Stranke u parnici Flashcards
Nedostatak parnicne sposobnosti ima dejstvo kakve povrede postupka?
Šta se dešava kad sud donese pravosnaznu presudu u tom slučaju, kakvim sredstvima se može pobijati?
Posto nedostatak
parniène sposobnosti, ima dejstvo APSOLUTNO bitne povrede panicnog postupka, ukolike
sud nije nedostatak otkionio (a donio je presudu) takva presuda i Kada stekne syojsivo
pravosna¿nosti moZe se pobijati svim vanrednim pravnim sredstvima, a ponavljanjum
postupka cak i nakon proteka objektivnog roka od pet godina.
Ako sud utvrdi nepostojanje stvarne legitimacije, koju odluku donosi?
Presudu kojom odbija tuzbeni zahtjev kao NEOSNOVAN.
Stvarna legitimacija
Da li je uslov za dopustenost tužbe, uslov za raspravljanje, i odlučivanje o tuzbenom zahtjevu?
Da li nepostojanje stvarne legitimacije sprjecava da se odlučuje o tuzbenom zahtjevu?
Stvarna legitimacija NIJE uslov sa dopustenost, raspravljanje i odlučivanje.
Nepostojanje stv legitimacije ne sprjecava odlučivanje o tuzbenom zahtjevu, nego odredjuje njegov sadržaj.
Razlike izmedju stvarne i procesne legitimacije? Odnosno, stvarne legitimacije od ovlašćenja za vodjenje konkretnog spora?
Procesna legitimacija ( pravo na vodjenje spora ) ima karakter procesne pretpostavke i od njegovog postojanja zavisi dopustenost tužbe, kao i dopustenost raspravljanja i odlucivanja o tuzbenom zahtjevu. Zato sud na postojanje prava na vodjenje spora pazi po službenoj duznosti.
Postojanje stvarne legitimacije nije uslov za dopustenost tužbe. Od njenog postojanja zavisi samo osnovanost tuzbenog zahtjeva koji je istaknut u tužbi.
Zaključak:
Ukoliko ne postoji pravo na vodjenje spora, sud će tužbu RJESENJEM ODBACITI KAO NEDOPUSTENU, a ukoliko postoji nedostatak koji se tiče stvarne legitimacije, sud će PRESUDOM ODBITI TUZBENI ZAHTJEV KAO NEOSNOVAN.
Zakon navodi nekoliko situacija u kojima će SUD TUZENOM POSTAVITI privremenog zastupnika:
- Ako tuženi nije parnicno sposoban, a nema zakonskog zastupnika
- Ako postoje suprotni interesi tuženog i njegovog zakonskog zastupnika
- Ako obje strane imaju istog zakonskog zastupnika
- Ako je boravište tuženog nepoznato, a nema punomoćnik
- Ako se tuženi ili njegov zakonsko zastupnik koji nemaju punomoćnika u Federaciji nalaze u inostranstvu, a dostavljanje se nije moglo obaviti
Intervencijako dejstvo presude ?
Tiče se umješača, na strani 161
Presuda koja je donesena u parnici u kojoj se jednoj parniènoj stranci pridruzio umesaë,
proizvodi prema obicnom umesaèu specificno procesno dejstvo Ovo dejstvo presude se
naziva intervencijskim dejstvom i on nastupa u kasnijoj parnici koju protiv umesada
pokrece stranka kojoj se umesaè pridruzio i koja je prethodnu parnicu izqubila.
Intervencijsko dejstvo presude se manifestuje u ¿injenici da u novoj parnici izmedu stranke
i umesaca koji joj se pridruzio u ranijoj parnici, umesa ne moze da osporava utvrdeno
¿injenièno stanje, kao i pravne kvalifikacije sadrzane u obrazlozenju pravnosna¿ne presude.
Umesaè ne moze da ospori pravno ni ¿injeni¿no tvrdenje, niti pravno shvatanje suda, kao ni
odluku suda o uslovijavajucem odnosu. I ¿injenièna i pravna ocena stanja stvari se smatraju
nespornim, sud je za njih vezan i kao takve one predstavljaju podlogu za sudsku odluku u
novoj parnici. Intervencijsko dejstvo presude se mo≥e otkloniti isticanjem prigovora rdavog
vodenja parnice. Umesa¿ ima pravo da istakne prigovor koji ée zasnovati na zakonom
predvidenim razlozima. Ukoliko sud usvoji prigovor umesada, otklanja se dejstvo presude
donete u prethodnoj parnici i omogucava ponovno raspravijanje o ¿injeniènim i pravnim
pitanjima o kojima je vec raspravijano i odluceno u ranijoj parnici. Institut intervencijskog
dejstva presude nije bio zakonom regulisan sve do donosenja Zakona o parninom postupku
Republike Srbije iz 2011. godine. Autor u radu ukazuje na karakteristike i sustinu
intervencijskog dejstva presude, na uslove za nastupanje ovoq dejstva te moqucnost za
umesaca da prigovorom otkloni dejstvo presude donete u prethodnoj parnici. Autor analizira
zakonska resenja u Republici Srbiji i osvrée se na zakonsku regulativu u vezi sa ovim
procesnim institutom u pojedinim pravnim sistemima u regionu.
Da li je jedinstveno suparnicarstvo vrsta nužnog suparnicarstva i iz kojih razloga i zašto?
Jeste, to je vrsta nužnog suparnicarstva iz procesno pravnih razloga, utoliko sto odluka koju sud donosi svojom pravosnažnosti djeluje i prema onim subjektima spornog materijalno pravnog odnosa koji nisu ucestvovali u parnici.
