NOB - 1. kolokvijum Flashcards
- Boja nije fizička veličina, niti se može fizički oceniti, pa prema tome?
Ne poseduje mernu jedinicu.
- Vidljiva svetlost je talasne dužine područja od? (zaokružiti)
380 770nm.
- U kakvoj su vezi period oscilovanja i frekvencija?
Period oscilovanja T, vreme za koje se obavi jedna puna oscilacija, je recipročna vrednost frekvencije ν ( ni).
T=1/ ν
- Talasna dužina je?
Rastojanje između dve najbliže čestice koje osciluju u fazi. Obeležava se sa lambda ( λ). Jedinica je metar [m].
- Prelamanje talasa i zakon prelamanja talasa?
Prelamanje talasa je skretanje talasa sa prvobitnog pravca prostiranja usled njegovog prolaska kroz granicu između
dve sredine različitih indeksa prelamanja (n). Ukoliko upadnu i izlaznu brzinu izrazimo pomoću indeksa prelamanja, dobijamo
Šnelov zakon zakon
prelamanja svetlosti.
n sin( Θ) = n’ sin( Θ’)
- Kada svetlo upada iz optički gušće (ν1= c/n1) u optički ređu sredinu ( ν2= c/n2), (n2<n1, ν1<ν2), svetlosni zrak se lomi?
Od normale, ugao prelamanja je veći od upadnog ugla.
- Primarni svetlosni izvori?
Primarni svetlosni izvori proizvode zračenje, odnosno zrače, na račun sopstvene energije.
Razlikujemo:
1. Toplotne - sunčeva svetlost, sijalice, voltin luk, plamen sveće
2. Luminiscentne - fluorescentne natrijumove, neonske i živine lampe
3. Stimulisane - laseri
- Luminiscentni svetlosni izvori su?
Pri proticanju struje kroz gasove ili metalne pare, dolazi do elektromagnetnog zračenja koje jednim delom pada u vidljivi deo spektra (ekscitovani atomi i molekuli).
- Vinov zakon?
Proizvod temperature crnog tela i talasne dužine koja odgovara maksimumu zračenja je konstanta.
T λ max = b
T temperatura crnog tela
λ max maksimum zračenja na datoj temperaturi
b konstanta (b = 2,9 10 3mK)
Prirodni svetlosni izvori?
Sunce, zvezde (atomski procesi).
Šta je boja?
Boja je optički fenomen, čulni utisak saopšten mozgu od strane oka. Ona budi podražaj koji se preko čula vida prenosi do mozga.
Neki predmet deluje da je obojen nekom bojom zato što odbija svetlost određene talasne dužine ili jedan mali deo spektra, a osta li apsorbuje. Boja, uopšteno rečeno, predstavlja rezultat međusobnog dejstva (interakcije) svetlosnog
izvora, objekta i posmatrača, odnosno sistema vida.
Vrste refleksije?
- Ogledalska (spekularna, tačkasta) refleksija svetlost se ponaša po zakonima refleksije
- Difuzna (rasejana) refleksija tipična za pojedine supstance kao što je prah
- Rasipna refleksija kombinacija rasejane i odgledalske refleksije
Odnosna temperatura boje je?
Temperatura na kojoj crno telo ima najpribližniju spektralnu raspodelu energije kao i posmatrani svetlosni izvor.
Uslovi za totalnu refleksiju?
Upadni ugao svetlosti mora biti veći od kritičnog ugla, te indeks prelamanja prve sredine mora biti veći od indeksa prelamanja druge sredine.
Hromatske i ahromatske boje?
Hromatske boje su boje koje poseduju ton (koji im je i jedno od glavnih obeležja).
Ahromatske boje su one koje nemaju ton.
Fotometrija se bavi?
Merenjem elektromagnetnog zračenja koje može detektovati ljudsko oko.
Refleksija se definiše kao?
Promena smera širenja svetlosnog zraka (tj. talasa), na granici dve sredine.
Iluminant D50 odgovara kojoj temperaturi?
5003 K
Od čega zavisi kriva spektralne distribucije snage?
Isključivo od njihove temperature, nikako od njihovog sastava.
Refleksija, zakon refleksije i slika?
Refleksija (odbijanje) talasa nastaje kada se na granici dve sredine (u celini ili delimično) talas odbije od te granice i ostane u sredini iz koje je došao.
Zakon refleksije: upadni ugao je jednak uglu refleksije (upadni i reflektovani zrak leže u istoj ravni koja je normalna na ravan površine od koje se svetlost odbija).
Reflektovana svetlost je uvek manjeg intenziteta nego upadna, jer deo energije upadne svetlostiprelazi u drugu sredinu
Od čega zavisi prelamanje i Šnelov zakon prelamanja?
Prelamanje zavisi od dva faktora: upadnog ugla Θ i indeksa prelamanja n.
n sin( Θ) = n’ sin( Θ’)
Svetlosni izvor, pojam, primeri?
Svetlosnim izvorom se može smatrati svako telo (fizički dostupan emiter) koje emituje vidljivu svetlost, odnosno elektromagnetno zračenje opsega talasnih dužina od 380 do 770nm.
Delimo ih na prirodne, veštačke, primarne i sekundarne.
Primeri izvora svetlosti su sijalica sa užarenim vlaknom, fluorescentne lampe, sunčeva svetlost…
Optika?
Deo fizike koji proučava svetlosne pojave.
Brzina prostiranja elektromagnetnih talasa u vakuumu - formula?
c = 1 / (m0e0)1/2 ≈ 3,108m/s
m0 - magnetna propustljivost vakuuma
e0 - dielektrična propustljivost vakuuma
Talasna dužina raste ili opada pri rastu indeksa prelamanja?
Opada
Količnik brzine svetlosti u vakuumu i brzine svetlosti u posmatranoj sredini naziva se apsolutni
indeks prelamanja te sredine?
n = c/v = (mr er)1/2 ≥ 1
c - brzina svetlosti
v - brzina svetlosti u posmatranoj sredini
mr - relativna magnetna propustljivost
er - relativna dielektrična propustljivost
Živine lampe i neonske lampe su?
Luminiscentni izvori svetlosti.
Reflektovana svetlost je uvek manjeg intenziteta nego upadna, jer?
Deo energije upadne svetlosti prelazi u drugu sredinu.
Kada dolazi do totalne refleksije?
Totalna refleksija nastaje kada svetlosni zrak koji se širi iz optički gušće u optički ređu sredinu pada na granicu tih
sredina pod uglom većim od graničnog ugla.
Prema zakonu prelamanja, u tom slučaju ugao loma veći je od upadnog ugla. Ako je upadni ugao takav da bi ugao
prelamanja bio veći od 90°, dolazi do totalne refleksije.
Talasna dužina jednog svetlosnog talasa utoliko je veća ukoliko je?
Manji indeks prelamanja sredine kroz koju se talas prostire.
U okviru fizičke optike, svetlost je shvaćena kao?
Elektromagnetno zračenje, te se skladno tome, širenje svetlosti shvata kao širenje talasa.
Crno telo?
Crno telo (Plankov izvor svetlosti) emituje energiju na određenoj temperaturi određene spektralne raspodele
energije.
Temperatura crnog tela naziva se apsolutna temperatura i izražava se u kelvinima K (Tc).
Temperatura crnog tela
precizno određuje spektralnu raspodelu njegove energije, a samim tim i njegovu boju, pa se vrlo često naziva i
temperature boje, odnosno apsolutna temperatura boje.
Približan primer crnog tela je sijalica sa užarenim vlaknom,
približan zato što crno telo kao takvo p ostoji samo u laboratorijskim uslovima.
S pektralna raspodela energije predstavlja?
Krivu zavisnosti radiometrijske veličine u funkciji talasne dužine.
Za onu temperaturu na kojoj crno telo ima najpribližniju spektralnu raspodelu energije kao i posmatrani svetlosni izvor kažemo da je?
Odnosna temperatura boje.
Fotoni?
Fotoni su kvanti elektromagnetnog polja.
To su kvazi čestice čija je masa mirovanja jednaka nuli, a čija energija predstavlja energiju elektromagnetnog talasa.
E = h ν
h - Plankova konstanta
Svetlost predstavlja?
Elektromagnetni talas karakterisan talasnom dužinom, odnosno frekvencijom.
Frekvencija?
Frekvencija je fizička veličina kojom se izražava koliko se puta ponovio neki periodični događaj u određenom vremenskom intervalu,
odnosno broj talasnih dužina koje prođu kroz neku tačku u prostoru u toku jedne sekunde (broj oscilacija u jedinici vremena)
Sunce, užareni metali, lampe, fluorescentne lampe emituju kakvu svetlost?
Belu svetlost
Svetlost emitovana od strane svetlosnog izvora može se opisati preko?
Relativne spektralne raspodele energije po talasnim dužinama.
Izvor (svetlosti)?
Izvor predstavlja fizički emiter vidljive svetlosne energije.
Standardni izvor svetlosti je onaj kojim se najbliže realizuje relativna spektralna raspodela energije određenog iluminanta.
U kakvoj su vezi period oscilovanja i frekvencija?
Period oscilovanja T, vreme za koje se obavi jedna puna oscilacija, je recipročna vrednost frekvencije (T=1/ ν), gde je ν („ ni“) frekvencija.
Primarni svetlosni izvori se dele na?
- Toplotne (sunčeva svetlost, sijalice, voltin luk, plamen sveće),
- Luminiscentne (fluorescentne natrijumove, neonske i živine lampe)
- Stimulisane (laseri)
Energija zračenja W koju emituje crno telo po jedinici površine u jedinici vremena iznosi?
W=kT4
Intenzitet (eng. radiant intensity) je?
Fluks po jedinici prostornog ugla
Jedan luks jednak je?
Lumenu po kvadratnom metru
Uslovi za totalnu refleksiju?
Upadni ugao svetlosti mora biti vedi od kritičnog ugla, te indeks prelamanja prve sredine mora biti vedi od indeksa prelamanja druge sredine.
Monohromatska (mono jedna, hroma boja) je svetlost?
Svetlost jedne, tačno defnisane talasne dužine.
To je prosta svetlost, koja se ne može razložiti.
Polihromatska (poli mnogo, više) svetlost?
Svetlost je složena svetlost sastavljena iz više prostih svetlosti.
Vinov zakon?
T λmax = b,
T - temperatura crnog tela,
λmax - maksimum zračenja na
datoj temperaturi,
b - konstanta (b=2,9 · 10^ 3mK)
Boja nije fizička veličina, niti se može fizički oceniti, pa prema tome?
Ne poseduje mernu jedinicu.
Iluminant A odgovara emisiji svetlosti?
Od strane sijalice sa užarenim vlaknom, sa odnosnom temperaturom boje od 2856K.
To je gasom ispunjena sijalica sa volframovom niti i prozirnim staklom
Jedan od iluminanata?
Standardno osvetljenje A Predstavlja osvetljenje sijalice sa užarenim vlaknom sa odnosnom temperaturom boje
od 2856K.
Standardni izvor svetla A je gasom punjena sijalica sa volframovom niti i prozirnim staklom.
Standardno osvetljenje B Ranije korišćeno kao simulator direktnog sunčevog svetla sa odnosnom temperaturom
boje od 4874K. Da bi se postiglo koristi se standardan izvor A spojen sa David Gibsonovim filterom. Danas se retko koristi i
zamenjen je standardnim osvetljenjem D.
Standardno osvetljenje C Predstavlja indirektno sunčevo svetlo odnosne temperature od 6774K. Kao standardan izvor C koristi se izvor A sa filterom za konverziju. Ne sadrži zračenje UV dela spektra, te se ne može koristiti za procenu fluorescentnih boja.
Standardno osvetljenje D Koristi se za simuliranje sunčeve svetlosti, najčešće korišćeni su D50 (5003K) i D65 (6504K). Kao simulator standardnog osvetljenja serije D najčešće se koriste ksenonske lampe koje najtačnije aproksimiraju spektralnu raspodelu energije datog osvetljenja.
Standardno osvetljenje F Ima ih 12, predstavljaju raspodelu energije različitih tipova fluorescentnih izvora.
Najčešće korišćeni su F2 (4230K), F 8 (5000K) i F11 (4000K)
Koje iluminante razlikujemo?
A, B, C, D (najčešće korišćeni su D50 i D65) i F (najčešće korišćeni su F2, F8 i F11).
Iluminant D50 odgovara kojoj temperaturi?
5003 K
Huntov efekat se odnosi na?
I na odnosne i na neodnosne boje.
U okviru fizičke optike svetlost je shvaćena kao?
Elektromagnetno zračenje, te se skladno tome, širenje svetlosti shvata kao širenje talasa.
Za onu temperaturu na kojoj crno telo ima najpribližniju spektralnu raspodelu energije kao i
posmatrani svetlosni izvor kažemo da je?
Odnosna temperatura boje.
