Patologija genetskih bolesti Flashcards
Pleiotropizam
Pojava gde je mutacija u nivou JEDNOG gena odgovorna za pojavu DVE ILI VIŠE fenotipski izmenjenih karakteristika.
(primer: Marfanov sindrom)
Genetska heterogenost
Pojava gde mutacija u nivou DVA ILI VIŠE gena dovodi do pojave JEDNE izmenjene fenotipske karakteristike.
(primer: Adultna policistična bolest bubrega)
Penetrantnost
Procenat osoba u populaciji koje su nosioci odgovarajuće mutacije i koji imaju ispoljenu promenu.
Ekspresivnost
Težina fenotipske manifestacije neke bolesti kod osoba koje su nosioci mutacija.
Familijarna hiperholesterolemija
Autozomno-dominantna bolest, gde postoji mutacija u receptoru za LDL, čiji je glavni sastojak holesterol, zbog čega je preuzimanje holesterola iz cirkulacije smanjeno, a samim tim i njegova koncentracija povećana. Dolazi do povećanog rizika od aterosklerotičnih promena, infarka miokarda i hipertenzije. Homozigoti su povezani s još lošijom prognozom.
Fon Vilebrandova bolest
Autozomno-dominantna bolest, usled koje nema adekvatne sinteze Fon Vilebrandovog faktora, koji funkcioniše kao ‘‘molekulski most’’ između trombocita i kolagena tipa IV u oštećenom endotelu, zbog čega je koagulacija inhibirana. Pojačano je posttraumatsko i postoperativno krvarenje.
Adultna policistična bolest bubrega
APBB
Autozomno-dominantna bolest i primer genetske heterogenosti. Javlja se mutacija na nivou 6. i 14. hromozoma, koja dovodi do neadekvatnog stvaranja tubula u bubrezima, što uslovljava pojavu cisti, koje mogu zahvatiti i druge organe (jetru, pankreas, pluća…)
Neurofibromatoza (tip 1)
Najčešći tip neurofibromatoze, dešava se usled autozomno-dominantne mutacije gena za neurofibromin (molekul koji učestvuje u signalnoj transdukciji i suprimira prenos signala preko G-proteina). Pojavljuju se pigmentne promene na koži (mrlje bele kafe), periferni neurofibromi (beningni tumori omotača nerva), aksilarna i ingvinalna hiperpigmentacija, gliomi optičkog nerva, lezije kostiju uz povećanu fragilnost, različiti oblici leukemija…
Neurofibromatoza (tip 2)
Ređi tip neurofibromatoze (zajedno s tipom 5). Dolazi do autozomno-dominantne mutacije u genu za molekul zvani merlin (švanomin) koji učestvuje u organizaciji aktina i povezivanju citoskeleta za unutrašnju stranu plazmaleme. Javljaju se gliomi i bilateralni švanomi akustičnog nerva.
Marfanov sindrom
Autozomno-dominatno oboljenje i primer pleiotropizma. Postoji mutacija u genu za molekul fibrilin-1, koji učestvuje u sintezi elastičnih vlakana, pa dolazi promena na nivou aorte i velikih elastičnih krvnih sudova (aneurizme i prolapsi zidova), dolazi do emfizema pluća, promena na ligamentima…
Osobe imaju karakterističan fenotip: visokog rasta, s dugim gornjim i donjim ekstremitetima i prstima, hiperfleksibilnih zglobova, s bilateralnom dislokacijom sočiva, itd…
Hemohromatoza
Autozomno-recesivna bolest, dešava se mutacija na 6. hromozu u nivou gena za transport Fe, tako da je njegova apsorpcija povećana. Pristna su oštećenja jetre (hepatomegalija, ciroza), dijabetes melitus, gubitak libida, atrofija testisa, poliarteritisi i kardiomiopatije usled taloženja gvožđa u sinoviji zglobova i sprovodnom sistemu srca, kožne hiperpigmentacije…
Deficit α-1 antitripsina
Autozomno-recesivna bolest u genu za sintetisanje α-1 antitripsina, koji funkcioniše kao inhibitor ekstracelularnih proteaza i elastaza. Dolazi do povećanog rizika za razvoj ciroze jetre, aneurizmi aorte i emfizema pluća.
Cistična fibroza
Autozomno-recesivna bolest, dolazi do mutacije gena za transporter u cističnoj fibrozi (CFTR molekul), prilikom čega žlezde poput znojnih, respiratornih i digestivnih žlezdi ne mogu da vrše adekvatan transport hlora, pa su njihovi produkti gusti, s malom količinom vode i visoko viskozni. Povećana je sklonost ka respiratornim infekcijama, dolazi do ciroze jetre i emfizema pluća, sindroma malapsorpcije, itd. Smrt uglavnom natupa u srednjem životnom dobu.
Albinizam
Autozomno-recesivna bolest u kojoj postoji mutacija u genu za enzim tirozinazu, koji je neophodan kako bi se od amino-kiseline tirozina u melanocitima stvorio pigment melanin. Usled nedostatka enzima, stvaranje pigmenta izostaje, pa su koža, kosa, dlaka i zenice svetlo i beličasto prebojene. Povećana je osetljivost na sunčevo zračenje, samim tim i rizik od melanoma i tumorskih oboljenja kože.
Hemofilija A
Holandrična bolest, prenosi se vezana za X hromozom. Smanjena je sinteza faktora koagulacije VIII, pa su česta posttraumatska krvarenja, krvarenja iz nosa, gingiva, iz gastrointestinalnog trakta…
Hemofolija B (Christmasova bolest)
Holandrična bolest, prenosi se vezana za X hromozom. Dosta ređa od hemofilije A, kliničke manifestacije su gotovo iste, samo što je ovde pogođen gen za faktor koagulacije IX.
Klinefelterov sindrom
Muški hipogonadizam, 47, XXY. Gonade nisu razvijene, izostaje produbljivanje glasa i muška maljavost, uglavnom prisutan potpuni sterilitet.
Tarnerov sindrom
Ženski hipogonadizam, 45,X_. Gonade nisu razvijene, osobe su niskog rasta, dolazi do stvaranje edema na nivou šaka, stopala i potiljačnog predela usled poremećaja limfne drenaže, urođene su srčane mane, prisutna je hipotireoza, sterilitet, itd…
Lynch sindrom
Sindrom hereditarnog nepolipoznog karcinoma debelog creva (deo sindroma naslednih kancera)
