tipovi izbora partnera – psihoanalitička teorija Flashcards
ljubav i definicije
-ljubav je slična procesu individuacije
-„ljubav je misterija i zagonetka, kao svaki fenomen koji dodiruje suštinu zbivanja u životu čoveka” (V. Jerotić, 1988)
-ljubav je “jedini zdravi i zadovoljavajući odgovor na problem ljudskog postojanja a zrela ljubav zadovoljava osnovnu ljudsku potrebu za povezanošću sa drugima, uz očuvanje identiteta ličnosti” (E. From, 1956)
partnerstvo, brak, ljubav i izbori….
-izbor partnera - jedan od najvećih izazova; udeo ne/saglasnosti ličnih, svesnih i nesvesnih, socijalnih, porodičnih i kulturoloških motiva…
-od kada je ljubav zasnovana na ideji o romantičnoj ljubavi koja nudi i obećava krajnju ispunjenost i zadovoljstvo, ljudi neumorno tragaju za onim drugim koji će njihove živote učiniti celovitim, smislenim, srećnim i potpunim ; „ljubav je sastavljena od jedne duše koja nastanjuje dva tela“ (Aristotel)
-rizik - nerealna pretpostavka o potpunom jedinstvu sa drugim može voditi razočaranju i dubokom nezadovoljstvu
značaj HOMOGAMIJE za ishod braka
-češći izbor po principu sličnosti a kada je izbor upadljivo različit, muskarci su spremniji i uspesniji u takvom izboru
-potvrđena povezanost slicnosti licnosti partnera sa vecim zadovoljstvom brakom i stabilnošću braka
- tumačenje nalaza o značaju sličnosti ličnosti partnera:
-posledica partnerske/bracne interakcije
-posledica samog izbora u odnosu na specifičnosti ličnosti
-značaj femininih odlika partnera za kvalitet braka
ali, oprez pri zaključivanju u vezi uticaja na ishod veze
psihoanalitička teorija
-najšire prihvaćena teorija - ona po kojoj je potreba uspostavljanja partnerskih odnosa regresivna potreba za nalaženjem objekta koji je u detinjstvu pružao ili uskraćivao ljubav
značaj razvojnih faza
-sa aspekta partnerskih odnosa, psihoanalitički orijentisani autori smatraju svaku od razvojnih faza značajnom za psihodinamiku izbora partnera i za sve aspekte partnerskog nesvesno determinisanog ponašanja
psihoseksualni razvoj ličnosti + FAZE
-psihoanalitički koncept razvoja ličnosti: interakcija bioloških, psiholoških i društvenih faktora, uz naglašavanje značaja porodice i roditeljskih figura
* faze psihoseksualnog razvoja: OAU FLG
-oralna faza
-analna faza
-uretralna faza
-falusna faza
-period latencije
-genitalna faza
oralna faza
-obuhvata prvu godinu života deteta
-usta i sisanje predstavljaju ključni izvor zadovoljstva
-oralni erotizam – povezan sa zadovoljstvom koje izaziva akt sisanja
-oralni sadizam – povezan sa frustracijama
-povezuje se sa psihološkim funkcijama kao što su: psihološko prihvatanje, odbijanje, protestvovanje
oralna faza razvoja - partnerski odnos
-Frustracije doživljene u oralnoj fazi razvoja povezuju se sa obrascem zadovoljenja potreba na infantilan (djetinjast) način
U partnerskim odnosima to se može odraziti kroz stalnu potrebu za dokazivanjem ljubavi od strane partnera, „glad za ljubavlju“
-uspostavljanje obrazca „cepanja“ („splitting“) u ovoj fazi, kao kasnije glavnog mehanizma odbrane, može uticati na izbor partnera na taj način da se od partnera očekuju isključivo gratifikacije, dok svako nezadovoljavanje potreba dovodi do odbacivanja partnera kao lošeg objekta („sve ili ništa“)
-ovakve osobe mogu imati teškoće u uspostavljanju trajnih bliskih partnerskih relacija, nemaju sposobnost za zaljubljivanje i ljubav, i neretko ispoljavaju sklonost ka promiskuitetnom ponašanju kojim negiraju osećanje zavisnosti u odnosu prema partneru
-strah od gubitka ljubavi u oralnoj fazi, može postati jedan od značajnih izvora konflikata u kasnijim partnerskim odnosima, manifestujući se kroz strah od odvajanja od partnera i u svakodnevnim životnim situacijama
analna faza
-obuhvata period od prve do treće godine života deteta
-zadovoljenje pulzija se postiže zadržavanjem/pražnjenjem fecesa
-iskustvo odlaganja zadovoljenja pulzija i prvih zabrana i pravila
-povezuje se sa razvojem „retentivnog“ karaktera koji karakterišu škrtost, tvrdoglavost, sklonost perfekcionizmu
analna faza razvoja i partnerski odnos
-
frustracije u analnoj fazi razvoja mogu se u partnerskom odnosu manifestovati kroz:
-tendenciju ka posedovanju partnera uz uskraćivanje autentične ljubavi
-borbu za vlast i dominaciju nad partnerom koja se manifestuje analognim buntom prema roditeljskim figurama
-ličnosti sa analnim karakteristikama mogu u partnerskim relacijama ispoljavati neodgovornost i površnost u realizovanju obaveza, ili, sa druge strane, zahteve da se obavezama odgovara na rigidan način
-problemi iz ove faze razvoja mogu biti povezani i sa problemima u seksualnom funkcionisanju gde se intimni odnos može doživljavati kao prinuda ili izazivati gađenje i odvratnost
falusna faza
-obuhvata period od treće do pete godine života deteta
-ključni izvor radovoljstva su polni organi
-Edipalna situacija / Edipov kompleks i Elektra kompleks/ kao osnovni psihološki sadržaj ovog perioda
-kastracioni strah i „zavist prema penisu“
-sadržaj ove faze značajno utiče na stav prema osobama suprotnog pola i prema ljudima koji reprezentuju autoritet
falusna faza razvoja i partnerski odnos
-nerešavanje edipalne situacije, vodi čitavom nizu partnerskih problema
-smatra se da upravo izbor partnera predstavlja najznačajnije mesto gde se izražavaju edipalne težnje i želje
-ukoliko se partner doživljava kao roditelj suprotnog pola pojaviće se seksualne disfunkcije
Frustracije iz ove faze razvoja povezuju se sa:
-sadomazohističkim izborom partnera
-mazohističkom potčinjenošću kod žena
-pseudozaljubljenošću (naglo zaljubljivanje i prekid odnosa)
-invertiranim izborom partnera, kada se bira upadljivo slabiji ili homoseksualni partner
genitalna faza
-obuhvata period od pojave puberteta do kasne adolescencije
-buđenje „uspavanih“ seksualnih nagona i pojava sekundarnih seksualnih karakteristika, hormonskih promena i fiziološkog sazrevanja
-intenzivna psihološka preživljavanja, moguće razbuktavanje edipalne težnje i konflikta iz ranijih faza
genitalna faza i partnerski odnos
-značaj - reaktivira se edipalna situacija i ambivalencija (usled istovremene potrebe za osamostaljivanjem i zavisnošću)
-u ovom periodu svesno se prihvata ili ne prihvata partnerski obrazac roditelja koji postaje model za kasnije relacije
Sa problemima iz ove faze povezuju se:
-neurotična egzogamija (prinudno nesvesno traženje partnera druge nacionalnosti, vere, rase u potrebi da izbor bude što dalji od figure oca ili majke)
-neurotična endogamija (traženje upadljivo starijeg partnera)
-neurotična poligamija (tip „Don Žuana“)
izbor partnera i narcizam
-o ljubavnom životu polova i izboru partnera frojd je diskutovao implicitno, u pokušaju razumevanja narcizma (Frojd, 1927)
-Frojd zaključuje da „snažan egoizam štiti od oboljenja, ali, na kraju, mora se početi voleti da se ne bi obolelo i mora se oboleti, ako se usled uskraćivanja ne može voleti“ (Frojd, 1927)
tipovi izbora partnera
-Frojd razlikuje dva tipa izbora partnera:
-tip naslanjanja
-narcistički tip izbora
tip naslanjanja
-formuliše pretpostavku o izboru partnera po uzoru na roditelja, koji definiše kao izbor po tipu naslanjanja („naslanjanje pokazuje u činjenici da prvi seksualni objekti postaju osobe koje imaju posla sa ishranom, negom i zaštitom deteta“)
-čovek voli po tipu naslanjanja:
-ženu koja hrani
-muškarca koji štiti
narcistički izbor partnera
-izvesne osobe kao objekt ljubavi traže sami sebe, u izboru svog ljubavnog objekta ne uzimaju kao uzor roditelja već sopstvenu osobu - narcistički izbor partnera
Ovakav izbor je složeniji i može biti po ugledu:
-na samog sebe (takav izbor često prave lepe žene i homoseksualci)
-na ono što se želi da bude (traženje „ja-ideala“ u partneru)
tipovi izbora partnera
-oba tipa izbora mogu (tip naslanjanja i narcistički tip izbora) biti normalna i patološka
-u normalnim uslovima, izbor po tipu naslanjanja nije incestuozan, u patološkim jeste
tipovi izbora partnera i pol
-Frojd pravi razliku između polova u odnosu na predominantne tipove izbora
-potpuna objektna ljubav po tipu naslanjanja karakteristična je za muškarce
-za većinu žena, karakterističan je narcistički izbor partnera
zaljubljenost
-Frojd je stanje romantične zaljubljenosti povezivao sa labilnošću samopouzdanja, savremeni psihoanalitičari ovakav stav dovode u pitanje..
-stanje zaljubljenosti obogaćuje self
-seksualna privlačnost predstavlja „narcistički input“ koji potvrđuje nečije seksualno biće, a seksualna strast, čak i u slučajevima kada je neuzvraćena, pojačava normalni narcizam uporedo sa kapacitetom za objektnu ljubav
razvijanje sposobnosti za zrelu ljubav (O. Kernberg)
-uspešno rešavanje edipalnog koflikta omogućava razvijanje sposobnosti za uspostavljanje duboke, trajne, strastvene partnerske relacije i genitalnog zadovoljstva
U kontekstu različitih teškoća, nastalih u različitim fazama, moguće posledice su:
-određene konfiguracije na kontinuumu od potpunog nedostataka sposobnosti za zaljubljivanje i ljubav (najteži oblici narcističkog poremećaja ličnosti)
-preko oskudno razvijenih sposobnosti (umereno teški oblici narcističkog poremećaja ličnosti i granična organizacija ličnosti)
-delimično razvijenih sposobnosti za ljubav (neurotične strukture i manje teški oblici karakterne patologije)
-**do razvijenih sposobnosti za zrelu ljubav **koju ispoljavaju „relativno normalni ljudi“ (Kernberg, 1974a)
koje su to karakteristike razvijene sposobnosti za zrelu ljubav?
-Balint (1965) smatra da prava, zrela ljubav uključuje:
-genitalnu satisfakciju
-idealizaciju
-nežnost
-posebnu formu idetifikacije - „genitalna identifikacija“ (pod njom podrazumeva stanje u kojem interesovanje, želje, senzitivnost i mane partnera postaju jednako, ili približno jednako važne kao naše sopstvene)
važnost idealizacije (Kernberg, 1974)
-idealizacija je značajna komponenta ljubavnog odnosa
-postoje različiti nivoi idealizacije u zavisnosti od dostignutog nivoa razvoja ličnosti
-normalan kapacitet za idealizaciju se razvija krajem adolescencije i bazira se na stabilnom seksualnom identitetu i realnoj svesnosti o ljubavnom objektu, pri čemu uključuje, pored ličnih i seksualnih, i socijalne i kulturološke ideale
-„zrela ljubav nije lišena ambivalencije, ona ostaje ambivalentna ali u njoj preovlađuje ljubav u odnosu na negativna osećanja, zrela ljubav ostaje uvek dvosmislena, spajajući bliskost i tajnu, oslobađajući oba partnera za pun doživljaj slobode u zajedničkom iskustvu jubavi.“ (Kernberg, 1974)
