Vesnin dio Flashcards
Po jednoj struji, psihoterapija i savetovanje su dve različite delatnosti koje se u
izvesnoj meri preklapaju.
Psihoterapija:
- duže traje
- emocionalno intenzivnije
- teži klijenti
- restrukturativna –> promjena trajnih i globalnih personalnih struktura
Savetovanje:
- kraće traje
- nije restrukturativna
- proces i sadržaj koji su lako dostupni svijesti
- tiče se aktuelnih događaja
Po drugoj struji, razlika između psihoterapije i savetovanja suštinski ne postoji
nego se očitavaju samo na formalnom nivou.
obe delatnosti se sprovode oslanjajući se na isti spektar
psiholoških teorija,
obe delatnosti provociraju iste psihološke mehanizme promene,
obe podrazumevaju uspostavljanje nekog oblika radnog saveza sa klijentom i relacije poverenja i
obe se realizuju preko upotrebe istih tehnika i intervencija.
Po ovoj struji, razlike su formalne prirode, u smislu da se psihoterapija obično vezuje za neku pojedinačnu terapijsku školu (npr. geštalt psihoterapija), dok se savetovanje vezuje za prirodu korisnika ili problema (npr. bračno savetovanje
Zašto je određenje psihoterapije kao terapije duše pogrešno?
Jer je predmet psihoterapijskih intervencija (ponekad) ponašanje, međuljudski odnosi, tijelo a ne psiha ili duša.
Kako se dele psihoterapije i gde tu spada savetovanje
Psihoterapije se nekad dele na takozvane otkrivajuće ili restrukturativne, kada je
promena usmerena na bazične oslonce ličnosti i na takozvane pokrivajuće, kada je
promena koja se terapijom provocira više vezana za svesne doživljaje i ponašanje.
zašto je teško dati definiciju psihoterapije
- Ne postoji jedna, univerzalna teorija psihoterapije
- po tome šta definišu kao cilj psihoterapijske promene
- psihoterapijske intervencije “na terenu” predstavljaju najčešće aplikacije različitih i ne tako retko međusobno čak i suprotstavljenih teorijskih i praktičnih principa.
- Broj novih psihoterapijskih modela stalno raste čak i u okviru istog psihoterapijskog modaliteta.
- Izvesni terapijski modeli ni nemaju uporište u nekom globalnijem teorijskom sistemu ili empirijski proverenim principima
- ## telesnom ekspresijom, i igrom, i muzikom, i likovnim izrazima, i zvukom,
Nietzel, Bernstein i Milich (1998) izdvajaju sledeće karakteristike preko kojih
pokušavaju da definišu psihoterapiju:
- Psihoterapija je odnos između najmanje dva učesnika u kojem je terapeut, kao jedan od njih, edukovan za rešavanje psiholoških problema
- Drugi učesnik je klijent koji doživljava neki problem na polju emocionalnog, bihevioralnog i(li) interpersonalnog prilagođavanja i koji je dobrovoljno stupio u ovaj odnos da bi taj problem rešio.
- Psihoterapiju prvenstveno obeležava specifična relacija između klijenta i terapeuta
koja je istovremeno racionalna i usmerena na zajednički kolaborativni rad na rešavanju problema zbog kojeg je klijent i došao na tretman (ovaj deo relacije se uobičajeno zove radni savez ili ugovor između klijenta i terapeuta)
4.
Rodžersove kvalitete:
autentičnost,
iskrenost, empatičnost i sposobnost da klijenta razume i da ga bezuslovno pozitivno
prihvati.
Savremena psihoterapija predstavlja kontroverznu delatnost po mnogo osnova:
- ne proističe iz jasnog i jedinstvenog teorijskog okvira,
- ne postoji konsenzus stručnjaka oko toga da li je psihoterapija više primenjena psihološka nauka ili je više prirodna veština slušanja i uspostavljanja relacija ili je medicinska delatnost „lečenja“ psihe,
- da li je psihoterapija nezavisna profesija ili je primenjena medicinska, psihološka ili socijalna delatnost,
- ‘nedovoljno je jasno koje su kompetencije i znanja potrebni da bi se praktikovala,
- ne postoji saglasnost stručnjaka oko toga putem kojih psiholoških mehanizama se sprovodi i slično.
paradoks ekvivalencije:
i pored činjenice da se različite psihoterapijske škole razlikuju u tome kojim
mehanizmima objašnjavaju terapijsku promenu i kojim tehnikama pokušavaju da provociraju
promenu kod klijenta, u praksi se svi ti različiti tretmani pokazuju kao podjednako uspešni.
Nalazi različitih studija npr. ukazuju da se mogu izdvojiti neke karakteristike psiholoških savetnika koje umanjuju njihovu efikasnstost,
kao što su autoritarnost, nestrpljenje,
insistiranje na momentalnom uvidu i emocionalnoj ekspresiji, nedostatak empatije,
minimiziranje psihopatologije, nesigurnost ali i preterana sigurnost, kritičnost, preterano
smanjena kao i pojačana distanca prem klijentu.
Sa druge strane, uspešni psihološki savetnici pokazuju sledeće karatkeristike i veštine:
o Verbalno su fluentni
o Usmereni su na opažanje interpersonalnih relacija
o Imaju dobru afektivnu modulaciju i ekspresivnost
o Komuniciraju toplinu i prihvatanje
o Empatični su
o Fokusirani su na drugog
