Pamcenje

Question 1

Sta je pamcenje (Bedlijeva definicija)

Answer 1

Sistem za skladistenje i izvlacenje informacija do kojih se doslo culima

Question 2

Enigrami

Answer 2

Tragovi steceni ucenjem

Question 3

3 Odlike pamcenja (Alan Bedli)

Answer 3

1. Veza sa opazanjem - informacije ulaze u pamcenje putem opazanja odnosno preko cula)
2. Pamcenje je Sistem - skup sastavljen iz vise delova
3. Skladistenje/Trajnost - informacije u pamcenju moraju trajati neko vreme

Question 4

Ispoljavanje pamcenja

Answer 4

Reprodukcija
Rekognicija
Usteda pri ponovnom ucenju

Question 5

Reprodukcija

Answer 5

Najocigledniji pokazatelj da smo nesto zapamtili.
Reprodukcija je mogucnost da se ponovi ili pokaze ono sto je prethodno bilo u iskustvu

Question 6

Rekognicija

Answer 6

Prepoznavanje sadrzaja koji su prethodno bili u iskustvu

Question 7

Usteda pri ponovnom ucenju

Answer 7

Kada nam je pri ponovnom ucenju potrebno manje vremena nego prvi put

Question 8

Zasto dozivljavamo deja vu?

Answer 8

Zato sto pamtimo citave situacije. Kada se u nekoj situaciji pojavi poznata emocija ili miris ucinice nam se da smo vec videli tu situaciju zato sto se generalno uglavnom oslanjamo na culo vida

Question 9

Promene u zapamcenom

Answer 9

Rekonstrukciju
Asimilaciju
Racionalizaciju
Uticaj jezika na pamcenje

Question 10

Rekonstrukciju

Answer 10

Pamcenje je pre rekonstrukcija nego reprodukcija. Nase pamcenje konstruise dogadjaje u nasem umu na osnovu nekih glavnih detalja

Question 11

Asimilacija

Answer 11

Frederik Bartlet je istrazibao promene u pamcenju. Od ispitanika je trazio da zapamte neki materijal pa da ga reprodukuju. Npr slika vojnog oficira bi u reprodukciji dobila brkove i siroka ramena kojih na slici nije bilo

Asimilacija - Kada se nove informacije uklapaju u neke vec postojece okvire

Question 12

Racionalizacija

Answer 12

Kada informacije tokom pamcenja sklopimo tako da nam deluju povezano i logicno

Question 13

Uticaj jezika na pamcenje

Answer 13

Nazivi koje dajemo predmetima imaju uticaj na to kako cemo ih zapamtiti

Question 14

Sistem pamcenja Etkinsona i Sifrina

Answer 14

Prisecanje: 1. culno pamcenje 2. operativno (kratkotrajno) pamcenje, odakle informacija moze doci do 3. dugotrajnog pamcenja.
Kada zelimo da se prisetimo necega, izvlacimo informaciju iz dugotrajnog pamcenja, prenosimo je u operativno, odakle izvlacimo informaciju - odnosno prisetimo je se

Question 15

Ikonicko pamcenje

Answer 15

Pamcenje u kome se skladiste informacije iz cula vida. Trajanje informacija je pola sekunde odnosno 500milisekundi
Kapacitet culnog pamcenja - 12 informacija

Question 16

Ehoicko pamcenje

Answer 16

Pamcenje u kome se skladiste informacije cula sluha. Trajanje 4 sekunde
Kapacitet culnog pamcenja - 12 informacija

Question 17

Sta je paznja?

Answer 17

Paznja je usmeravanje aktivnosti na odredjeni sadrzaj i zanemarivanje ostalih sadrzaja koje cula registruju

Question 18

Pop-aut efekat/Efekat iskakanja

Answer 18

Pojava da neke fizicke karakteristike isticu odredjeni sadrzaj tako da ga odma primetimo

Question 19

Paznja monotonih sadrzaja

Answer 19

Norman Mekvort je ispitivao sposobnost radarista. Radaristi bi posle 40 minuta prestali da opazaju 80% signala na radaru

Paznja monotonih sadrzaja varira i nakon 40min drasticno opada, a svaka promena spoljasnje drazi prekida monotoniju i vraca paznju na pocetni nivo (alarm npr)

Question 20

Selektivna paznja/Koktel efekat

Answer 20

Usmeravanje paznje samo na jedan sadrzaj izlozen samo jednom uhu

Question 21

Mehanizam podeljene paznje

Answer 21

Obavljanje vise zadataka istovremeno ali sa smanjenim kapacitetima

Question 22

Kakvo moze biti pamcenje?

Answer 22

Operativno/Kratkotrajno - Operativno kao radno pamcenje
Dugotrajno:
Proceduralno
Deklarativno:
Epizodicko
Semanticko

Question 23

Kratkotrajno/Operetivno pamcenje

Answer 23

Kratko pamcenje nekog sadrzaja u trajanju do najvise 20 sekundi. Ima i ogranicen kapacitet:

Dzordz Miler - 7+-2 - Magicni broj - Kapacitet operativnog pamcenja

Question 24

Operartivno kao radno pamcenje

Answer 24

Bedlijeva ideja je da se opetivno pamcenje sastoji iz vise delova zaduzenih za razlicite sadrzaje i centralnog dela koji rasporedjuje paznju i kapacitete ostalima - on sve ove delove naziva radnim pamcenjem

Radno pamcenje - Deo memorije koji ne sluzi samo za privremeno skladistenje vec i za obradjivanje i sklapanje informacija

Question 25

Dugotrajno pamcenje

Answer 25

Nase znanje o svetu. Skladiste svih informacija o necemu sto smo opazili ili naucili tokom zivota. Proceduralno i Deklarativno

Question 26

Kako informacije dospevaju u dugotrajno pamcenje?

Answer 26

1. Ponavljanje 2. Osmisljanje ili organizovanje materijala 3. Aktivnost tokom ucenja 4. Obojenost emocijama

Question 27

Ko je podelio dugotrajno pamcenje

Answer 27

Endel Talving je podelio dugotajno pamcenje na proceduralno i deklarativno a deklarativno na epizodicko i semanticko

Question 28

Proceduralno/Implicitno pamcenje

Answer 28

Memorisanje procedura izvodjenja neke radnje. Ne moramo biti svesni informacija koje pamtimo (Zato se drugacije naziva Implicitno)

Question 29

Deklarativno/Eksplicitno pamcenje

Answer 29

Pamcenje cinjenica i dogadjaja. Svesni smo informacija koje pamtimo (zato se drugacije naziva Ekspicitno)

Question 30

Epizodicko pamcenje

Answer 30

Dogadjaji koje pamtimo kao celine, sadrze skupove informacija i praceni su emocijama. Epizodicko pamcenje moze sadrzati autobiografska secanja

Question 31

Semanticko pamcenje

Answer 31

Sadrzi informacije u vidu definicija i predstavlja nase znanje o svetu

Question 32

Gde se pamcenje nalazi?

Answer 32

Karl Lesli je pokusao da odgovori na ovo pitanje uceci pacove da prodju kroz lavirint, kada su upamtili put odstranjivao im je deo po deo kore velikog mozga ali su pacovi svakako uspevali da nadju izlaz. Sto je veci deo uklanjao pacovi su se teze snalazili- Pamcenje nema konkretno mesto vec je rasprseno po celom korteksu Brenda Milner je opisala pacijenta kojem je prilikom operacije ostecen hipokampus i temporalni rezanj. Njegova stara secanja su ostala ocuvana ali nije mogao da zapamti nista novo. Kao da je prelaz iz radnog u dugotrajno pamcenje ostecen - Uloga hipokampusa i temporalnog reznja.

Question 33

Sta je zaboravljanje

Answer 33

Nemogucnost izvlacenja informacija iz pamcenja

Question 34

Kriva zaboravljanja (besmislenog materijala)

Answer 34

Herman fon Ebinghaus ( Ebinghausova kriva) - Prvi je eksperimentalno urtvrdio tok zaboravljanja sluzeci se ustedom pri ponovnom ucenju. Uceci besmislene nizove slogova i belezeci potrebno vreme da ih ponovo nauci. Najvise se zaboravlja u pocetku a potom sve manje. - Besmisleni materijal

Question 35

Hipermnezije

Answer 35

Secanja na dogadjaje za koje smo mislili da smo ih odavno zaboravili. Ako je nesto zaboravljeno ne znaci da je potpuno nestalo iz pamcenja

Question 36

Kljucevi za reprodukciju

Answer 36

Informacije povezane sa onime cega zelimo da se setimo

Question 37

Proaktivna inhibicija

Answer 37

Proces u kome staro gradivo ometa ucenje novog

Question 38

Retroaktivna inhibicija

Answer 38

Proces u kome novonauceno gradivo ometa staro

Question 39

Interferencija

Answer 39

Najcesci razlog za zaboravljanje. Mesanje s drugim informacijama

Question 40

Amnezija

Answer 40

Kraci ili dugotrajni gubitak secanja nakon nekog traumatskog dogadjaja poput povrede glave. Kod amnezije je zajednicnko ostecenje slicnih delova mozga- temporalni rezanj, frontalni rezanj, hipokampus, mamilarna tela Amnezicari su dobri u zadacima koji ne zahtevaju da se sete izvora informacija. Imaju problem u prostornoj orjentaciji i socijalnim odnosima

Question 41

Alchajmerova bolest

Answer 41

Ostecenje pamcenja i gubitak secanja koji se javlja kod starih ljudi kao posledica promena u mozgu. - Problem sa opazanjem,emocijama i razumevanjem jezika. Jedan od prvih simptoma - Ostecenje radnog pamcenja