1-10

Question 1

Šta su opšti uslovi poslovanja?

Answer 1

Jednostrana izjava privr. subjekta o tome pod kojim uslovima pristaje da zaključi ug. sa svakim licem koje ih prihvati. Po osnovu načela slobode volje svaki poslovni subjekt ima pravo da ih sastavi i oglasi. Ako sadrže bitne sastojke ugovora, važe kao ponuda (osim kad nešto drugo proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja). Slanje i deljenje kataloga, cenovnika, letaka – poziv da se učini ponuda. OUP nisu izvor prava, jer se ne radi o opštem pravnom aktu.

Dešava se da se primena nekih OU toliko ustali i raširi u praksi, da se podrazumeva da su ih učesnici posla ugovorili, iako se o tome nisu izjasnili u času zaklj. Naročito slučaj sa OU velikih privr. subjekata (snažne trgovinske, osiguravajuće i bankarske kuće).
- Udruženja ili grupe privr. subjekata u istoj privrednoj grani ustanove zaj. uslove poslovanja za svoje članove. Obavezni da ih primenjuju i ugovaraju. Tako se pravila OU vremenom u praksi proširuju i pretvaraju u opšta pravila. Njih prihvataju sva lica u poslovima na koje se odnose, čime postaju izvor prava. Uslov: nisu protivni imperativnim pravilima državnog prava.
- Primer: uslovi Lojdsovih osigurača u plovidbi.

Question 2

Da bi OUP obavezivali učesnike…

Answer 2

Da bi OUP obavezivali učesnike: pristanu i to slobodnom voljom! Upoznat pre zaključenja (sastavljač da ih objavi na uobičajen način); sadržina nije poznata u času zaključenja - ne obavezuju ga; nužno da pruži stvarnu mogućnost da se sa njima upozna (x samo da ih preda pre zaključenja ug). Kad prihvati uslove, postaju sastavni deo ug (može i prećutan i konkludentan pristanak).

Ako OU postanu stalna poslovna praksa u odnosnoj struci, mogu prerasti u poslovni običaj.

Question 3

I ako prihvati OUP, ne obavezuju ga (ništavne su):

Answer 3

• nepoštene odredbe (protivne cilju ug ili dobrim posl. ob)
• prestroge (lišava se prava, prigovora, rokova, nameću mu se prevelike obaveze)
• Ništavne i kad je nadležni drž organ dopustio primenu.

Question 4

Nadzor OUP

Answer 4

OUP mogu biti izraz vladajućeg položaja na tržištu te da se zloupotrebljavaju na štetu slabijih učesnika;
1. Upravni nadzor – sprovodi država, organ mora da ih dopusti; prethodni nadzor; primenjuje se na uslove poslovanja javnih preduzeća
2. Sudski nadzor – naknadni; sudsko odbijanje primene prestrogih i nepoštenih uslova kad nastane spor povodom njih
3. Nadzor koji sprovode javna glasila – javnom mnjenju se skreće pažnja
4. Sopstveni nadzor

Question 5

Pravna priroda OUP

Answer 5

Sporna pravna priroda:
- jedni kažu: ugovorne prirode, jer njihova primena mora da se ugovori
- drugi: normativne prirode, jer predstavljaju izvor prava (samo ako su prerasli u običaje)
- treći: mešovite prirode, jer je dovoljan i prećutan pristanak saugovornika (uslovi koji su postali raširena i ustaljena poslovna praksa, ali još nisu postali običaji)

Question 6

Formularni ugovori

Answer 6

Zaključuju se na formularima na kojima su već odštampane njihove uobičajene odredbe, ugovornici popunjavaju samo nedostajuće podatke (lična obeležja, mesto i vreme isporuke).
- Redovno sadrže OUP sastavljača.
- Spadaju u tzv. autonomno trgovinsko pravo (zaj sa OUP, trgovinskim klauzulama, običajima i uzansama). Skup pravila koje ne stvara država, već posl subjekti u skladu s načelom slobode volje. Prihvata ako su u skladu s prinudnim normama i poštena. Dopušta, jer nije u stanju da uredi mnoštvo detalja u poslovnoj praksi, to joj je jeftinije, i posl subj su stručniji.
- Obrasce obično sastavlja posl subj koji svakodnevno zaključuje veliki br ugovora iste ili slične sadržine.

Question 7

Kakvi formularni ugovori mogu biti?

Answer 7

Prema mogućnosti koju sastavljač ostavlja saugovorniku da utiče na konačnu sadržinu: tipski i ug po pristupu (adhezioni).
- Tipski: u pregovorima može da ugovori drukčije odredbe u obrascu, obično o manje važnim tačkama. U slučaju njihove nesaglasnosti sa OUP, važe posebni uslovi.
- Po pristupu: sastavljač ne dopušta nikakvo odstupanje; druga strana u celini prihvata ili odbija.

Question 8

Šta su trgovačke klauzule i termini?

Answer 8

Uobičajeni izrazi u poslovnoj praksi, kojim se u ugovoru na skraćeni način upućuje na niz pravila o nekom poslu ili pitanja u njemu. Pravila su sadržana u zborniku (sastavila ovlašćena nedržavna stručna org: komora, strukovno udruženje). Nužno da se ugovori njihova primena - navođenjem skraćenice kojom se na njih upućuje.

Question 9

Primer trgovinskih klauzula

Answer 9

Primer: transportne klauzule u ugovorima o kupoprodaji robe. To su skraćenice kojim se određuje vreme i mesto prelaska rizika i troškova sa prodavca na kupca u isporuci robe, dok se još nalazi kod prevozioca.
- primer: FAS - Solun (free alongside ship), prodavac snosi rizik dok ne postavi robu uz bok broda na doku u luci u Solunu.

Question 10

Običaj uopšte

Answer 10

opšte pravilo koje stvara neorganizovano društvo, dugim ponavljanjem istog načina ponašanja u istim situacijama.
- trgovinski običaji specifični jer se brže stvaraju i menjaju nego u drugim oblastima, zbog veće promenjivosti okolnosti u trgovini.

Question 11

Da bi trg. običaj nastao, dovoljno je da…

Answer 11

Da bi trgovinski običaj nastao, dovoljno da postoji ustaljena praksa u poslovanju velikog br lica u odr situaciji, tako da je opravdano da se očekuje da je poštuju i učesnici posla na koji se odnosi.

Učesnici moraju da se pridržavaju običaja, ako je pošten. Ružan običaj: čašćenje jače strane pri zaključenju.

Question 12

Da li je običaj dispozitivno pravilo?

Answer 12

Običaj je dispozitivno pravno pravilo; učesnici mogu da isključe njegovu primenu ili mu izmene sadržinu.

Nepisana pravila. Ako se zapišu i sistematizuju u jednom aktu, postaju uzanse.

Question 13

Nastanak običaja

Answer 13

je postepen. Obično se neko pravilo predvidi klauzulom u ug. U praksi pokaže zadovoljavajuće - sve veći br učesnika ga ugovara i postaje ugovorna praksa. Pretvara se u običaj kad se u praksi toliko raširi da ga primenjuje većina lica, tako da se primena podrazumeva i kad ga učesnici nisu izričito ugovorili. Time se stvara svest o njegovom postojanju i njegovu povredu sankcioniše sud. Ako se unese u zakon, prestaje biti običaj.

Question 14

Podela običaja prema obuhvatu primene

Answer 14

opšti i posebni.

Opšti važe u svim privrednim granama, posebni samo u jednoj. Poseban ima prednost u primeni, ako su različiti u istom pitanju.

Question 15

Podela običaja prema području važenja

Answer 15

međunarodni i nacionalni.

• Međunarodni važe u međ. trgovini i značajan su izvor trg. prava (jer mnogi odnosi u međ trg nisu uređeni pisanim izvorima (npr konvencijama), i zbog neizvesnosti merodavnog prava u slučaju spora)
• Nacionalni važe na teritoriji jedne države. Mogu biti opšti, područni i mesni.

Question 16

Podela običaja prema uslovima za primenu

Answer 16

Voljni i pravni

Question 17

Voljni običaji

Answer 17

za njegovu primenu nužna volja učesnika; primena ne mora da se izričito ugovori, dovoljno da se ne isključi. Dodatan uslov za primenu: mora ga biti svestan svaki učesnik u času preduzimanja posla. Ako nekom nije poznat, ne obavezuje ga. Dakle, za primenu: postojanje običaja, svest učesnika o njemu i volja da ga primene.

Question 18

Pravni običaj

Answer 18

onaj u čije su postojanje i nužnost primene ubeđeni učesnici u času preduzimanja. Obavezuje učesnike i kad za njega nisu znali; nije potrebno da se ugovori primena. Za primenu dovoljno njegovo postojanje, jer se neoborivo pretpostavlja da ga učesnici znaju, ali se oborivo pretpostavlja da hoće da ga primene (zato nije imperativan).

Question 19

Primena običaja

Answer 19

(zavisi da li je posao uređen zakonom):
- Ako nije uređen zakonom/propisom, ali jeste običajem, običaj se primenjuje ako je pošten.
- Ako je uređen prinudnim normama zakona, primena običaja isključena.
- Uređen dispozitivnim pravilima, ta pravila imaju prednost, ali običaj se primenjuje ako ga izričito ugovore.
- Zakon isto može da upućuje na primenu običaja.
- Ako zakon ne upućuje na primenu običaja, ali su njegova pravila nejasna, sud u sporu može da ih pojasni primenom običaja.

Question 20

Dokazivanje običaja

Answer 20

nepisani, brojni raznovrsni, te ponekad sudu nepoznati.
- Pravni običaji: pretpostavka da ih sud zna (reč o pravnom pitanju), stranka ne mora dokazivati postojanje i sadržinu. Ako sud ne zna niti može da sazna, stranka koja se na njega poziva mora da ga dokaže.
- Voljni običaj: sud ne mora da ga zna, smatra se da je reč o činjeničnom pitanju.
- Sva dokazna sredstva (uzanse, razne isprave: potvrde stručnih org, ranije presude; tvrdnje stručnjaka, stručne knjige).

Question 21

Šta su uzanse?

Answer 21

Skup trgovinskih običaja sistematizovan u pisanom pravnom aktu koji je donela i objavila ovlašćena org (npr. komora, berza, drž organ). Nadležna da ih donosi Privredna komora Srbije, ali mogu doneti i ugovorne privredne komore. Veća pravna snaga od običaja, manja od zakona (uklj. i dispozitivna).

Question 22

Kad se primenjuju uzanse?

Answer 22

Primenjuju se u 2 slučaja:
1. pravna praznina u propisima
2. odnos uređen dispoz. pravilima - važe ako su ugovorene.

Question 23

Kakve uzanse mogu biti?

Answer 23

Opšte i posebne uzanse – opšte važe u svim privrednim granama.

Question 24

Navedi primere uzansi

Answer 24

Značajne: Opšte uzanse za promet robom, donela ih ‘54. Glavna državna arbitraža (kasnije Vrhovni privredni sud). U stvari nisu bile prave uzanse, već zamena za trgovački zakonik, koji nije smeo da se donese (neprihvatljivo u komunističkoj ideologiji).

Primeri posebnih uzansi: Lučke uzanse iz ‘54, Posebne uzanse o ugostiteljstvu, Posebne uzanse o građenju.

Question 25

Ugovori u privredi

Answer 25

Važeće srpsko pravo nema izraz “trg. poslovi”.

Ugovori u privredi su ug. koje međusobno zaključuju privr. subjekti u obavljanju ili u vezi s obavljanjem delatnosti.
- iz ove def.: prihvaćen subjektivno-objektivan kriterijum za određivanje trg. posla
- subj. uslov: zaključen između privr. subj. Obe ug. strane. Privredni subjekti: privr. društva, preduzetnici, zadruge, javna preduzeća i druga lica koja u svojoj delatnosti obrću kapital radi ostvarivanja prihoda.
- obj. uslov: zaključe ug. u svojim delatnostima ili u vezi sa njima. Ugovor mora da se odnosi na predmet njihovog poslovanja (posredno, neposredno).
- sužen pojam trgovinskog ugovora u odnosu na uporedno pravo: ako je jedan ugovornik neprivredni subj. ili ug. nije u vezi sa predmetom poslovanja makar jednog od njih, ugovor je građanskopravni.

Question 26

Ugovori u privredi - šta ako je jedna strana trgovac, a druga ne?

Answer 26

primenjuju se opšta pravila građ. prava, a ne posebna trgovinskog (osim npr. za potrošačke ug). Sporovi pred sudovima opšte nadležnosti. Izuzetno: privredni sudovi nadležni da rešavaju sporove između privr. i neprivr. subjekata, ako je predmet spora u vezi sa delatnošću (sud i tad mora da primeni građ. pravo, ako spor nije nastao iz trgovinskog posla).

Question 27

Kad su jednostrani pravni poslovi trgovinski?

Answer 27

Jednostrani pravni poslovi su trgovinski kad ih preduzima privr. subj. ➡️ npr. menične radnje, izdavanje bankarske garancije.

Question 28

Ugovori u privredi - podela trg poslova prema svojstvu ugovornika

Answer 28

dvostrani (obe strane trgovci) i jednostrani (jedna strana trgovac). Za dvostrane uvek važi trg pravo, za jednostrane zavisi od svojstva neprivrednog subj. Potrošač - važi trg. pravo, osim za pitanja koja su posebno uređena potrošačkim. Saugovornik druga vrsta neprivrednog subjekta - ugovor je građanskopravni.

Question 29

Ug u privredi - podela trgovinskih poslova prema čvrstini veze sa delatnošću ugovornika

Answer 29

osnovni i sporedni. Osnovni: zaključuju u obavljanju svoje delatnosti. Sporedni: zaključuju se u vezi sa njom, da bi omogućili ili olakšali njeno obavljanje.
- primer: ugovor o davanju kredita - za banku osnovni, za proizvođačku kompaniju sporedni.
- podela teorijskog značaja, na oba se primenjuju pravila trg. prava
- razlika: ugovornici u ispunjavanju obaveza iz osnovnih ugovora moraju uložiti stručnu pažnju, a iz sporednih ugovora pažnju dobrog privrednika (ne moraju biti stručni za poslove van svoje delatnosti).

Question 30

Tipični trg. ugovori i onda kad im je jedna strana neprivredni subjekt

Answer 30

(npr. putnik u ug o prevozu)
- Smatraju se trgovinskim, jer im je suština privrednopravna. U suštini se krije radnja trgovine robom, novcem ili uslugama bar jedne strane.

Question 31

Trgovac

Answer 31

Osnovni pojam u trg. pravu, pored trg. posla. U pravima sa subj. shvatanjem posla, služi za definisanje posla. U pravima sa obj. shvatanjem posla, služi za odredivanje pojma pomoćnih trgovinskih poslova.

Question 32

Značaj određivanja pojma trgovca

Answer 32

1. Značajan za komp. pravo, jer obuhvata sva lica koja su ovlašćena da posluju.
2. Trgovac mora da se registruje (radi zaštite ostalih učesnika u trgovini i da bi se olakšalo ubiranje poreza).
3. U procesnom pravu služi za određivanje pojma trg. spora (spor trgovaca u njihovim poslovima).
4. Trgovac uživa pravnu zaštitu svog poslovnog imena i znakova razlikovanja od dela nepoštene tržišne utakmice.
5. Plaća posebni porez.
6. Izdvaja se od ostalih građanskopravnih subjekata – ima niz obaveza i prava (na zaštitu monopola, na indr svojinu).
7. Značaj za upravno pravo: samo lica koja ispune propisane uslove mogu da se registruju za bavljenje trgovinom. Cilj propisivanja uslova: štite ulagači od nepromišljenog upuštanja u rizik trgovine i štite se ostali učesnici na tržistu, jer se umanjuje njihov rizik u poslovnim odnosima s trgovcem.

Question 33

Trgovac u ekonomiji i pravu

Answer 33

Ekonomija ➡️ trgovac je lice čija je delatnost trgovina.
Pravo ➡️ trgovac je svako lice koje u svojoj delat obrće kapital u nameri sticanja dobiti; vrsta del nije bitna, ne mora biti samo trgovina u ek. smislu; snosi rizik da ne uspe da ostvari dobit - osnovni kriterijum po osnovu kog se izdvaja u posebnu vrstu pravnog subjekta.
- ulaže sredstva u obavljanje del, snosi rizik neuspeha, ima nameru da stekne dobit (x trgovac ako ima nameru npr da širi kulturu)
- ovo je sveobuhvatan naučni pravni pojam trgovca; od njega se u zakonodavstvu iz praktičnih razloga odstupa, npr. ne obuhvata lica koja bi njime bila obuhvaćena (poljoprivrednici, zanatlije).

Question 34

Šta može biti predmet trgovine?

Answer 34

Predmet trgovine može biti svako materijalno dobro čiji promet nije zabranjen (pre svega roba, usluge, novac, kapital).
- neko pruža usluge i naplaćuje za to naknadu, on ih u stvari prodaje i snosi rizik neuspeha.
- bankari: lica koja se bave trgovinom novcem; delatnost se suštinski ne razlikuje od trgovine robom; kupuju novac uzimanjem zajmova od jednih lica (npr. štediša) i za to im plaćaju kamatu kao naknadu; taj novac onda skupljaju u fondove i prodaju ga drugim licima po višoj ceni.
- trgovina kapitalom: kapital je novac koji su neka lica na duže vreme uložili u serijske HOV, a njihovi izdavaoci ga koriste u obavljanju delat; hartije su prenosive, može njima da se trguje; berzijanci su lica koja se bave trgovinom serijskim hartijama, trgovinu često obavljaju u berzi (posebno organizovano tržište).

Question 35

U praksi nekad nije jasno da li je neko lice trgovac…

Answer 35

U praksi nekad nije jasno da li je neko lice trgovac, te da li se na njega i njegove poslove primenjuje građ. ili trg. pravo. Zato se u zakonima uspostavljaju jasni kriterijumi za razlikovanje.
- neke zemlje imaju izraz trgovac ali ga ne definišu (UK i Švajc).
- kont-evr sistemi i SAD jasno definišu pojam trgovca
- iako postoje znatne razlike između pojma trgovca u stranim pravima, svuda se određuje da je on lice koje se samostalno, trajno i ozbiljno bavi trgovinom; stručnije i veštije u poslovanju, redovno imućnije.

Question 36

U stranim pravima postoje 3 shvatanja pojma trgovca

Answer 36

objektivno, subjektivno, praktično

Question 37

Objektivno shvatanje pojma trgovca

Answer 37

Pojam trgovca izvodi se iz pojma trg posla. Trgovac svako lice koje se bavi trg poslovima kao zanimanjem. Ako lice obavi trg posao ali se njime ne bavi kao zanimanjem, on je građanskopravni subj, ali posao ostaje trgovinski. Da ne bi bilo zabune, zakon nabraja trg. poslove. Poslovi koji nisu trgovinski po zakonu ili stavu sudske prakse smatraju se za građanskopravne, makar učesnik bio trgovac. U sumnji se pretpostavlja da su poslovi koje preduzme trgovac u delatnosti trgovinski. Francuska.

Question 38

Subjektivno shvatanje pojma trgovca

Answer 38

prvo se određuje pojam trgovca, pa se na osnovu toga određuje da su poslovi koje on obavlja u vidu zanimanja trgovački. Nemačka.

Question 39

Praktično shvatanje pojma trgovca

Answer 39

trgovac je svako lice koje se u poslovima ponaša kao da ima stručno znanje za njihovo obavljanje, bez obzira da li ga zaista ima, ili uposli drugo lice koje se tako ponaša. SAD.

Question 40

Srpsko pravo ima 2 izraza u vezi sa pojmom trgovca:

Answer 40

1. Privredni subjekt - koristi se kao opšti izraz; lice koje u svojoj del. naplaćuje naknadu za svoje proizvode/usluge. Nije samo lice koje obavlja del radi sticanja dobiti, već i JP i zadruge (naplaćuju naknadu, ali ne moraju nastojati da ostvare dobit).
2. Trgovac - u potrošačkom pravu je isto što i privredni subjekt. U upravnom pravu se svodi na trgovca u ekonomskom smislu (bavi se trgovinom). Upravnopravni pojam ima i šire značenje - obuhvata lica koja se ne smatraju privr. subjektima u komp. pravu (npr. poljoprivrednici). Smatraju se trgovcima kad je to izričito određeno posebnim propisima.

Question 41

Šta je sloboda ugovaranja?

Answer 41

Sloboda ugovaranja = mogućnost svakog lica da svojom voljom stvara pravila ponašanja u odnosima sa drugim licima uz njihov pristanak.
- pravilo stvoreno saglasnošću više lica u njihovim odnosima je ugovor
- sloboda ugovaranja je izraz šireg načela slobode volje u građ. pravu
- država štiti slobodu volje priznajući pravo licima da voljno uređuju svoje odnose u skladu sa svojim interesima (ako ih ne urede, važe dispoz. pravila državnog prava).

Question 42

Sloboda ugovaranja se sastoji od više užih sloboda pravnog subjekta

Answer 42

slobodan da odluči da li da zaključi ug. ili ne, da izabere saugovornika, da odredi sadržinu ugovora (prodaja, razmena, poklon) i formu (usmena/pismena).

Question 43

Neograničena sloboda pojedinca može da ugrozi

Answer 43

Neograničena sloboda pojedinca može da ugrozi slobodu ostalih, zato je u interesu društvene zajednice da je ograniči. Država imperativnim pravilima uspostavlja ograničenja slobode ugovaranja.

Question 44

3 osnovna načina ograničenja slobode ug:

Answer 44

1. nametanjem imperativnih pravila
2. načelo savesnosti i poštenja
3. nametanjem volje države učesnicima u trgovini (tzv. mešanje države u privredu)

Učesnici u obl. odnosima su slobodni da ih uređuju po svojoj volji, ako nije drukčije određeno prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim posl. običajima.

Država prinudnim normama najpre zabranjuje odr. ugovore (npr zbog zabrane predmeta (ljudski organi, droga)) ili ugovornicima nameće odr. obaveze (npr propisana cena ili kvalitet robe).

Ako ugovor nije jasno zabranjen imperativnim normama, ali se suštinski kosi s osnovnim vrednostima društv. uređenja, onda je zabranjen javnim poretkom.

Ugovor je zabranjen i kad nije protivan ni prinudnim normama, ni javnom poretku, ali je protivan važnim moralnim shvatanjima sredine u kojoj se preduzima (dobri posl. običaji).

Zabranjen = ništav ugovor. Moguće da je zbog zabrane ništava pojedina odredba ugovora, koja nije bitna za njegovo postojanje. Tad ugovor opstaje, bez ništave odredbe.

Question 45

Ograničenja slobode ugovaranja putem imperativnih pravila

Answer 45

Sreću se u svakom njenom elementu.

Može se odnositi na slobodu izbora da li da se zaključi ug: pojedini privr. subj. su zakonom obavezni da zaključe ug. u svojoj delatnosti na zahtev druge strane (ako ona ispuni tražene uslove) - delatnosti od opšteg interesa (JP). Oni su po pravilu monopolisti na odr. teritoriji, te bi njihovo pravo da odbiju zaključenje ug. onemogućilo korisnike njihovih usluga da zadovoljavaju osnovne potrebe (pozorišta, muzeji).
- tkđ, svaki javni prevozilac dužan je da sa osig. društvom zaključi ug. o osiguranju putnika od posledica nesrećnog slučaja.

Propisima može biti ograničena i sloboda izbora saugovornika. Najčešće slučaj kad je propisima povereno obavljanje neke delatnosti jednom ili nekolicini lica (del. od opšteg interesa).

Ograničenje sadržine ugovora. Pozitivna ograničenja se sastoje u nametanju odr. odredbi u ug. (npr propisima se odrede cena ili kvalitet). Negativna ograničenja su npr. zabrana isključenja odgovornosti za namerno nanetu štetu.

Question 46

Ograničenje slobode ugovaranja putem načela savesnosti i poštenja

Answer 46

Načelo savesnosti i poštenja
Pravilo po kojem svaki učesnik u obl. odnosu mora iskreno i dobro da ispuni svoje obaveze, uz opravdano očekivanje da i drugi učesnici tako postupe.
Ono je opšta smetnja slobodi zaključivanja zakonitih ugovora sa nepoštenom sadržinom!

Kad nema izričitih zakonskih ograničenja slobode ug, sud može da se pozove na ovo načelo kako bi odbio zahtev nesavesnog i nepoštenog ugovornika. Time se sprečava punovažnost ugovora koji je u skladu s propisima, ali sadrži ogrešenja o moral (npr. odredbe ozbiljno škode jednoj strani ili su štetne za interese šire zajednice).

Ugovornici su dužni da se pri zaključenju i ispunjenju ugovora ponašaju savesno i pošteno i da se međusobno obaveštavaju o značajnim činjenicama. Dužnost međusobnog obaveštavanja je u trgovini uža nego u građ. pravu, jer su ugovornici stručni i iskusni, te se ne moraju obaveštavati o uobičajenim okolnostima u poslovima kojim se bave.

Ugovornici moraju međusobno da sarađuju i da se pomažu.

Question 47

Šta je savesnost?

Answer 47

Savesnost je stanje svesti nekog lica u kojem ono nije znalo niti moglo znati za odr. pravno značajne činjenice. Nesavesno je lice koje zna ili mora da zna neku činjenicu, ali se ponaša ne uzimajući je u obzir, čime postupa protivno interestima drugog lica ili šire zajednice.

Question 48

Šta je poštenje?

Answer 48

Poštenje je pravni standard po kome svako lice u svojim odnosima treba da se čestito ponaša, te da ne povređuje prava i interese drugih.

Question 49

Povreda načela savesnosti i poštenja se sankcioniše na 2 načina:

Answer 49

1. Poslovni način – gubljenje poslovnog ugleda
2. Pravni način – sud zanemaruje nepoštene odredbe ugovora.