ne ispit Flashcards
ciljevi fiskalne politike ( 3 os fje) 38.
alpkativna, stabilizaciona, redistributivna
alokativna: vrsi alokaciju resursa
stabilizaciona: drzava reaguje u slucaju krizne situacije
redistributivna; preusmerava dohodak u korist siromasnih
- 2 zadaci fiskalnog sistema
finansijski: pribavljanje sredstava putem poreza i drugih javnih prihod aza finansiranje potreba
ekonomski: obezbedjenje stalnog privrednog razvoja
socijalni:
- fiskalna pravila
predstavljaju ogranicenja za fiskalnu politiku koja se uglavnom propisuju zakonom.
mogu biti proceduralna(definisu se principi i procesi donosenja odluka) i numericka(definisu se ogranicenja za fiskalne varijable)
kada se uvode fis pravila vazno j epostaviti ciljeve i dobro proceniti vreme. pored ovoga osnovna pravila fiskalne politike su zlatno previlo javnih finansija(zaduzivanje je opravdano samo u svrhu investiranja) i pravilo odrzivog finansiranja (zahteva da se dug zadrzi u razumnim granicama
- instrumenti fiskalne politike
dele sa na aktivne ili diskrecione mere ili pasivne automatske stabilizatore
diskrecione mere
mere koje su na raspolaganju drzavi i mozew ih po potrebi koristiti
utvrdjuju poreske stope…
automatski stagbilizatori
primenjuju se radi ublazavanja negativnih efekata recesije i smanjenja uticaja inflacije traznje
3 vremenska kasnjenja kod diskrecionih mera
kasnjenje u prepoznavanju, implementiranju i delovanju
budzet i budzetski deficit/suficit 40.
budzet se moze definisati kao godisnji plan javnih prihoda i rashoda.
kroz budzet se vrsi preraspodela javnog dohotka, moze se uticati na proizvodnu strukturu, nivocena…
ako su prihodi i rashodi jednaki budzet je u ravnotezi. Prihodi>rashodi postoji b. suficit. Rashodi>prihodi’ -b. deficit.
sa rastom obime ek. aktivnosti smanjuje se b deficit jer raste poreska osnovica.
budzet ima vise obuhvata: centralni b.(prihodi i rashodi najvisih organa vlasti), konsolidovani b.( pr i ras vlade i lok org samouprave ubrajaju se i penzioni fondovi), kvazi b.
- 2 politika vodjenja budzeta
klasicna teorije je trazila da se vodi politika uravnotezenog budeta, ali posto je u periodu ekspanzije ek aktiv mnogo veca nego u periodu recesije ovo bi znacilo da bise jako puno trosilo u ekspanziji a malo u recesiji sto bi produbilo krizu.
od pojave kejnzijanizma se preporucije anticiklicna fis politika odns povecanje potrosnje u periodu recesije, a smanjenje u periodu ekspanzije.
- 3 kako pokriti b deficit
emisija obveznica, da se drzava obrati cb za kredit, donacije, zaduzivanje u inostranstvu
- tipovi nezaposlenosti
frikciona, strukturna, sezonska
frikciona nezaposlenost
kada radnicima treba vremena da pronadju posao koji im najvise odgovara, a moze da postoji kada ima dovljno slobodnih mesta i nadnice su fleksibilne, uglavnom se odnosi na period izmedju 2 zaposlenja
strukturna nezaposlenost
strukturne promene u privredi mogu dovesti do toga da poslodavci vise ne traze odredjeno radno mesto, ili struktura i kvalifikacije nezaposlenih ne odgovaraju poslodavcima.
sezonska nezaposlenost
uslovljena je sezonskim karakterom proizvodnje
sta spada u aktivne politike tržišta rada? 61. 1
1.podrška aktivnom trazenju posla- posredovanje, obavljanje inicijalnih intervjua, savetovanje nezap
2. programi obuke- obezbedjivanje obuke ili fin. podrska, sticanje os spremnosti za rad
3. kreiranje poslova- stvaranje novih radnih mesta
a) subvencionisanje zaposlenih-stimulise poslodavce da prime nove radnike
b) javni radovi- direktno stvaranje novih radnih mesta, stvarajuci privremena r mesta za ugrozene, siromasne i dugorocno nezaposlene
c) pomoc pri zaposljavanju- mere koje se odnose na pomoc nezaposlenima u pokretanju svojih malih i mikro preduzeca
- 2 zamke u koje nezaposlena osoba moze upasti
zamka nezaposlenosti- naknade su visoke u odnosu na neto dohodak od rada, pa je osobo demotivisana da radi
zamka neaktivnosti- ne primaju naknade za nezaposlene i ne traze posao, ali mogu da primaju soc pomoc
zamka radnog siromastva-
dugorocno nezap- gubitak vestina znaci da im je potrebno dodatno investiranje u nova znanja
- naknade za nezaposlene
os uloga je da obezbedi stabilnost dohotka u periodima nezaposlenosti.
osnovni kanali uticaja su kroz delovanje na duzinu trajanja nezaposlenoti i delovanje na visinu nadnica.
kljucni aspekti sistema naknade su visina nadnica, trajanje prava na primanje naknade i obuhvat sistema naknade za nezaposlene.
- targetiranje deviznog kursa
ovaj oblik targetiranja ima dosta prednosti zato sto je jednostavan i razumljiv, moze relativno brzo dovesti do obaranja stope inflacije i inflatornih ocekivanja. Podrazuma vezivanje domace valute za stranu valutu.
targetiranje deviznog kursa ima smisla samo ako postoji veza izmedju dev kursa i buduce stope infl.
dev kurs moze na stopu inf da utice preko 2 kanala: direktno i indirektno
- targetiranje monetarnih agregata
(prednosti)
monetarni agregati su uzrocnik promene stope inflacije u pouzdan indikator o buducem kretanju inflacije. Takodje mogu biti efektivno kontrolisani od strane CB
- 2 za koga je pogodno targetiranje m. a i koji su gl zadaci mon politike?
pogodno je za velike privrede sa jakim unutrasnjim trzistem koje su u manjoj meri zavisne od spoljne trgovine.
gl zadatak m politike je da poveca ponudu novca u skladu sa trendom rasta realnog sektora, sto znaci da cb menja kam stopu kako bi usporila ili ubrzala mon rast u skladu sa targetom
- 3 na koji rok je usmereno m targetiranje
usmereno je ka srednjem ili dugom roku
- targetiranje inflacije 1
veliki br zemalja je ovaj koncept prihvatio posle kriza deviznih kurseva ili inflatornih epizoda. Koncept targetiranja inflacije se moze definisati kao okvir monetarne politike koji karakterise javno objavljivanje numerickog targeta inflacije za jedan ili vise vremenskih perioda
- 2 4 preduslova za sprovodjenje targetiranja inflacije
1: obaranje inflacije mora da bude cilj centralne banke
2: izbegavanje da obaranje inflacije bude podredjeno nekom drugom cilju
3: treba da postoji razvijen i stabilan finansijski sistem
4: upotreba instrumenata monetarne politike koji se odnose na obaranje stope inflacije.
- 3 dileme prilikom uvodjena inflacionih targeta
vremenski horizont za koji se postavlja target (optimalan je onajperiod za koji ce instr ek politike poceti da deluju i da daju rezultate)
druga dilema se tice koji indeks treba targetirati ( indeks potrosackih cena ili nesto drugo
- dolarizacija 1
pod zvanicnom dolarizacijom podrazumeva se situacije gde strana valuluta jedino legitimno sredstvo placanja
zvanicno delimicna dolarizacija podrazumeva da kao legalno sredstvo placanja se koriste i strana idomaca valuta.
nezvanicna dolarizacija se javlja kada strana valuta nije zvanicno platno sredstvo ali se koristi kao sredstvo za placanje obracuna ili sredstvo cuvanja vrednosti
kada dolarizacija ima smisla?
ukoliko je zemlja relativno mala i zavisna od spoljne trgovine
imala je hiperinflaciju u bliskoj proslosti
prihodi od emisione dobiti su relativno mali
postoje devizne rezerve koje bi omogucile zamenu nacionalne valute stranom
koju valutu treba prihvatiti kao platezno sredstvo?
treba prihvatiti ili onu valutu koja je najrasprostranjenija u periodu nezvanicne dolarizacije ili onu konvertabilnu valutu u kojoj se obavlja najveci broj spoljnotrgovinske razmene
prednosti dolarizacije
opada stopa inflacije, olaksava se proces remontizacije, snizavaju se kamatne stope, poboljsava se budzetska disciplina
nedostaci dolarizacije
gubitak deviznih rezervi, gubitak mogucnosti ostvarivanja emisione dobiti, gubi se mogucnost koriscenja monetarne politike i deviznog kursa kao instrumenta ekonomske politike
monetarna politika u kriznim uslovima
prilikom fin krize cb ima kljucnu ulogu, imaju zadatak da odrze likvidnost sistema i sprece masovna bankrotstva banaka. Treba da omoguci pristup jeftinim likvidnim sredstvima komercijalnim bankama da bi se sacuvala stabilnost.
Vazno je da u trezoru cb postoji dovoljno gotovinskih sredatava
- efekti b deficita
problem u mnogim drzavama danas je to sto su b deficiti postali redovn apojava i zbog toga vecina zemalja nastoji da izjednaci javne rashode i prihode.
dugotrajni deficit moze imati negativne uticaje na ekonomiju: moze dovesti do rasta kam stopa, opadanja investicija, opadanje bdp i zivotnog standarda.
ciklicni b deficit se javlja kao rezultat ciklicnog kretanja ekonomije moze se dobiti kao razlika izmedju tekuceg i strukturnog deficita.
strukturni def je onaj nivo def koji se javlja na nivou pune zaposlenosti
zakljucak: deficiti iz proslosti dovode do akumuliranja javnog duga, da bi se stabilizovao dug moraju se eliminisati deficiti i da bi se eliminisao dug mora se stvoriti primarni suficit dovoljan za otplatu dugova i kamata
- fiskalna konsolidacija
posebno znacajna kada postoji visoko ucesce javnog duga u bdp
- trziste rada osnovi pojmovi
ponudu rada cine potencijalni radnici a raznju poslodavci.
potencijalna radna snaga obuhvata samo stanovnike starije od 15 god, stanovnistvo radnog uzrasta obuhvata sve od 15 do 64 god.
raspoloziva radna snaga deo stanovnista radnog uzrasta koji je zaposlen il trazi posao.
lica koja nisu zaposlena i ne traze posao su neaktivno dtanovnistvo i ne spadaju u radnu snagu. ovako definisana radna snaga cini agregatnu ponudu rada.
- 1 statusi pojedinca na trzistu rada
- zaposlen prodaje svoje radne usluge poslodavcu ili je samozaposlena
- nezaposlen osoba koja je sposobna za rad, aktivno trazi posao i spremna je da ga prihvati u skladu sa uslovima koji postoje na tr rada
- neaktivan nije zaposlen i ne trazi posao.
zaposleni i nezaposleni zajedno predstavljaju raspolozivu radnu snagu.
- pojam znacaj i tipovi monetarnih reformi
(sta je monetarna reforma)
to je proces uvodjenja nove valute koja treba da osigura vracanje poverenja u novac, normalnu funkcionisanje privrede i stabilnost cena. U ovom procesu kljucnu ulogu imaju drzava i cb.
- 2
znacaj i ciljevi monetarnih reformi
stvaranje stabilne valute u koju ce stanovnistvo imati poverenje
stabilnost cena
smanjenje kol novca u opticaju i prevencija inflatornih pritisaka
jacanje nacionalne suverenosti zemlje
redistribucija bogatstva
- 3
kada dolazi do monetarnih reformi
posle razornih hiperinflacija koje su u potpunosti unostile tadasnji novac
posle velikih ratova koje prati infl, gubitak monetarnog suvereniteta i pojava mnostva valuta
posle raspada visenacionalnih i bivsih socijalistickih zemalja
- 4
klasifikacija monetarnih reformi
os tipovi mon reformi:
denominacija i uspostavljanje fiksnog dev kursa prema stranoj valuti ili korpi valuta
konverziona forma , uvodi se nova valuta, a stara se konvertuje u novu prema odredjenom paritetu kursa
konfiskatorna reforma gde se prisvaja vrednost ranijih depozita odredjivanjem kursa koji u potpunosti favorizuje novu valutu
uvodjenje potpuno nove valute
- definicija znacaj i vrste kredibiliteta
definicija
pod kredibilitetom se podrazumeva stepen poverenja javnosti i spremnost i sposobnost vlade sa sprovede objavljenu ekonomsku politiku ili stabilizacioni program. Kredibilitet takodje znaci poverenje u sposobnost i istrajnost vlade u realizaciji stabilizacione politike.
3 odrednice kredibiliteta prema Koromzeju
prva- pravilan izbor ekonomskih instrumenata i izvodljivost same politike
druga- konzistentnost u sprovodjenju politike
treca- ocekivanje javnosti da ce vlada opstati dovoljno dugo kako bi mogla da realizuje ciljeve stabilizacione politike.
kredibilitet spada u red kljucnih psiholoskih faktora od kojih zavisi
- nivo stabilizacionih troskova
- brzina dezinflacije
- konacni uspeh stab programa
troskovna hipoteza o kredibilitetu
stabilizacioni troskovi su utoliko nizi ukoliko je visi kredibilitet programa, visi kredibilitet znaci i vecu brzinu dezinflacije
visi kredibilitet
smanjuje inflaciona ocekivanja i utice na stabilizaciju i brzi pad cena, na podesavanje nadnica, deviznog kursa, kamata, poslovnih ugovora i drugih nominalnih velicina.
