KOMUNIKACIONE VEŠTINE I PARTNERSKI ODNOS – „ČETIRI JAHAČA APOKALIPSE“ Flashcards
Šta je komunikacija?
Proučavanjem su se bavile različite nauke, što je rezultiralo stvaranjem teorije komunikacija. Posebna naučna disciplina-komunikologija.
Teorija komunikacije proučava odnos među ljudima, recipročnu razmenu i obostranu naizmeničnost informacija.
Komunikacija (lat. communicatio) predstavlja čin prenošenja razumljive informacije.
Putem komunikacija mi delujemo jedni na druge, doživljavamo sebe u odnosu na druge.
Komunikacija je deljenje misli, osećaja, stavova i ideja kroz razmenu verbalnih i neverbalnih simbola. Delimo svoje privatne/lične misli i osećaje s drugima kroz komunikaciju.
Činioci komunikacije
pošiljalac poruke (osoba koja šalje poruku),
prenosilac poruke (aparat pomoću kojeg se poruka izražava),
primalac poruke (sagovornik),
kontekst (data situacija u kojoj se odvija razmena poruka)
Harold Lasswell je opisao činioce komunikacije:
Ko kaže,
Šta kaže,
Kojim kanalom,
Kome kaže i
s Kojim efektom?
Ovo je poznato kao Lasswellova formula
Šest perspektiva
Smatra se da je u svaku komunikaciju između dvoje ljudi uključeno ’’šest osoba’’ i pojavljuju se šest perspektiva:
* kako osoba vidi samu sebe
* kako osoba vidi drugu osobu
* kako osoba veruje da je vidi druga osoba
* kako druga osoba vidi sebe
* kako druga osoba vidi «prvu» osobu
* kako druga osoba veruje da je vidi «prva» osoba.
Ljudi stvaraju i sebe i druge kroz odnos koji imaju, odnos koji žele imati i odnos koji veruju da imaju.
Imajte na umu sve postojeće perspektive i
uzimajte u obzir i druge načine promatranja iste interakcije!
Verbalna i neverbalna komunikacija
SLAJD 6
Mehrabian (1972)
Merio je važnost tri faktora : reči, ton glasa i ostala neverbalna ponašanja.
Zaključak do kojeg je došao su:
Reči su manje važne, budući da određuju samo 7% utiska, dok su brzina, ton glasa, izgovor odgovorni za 38%, a neverbalno ponašanje sa 55%.
Važno je ono što se kaže, ali je još važniji način na koji smo to rekli.
Tri aspekta ljudske komunikacije
opisuju Jackson i Watzlawick kao komunikacioni stil
sintaksa koja se sastoji od jezičkih, gramatičkih pravila (reči sastavljene u rečenice da se izrazi neko značenje u razgovoru).
semantika – bavi se značenjem reči, jasnoćom jezika i upotrebom u određenim situacijama (porodica može da ima svoj «privatni» jezik, koji terapeut treba da upozna. (To se uočava u subgrupnim populacijama alkoholičara, narkomana – koje nazivamo slengom).
pragmatika – proučava ponašanje koje proističe iz komunikacije ( bihejvioralni efekti komunikacije)
Aksiomi komunikacije
- Nemoguće je nekomunicirati, jer je i ćutanje komunikacija.
- Svaka komunikacija implicira upućivanje naredbe/ zahteva i pomoću toga definiše relaciju. Komunikacija ima aspekt raporta (sadržina) i aspekt komande (način).
- Priroda relacije zavisi od interpunkcije (naglašavajuće) sekvence.
- Komunikacije su verbalne (digitalne) i neverbalne (analogne), mora postojati prevođenje između jednog oblika u drugi, a neverbalne komunikacije govore više o relaciji.
- Sve komunikacione razmene bazirane na postojećoj relaciji su ili simetrične ili komplementarne. Simetrična relacija podrazumeva jednakost, odnosno svaki od učesnika može preuzeti vođstvo. Komplementarna relacija je između onoga koji vodi i onoga koji sledi, između dominantnog i submisivnog, na bazi nejednakosti.
Komunikacija DVE FUNKCIJE
Sadržaj: činjenice, mišljenja, osećanja
Relacioni aspekt koji definiše prirodu odnosa
Jasnoća
- Uspešna komunikacija zavisi od jasnoće komunikacije
- Komunikacija u funkcionalnim parovima je jasna, direktna, specifična i iskrena/ transparentna. Verbalne i poruke na nivou ponašanja su kozistentne.
- Kontekstualna jasnoća pravi razliku između fantazije i stvarnosti, činjenica i mišljenja, ozbiljnosti i humora.
-Jako je važno da bude jasnoće vezano za definiciju relacija šta svaki član očekuje i misli o drugima, šta im znače njihove interakcije.
(NE)Jasnoća
Kada je komunikacija nejasna, isprekidana, nerazrešena doprinosi konfuziji i nerazumevanju obzirom da partneri funkcionišu na osnovu netačnih predpostavki i pokušavaju da „čitaju misli“.
Dugotrajane nejasnoće u porukama o očekivanjima i difuzne granice: povećavaju anksioznost i konfuziju + doprinosi razvoju različitih poremećaja
Za jasnoću u komunikaciji potrebno je:
-razjasniti i kvalifikovati šta se govori
-provocirati povratnu vezu/odgovor
-izbegavati generalizacije,
-umanjiti tendencije projektovanja,
-proveriti svoju realnost u odnosu na realnost drugih
Niko ne komunicira savršeno, na potpuno razumljiv način.
Primeri nejasnog (disfunkcionalnog) komuniciranja
KO: Svako će to da kaže.. Niko me ne voli…
Sve žene su… Ljudi su…
ŠTA: Sve je odvratno…. Ništa ne uspeva…
GDE: G d e g o d idem, ovo mi se događa… N i g d e ne može biti drugačije…
KADA: Uvek je ovako… Nikad nije bilo bolje…
…
Osoba koja šalje poruku pretpostavlja da primalac ima ISTA OSEĆANJA, MISLI I PERCEPCIJE:
Kako možeš voleti ribu?
Zašto to nisi uradio kako treba?
On to, naravno, nije hteo?!
Osoba koja šalje poruku smatra da su PERCEPCIJE I EVALUACIJE NEPROMENLJIVE:
Ona je takva.
Oduvek sam bio ovakav.
Takav je život.
Poruke mogu biti nekompletne:
On je…znaš već…
Kao što v i d i š…pa, to je očigledno…
Fenomen ’’čitanja misli’’:
Znam na šta upravo misliš.
Znam šta ona hoće stvarno da kaže.
Reći ću ti šta je ona osećala.
On vam može reći kroz šta sam prošao.
Kada jedna osoba upućuje komunikaciju drugoj, ova druga osoba bi mogla da reaguje na jedan od tri načina.
Prvi je prihvatanje komunikacije: osoba odgovara na pitanje ili primedbu na jedan prikladan način.
Drugi je odbijanje: osoba kojoj je komunikacija upućena ne odgovara već npr. može da nastavi da čita, sluša nešto drugo ili gleda kroz prozor. I to je komuniciranje, ali je manje direktno i manje jasno.
Treći je nepotvrđivanje- davanje neučtivih, nezainteresovanih, alogičnih, irelevantnih i kontradiktornih odgovora; takvi odgovori su dati na dosađujući, lakonski ili sarkastičan način. Osoba koja odgovara, pomoću odgovora, etiketira prvog govornika kao osobu koja ne treba da se uzima u obzir. Pr. odgovori političara na neprijatna pitanja.
Partneri u krizi
Nerazumevanje, zajedno sa rutinom svakodnevnice su verovatno faktori koji najviše doprinose neuspehu jednog emocionalnog odnosa.
Partneri u krizi
Načini na koje parovi rešavaju sukobe/konflikte povezani sa zadovoljstvom i kvalitetom braka, te su to prediktori za razvod (Gottman i Levenson, 2000).
Verovatnije je da će zadovoljni parovi razgovarati o neslaganjima, a nezadovoljni parovi umanjivati i izbegavati problem (Guerero i sar., 2001).
Prvi znak –GRUBI POČETAK
- U 96% slučajeva se može predvideti ishod konverzacije na osnosvu prva tri minuta!!!
- Grub početak nas osuđuje na neuspeh!!!
- PREDLOG: Ako započnete diskusiju na taj način – možete isto tako i da je prekinete, predahnete i počnet ispočetka!!!!
JAHAČi APOKALIPSE u partnerskim odnosima
Prvi jahač KRITIKOVANJE
Drugi jahač PREZIR
Treći jahač DEFANZIVNOST
Četvrti jahač OPSTRUKCIJA
KPDO
Prvi jahač: KRITIKOVANJE
Uvek imamo neke ZAMERKE na osobu sa kojom živimo.
Razlika između ZAMERKE I KRITIKOVANJA je ogromna!!!
Kritike su uopštene. Izražava negativna osećanja ili mišljenja u vezi sa karakterom/ličnošću osobe (npr. Mrzim da čistim STALNO po kuhinji kada je tvoj red). Grubi početak.
2 forme koje su najčešće:
‘’TI UVEK’’
‘’TI NIKADA’’
Zamerka lako može da se prevede u kritiku, samo dodate ,,Šta nije u redu sa tobom?’’.
+22 slajd
Drugi jahač: PREZIR
Javlja se iz osećanja superiornosti u odnosu na partnera. To je oblik NEPOŠTOVANJA.
Modeli: ‘’cerenje’’, cinizam, sarkazam, nazivanje uvredljivm imenima, prevrtanje očima, ismejavaje, neprijateljski humor, moralisanje…
Prezir je otrovan za vezu jer isporučuje GAĐENJE-
Vodi više ka dodatnom konfliktu nego ka pomirenju!
Prezir se napaja negativnim mislima o partneru koje odavno tinjaju…pogotovo ako vaša razilaženja nisu rešena…
Bliski rođak prezira je RATOBORNOST,koja je oblik agresivne ljutnje jer sadrži pretnju ili provokaciju…primer: muž se ne vraća kući sa posla na večeru i kaže: ’’Šta ćeš da uradiš povodom toga? Da me tužiš?…
Treći jahač: DEFANZIVNOST
Javlja se u odnosu gde jedan partner napada , on se retko povlači ili izvinjava, ZATO ŠTO JE DEFANZIVA NAČIN OKRIVLJAVANJA PARTNERA.
,,problem nisam JA nego TI!!’’
uobičajen odlik defanzivnosti je stav ‘’nedužne žrtve’’, nosi sa sobom kukanje I ‘’zašto me mučiš’’ tebi je nemoguće udovoljiti’’
D. produbljuje konflikt
Četvrti jahač: OPSTRUKCIJA
U vezama gde diskusija započinje na GRUB način, gde prezir vodi ka defanzivnosti, na kraju se jedan partner ISKLJUČI! Eto ga 4 jahač
Primer: povratk kući sa posla…paljba kriticizma koliko vremena provede u kući…on uključi televizor….ŠTO ON MANJE REAGUJE; TO ONA VIŠE VIČE!..on isključi TV I izađe iz sobe..i tako je isključuje , okreće leđa izbegava svađu ali izbegava I brak!!!
Izbegavanje je češće kod muškaraca.
Ovde onaj koji sluša , opstruiše i ne daje nikakve neformalne znakove, povratne informacije…izbegava pogled/gleda u stranu, u pod…/sedi I izgleda kao kameni zid
Opstrukcija dolazi kasnije tokom braka, u odnosu na ostale jahače…potrebno je vreme da negativnost stvorena od strane tri jahača postanu moćna opstrukcija i postaje razumljiv IZLAZ …pr. pijenja na proslavi…
