kriterij izbora

Question 1

Kriterijumi izbora mogu da budu različiti. Ako se radi o školskom odeljenju, kriterijumi izbora mogu da budu:

Answer 1

sa kim bi učenik najviše voleo da se druži, sa kim bi voleo da sedi u istoj klupi, ko mu se najviše sviĎa, sa kim bi podelio užinu, koga bi predložio za predstavnika razreda itd.

Question 2

Kriterijumi svakako moraju biti direktni, jednostavni, razumljivi i prilagoĎeni grupi.

Answer 2

da

Question 3

Moreno (1934) je, uz to, insistirao da kriterijumi budu

Answer 3

trajni i specifični, jer neodreĎeni odnosi kratkotrajnog važenja ne mogu odslikati pravu strukturu odnosa.

Question 4

zašto je moreno insistirao da kriteriji budu TRAJNI i specifični

Answer 4

jer neodređeni odnosi koji traju kratko nisu reprezentativni za pravu strukturu odnosa!

Question 5

U tom smislu, kriterijume tipa „Koga bi danas pozvao u goste?“, „S kim bi voleo da se naĎeš na pustom ostrvu?“ ili „Ko ti se najviše sviĎa?“ smatrao je

Answer 5

lošim kr

Question 6

Moreno je, takoĎe, insistirao da kriterijumi izbora budu primenljivi i primenjeni.?

Answer 6

da

Question 7

Ako pitamo učenike da navedu s kim bi voleli da sede u klupi, oni treba da znaju da će njihovi odgovori zaista uticati na raspored sedenja i da nisu tek načelna iznošenja stavova prema drugima.
ovde se očituje nešto na čemu je moreno insistirao

Answer 7

primenljivost kriterijuma

Question 8

Originalna Morenova procedura sastojala se od „paketa“ u kojem se tražio pozitivan izbor („S kim bi najviše voleo da sediš u klupi?“) i negativan izbor („S kim nikako ne bi voleo da sediš u klupi?“) i za svaki izbor se tražilo obrazloženje („Zašto?“), da bi

Answer 8

bi se sagledala motivacija koja stoji iza prihvatanja i odbacivanja.

Question 9

Moreno je razlikovao kakve kr

Answer 9

emocionalne

reputacionalne

Question 10

emocionalni kr?

Answer 10

subjektivne evaluacije

Question 11

reputacionalni kr

Answer 11

opaženo ponašanje, tipa ko započinje tuče, ko saraĎuje, ko je dobar u sportu, ko je popularan, ko je dobar učenik

Question 12

danas se emocionalni kr nazivaju

Answer 12

sociometrijskim procenama

Question 13

reputacionalni kr se nazivaju danas*

Answer 13

vršnjačke procene.

Question 14

Mogu se razlikovati četiri kategorije kriterijuma (Terry, 2000):

Answer 14

1. Prijateljstvo (npr. „Ko su ti najbolji prijatelji?“)
2. Direktna preferencija (npr. „Ko ti se najviše sviĎa?“)
3. Druženje (npr. „Navedi decu sa kojima se družiš.“)
4. Konkretna aktivnost (npr. „S kim bi voleo da sediš?“, „S kim bi voleo da se igraš?“).

Question 15

Dok su ranije dominirali kriterijumi vezani za konkretnu aktivnost, sada dominiraju oni zasnovani na

Answer 15

generalnoj preferenciji

Question 16

S obzirom na sve veće zanimanje za socijalne mreže, u zadnje vreme je sve popularniji kriterijum

Answer 16

druženja

Question 17

U slučaju izbora vezanih za konkretne aktivnosti, nekada se navodi više kriterijuma, npr.

Answer 17

jedan za socio-afektivne odnose (npr. „S kim bi voleo da se igraš?“) a drugi koji se odnosi na zadatak (npr. „S kim bi voleo da učiš?“), a nekad se da poduža lista raznovrsnih kriterijuma.

Question 18

Mada je davanje liste različitih kriterijuma ispitanicima zamorno, opravdanje bi se moglo naći u činjenici da

Answer 18

članovi grupe u tom slučaju navode liste imena koje nisu ponavljanja jedne iste liste, iz čega bi sledilo da članovi grupe imaju vrlo iznijansirane kriterujume biranja za različite aktivnostičlanovi grupe u tom slučaju navode liste imena koje nisu ponavljanja jedne iste liste, iz čega bi sledilo da članovi grupe imaju vrlo iznijansirane kriterujume biranja za različite aktivnosti

Question 19

. Pre će, meĎutim, biti da ispitanici, kad treba da naprave izbore po različitim kriterijumima, misle da nije dobro da ponavljaju ista imena, pa je rezultat toga pravilo koje je konstatovao Bart (Burt, 1997) da „redundantna pitanja proizvode neredundantne odgovore“.

Answer 19

da

Question 20

Koji god kriterijumi da se izaberu, pravilo je da se uvek u paru daju

Answer 20

i pozitivni i negativni kriterijumi (izbori), tj. da se traži i prihvatanje i odbacivanje.