Uvod i metodologija

Question 1

Šta je socijalni uticaj?

Answer 1

Efekat koji imaju reči, akcije ili samo prisustvo drugih ljudi na naša razmišljanja, osećanja, stavove ili ponašanje

Question 2

Kako možemo definisati socijalnu psihologiju?

Answer 2

Naučna disciplina koja izučava kako STVARNA ili ZAMIŠLJENA prisutnost drugih ljudi utiče na naše misli, osećanja i ponašanje

Question 3

Po čemu se razlikuju antropologija i psihologija?

Answer 3

Socijalnu psih ne zanima toliko socijalna situacija u objektivnom smislu već u kojoj meri su ljudi pod uticajem svojih tumačenja i konstrukcija socijalne okoline(bitnije je kako ljudi posmatraju svet)

Question 4

Šta je konstrukcija?

Answer 4

Način na koji ljudi percipiraju, shvataju i tumače svet

Question 5

Šta je nivo analize za socijalnog psihologa?

Answer 5

Nivo analize je pojedinac u socijalnom kontekstu

Question 6

Šta je osnovna greška atribucije?

Answer 6

Sklonost da svoje i ponašanje drugih ljudi objašnjavamo osobinama ličnosti, zanemarujući snagu socijalnog uticaja (time pojednostavljujemo složene situacije)

Question 7

Opiši eksperiment koji objašnjava osnovnu grešku atribucije

Answer 7

-izabrana grupa studenata da li su kooperativni ili kompetetivni
-studenti pozvani da igraju igru ALI mala izmena: variran NAZIV IGRE
-četiri moguće kombinacije
-kada se igra zvala Vol Strit većina igrala takmičarski, Zajednica mali broj reagovala takmičarski
-NAZIV IGRE STVORIO JAKE SOCIJALNE NORME

Question 8

Subjektivnost socijalne situacije iz čijih perspektiva se može objasniti?

Answer 8

Bihejviorizam i geštalt

Question 9

Koja dva važna motiva leže u pozadini naših misli i delovanja?

Answer 9

-potreba da o sebi imamo dobro mišljenje
-potreba da spoznamo istinu koliko je to moguće

Question 10

Šta kaže Festindzer za dva motiva?

Answer 10

Da baš kada su u suprotnosti, tada možemo steći najvrednija saznanja o delovanju ljudskih misli

Question 11

Šta je samošoštovanje?

Answer 11

To je čovekova procena svoje sopstvene vrednosti

Question 12

Potreba da o sebi imamo dobro mišljene manifestacije

Answer 12

-opravdavanje ranijeg ponašanja (smanjena verovatnoća učenja iz iskustva)
-trpljenje i samoopravdavanje

Question 13

Eksperiment sa omalovažavanjem nalazi

Answer 13

-što je tortura bila veća, to bi se članovima više svidelo

Question 14

socijalno-kognitivni pristup:potreba da uvek budemo u pravu

Answer 14

-sposobnost rasuđivanja, zaključivanja, suđenja

Question 15

Šta je socijalna kognicija?

Answer 15

Način na koji ljudi misle o sebi i socijalnom svetu-kako ljudi biraju tumače i percipiraju socijalne informacije prilikom prosuđivanja i odlučivanja

Question 16

Kako očekivanja od socijaln og sveta utiču na tačnu percepciju?

Answer 16

-naša očekivanja mogu i da promene prirodu soc sveta
POJAVA SAMOISPUNJAVAJUĆE PROROČANSTVO

Question 17

Koji je još jedan značajan motiv?

Answer 17

Potreba za kontrolom

Question 18

Šta je greška naknadne pameti?

Answer 18

Kada ljudi precenjuju mogućnost predviđanja ishoda NAKON saznanja šta se dogodilo

Question 19

Na koje tri vrste se mogu podeliti metodi u socijalnoj psihologiji?

Answer 19

Metod posmatranja
Korelacioni pristup
Eksperimentalni pristup

Question 20

Na čemu mogu biti zasnovane hipoteze?

Answer 20

-na ranijim teorijama i istraživanjima
-na ličnim posmatranjima

Question 21

Šta je difuzija odgovornosti?

Answer 21

Standby efekat, događaj ubistva u njujorku

Question 22

Kako delimo metod posmatranja?

Answer 22

-posmatranje
-etnografija (razumevanje grupe ljudi ili kulture opažajući je iznutra ne namećući unapred svoja gledišta)
-posmatranje učestvovanjem
-analiza arhivske građe

Question 23

Šta je pouzdanost procenjivača?

Answer 23

Prilikom posmatranja istraživač može poći i od neke pretpostavke i onda je važno da se više istraživača složi jer onda mišljenje nije subjektivno

Question 24

Šta je analiza arhivske građe?

Answer 24

Vrsta metode posmatranja kojom istraživač proučava prikupljene dokumente ili arhive u nekoj kulturi

Question 25

Koja su ograničenja metode posmatranja?

Answer 25

-određene vrste ponašanja je teško opažati jer se javljaju retko ili u privatnosti
-ograničen na određenu grupu ljudi (problem generalizacije)

Question 26

Čime se sve koristi korelacioni pristup

Answer 26

-koeficijent korelacije
-ankete
-slučajni izbor

Question 27

Prednosti i mane anketa?

Answer 27

-obuhvataju ponašanja koja nije lako posmatrati
-mogućnost obuhvatabha reprezentativnih delova populacije

-nereprezentativnost
-iskrenost odgovora

Question 28

Koja su ograničenja korelacionog pristupa?

Answer 28

ovaj pristup nam govori samo da su varijable povezane ali ne i da jedna varijabla uzrokuje drugu

Question 29

Šta je eksperimentalni metod?

Answer 29

istraživač SLUČAJNIM IZBOROM raspoređuje ispitanike u razl situacije kojr su istovetne po svemu osim NEZAVISNOJ VARIJABLI

Question 30

Šta je unutrašnja valjanost kod eksperimentalnog metoda?

Answer 30

Držanje svega osim nezavisnih varijabli konstantnim u eksperimentu

Question 31

Šta je slučajni raspored situacije?

Answer 31

svako ima jednaku razliku da učestvuje i razlike u osobinama su jednako raspoređene po grupama

Question 32

Šta je nivo verovatnoće (p vrednost)

Answer 32

Kolika je verovatno da je rezultat dobijen slučajno a ne zbog delovanja nezavisne varijable (p<0,5)

Question 33

Mana eksperimenta

Answer 33

-vestački uslovi

Question 34

Šta je spoljašnja valjanost? dva važna pitanja?

Answer 34

Stepen u kom se rez istraživanja mogu generalizovati na druge situacije i druge ljude
TERENSKI EKSP(ispitanici ne znaju da je eksp)

Question 35

Mogućnost generalizovanja na druge situacije? životni i psih realizam, lažno objašnjenje

Answer 35

životni realizam-stepen u kome je neki eksp sličan situacijama u stvarnom životu
PSIHOLOŠKI REALIZAM MNOGO VAŽNIJI-stepen u kom su psiholoski procesi izazvani u eksp slicni onima u stvarnom zivotu(može biti visok i ako je životni nizak)
-lažno objašnjenje: opis svrhe istraživanja se razl od prave svrhe

Question 36

Mogućnost generalizacije na druge ljude

Answer 36

1.replikacije
1.metaanaliza