Digitalna repro - Vezbe Flashcards
1
Q
Šta je senzitometrija?
A
Senzitometrija (latinski sensitus - osetljivost, grčki metron - mera) doslovno znači
merenje osetljivosti
2
Q
Čime se bavi senzitometrija?
A
Senzitometrija se bavi merenjem osetljivosti fotografskih slojeva na svetlo, merenjem
postojanosti fotografskih materijala, određivanjem gradacije i opšte spektralne
osetljivosti, merenjem zacrnjenja i uticaja spoljašnjih faktora na rezultat razvijanja
3
Q
.Šta je denzitometar?
A
Denzitometar je uređaj koji se koristi za razna merenja, između ostalog i za merenje
zacrnjenja filma.
4
Q
Šta je denzitometrija?
A
Denzitometrija je deo senzitometrije koji se bavi određivanjem optičke gustine. tj
zacrnjenja materijala kao što su filmovi, fotoosetljivi papiri i štamparski otisci.
5
Q
Koji slojevi čine grafički film?
A
Grafički film čine: zaštitni sloj 2μm, fotoosetljivi sloj 20μm, osnovni (noseći) sloj 150μm i
anti-halo sloj 20μm
6
Q
Od čega se sastoji noseći sloj grafičkog film?
A
Sastoji se od poliestera npr. triacetata.
7
Q
Koju ulogu ima anti-halo sloj?
A
Anti-halo sloj ima funkciju da spreči refleksiju svetla koje prođe kroz fotoosetljivi sloj.
8
Q
Šta se dobija ako se deo filma osvetli na različittim uzastopnim mestima različitom
količinom svetlosti?
A
Nakon razvijanja na tim mestima će se dobiti različite količine elementarnog srebra.
9
Q
8.Kako ljudsko oko vidi film nak
A
Ljudsko oko to vidi kao različita zacrnjenja.
10
Q
Koje fotoosetljivo jedinjenje se najčešće koristi za stvaranje zacrnjenja?
A
Koristi se srebro-bromid (AgBr) zbog visoke osetljivosti na svetlost.
11
Q
Na kojem mestu filma je intenzitet propuštene svetlosti najmanji?
A
Intenzitet propuštene svetlosti je najmanji na mestu sa najvećim zacrnjenjem, jer je
zbog velike količine elementarnog srabra najmanja propusnost svetla.
12
Q
Kako se definiše transparentnost ili prozirnost?
A
Definiše se kao odnos između intenziteta propuštenog svetla (It) i intanziteta
upadnog svetla (Io). Formula: T=It/Io
13
Q
Čega je funkcija zacrnjenje filma?
A
Zacrnjenje filma je funkcija propuštene svetlosti kroz film.
Formula: D=log 1/T;
T-transparencija; D-zacrnjenje
14
Q
Koji su osnovni delovi transmisionog denzitometra i kako on funkcioniše?
A
Transmisioni denzitometar meri film na osnovu propuštene svetlosti kroz film. Sastoji
se od stabilnog izvora svetla, mernog otvora gde se stavlja film koji se ispituje, fotoćelije
koja prima propuštenu svetlost kroz deo filma koji se meri i pretvara je u foto-struju
merne skale.
15
Q
Do čega može dovesti prekomerna vrednost zacrnjenja?
A
Prekomerna vrednost zacrnjenja može dovesti do smanjenja rezolucije.
16
Q
Šta pokazuju izmerene vrednosti Dmin i Dmax?
A
Pokazuju da li je osvetljeni film pogodan za dalju grafičku obradu. Vrednosti moraju biti
u dozvoljenim granicama u zavisnosti od vrste štampe.
17
Q
.U kojem dijapazonu su vrednosti zacrnjenja (Dmin, Dmax) filma za pripremu ofset
štampe a koji za flekso štampu?
A
Ofset štampa Dmin<0,07 Dmax > 3.5
Flekso štampa Dmin<0,05 Dmax > 4.0
18
Q
Šta je neophodno da se zadovolji tokom reprodukcije višetonskih slika?
A
Neophodno je da tonske vrednosti originala budu pravilno reprodukovane u štampi.
19
Q
Da li je u ofsetnoj tehnici kao i u tehnici visoke štampe moguće menjati količinu sloja
boje da bi dobili različite tonske vrednosti?
A
Nije moguće menjati količinu sloja boje, potrebno je te tonove rastaviti u oštro
rastavljene delove za štampu.
20
Q
Kako se prvobitno vršilo rastriranje i koji raster je danas u upotrebi?
A
- Ranije se formiranje rasterske strukture kod fotomehaničkih reprodukcija izvodilo uz
pomoć tekstilnih mrežica i staklenog raster – stakla sa ugraviranim linijama koje su
simulirale rastersku mrežicu. - Danas je u upotrebi elektronski generisani raster čiji se oblik rasterske tačke razlikuje u
zavisnosti od vrste štampe i tonskog opsega.
21
Q
.Kako mogu biti rastrirani višetonski originali?
A
Višetonski originali mogu biti rastrirani rasterom sa distance ili kontaktnim rasterom.
22
Q
Kojom teorijom je opisano formiranje rasterske strukture na filmu?
A
Opisano je teorijom Camere obscure, difrakcije i polusenke. Nijedna od ovih teorija ne
može u potpunosti dati potpuno objašnjenje o formiranju rasterske tačke.
23
Q
Kako se kod kontaktnog kopiranja formiraju željene rasterske tačke?
A
Kod kontaktnog kopiranja prethodno rastrirani film se postavlja direktno na original u
uređaju za reprodukciju i sa pravilnom količinom osvetljenja se formiraju željene
rasterske tačke.
24
Q
Šta je Tonska Vrednost- TV?
A
TV- tonska vrednost rasterskog polja je procenat zauzetosti određene površine
rasterskom tačkom.
25
Kako se mogu iskazati rasterske tačke?
Mogu se iskazati na dva načina: kao procenat pokrivenosti površine i kao integralna
gustina zacrnjenja.
26
Šta označava 20% tonska vrednost?
Označava takvu veličinu rasterskih tačaka da njihova površina zauzima 20%
posmatrane površine.
27
Kako se definiše integralna gustina zacrnjenja?
Definise se jednačinom: **Di = log [ S / (S-Sa) ]
* D i– integralna gustina zacrnjenja,
* S – ukupna površina koja se meri,
* Sa – pokrivena površina (zacrnjena)
28
Čime se meri integralna gustina zacrnjenja?
Meri se denzitometrom čiji prečnik mernog otvora iznosi 2.5 do 3.0mm, a uređaj se
podešava na početnu mernu poziciju na transparentnim delovima filma raster negativa ili
pozitiva.
29
Šta se meri denzitometrom na transparentnim rasterskim filmovima?
Meri se integralna optička gustina Di.
30
Kako glasi izraz za određivanje intenziteta propuštene svetlosti?
t = [ Itf - (1 - TV) ] + [ ITV - TV ]
* It - intenzitet propuštene svetlosti;
* TV - tonska vrednost;
* Itf - intenzitet svetlosti koja prolazi kroz film;
* ITV - intenzitet svetlosti koja prolazi kroz rasterske tačke
31
Šta meri transparentni denzitometar?
Transparentni denzitometar meri integralno zacrnjenje.
32
Čijom formulom izmerenu vrednost integralnog zacrnjenja denzitometar preračunava
u tonsku vrednost?
- Murray/Davies-ovom formulom:
(4. str, 15. pitanje)
Df - optička gustina filma; Ds – optička gustina polja punog tona
Ts – transparencija polja punog tona; Is - intenzitet svetlosti koja prolazi kroz polje punog tona;
TTV - transparencija rasterskog polja; DTV- optička gustina mernog rasterskog polja
33
Šta se potvrđuje merenjem tonske vrednosti TV?
Potvrđuje se da li je film korektno osvetljen i razvijen u rasterskim partijama.
(npr. da li je željeni procenat rastera od 50% posle osvetljavanja na osvetljivaču filma i
hemijskoj obradi filma zaista 50%)
34
Kakva je uloga filma u izradi štamparske forme?
Postoji nekoliko faza kojima se dobijaju kopirni predlošci koji se nakon montaže kopiraju
na štamparsku formu:
* prva faza- prenos slike koji se sastoji od fotografisanja i kopiranja originala
* druga faza- korekcija nepravilnosti tokom prenosa
* završna faza- prilagođavanje reprodukovane slike određenoj tehnici
otiskivanja
35
Šta predstavljaju jednobojni linijski originali?
Predstavljaju binarni podatak pošto su samo crni ili beli elementi slike prisutni.
36
Čime je definisan tonski opseg originalne slike i reprodukcije?
Definisan je početnom (minimalnom) i krajnjom (maksimalnom) vrednošću optičke
gustine na slici.
37
Kakav mora biti nosilac slike (štamparska forma) kod visoke i duboke štampe?
Mora biti nečitljiv.
38
Kada su pozitiv ili negativ film čitljivi sa strane emulzije?
Ako je postupak štampe direktan (štamparska forma/podloga) onda su čitljivi.
39
Kakav je potreban film za kopiranje na sito štamparsku formu?
Potreban je pozitiv film.
40
Kakav je radni tok od originala do štampe kod direktnog štamparskog procesa?
Original - Negativ film, kopirni sloj čitak - Štamparska forma za visoku štampu nečitka -
Štampani otisak
41
Prikaži radni tok od originala do štampe kod indirektnog štamparskog procesa?
Original - Pozitiv ili Negativ film kopirni sloj nečitak - Ofset ploča, kopirni sloj čitak - Ofset
guma, nečitko - Štampani otisak
42
Kod kog postupka štampe su pozitiv ili negativ film čitljivi sa strane emulzije?
Kod direktnog postupka štampe (flekso, sito)
43
Kod kog postupka štampe su pozitiv ili negativ film nečitki sa strane emulzije?
Kod indirektne štampe (ofset štampa).
44
Šta predstavlja reprodukciona kriva?
Predstavlja da li je film, koji se meri, preeksponiran ili je dobro osvetljen.
45
Koji filmovi su pogodni za izradu linijskih originala?
Veoma tvrdi filmovi kao što su Line filmovi.
46
Šta podrazumeva podešavanje tonskog opsega?
Podrazumeva prenos detalja originala na reprodukciju sa minimalnim gubitkom tih
detalja.
47
Koja funkcija se bira na displeju pri početku podešavanja denzitometra za merenje
optičke gustine negativ filma?
Pritiskom na taster „B“ denzitometra izabrati funkciju „NEG DOT“.
48
Na kakvom filmu se potpuno anulira merni instrument?
Na potpuno transparentnom filmu
49
U kojem obliku se mogu predstaviti izmerene vrednosti na negativ filmu?
Može se predstaviti unošenjem izmerenih vrednosti u koordinatni sistem (zadata tonska
vrednost – izmerena tonska vrednost) gde se dobija reprodukciona kriva.
50
Šta je postupak razvijanja?
Razvijanje je proces pri kojem se latentna slika pretvara u vidljivu uz pomoć neke
hemijske supstance.
51
Kakav je postupak razvijanja filma i koja se redukcija u njemu odigrava?
To je redukciono hemijski postupak pri čemu se srebro halogenid redukuje u
elementarno srebro.
52
Koje supstance čine razvijač?
Pored razvijačke supstance, sadrži i aktivator, konzervans, usporivač i voda.
53
Kako se vrši podela prema hemijskom sastavu i vrsti filma koji se razvija?
Razvijači se mogu podeliti na Lith, Line, Rapid Access, hibridne i druge razvijače.
54
Na čemu je zasnovan Lith postupak razvijanja filma?
Zasnovan je hidrohinonskim razvijačkim supstancama.
55
Na čemu je zasnovan Line postupak razvijanja filma?
Zasnovan je na primeni metol - hidrohinonskim razvijača
56
Šta su Rapid Access razvijači i koja im je karakteristika primene?
Oni predstavljaju noviju generaciju Line razvijača i obuhvataju sve razvijače koji postižu
kratka vremena obrade fotografskog materijala pri radnoj temperaturi od 30 do 40°C.
57
Šta sadrže Rapid razvijači?
Sadrže fenidon kao katalizator tako da razvijanje počinje istog momenta.
58
Šta se dodaje emulziji Hard Dot filmova?
Dodaju se složeni molekuli- tzv. nukleatori.
59
Šta je meka tačka?
Meka tačka je prevashodno proizvod osvetljavanja raster tonske vrednosti na Rapid
Access filmovima.
60
Koja je razlika između tvrde i meke tačke?
Meka tačka - nema ujednačenu gustinu preko cele površine i može imati meku ivicu
(oreol od refleksije), dok tvrda tačka ima oštru ivicu i nastaje eliminisanjem nejasnih
područja.
61
Šta može eliminisati nejasno područje i proizvesti tvrdu tačku?
Kontakt ekspozicija na drugi film ili kopirni sloj štamparske forme može eliminisati
nejasno područje i proizvesti tvrdu tačku.
62
Da li se oreol oko meke tačke može kopirati na ploču?
Ne može se iskopirati zbog nedovoljnog zacrnjenja.
63
Na kakvom filmu se podesi početna merna pozicija instrumenta?
Na potpuno transparentnom filmu.
64
Šta je kalibracioni test?
To je uzorak (film) na kome se mere vrednosti u procentima na zadatim poljima.
65
Sa čime se porede izmereni rezultati meke tačke?
Porede se rezultatima tvrde tačke (kontrolna merna traka).
66
Sa čime se porede izmereni rezultati meke tačke?
Porede se rezultatima tvrde tačke (kontrolna merna traka).
67
Šta se podrazumeva pod pojmom sposobnosti refleksije?
Kod otiska koji se posmatraju u reflektovanom svetlu, opažaju se nejednake gustine
obojenja koje različito reflektuju svetlo.
68
Kakav je odnos između reflektovane svetlosti i optičke gustine nanosa boje?
Ako vrednost optičke gustine boje raste, procenat reflektovane svetlosti opada.
69
Šta je refleksija i kako se definiše?
Refleksija R se definiše kao odnos između intenziteta reflektovanog svetla (Ir) i
intenziteta svetla koje pada na površinu (Io). **R=Ir/Io**
70
Koji su elementi potrebni da bi imali refleksiju?
Izvor svetlosti, uzorak i posmatrač.
71
Šta se događa sa reflektovanom svetlosti ako vrednost optičke gustine boje raste?
Procenat reflektovane svetlosti opada.
72
Šta predstavlja gustina D?
Predstavlja vrednost optičke gustine nanosa boje, uvek se izražava u logaritamskim
vrednostima.
**D=log 1/R**
73
Čega je funkcija gustina D?
Funkcija refleksije (količnika intenziteta reflektovanog i upadnog zračenja).
**D= log 1/R**
R - refleksija; D - gustina
74
Kakav ton daje mali nanos boje u štampi?
Daje svetliji ton, ima manju apsorpciju i ima niže vrednosti optičke gustine.
75
Kakav ton daje veći nanos boje u štampi?
Daje jači ton, ima visoku apsorpciju i ima više vrednosti optičke gustine
76
Za šta se koriste refleksioni denzitometri?
Koriste se za kontrolu kvaliteta otiska u štampi.
77
Koje elemente sadrži refleksioni denzitometar?
Svetlosni izvor, sočivo, polarizacioni filter, filter u boji, odštampana boja, fotodioda,
elektronika i displej.
78
Na šta se prvenstveno odnosi merenje refleksionim denzitometrom?
Namjenjen je merenje unutar apsorpcionog područja svake boje, gde su gustina i
debljina nanosa boje tesno povezani.
79
Koje promene beleži denzitometar i sa čim se poredi?
Beleži promene optičke gustine i poredi ih sa poznatim kalibrisanim standardim
vrednostima koji označavaju specifične nivoe optičke gustine.
80
Koja količina svetlosti je reflektovana kada je vrednost optičke gustine nanose boje
D=0.00?
100%
81
Od čega zavisi apsorpcija nanosa boje?
Zavisi od tona boje, debljine nanosa i od vrste i koncentracije pigmenta štamparske boje.
82
Šta je porast tonske vrednosti rasterske tačke?
Porast tonske vrednosti je razlika između vidljive rasterske tačke merene na filmu sa
transmisionim denzitometrom i vidljive rasterske tačke merene na štampanoj podlozi
merene refleksionim denzitometrom.
83
U funkciji čega je porast rasterske tačke?
Porast tonskih vrednosti PTV je funkcija gustine i poređenja punog tona i rasterskog
polja
84
Kojom funkcijom se može predstaviti porast rasterske tačke?
Može se predstaviti pomoću Murray/Davies formule:
(10. str, 3. pitanje)
85
Koje poraste može da ima rasterska tačka?
Može da ima mehanički i optički porast.
86
Šta je mehanički porast rasterske tačke?
To je fizički porast rasterske tačke.
87
Šta je optički porast rasterske tačke?
To je kako tačku primjećuje ljudsko oko, usled refleksije svetlosti sa podloge
88
Čime se meri mehanički porast rasterske tačke?
Može se meriti korišćenjem mikroskopa ili uređaja koji u sebi poseduju kameru koja
snima stvarni izgled tačke.
89
Šta uključuje merenje denzitometrom vezano za rasterske tačke?
Uključuje merenje veličine rasterske tačke i tonskih vrednosti na štamparskim formama.
90
Porast tonske vrednosti u reprodukciji rasterske tačke je vezan za koje mehaničke
faktore?
Porast tonske vrednosti je neizbežan faktor u svakom procesu štampe jer dolazi do
pritiska između ploče i ofsetne gume ili materijala za štampu.
91
Kakva je zavisnost broja tačaka na površini otiska i tonskih vrednosti?
Broj rasterskih tačaka po površini određuje povećanje tonskih vrednosti. Što više ima
rasterskih tačaka po određnoj površini, veći je porast tonskih vrednosti.
92
U četvorobojnom štamparskom procesu prekomerni porast tačke u magenti
prouzrokovaće da boja mesa bude kakva?
Boja mesa će biti crvenija.
93
Prekomerni porast tačke u najsvetlijim tonovima kakvim čini pastele?
Pastele čini skoro nemogućim za reprodukciju.
94
Gde su veće dozvoljene vrednosti odstupanja porasta rasterske tačke, za premazni
papir i bezdrvni papir ako se koristi pozitiv ili negativ?
Veće vrednosti su na negativ oslojenoj ofset ploči
(tabela T6 na 43str i tabela T6 na 44str)
95
Šta je finoća rastera?
Broj individualnih rasterskih linija po jedinici površine definiše finoću rastera.
96
Od čega zavisi linijatura rastera?
Zavisi od izlaznog uređaja i vrste papira.
97
Šta se daje novim revizijama standarda vezano za rastersku reprodukciju na podlozi?
Date su nove vrednosti za dozvoljen porast tonskih vrednosti za određene tipove papira
koji se javlja pri procesu štampe.
98
Kako se definiše štamparski kontrast?
Štamparski kontrast se definiše kao relativan odnos razlike optičke gustine polja punog
tona i polja sa pokrivenošću tonskom površinom od 80%, a u odnosu na optičku gustinu
punog tona
99
Kako se izračunava štamparski kontrast?
Izračunava se pomoću formule:
**K = ( (Dt-Dtv) / Dt) * 100%**
* K - štamparski kontrast;
* Dt - optička gustina punog tona;
* Dtv - optička gustina tonskog polja (uobičajeno 80%).
100
Za šta je vezan štamparski kontrast?
Vezan je za vizuelne promene u kontrastu između površina punog tona i tonskih
površina. Štamparski kontrast je povezan sa merenjem porasta tonskih vrednosti
i rasterske tačke.
101
Šta zahtevaju visoke vrednosti kontrasta?
Zahtevaju velik nanos boje i jaku oštrinu štampe, kako bi se održali detalji u senci.
102
Kada se postiže najveća vrednost gustine kontrasta?
Kada puni tonovi imaju visoku optičku gustinu nanosa boje, a tonska polja optimalnu
vrednost razlike tonova.
103
Zašto se koristi štamparski kontrast?
Da bi se odredio optimalni nanos boje u štampi.
104
Na šta ukazuje kriva debljine nanosa boje?
Kriva koja prikazuje debljinu sloja nanosa boje ukazuje na to da je potrebno naneti
izrazito veliku količinu boje za dobijanje visokih vrednosti optičke gustine i da sa debljim
slojem boje dolazi do zatvaranja tamnih tonskih površina.
105
Na šta utiče nanos debljeg sloja boje?
- Sa debljim slojem boje dolazi do zatvaranja tamnih tonskih površina.
- Sa visokom vrednošću optičke gustine boje zasićenje jarkih boja raste do određene
tačke kao i optička gustina četvorobojne crne, dok u isto vreme dolazi do snižavanja
vrednosti zasićenja i čistoće svetlih boja.
106
Na koji način se može smanjiti sivilo i da svetle boje postanu čistije?
Povećanjem linijature rastera. Sa tim efektom se povećava i oštrina detalja i dolazi do
smanjivanja vidljivih rasterskih šara.
107
Kakav štamparski kontrast odgovara visokoj gustini nanosa boje? (Tada je kontrast
nula, ili se smanjuje)
- Povećanjem nanosa boje povećava se kontrast. Najveći kontrast se pojavljuje kod
normalnog obojenja.
- Daljim povećavanjem nanosa boje smanjuje se kontrasr. Kod ekstremno visokih nanosa
boje kontrast je 0.
108
Kako se naziva nanos boje kojim je postignut najveći kontrast?
Naziva se optimalni nanos boje.
109
Čemu odgovara visoki štamparski kontrast?
Odgovara i visokoj gustini i oštroj štampi radi dobijanja detalja u senci.
110
Kod kojeg obojenja se pojavljuje najveći štamparski kontrast?
Optimalnog - postiže se maksimalan raspon između svetlih i tamnih partija u štampi.
*(roto časopis-cijan)
111
Koliki je kontrast kod ekstremno visokih nanosa boje?
Kod ekstremno visokih nanosa boje kontrast je nula 0.
112
Šta je sivi balans?
Sivi balansa je odos 3 procesne boje žute, cijana i magente, koje štampane jedna
preko druge treba da daju utisak sive boje.
113
Da li je moguće dostići neutralan rezultat sivog balansa?
Moguće je, ukoliko je odnos 3 procesne boje ispravan.
114
Šta dovodi do promena u odštampanom sivom balansu?
Do promena dovodi neispravan odnos 3 procesne boje.
115
Kako su izradjena kontrolna polja za merenje sivog balansa?
Kontrolna merna polja, za merenje sivog balnsa izradjena su obično, tako da se
na jedno te isto polje otisnu tonske vrednosti sve 3 osnovne boje u odredjenim
tonskim vrednostima, tako da zajedno daju ahromatsku sivu boju.
116
Šta je potrebno uraditi za kompenzaciju viška crvene boje?
Kompenzuje se sa većim nanosom cijana. Odnos za odgovarajući sivi balans je:
C : M : Y = 5 : 4 : 4
117
Da li se sivi balans može dati tačno odredjenim nizom vrednosti boja?
Sivi balns se ne može dati tačno odredjenim nizom vrednosti.
118
Od kojih faktora zavisi kombinacija sive, koje dobijamo iz tonskih vrednosti cijana,
magente i žute?
Faktori od kojih zavisi:
* Podloga na koju štampamo
* Karakteristika boja
* Nanosa boja
* Porasta tonskih vrednosti i
* Preklapanja
119
Šta najviše utiče na sivi balans kod svetlih tonova?
Na sivi balans kod svetlih tonova najviše utiče neželjena apsorpcija usled propusnosti
podloge na koju štampamo.
120
Šta najviše utiče na sivi balans kod tamnih tonova?
Na sivi balans kod tamnih tonova najviše utiče jačina pigmenta i debljina nanosa boje.
121
Kako se vrši odredjivanje tačnog odnosa sivog balansa za odredjeni grafički
sistem?
Vrši se probnim otiskivanjem test formi za sivi balans, sa odgovarajućom obradom
rezultata.
122
Koje su objektivne metode kontrole sivog balansa sačinjenog u 3 procesne boje?
Objektivno se može kontrolisati kolorimetrijskom i denzitometrijskom kontrolom.
123
Šta podrazumeva relativna optička gustina?
Relativna optička gustina podrazumeva razliku izmerene optičke gustine u odnosu na
neku referentnu tačku.
124
Šta se meri kod denzitometrijske kontrole sivog balansa?
Mere se vrednosti relativne optičke gustine sivog polja odštampanog u 3 procesne boje,
kroz odgovarajuće filtere (crveni, plavi i zeleni)
125
Koji su najpoznatiji heksagoni za kontrolu sivog balansa?
Najpoznatiji heksahoni za kontrolu sivog balansa su GATF i System Brunner.
126
Šta je moguće koristiti za procenu promene sivog balansa?
Za procenu promene sivog balansa moguće je koristiti i odgovarajuće vizuelne alate
heksagone boje
127
Koji podaci su dati na heksagonu boja za merenje sivog balansa?
Dati su podaci o veličini odstupanja i smeru odstupanja.
- Centralna tačka unutar šestougla je mesto štampe sivog balansa. Kod ispitivanja
određenog otiska razlike optičkih gustina merenih kroz filtere su prikazane
odgovarajućom strelicom. (sl. 36. Str.56.)
128
Odstupanje nijanse i sivilo su parametri za kakvu kontrolu?
Za kontrolu tri procesne boje CMY.
129
Čime je određen ton boje?
Bojom svetlosti koju ta boja treba da apsorbuje ili reflektuje.
130
Na šta ukazuje sivilo?
Sivilo ukazuje na sivu komponentu u boji.
131
Šta se proverava pomoću parametara nečistoće tona boje i sivila?
Merenjem i izračunavanjem ovih vrednosti se može kontrolisati količina kontaminacije u
štamparskoj boji.
132
Šta podrazumeva pojam kontaminacije boje?
- Latinski contaminatio- uprljati
- Proizvodnja čistih štamparskih boja je izuzetno zahtevna i zato je potrebno prihvatiti
određenu količinu kontaminacije u procesnim bojama. Kontaminacija nije sama po sebi
negativna stvar dokle su njene vrednosti konzistentne.
133
Da li je odstupanje nijanse boje indikator greške?
Nije indikator greške već ukazuje na razlike odštampane boje u odnosu na idealnu boju
iste gustine.
134
Od čega potiče odstupanje od nijanse boje?
Potiče od neizbalansirane refleksije pojedinih delova spektra, koji bi trebali biti
reflektovani u jednakim količinama i bazira se na razlici neželjenih gustina.
135
Koliko bi idealna procesna boja trebalo da apsorbuje vidljivog dela elektromagnetnog
spektra?
Trebalo bi da apsorbuje 1/3 vidljivog dela elektromagetnog spektra
136
Koliko bi idealna procesna boja trebalo da reflektuje vidljivog dela elektromagnetnog
spektra?
Trebalo bi da reflektuje 2/3 vidljivog dela elektromagetnog spektra.
137
Šta svaka od primarnih procesnih boja sadrži?
Sadrži i određeni deo druge dve primarne boje. Cijan sadrži velike količine magente i
žute, magenta sadrži veće količine žute i manju količinu cijana, a žuta sadrži magentu i
cijan.
138
Šta se dobija merenjem optičkih gustina primarnih boja kroz sva tri filtera?
Dobijaju se analitičke vrednosti optičke gustine za trobojne komplete štamparskih boja.
139
Kako se izračunava nečistoća tona boje?
Izračunava se formulom, kada se mere sve tri vrednosti gustine boja na istom mernom
polju:
(17. str, 12. pitanje)
140
Kako se izračunava sivilo boje?
S = Dl / Dh * 100(%)
141
Na šta ukazuje sivilo?
Sivilo ukazuje na sivu komponentu u boji i pokazuje koliko štamparska boja izgleda
‚‚prljavo” u odnosu na zasićenu čistu boju.
142
Šta su potencijalni izvori zaprljanja boje?
Potencijalni izvori zaprljanja boje uključuju sistem za dotok boje i reverzibilni efekat
zaprljanja boje koje su odštampane na prethodnom štamparskom agregatu.
143
Koje merne metode su korisne za otkrivanje zaprljanja boje?
Spektrofotometrijska metoda- upoređivanje spektralnih krivih odštampanih boja.
*redosled boja koje se štampaju če indikovati potencijalni izvor prljanja određenog tona
144
Šta se podrazumeva pod pojmom preklapanje boja?
Podrazumeva se mogućnost preštampavanja jedne boje preko sveže odštampane druge
boje, sa ciljem otklanjanja nedostataka pojedinih elemenata na otisku.
145
Kojom jednačinom se može iskazati preklapanje boje?
Preucilovom jednačinom: (18 str, 2. pitanje)
146
Kad se preporučuje merenje vrednosti preklapanja boje tokom štampe?
Preporučuje se nakon svake promene ofsetne gume, boje, podloge, sredstva za
vlaženje ili pritiska
147
Kako se mere vrednosti gustina preklopljenih boja?
Mere se kroz filter koji odgovara poslednjoj odštampanoj boji.
* Mere se denzitometrijski, korišćenjem komplementarnih filtera u odnosu na drugu štampanu
boju. *
148
Čemu je jednaka vrednost gustine svih odštampanih boja?
Nije jednaka zbiru gustine svake boje zbog: refleksije podloge za štampu između
prvog sloja boje i sloja koji se nanosi preko nje, netransparentnosti boja, interne
refleksije i rasipanja svetlosti sa papira, ograničenosti mernog instrumenta -
denzitometra. (a čemu su jednake ne znam)
149
Kako glasi Preucilova jednačina preklapanja za tri boje?
(18. str, 6. pitanje)
150
Šta je Perl faktor?
Metoda A. Ritza se zasniva na pretpostavci da se razlike u preklapanju boja dešavaju ne
zbog količine prenete boje, nego zbog neujednačenog rasporeda druge nanete boje. Ta
nepravilnost se pojavljuje u obliku formiranih kapi, i ove vrednosti preklapanja se
nazivaju Perl faktor
(18. str, 7. pitanje)
151
Kako glasi Brunnerova jednačina preklapanja boja?
(18. str, 8. pitanje)
152
Koja metoda proračuna daje najviše, a koja najniže vrednosti preklapanja boja?
Najveće izračunate vrednosti daje Brunnerova metoda, a najniže Preucilova.
153
Zašto u praksi nisu vrednosti gustine svih odštampanih boja jednake zbiru gustine
svake boje posebno?
Zbog:
* refleksije podloge za štampu između prvog sloja boje i sloja boje koji se nanosi preko nje
* netransparentnosti boja,
* interne refleksije i rasipanja svetlosti sa papira,
* ograničenosti mernog instrumenta-denzitometra
154
Koje odnose je važno znati kod određivanja redosleda procesnih boja u štampi?
Koje odnose je važno znati kod određivanja redosleda procesnih boja u štampi?
155
Koji je redosled boja pri četvorobojnom štampanju (vlažno na vlažno) propisuje
FOGRA?
KCMY
156
Koji redosled boja pri jednobojnom štampanju (vlažno na suvo) propisuje FOGRA?
CMYK ili KCMY
157
Koji redosled boja pri dvobojnom štampanju (vlažno na vlažno) propisuje FOGRA?
CMKY
158
Koje psihofizičke veličine karakterišu boje?
* Ton
* Zasićenje
* Svetlina
159
Šta predstavlja ton boje?
Ton boje predstavlja dominantnu talasnu dužinu (boja koju naše oko zapaža)
160
Šta predstavlja zasićenje boje?
Zasićenje boje je mera čistoće hromatske boje, u odnosu na primese bele boje.
Zasićene boje su one koje ne sadrže primese bele boje.
161
Šta predstavja svetlina boje?
Svetlina boje odredjuje stepen crne boje u odredjenoj (datoj) boji
162
Kako se boja predstavlja u trodimenzionalnom prostoru?
U trodimenzionalnom sistemu boja se prikazuje tačkom (slika 44), određenom sa 3
koordinate. (ton, zasićenje i svetlina)
163
Koje telo je odgovorno za internacionalne preporuke za fotometriju i
kolorimetriju?
CIE ili Commission Internationale de L'Eclairage (Međunarodna komisija za
osvetljenja) je organizacija koja je odgovorna za internacionalne preporuke za
fotometriju i kolorimetriju.
164
Šta koriste CIE sistemi boja da odrede boju u prostoru boja?
CIE sistemi koriste 3 koordinate da odrede boju u prostoru boja. CIE prostori boja
uključuju:
* CIE XYZ
* CIE L*a*b
* CIE L*C*h
165
Šta je potrebno da bi se boja videla?
Za viđenje boja potrebna su 3 elementa:
* svetlosni izvor
* objekat posmatranja
* posmatrač
166
Šta je i kako se dobija spektrala kriva?
Merni instrument opaža reflektovanu svetlost određene talasne dužine kao
numeričke vrednosti. Te vrednosti su zabeležene kao tačke preseka vidljivog spektra
i zovu se spektralni podaci. Spektralni podaci su predstavljeni kao spektralna kriva.
167
U kom području talasnih dužina je vidljivi deo spektra?
Vidljivi deo spektra je od 380 nm do 780 nm.
168
Šta znači pojam „ standardni posmatrač “ ?
Standardni posmatrač je osnova prosečne ljudske reakcije na talasnu dužinu
svetlosti. Ukratko, „standardni posmatrač“ predstavlja kako jedna prosečna osoba
vidi boju iz vidljivog spektra
169
Šta predstavlja CIE xyY trouglasti dijagram?
CIE xyY trouglasti dijagram predstavlja projekciju trodimenzionalnog prostora u
dvodimenzionalni.
170
Šta je i sta predstavlja CIE Lab sistem?
CIE Lab je sistem koji se koristi za opisivanje boje. „L“ je nivo svetline boje, dok „a“ i
„b“ predstavljaju hromatičnost boje, tj. obojenost iz sledećih odnosa: zeleno u odnosu
na crveno (a) i plavo u odnosu na žuto (b).
171
Šta je i šta predstavlja CIELCH?
CIELCH koristi polarne koordinate za predstavljanje boje u prostoru boja. „L“ definiše
svetlinu, „C“ određuje zasićenje, habo označava ugao tona boje.
172
Zašto se kod kolorimetrijskog merenja koristi crna podloga?
Zbog isključivanje neželjenih faktora, kao što je promena rezultata merenja zbog
štampe na drugoj strani tabaka ili tabaka koji se nalaze ispod tabaka za merenje.
173
Koji instrument se koristi za određivanje stepena razlike boja kod upoređivanje
dogovorenih ili standardizovanih boja u odnosu na reprodukovanu boju?
Kolorimetar.
174
Za šta se koristi CIE Lab sistem boja?
Koristi se za definisanje određene boje sa tačnim CIE Lab vrednostima i za
poredjenje boja 2 objekta.
175
Koja oznaka se koristi za razliku boja?
ΔE
176
Kako glasi obrazac za izračunavanje razlike izmedju 2 boje?
ΔE* = **sqrt**(Δ𝐿∗2 + Δ𝑎∗2 + Δ𝑏∗2)
177
Kako se vrši predstavljanje razlike boja u CIEL*a*b* sistemu boja?
Jediničnom vrednošću ΔE*
(22. str, 5. pitanje)
178
U obliku čega je izražena razlika boja i čemu ona odgovara?
ΔE je izražena u obliku broja i odgovara ukupnoj vizuelnoj razlici između dve
boje.
179
Koje vrednosti razlike boja nazivamo krupna razlika?
ΔE između 3.5 i 5
180
Koje vrednosti razlike boja nazivamo mala razlika?
Veoma mala razlika ΔE između 1 i 2, može je primetiti samo iskusno oko.
181
Šta se sve može pratiti preko razlike boja?
Uz pomoć ΔE vrednosti razlika boja se može pratiti ujednačenost obojavanja
procesnih boja na istom tabaku, između različitih tabaka unutar tiraža i
odstupanja izmešane boje u odnosu na neku zadatu boju kao što su Pantone
boje.
182
Koja kontrolna merna traka se najčešće koristi kod kontrole probnih otisaka u
odnosu na zadate parametre simulacije štampe?
UGRA/FOGRA Media kontrolna merna traka.
183
Od čega se sastoji upotrebljavana merna traka UGRA / FOGRA?
Sastoji se od 3 reda i postoji nekoliko varijanti sa poljima od 6mm x 6mm do 8.5mm
do 12mm u zavisnosti od potreba i načina merenja.
184
Od čega se sastoje kolone od 1 do 15 UGRA / FOGRA kontrolne merne trake?
Dva gornja reda u kolonama od 1 do 15 se sastoje od 100%, 70%, 40%, 20%,, 10%
tonskih vrednosti cijana, magente i žute kao primarnih boja, kao i sekundarnih plave,
crvene i zelene
185
Kojeg standarda su primenjene preporuke na kontrolnoj mernoj traci?
ISO standarda (ISO 12647 - 7:2007)
186
Čemu trebaju odgovarati tonske vrednosti obojenih polja?
Moraju odgovarati ciljnim vrednostima određenog standarda serija ISO 12647 u
zavisnosti od tehnike štampe i vrste podloge
187
Koliko je maksimalno odstupanje delta E za podlogu (supstrat) ?
ΔE < 3
