruža usluge!
Šta je kamata?
Naknada koju dužnik novčane obaveze duguje poveriocu za korist koju je imao od korišćenja njegovog novca u odr. vremenu. Njena visina se određuje srazmerno prema glavnom dugu i računa se na vreme od 1G od dana kad je poverilac dao novac dužniku (kamatna stopa).
Obaveza plaćanja kamate je sporedno pravo, te deli pravnu sudbinu glavnog potraživanja. Npr zastarelošću glavnog potraživanja, zastareva i potraživanje kamate.
Kamata može biti ugovorna i zakonska (zatezna), zavisno šta je izvor obaveze njenog plaćanja.
Stopa ugovorne kamate
Stopa ugovorne kamate zavisi od ponude i tražnje za novcem na tržištu. Što je tražnja veća, stopa je viša, i obratno. Ali zakonom je ograničena najviša visina kamatne stope (sprečava zelenašenje).
* Između fiz. lica iznosi koliko je k. stopa koju banke plaćaju na štedne uloge po viđenju u mestu ispunjenja dužnikove glavne obaveze.
* Između pravnih lica se najviša k. stopa uređuje posebnim zakonom, koji nikad nije donet, tako da nije ograničena. Ali domaća sudska praksa poništava klauzule o previsokim k. stopama koje su u očiglednoj nesrazmeri sa korišću zajmoprimca od dobijenog zajma, pozivajući se na načela ekvivalencije, savesnosti i poštenja.
Zabrana anatocizma
da se ugovori da poverilac ima pravo na kamatu na dospeli, a neisplaćeni iznos kamate. Ne važi za banke u njihovom kreditnom poslovanju.
Zatezna kamata
Ona koja po sili zakona teče za sve vreme dužnikove docnje u isplati novčane obaveze, i to po propisanoj stopi.
Ako je stopa kamate koju je poverilac ugovorio sa dužnikom viša od zatezne, kamata se obračunava po ugovorenoj stopi i tokom docnje.
Stopa zatezne kamate na dug u dinarima
Stopa zatezne kamate na dug u dinarima je referentna stopa NBS uvećana za 8% na godišnjem nivou!
Na dug u evrima je referentna stopa Evropske centralne banke uvećana za 8%.
Potraživanje zatezne kamate
Poverilac ima pravo na zateznu kamatu i kad dužnik nije kriv za docnju, i kad nije pretrpeo nikakvu štetu.
Potraživanje zatezne kamate dospeva čim dužnik padne u docnju u ispunjenju novčane obaveze.
- izuzetno, ne dospeva u tom času ako se odnosi na dospele, a neisplaćene kamate, kao i na dospela povremena novčana potraživanja (npr. za struju, vodu). Tad dospeva od časa kad je poverilac podneo zahtev sudu za njihovu isplatu.
Pravila o zateznoj kamati
Pravila o zateznoj kamati su imperativna. Poverilac je se može odreći tek nakon padanja dužnika u docnju.
Načelo negormalnosti trg. poslova
Ug. u privredi su načelno neformalni. I građanskopravni ugovori su načelno neformalni, ali su ug. u privredi neformalniji. Ako je propisana forma za neki ug. u privredi, to je obična pismena forma. Nijedan od njih nema formu javne isprave (kao što je to slučaj sa npr. ug. o prometu nepokretnosti i bračnim ugovorima). Razlog: brzina zaključivanja, koja ne trpi odugovlačenje zbog stroge formalnosti.
Razlozi zbog kojih se propisuje pismena forma za neke ug. su različiti:
- velika vrednost predmeta ugovora
- njegov veliki privredni značaj (npr. koncesija od značaja za celu zemlju)
- složenost posla
- njegovo dugo trajanje (rizik da ugovornici kasnije zaborave ono što su usmeno dogovorili).
Šta se postiže pismenom formom?
povećava se pravna sigurnost ugovornih strana, jer imaju ispravu kao dokazno sredstvo.
Pismenu formu moraju da imaju (inače su bez dejstva):
- ug. o prodaji sa obročnim otplatama cene sa fiz. licem kao kupcem
- o prodaji prevoznih sredstava
- o građenju
- o licenci
- o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti
- o TZ
- o alotmanu
- o organizovanju putovanja
- o osiguranju
- o fin. lizingu
- o zakupu vazduhoplova
- o zakupu broda.
Načelo neformalnosti - pismena potvrda
Ako je ug. usmeno zaključen, običaj je da svaka strana može od saugovornika da zahteva da ga pismeno potvrdi. Ugovor punovažan, i ako saugovornik ne potvrdi. Strana koja zahteva potvrdu, sastavlja je u 2 ista primerka, potpisuje je i poziva saugovornika da ih potpiše i da vrati 1 primerak u roku od 3D od kad ga je primio.
Potvrda mora u svemu da odgovara sadržini usmenog ugovora (ako ne odgovara, saugovornik ima pravo da traži ispravku).
Načelo neformalnosti - elektronski oblik
Ugovor se može sastaviti i u elektr. obliku. Ako sadrži sve elemente pismene forme propisane zakonom, smatra se punovažnim. Ugovornici ga potpisuju elektronskim potpisom i tad se smatra svojeručno potpisanim. Zabranjen je za ugovore koji moraju imati oblik javnobeležnički potvrđene isprave ili javnobeležničkog zapisa.
Načelo neformalnosti - forma bankarskih poslova
Bankarski poslovi su obično formalni, moraju biti zaključeni u pismenoj formi. Npr. ug. o tekućem računu ili o kreditu.
- ali, ulog na štednju je realan ugovor (zaključuje se predajom novca banci)
- jednostrani bankarski poslovi (otvaranje akreditiva, izdavanje garancije) su još formalniji od bankarskih ugovora, jer ne samo da moraju biti u pismenoj formi, nego i isprave o njima (npr. garantno pismo) mora imati propisanu sadržinu.
Načelo neformalnosti - forma HOV
HOV nisu pravni poslovi, već pismene isprave kojim se potvrđuje da su preduzeti odr. pravni poslovi (izdavanje i prenos H). Tim poslovima se stvaraju prava iz H ili se njima raspolaže. To su formalni poslovi, jer se zahteva preduzimanje odr. materijalnog akta da bi bili punovažni (npr. H je izdata tek kad je njen izdavalac sastavi, potpiše i preda imaocu). Posao mora da ima i pismenu formu, jer prenosilac mora o njemu da upiše odg. klauzulu na H.
Osobenosti zaključenja ug u privredi - pregovori
Razgovor zainteresovanih lica o ug koji žele da zaključe. Svrha: neki od učesnika da osmisli ponudu ili poziv na ponudu drugoj strani. Značajni, jer su ug u privredi veće vrednosti i složeniji od građanskopravnih. Tipizirani ugovori - gotovo da nema pregovora.
Značaj pregovora
- Omogućavaju zaključenje ug.
- Ako po zaključenju nastane spor, ugovornici mogu dokazati zaj. volju onim što su izjavili u pregovorima (značajna njihova prepiska); često se spore u sporednim tačkama ug. - tad sud uređuje sporedne tačke vodeći računa o pregovorima.
- Zakonska je obaveza trg. zastupnika da učestvuje u pregovorima između vlastodavca i trećeg lica sa kojim ga je doveo u vezu. I trg posrednik ima tu obavezu, ako ju je ugovorio.
Osobenosti zaključenja ug u privredi - ponuda
Ug zaključen kad se saglase o bitnim sastojcima. Jedan da ponudu za zaključenje, drugi je prihvati.
Ponuda ➡️ izjava jednog lica učinjena drugom, u nameri da sa njim zaključi ug. Uslovi:
- Mora da sadrži bitne sastojke ug (tako da se ug zaključi čim se ponuđeni sa njima saglasi)
- potiče od odr. lica, bude upućena odr. licu i da je ozbiljna (data u nameri zaključenja)
- ako je propisana forma za predloženi ug, mora imati istu formu
- Ne ispunjava uslove -> poziv na ponudu
Kakva je ponuda u građ. pravu, a kakva u trgovini?
U građ. pravu ponuda je redovno pojedinačna, u trg. češće opšta - ponudilac je daje neodređenim licima, tako da je može prihvatiti svako lice koje je sazna.
Predlog neodr. licima koji ne sadrži bitne sastojke ugovora -> poziv da se njegovom davaocu učini ponuda. Čak i ako sadrži bitne sastojke, smatraće se pozivom na ponudu u 2 slučaja:
1. Kad je tako u predlogu određeno ili to proističe iz okolnosti slučaja/običaja (izlaganje robe na sajmovima)
2. Kad to davalac čini u reklamne svrhe, kako bi mu se učinila ponuda pod objavljenim uslovima (slanje letaka, kataloga). Reklamiranje nije ponuda, ali oglašeni pozivalac odg za štetu ponudiocu koju mu prouzrokuje neopravdanim odbijanjem ponude (deliktna odg).
Izlaganje robe uz naznačenje cene
posebna vrsta opšte ponude za zaključenje ug. o prodaji. Nije ponuda ako to proističe iz okolnosti slučaja (kad za kupca nema odg. veličine jakne). Izloženu robu mora prodati ako kupac zatraži, makar da se poslednji primerak nalazi u izlogu (pravo da odbije ako se remeti izgled izloga ili bi odugovlačio sa usluživanjem ostalih kupaca).
Da li su OUP vrsta opšte ponude?
Sačinjavaju ih privr subj kad su standardizovali svoje poslovanje. Njihovi sastavljači ostvaruju 2 cilja: ujednačavanje postupanja pri zaključenju i ispunjenju ugovora, uređivanje novih vrsta ugovora ili drukčije uređivanje imenovanih ugovora.
- Ug zaključeni na osnovu OUP - formularni (ug po pristupu i tipski). Mora biti upoznat sa OUP pre zaključenja. X prestroge i iznenađujuće klauzule. Iznenađujuće - toliko neuobičajene da prosečan saugovornik nije mogao da ih predvidi u času pristupanja uslovima.
- Obe ug strane imaju OUP, razlikuju u pojedinim pitanjima ugovora – ako nisu saglasni u bitnim sastojcima, ug. nije zaključen. Ako su nesaglasni samo u sporednim tačkama, ug je zaključen, a uređuje ih sud vodeći računa o pregovorima, zaj praksi ugovornika i običajima.
2 posebna načina prihvata ponude
Prihvat ćutanjem i konkludentan prihvat
Prihvat ćutanjem
Ponuđeni može prihvatiti ponudu na svaki način kojim jasno izražava svoju volju. Ako oćuti na ponudu, smatra se da je odbio. 2 izuzetka:
1. smatra se da je prihvatio ako je u stalnom poslovnom odnosu s ponudiocem povodom ponuđene robe, pod uslovom da je odmah ili u primerenom roku ne odbije.
2. smatra se da je lice koje se ponudilo drugom licu da izvršava njegove naloge, kao i lice u čiju del pada izvršavanje naloga, zaključilo ug s nalogodavcem, ako dobijeni nalog odmah ne odbije.
Ako se ne odbije, smatra se da je ug zaključen u času kad je ponuda/nalog stigao ponuđenom. Cilj: pravna sigurnost trgovine.
Konkludentan prihvat
ponuđeni ne saopštava izričito da prihvata ponudu, ali je iz preduzetih radnji nesumnjivo da prihvata. Ponaša se kao da je zaključio ug. Kod prihvata ćutanjem ne preduzima nikakve radnje da bi izjavio volju, ovde preduzima konkludentne radnje. Samo kod ug za koje nije propisana pismena forma.
- O volji ugovornika se zaključuje na osnovu ponude (“slanje vašeg kamiona po robu smatramo prihvatom ponude”), ranije prakse ugovornika i običaja.
- Prevozilac koji primi robu s označenom adresom primaoca, time zaključuje ug o njenom prevozu.
Ugovor koji je zaključen na određeno vreme može se konkludentno produžiti. Npr prodavac nastavi sa isporukom robe kad istekne rok ug. o prodaji putem redovne isporuke, a kupac se tome ne protivi.
Posebni načini zaključenja ug - memorandum
Poslovno pismo, uobičajeno u poslovnom opštenju u trgovini. Pismo posl subj napisano na papiru sa odštampanim ličnim podacima; koristi ga u prepisci s drugim učesnicima u prometu. Sadržina: svaka poslovno značajna izjava (ponuda, prihvat, prigovor, obaveštenje).
Mogu zaključiti ug razmenom memoranduma. Izjava na memorandumu punovažna – nužno da ga potpiše privredni subjekt lično ili lice ovlašćeno da ga zastupa (u okviru ovlašćenja).
