Mentalno zdravlje i mentalni poremecaji Flashcards
Definisanje mentalnog zdravlja
- Mentalno zdravlje kao odsustvo bolesti
- Mentalno zdravo kao ono što odgovara proseku, ono što je društveno prihvatiljivo i uobičajeno
- Mentalno zdravo kao idealno ponašanje - ono što je politički, religijski ili naučni autoritet proglasio kao ideal kome svako treba težiti
Pozitivno mentalno zdravlje
Termin koji je uvela Meri Jahoda - Definisanje mentalnog zdravlja na osnovu onoga što ga odlikuje, a ne na osnovu onoga što mu nedostaje
Podelila je osobine mentalnog zdravlja u dve grupe:
1. Odnos prema sebi i pozitivan stav prema sebi - Rast, razvoj i aktualizacija potencijala ličnosti
2. Odnos prema okolini - Nezavisnost od socijalne sredine, tačno opažanje realnosti
Mentalno zdravlje podrazumeva
Da su delovi naše ličnosti uklopljeni u funkcionalnu celinu
Da smo prilagođeni članovi zajednice kao i da je konstruktivno menjamo
Da obavljamo posao sa entuzijazmom,a ne samo zarad nagrade
Da se subjektivno dobro osećamo
Da smo otvoreni, tolerantni i sposobni
Psihološka prevencija
Postupci usmereni na očuvanje i unapređenje mentalnog zdravlja i na predupređenje rizika
Kriza
Kratka, vremenski ograničena psihička pometnja koja može da rezultira kao mentalni poremećaj, ali može da bude i podsticaj za dalji razvoj
Mentalni Poremećaj (Džerom Vejkfild)
Mentalni Poremećaj kao Štetna disfunkcija
Disfunkcija postaje poremećaj ako je u nekoj zajednici procenejena kao štetna.
Stigmatizacija
Kada se na osnovu jedne nepoželjne osobine cela ličnost i sve njene ostale osobine takođe smatraju kao nepoželjne. Pa se njenom nosiocu nameće nepovoljan položaj u zajednici: Izdvajanje, izopštavanje, obespravljenost
Autostigmatizacija
Izolacija, stid, krivica, strah, manja vrednost..
Socijalno-psiholoska deprivacija
Uverenje mentalno obolelih osoba da su bezvredne i beskorisne, koje takođe ne znajuj kako da ispune svoje vreme što je sve izazvano tome što ih ljudi ne razumeju i ne razgovaraju s njima. Usamljenost kao najveći problem osoba s mentalnim poremećajima.
Psihoze/Psihotični poremećaji
Najteži oblik mentalnih poremećaja koji odlikuje gubitak sposobnosti da se tačno opaža stvarnost
Osoba može biti patološki ljubomorna, može čuti glasove ili imati neograničeno puno energije.
Psihotični poremećaju se javljaju jednom ili nekoliko puta u toku života ali uglavnom traju čitavog života i dovode do gubitka osećanja, volje, inicijative ili do propadanja kognitivnih sposobnosti.
Poremećaji ličnosti
Problemi u razvoju strukture ličnosti i psihičkog razvoja još u ranom detinjstvu uz slaba osećanja uznemirenosti, savesnoti ili empatije.
Ove osobe teško obuzdavaju osećanja, povređuju sebe i druge, u isto vreme nekoga vole i mrze. Nemaju problem sa opažanjem stvarnosti ali ne opažaju to da oni imaju neki problem već očekuju da se drugi ljudi menjaju umesto njih samih.
Neuroze
Najlakši poremećaj. Sukob želja i zabrana (zabrana koje obično sami sebi nameću). Ove osobe smatraju da nisu dovoljno dobre i da moraju da se menjaju stoga traže psihološku pomoć.
Zavisnost
Neprilagođena upotreba supstance koja vodi do oštećenja ili neprijatnosti. Ogleda se u povećanom uzimanju, neprekidnoj konzumaciji, preteranoj posvećenosti nabavljanju te substance u periodu od 12 + meseci.
Genetski faktori
Funkcionisanje nervnih ćelija jeste u vezi sa određenim poremećajima ali je nemoguće utvrditi šta je uzrok a šta posledica. Povrede mozga i dejstvo otrovnih isparenja dovode do privremenih ili trajnih poremećaja.
Psihicki faktori
Veliki broj odraslih sa mentalnim poremećajima tvrdi da su kao deca bili žrtve teških i ponovljenih trauma, fizičkog ili seksualnog zlostavljanja