Ponuda I Tražnja Flashcards
Kriva tražnje
Grafikon koji pokazuje odnos cene dobra i tražene količine (na osnovu šrme, tabele)
Tržišna tražnja
Suma individualnih za jednim dobrom/uslogom, grafički se sabiraju horizontalno
Količina tražnje
Količina dobra koju su kupci voljni i platežno sposobni da kupe
Zakon tražnje
Količina tražene robe pada kako cena raste - negativna korelacija sa cenom
Promena u količini tražnje
Kretanje po krivi tražnje, uzrokovano promenom cene konkretnog proizvoda.
Raste cena i to dovodi do pomeranja duž krive na levo/gorr
Pomeranje krive tražnje
Povećanje/smanjenje kada se desi neki događaj koji utiče na promenu tražene Q po bilo kojoj ceni - menja se q, cena ostaje ista
Događaji koji dovode do pomeranja krive tražnje
1) dohodak potrošača - cene se ne menjaju, raste plata i realno smo bogatiji, raste realna kupovna moć. Sa rastom dohotka raste tražnja za normalnim i pada za inferiornim
2)cena povezanih dobara - supstituti i komplementi. Kod prvih pad crne jednog ima za posledicu pad tražnje za drugim, a u drugom slučaju pad cene jednom ima za poslednji porast tražnjenza drugim dobrom
3) ukusi - promena ukusa pomera krivu (marketing, trendovk)
4) očekivanja - ako očekujemo porast cene u budućnosti
5) broj kupaca - a povećanjem broja kupaca rastr tražnja
Događaji koji dovode do pomeranja krive tražnje
1) dohodak potrošača - cene se ne menjaju, raste plata i realno smo bogatiji, raste realna kupovna moć. Sa rastom dohotka raste tražnja za normalnim i pada za inferiornim
2)cena povezanih dobara - supstituti i komplementi. Kod prvih pad crne jednog ima za posledicu pad tražnje za drugim, a u drugom slučaju pad cene jednom ima za posledicu porast tražnje za drugim dobrom
3) ukusi - promena ukusa pomera krivu (marketing, trendovi)
4) očekivanja - ako očekujemo porast cene u budućnosti
5) broj kupaca - a povećanjem broja kupaca rastr tražnja
Događaji koji dovode do pomeranja krive tražnje
1) dohodak potrošača - cene se ne menjaju, raste plata i realno smo bogatiji, raste realna kupovna moć. Sa rastom dohotka raste tražnja za normalnim i pada za inferiornim
2)cena povezanih dobara - supstituti i komplementi. Kod prvih pad crne jednog ima za posledicu pad tražnje za drugim, a u drugom slučaju pad cene jednom ima za poslednji porast tražnjenza drugim dobrom
3) ukusi - promena ukusa pomera krivu (marketing, trendovk)
4) očekivanja - ako očekujemo porast cene u budućnosti
5) broj kupaca - a povećanjem broja kupaca rastr tražnja
Količina ponude
Količina dobra koju su prodavci voljni i sposobni da prodaju
Zakon ponude
Količina ponuđene robe ili usluge raste sa rastom cene (obim proizvodnje može ograničeno rasti)
Kriva ponude
Odnos cene i količine ponude, grafički prikaz
Raspored ponude
Tabela koja pokazuje odnos cene i količine ponude.
Kada prodavac izlazi sa tržišta
Prodavac neće prodavati ukoliko cena ne pokriva troškove proizvodnje
Tržišna ponuda
Suma individualnih ponuda svih prodavca konkretnog proizvoda (horizontalno sabiranje). Nude po različitim cenama jer imaju drugačije troškove proizvodnje
Promena u količini ponude
Kretanje duž krive ponude uzrokovano promenom cene
Događaji koji utiču na pomeranje krive ponude
1) cena inputa (resursa, npr šećer) - rsste cena inputa, proizvodnja manje profitabilna jer rastu troškovi, smanjuje se ponuda
2) TEHNOLOGIJA - napredak snižava troškove proizvodnje, pozitivno utiče na efikasnost i produktivnost
3) OČEKIVANJA - ukoliko se očekuje rast cena povećava se proizvodnja, i stavlja se na zalihe
4) BROU PRODAVACA - manji broj prodavaca = manja ponida = više cene
Ekvilibrijum
Situacija u kojoj je tržišna cena dostigla nivo u kome je količina tražnje izjednačena sa količinom ponude (ponuđena Q = traženoj Q)
Ravnoteža cena
Cena koja čisti tržište, tj cena po kojij su kupci kupili sve što žele, a prodavci prodali što su hteli (nisu svi zadovoljni).
Poklopile se p i t, nema viška, ne znači da je sva tražnja zadovoljena, oni koji su hteli da kupe po nižoj ceni nisu zadovoljni i prodavci sa višim troškovima proizvodnje
Ravnotežna količina
Količina p i t po ravnotežnoj ceni - tamo gde se krive seku
Neravnoteža
Cena je različita od ravnotežne, al zahvaljujući odlukama kupaca i prodavaca tržište uvrk teži da dostigne stanje ravnoteže
Dva slučaja neravnoteže
Višak ponude - tržišna cena veća od ravnotežne, P>T, prodavci ne mogu prodati sve po važećj ceni - proizvođači smanjuju cene te raste T, a smanjuje se P
Višak tražnje (nestašica) - tržišna manja od ravnotežne, kupci nisu u stsnju da kupe sve što požele, premalo ponude. Ponuđači povećavsju cenu.
U ova slučaja kreće se ka ravnoteži
Zakon P i T
Cena bilo kog dobra/usluge prilagođava se kako bi se postigla ravnoteža tražene i ponuđene količine komkretnog dobra ili usluge
Ć
Promena ravnoteže ekvilibrijuma
Ravnotežna cena zavisi od položaja p i t, kada usled nekog događaja dođe do pomeranja p ili t, menja se ravnoteža
