Potrošačev Optimum Flashcards
Teorija izbora potršača
Teorija izbora potrošača pomaže da se bolje razume teorija tražnje. Odnosno daje odgovor na pitanje koji su to faktori koji određuju tražnju.
Teorija izbora potrošača izučava ustupke (Tradeoffs) na koje su primorani ljudi kada se jave u ulozi potrošača.
Budžetsko ograničenje
Budžetsko ograničenje pokazuje različite kombinacije dobara koje potrošač može sebi da priušti pri čemu su date cene dva dobra i njen ili njegov dohodak.
Ljudi konzumiranju manje nego što žele jer je njihova potrošnja ograničena njihovim dohotkom.
Bilo koja tačka na liniji budžetskog ograničenja označava potrošačevu kombinaciju ili ustupak između dva dobra.
Nagib linije BO
Nagib linije budžetskog ograničenja ukazuje na stopu po kojoj potrošač može da razmeni jedno dobro za drugo.
Nagib se izračunava tako što se promena vertikalne distance podeli sa promenom horizontalne distance.
Nagib linije budžetskog ograničenja je jednak relativnim cenama dva dobra, odnosno ceni jednog dobra u odnosu na cenu drugog dobra.
Ko određuje nagib BO?
Nagib linije budžetskog ograničenja pokazuje ustupak (Tradeoff) koji TRŽIŠTE nudi potrošaču: 1 pica za 5 limenki Pepsija.
Kriva indiferencije
Preferencije potrošača između različitih korpi (kombinacija) dobara se može prikazati pomoću krive indiferencije.
Kriva indiferencije je kriva koja pokazuje kombinacije dobara koje pružaju isti nivo zadovoljstva potrošaču
KI grafički
Potrošač je indiferentan ili podjednako srećan sa kombinacijama u tačkama A, B, ili C jer se nalaze na istoj krivi indiferencije.
Set krivih indiferencije daje uvid u kompletno rangiranje potrošačevih preferencija.
Tačka D je na višoj liniji indiferncije tako da je preferirana u odnosu na tačke A, B i C.
Iako u tački D potrošač konzumira manje Pepsija u odnosu na tačku C, kompenzacija u broju pica je dovoljno velika da je potrošač preferira
Granična Stopa Supstitucije
Nagib u bilo kojoj tački krive indiferencije je granična stopa supstitucije (GSS).
GSS je stopa po kojoj su POTROŠAČI voljni da ustupe jedno u zamenu za drugo dobro.
GSS pokazuje količinu jednog dobra koju potrošač traži kao kompenzaciju da bi se odrekao jedne jedinice drugog dobra.
Krive indiferencije nisu prave linije što implicira da GSS nije ista u svim tačkama na datoj krivi indiferencije. Stopa po kojoj je potrašač voljan da ustupi jedno dobro u zamenu za drugo zavisi od količine dobra koje poseduje.
Što je nekog dobra manje ono je vrednije u odnosu na dobro koje posedujemo u izobilju.
4 svojstva krive indiferencije
1) Više krive indiferencije su preferirane u odnosu na niže.
2) Nagib krivih indiferncija je negativan.
3) Krive indiferencije se ne ukrštaju.
4) Krive indiferencije su ispupčene ka unutra.
Svojstvo 1: Više krive indiferencije su preferirane u odnosu na niže
Potrošači preferiraju više nečega nego manje.
Više krive preferencije označavaju veće količine dobara od nižih krivi indiferencije.
Svojstvo 2: Nagib krivih indiferencija je negativan
Potrošač je voljan da odustane od jednog dobra samo ukoliko dobije više drugog dobra kako bi ostao pođenako srećan.
Ako je količina jednog dobra smanjena, količina drugog dobra mora biti povećana u cilju ostanka na istoj krivi indiferencije.
Iz ovog razloga većina krivih indiferencije ima negativan nagib.
Svojstvo 3: Krive indiferencije se ne ukrštaju
U tačkama A i B potrošač je pođednako srećan.
U tačkama B i C potrošač je pođednako srećan.
Što implicira da je potrošač pođednako srećan u tačkama A i C.
Ali u tački C potrošač raspolaže sa većim količinama oba dobra u poređenju sa tačkom A
Svojstvo 4: Krive indiferencije su ispupčene ka unutra.
Ljudi su voljniji da ustupe, odnosno da odustaju od dobra koga imaju dosta i manje voljni da odustanu od dobra koga imaju malo.
Razlike u GSS potrošača imaju za posledicu krive indiferencije koje su ispupčene ka unutra
Dva ekstremna primera krive indiferencije
1) Perfektni supstituti - Dva dobra sa pravom krivom indiferencije su supstituti. U tom slučaju je kriva indiferencije prava linija. GSS je fiksni broj (ne menja se)
2) Perfektni komplementi - Dva dobra sa krivom indiferencije pod pravim uglom su komplementi.
Šta utiče na potrošačev izbor?
Potrošači žele da dosegnu kombinaciju dobara na najvišoj mogućoj krivi indiferncije.
Istovremeno, potrošač takođe mora da se zadovolji sa krivom indiferencije koja je u okviru njegovog budžetskog ograničenja
Potrošačev optimum
Kombinacija krive indiferencije i budžetskog ograničenja određuje potrošačev OPTIMALAN IZBOR.
Optimalan izbor potrošača se javlja u tački gde je linija budžetskog ograničenja tangenta najvišoj (priuštivoj) krivi indiferencije.
Nagib BO i GSS u optimumu
U tački optimuma nagib krive indiferncije je jednak nagibu linije budžetskog ograničenja.
Potrošač bira kombinaciju dva dobra tako da je GSS jednaka relativnim cenama. Drugim rečima, potrošač prilikom izbora, cene dobara uzima kao date i onda bira svoj optimum tako da se GSS i relativne cene izjednače.
U potrošačevom optimumu, POTROŠAČEVO vrednovanje dva dobra se izjednačava sa vrednovanjem TRŽIŠTA.
Promena potrošačevog optimuma zbog promene dohotka
Povećanje dohotka pomera krivu budžetskog ograničenja ka spolja.
Potrošač je sada u mogućnosti da izabere bolju kombinaciju dobara na višoj krivi indiferencije.
Ako potrošač kupuje više dobara kada njegov dohodak poraste u pitanju je normalno dobro.
Ako potrošač kupuje manje dobara kada njegov dohodak poraste u pitanju je inferiorno dobro.
Promena optimuma zbog promene cene jednog dobra
Pad cene bilo kojeg dobra rotira liniju budžetskog ograničenja ka spolja, pri čemu dolazi do promene nagiba linije.
Promena cene ima dva efekta na potrošnju:
Efekat dohotka
Efekat supstitucije
Efekat dohotka
Efekat dohotka je promena u potrošnji do koje dolazi kada promena cene premešta potrošača na višu/nižu krivu indiferencije.
Efekat supstitucije
Efekat supstitucije je promena u potrošnji do koje dolazi kada usled promene cene dođe do pomeranja potrošača duž iste krive indiferencije do tačke sa drugačijom GSS.
Promena cene prvo ima za posledicu kretanje potrošača duž iste krive indiferencije iz jedne u drugu tačku (na grafikonu iz tačke A u tačku B).
Izvođenje krive tražnje
Na krivu tražnje individualnog potrošača se može gledati kao na sumu optimalnih izbora koje je potrošač doneo na bazi svojih krivi indiferencije i budžetskog ograničenja
Gifenova dobra
Krive tražnje ponekad imaju pozitivan nagib. U tom slučaju potrošač kupuje više nego dobra kada mu poraste cena.
Gifenova dobra su inferiorna dobra koja narušavaju zakon tražnje.
Gifenova dobra su dobra su dobra za kojima rastu tražene količine kada im poraste cena. U tom slučaju efekat dohotka dominira nad efektom supstitucije.
