Vrednost robe Flashcards
Roba, definicija
Koristan proizvod ljudskog rada namenjen razmeni na tržištu (npr voda postaje roba kad se uključi ljudski rad, proizvodi iz naše bašte nisu roba jer ne prodajemo).
Vrednost se izražava kroz utrošen rad
Vrednost, definicija
Unutrašnji sadržaj robe, ono što povezuje različite robe. Apstraktan pojam koji izražava uložen rad i retkost (sadržaj zajednički svim robama).
Pojam vrednosti se izražava kao osnovni ekon zakon proizvodnje i raspodele u sistemu robne privrede
Kako deluje zakon vrednosti?
Nezavisno od ekon subjekata, pri čemu ih stalno upućuje na povećanje produktivnosti, prilagođavanje potrebama i zahtevima potrošača.
Osnovne funkcije zakona vrednosti po teoriji
Proces istovremeno formiranja tržišne vrednosti i tržišne cene
Struktura vrednosti (dvostruka korist)
1) upotrebna - sposobnost robe da zadovolji konkretnu ljudsku potrebu
2) prometna - mogućnost robe da se razmeni u određenim količinama za druge vrste robe (razmenska moć)
Oblici vrednosti
-način izražavanja vrednosti robe
1) prost - vrednost jedne robe je izražena keoz vrednost druge (trampa)
2) potpuni - vrednost jedne se izražava većim brojem drugih roba
3) opšti - postoji roba koja je opšti ekvivalent vrednosti za sve ostale (zlato, srebro)
4) novčani - novac kao ekvivalent vrednosti za sve ostale (novac ima monopol u izražavanju vrednosti drugih roba) - cena je novčani izraz neke robe
Paradoks upotrebne i prometne vrednosti po radnoj teoriji
Odakle potiče izvor vrednosti?
Voda i dijamanti - paradoks objašnjen pomoću retkosti (vrednost se stvara u proizvodnji).
Smit
Dijamanti su retki, trošak pribavljanja dodatnih jedinica je visok, dok vode ima svuda pa ju je lakše nabaviti - troškovi pribavljanja su manji. U situacijama kada vode nema dovoljno (pustinje, zagađenje) - troškovi pribavljanja dodatne jedinice rastu
Upotrebna vrednost dijamanata je niska, prometna visoka. Obrnuto za vodu
Paradoks po subjektivnoj
Objašnjava se pomoću granične korisnosti. Ukupna korisnost potrošnje vode ne određuje njenu cenu već je određuje granična korisnost tj korist od poslednje čaše vode koja doprinosi rastu ukupne korisnosti.
Ima puno vode, poslednja čaša se prodake po veoma niskoj ceni i iako su prvih nekoliko kapi od životne važnosti, poslednjih, nekoliko je potrebno za zalivanje travnjaka ili pranje auta.
RTV i definicija vrednosti
Vrednost robe je njeno objektivno svojstvo. Poreklo vrednosti je u proizvodnji, a rad je jedoni stvaralac i mrra vrednosti.
Vrednost se stvara u proizvodnji, a izvor je ljudski rad.
Aristotel i Vilijam Peti
Aristotel - pristalica subjektivne, ali prvi traži objektivnu vrednost (kako 2 različite robe mogu da se upoređuju po vrednosti - kuće i sandale). Postoji nešto što je objektivno svojstvo svake robe. Došao do praga teorije, nije je razvio.
Peti - rad i zemlja proizvode vrednost
Smit i RTV
Rad kao jedini izvor vrednosti samo u primitivnim društvima gde rad samo omogućava apsolutnu uporedivost različitih dobara. U klasnom društvu sa pojavom privatnog vlasništva, ne računa se samo rad već profiti i rente (neradni dohoci, najmanina je radni) koji ulaze u raspodelu i cenu.
vreme+teškoće+oštroumnost (imamo i cenkanje)
Lovačko društvo - proizvod rada pripada radniku, samo ova tri
Privatno vlasništvo - čim se kapital nagomila, zaposliće se radnici, plaća se input i njihovo održavanje, da ostvare profit (preduzetnici). Imaju pravo na profit jer podnose rizik, to im je nagrada.
REnta ulazi i u cenu konja (zemljište na kome je odgajan)
Rikardo RTV
Izvor vrednosti je utrošen rad = povećanjem količine rada mora se povećati vrednost robe. ODstupanja
1) RETKOST - prestao da odstupa od čiste. Reproduktivna i nereproduktivna dobra - da li se mogu ponovo proizvesti na osnovu dodatnog uloženog rada. RAzmena na osnovu retkosti i potražnje
2) FAKTOR VREME - veću vrednost imaju dobra koja se duže proizvode - cirkulirajući kapital (sirovine) se brže troši te se češće mora reprodukovati, a fiksni sporije (vrednost se povećava ako uvećamo udeo fiksnog kapitala tj trajnosti). Trajni kapital osim što prenosi vrednost i akumulirani rad, sadrži i profit u sebi koji je uložen. Mora biti kompenzovan (jer nismo odmah potrošili, prodali ga)
(primer tekstila i žita)
Marks RTV
4 svojstva robe: korisnost, proizvodi see ljudskim radom, nudi se za prodaju na tržištu, odvojivo od pojedinaca koji je proizveo.
Razlikujemo UPOTREBNU od PROMETNE, upotrebna uslov ne i determinanta, to je samo rad. Prometna - srazmeru po kojoj se upotrebne vrednosti jedne vrste razmenjuju za upotrebnu vreedsnot druge. To je oblik isopljavanja vrednosti u razmeni. DA bi imale vrednost stvari moraju ispunjavati 4 svojstva.
Vrednost - opredmećen, materijalizovan, apstraktan ljudski rad. Večina vrednosti meri se količinom rada sadržan u njoj. Količina rada meri se vremenskim trajanjem.
Marks, karakter robe i vrste rada
Dvojak karakter: apstraktan i konkretan. Apstraktan proizvodi vrednost, utrošak fiziološke energije čoveka. Konkretan - proizvodi upotrebnu vrednost, utrošak radne snage u nekom celishodnom obliku. Robe se razlikuju na osnovu konkretnog rada.
Prost i složen rad - svođenje složenog na prost, pri čemu je svaki složen rad multiplikovan prost. Prost rad je razjednički imenitelj svih roba.
Marks, čime je određena veličina vrednosti robe
Društveno potrebnim radom.
Društveno potrebno radno vreme - radno vreme koje se iziskuje da bi se uz postojeće normalne uslove proizvodnje i prosečnu umešnost i kvalifikovanost radnika izrazila veličina vrednosti neke robe (količina rada potrebna za proizvodnju neke robe je društveno uslovljena)
Promene li se društ uslovi promeniće se i radno vreme potrebno za proizvodnju neke određene robe. Društ uslovi su određeni prosečnim stupnjem umešnosti, rada, razvojem nauke i tehnologije.
RTV uopšteno
RTV istražuje vrednost sa stanovišta proizvodnje. Rad je stvaralc i mera vrednosti. Vrednost je objektivno svojstvo robe i svaka roba sadrži određenu objektivnu količinu rada.
Vrednost robe STV
Korisnost koju ima za samog potrošaca na osnovu njegove subjektivne ocene (troškovi proizvodnje i uložen rad su nebitni). Objašnjena je graničnom korišnošću (Gosenovi zakoni).
Razvoj teorije STV
- Alfred Maršal, Karl Menger, Leon Volras, Stenli Dževons u približno isto vreme, nezavisno, razvili osnovne principe STV koja se bazira na MARGINALNOJ KORISNOSTI I PRODUKTIVNOSTI (zakon rastućih troškova) (ljudi razmišljaju na granici, margini)
Gosenov zakon
Povećanje potrošnje nekog proizvoda dovešće do smanjenja njegove pojedinačne korisnosti (srazmerno se smanjuje marginalna korisnost), ujedno se menja ukupna vrednost robe, koja sa povećanjem potrošnje opada
Ukupna vrednost robe
Jedna je umnošku vredsnoti koju pripisujemo upotrebi posljenje jedinice nekog dobra koja doprinosti rastu ukkupne korisnosti i ukupne količine te vrste proizvoda
Marginalna vrednost
Vrednost koju pripisujemo posljednjoj jedinici proizovda koji upotrebljavamo
Utili
Merenjee korisnosti
Marginalna korisnost
Svaku dodatnu jedinicu manje vrednujemo (npr peti ćevap ne prabi razliku, sa 4 smo jednako zazdovoljni, prvi nam najviše znači)
Ukupna korisnot
Suma graničnih korisnosti , raste po usporenoj stopi
