I Flashcards

Question

25. Šta je relaciona baza podataka? Šta je relaciona shema?

Answer 1

Relaciona baza podataka je skup relacija. Opis relacije čine domen relacije i nazivi atributa. Relaciona shema je skup opisa relacija koje čine bazu podataka.

Answer 2

Funkcija je injektivna akko za sve različite originale daje različite slike tj. ako važi: α(e) = α(u) akko e = u. Ako je α injektivna funkcija, tada kažemo da je slika R = α(E) relacija R sa atributima A1,...,An, domenom relacije Dom(R) = D1x...xDn i nazivima atributa Kol(R) = (t1...tn) i tada skup entiteta E sa atributima A1,...,An modeliramo relacijom R.

Answer 3

Odnosi se modeliraju na isti način kao i entiteti – relacijama. Ako su dva entiteta eE i fF u nekom odnosu, onda to možemo opisati relacijom ρ(e,f), čiji je domen Dom(ρ) = E x F. Ako su entiteti eE i fF modelirani kao e = (x1,...,xn), f = (y1,...,ym), onda njihov odnos može da se modelira kao: ρ(e,f) = (x1,...,xn, y1,...,ym). Ako su KE i KF neki klučevi relacija E i F, onda skup atributa KR = KE ∪ KF predstavlja ključ relacije ρ.

Answer 4

Ključno mesto u manipulativnom delu modela ima pojam upita. Upit je definicija nove relacije na osnovu već poznatih relacija baze podataka. Pored upita, važno mesto zauzima ažuriranje baze podataka. Ažuriranje baze podataka je zamenjivanje vrednosti promenljive baze podataka novom vrednošću baze podataka.

Answer 5

Relaciona algebra je proširenje skupovne algebre, koju čine uobičajene skupovne operacije na relacijama. Osnovne dodatne operacije su: projekcija (izdvajanje podskupa atributa), restrikcija (izdvajanje podskupa redova) i prirodno spajanje (uparivanje svih torki jedne sa svim torkama druge relacije). Kombinovanjem osnovnih operacija dobijaju se složeniji upiti kao što su prirodno spajanje (proizvod, pa restrikcija po uslovu jednakosti atributa sa istim imenom, pa projekcija na različite atribute) i slobodno spajanje (spajanje sa restrikcijom po slobodnom uslovu).

Answer 6

* Projekcija – izbor kolona X jedne relacije R[X]={x | x Dom(X) ∧ ( y Dom(Y)) (x,y) R}, gde su X i Y komplementarni skupovi atributa relacije R: Y = A(R)\X. Rezultat projekcije može da ima manje elemenata nego polazna relacija. Projekcija je vertikalno „sečenje“ tabele. * Restrikcija – izbor torki relacije R u kojima dati atribut X A(R) ima datu vrednost x Dom(X): R[X=x] = {e | e R ∧ X(e)=x}. Horizontalno „sečenje“ tabele. * Prirodno spajanje – relacija R i Q sa zajedničkim skupom atributa X definiše se kao: R*Q={(e,f) | e R ∧ f Q ∧ X(e)=X(f)}[X  Y  Z] = {(x,y,z) | (x,y) R ∧ (x,z) Q}, gde su Y=A(R)\X i Z=A(Q)\X. Spajaju se torke jedne relacije sa torkama druge relacije koje imaju jednake vrednosti zajedničkih atributa. Rezultat sadrži samo jednu kopiju zajedničkih atributa. Može sadržati najmanje nula torki, a najviše MxN torki, gde su M i N brojevi torki relacija R i Q.

Answer 7

* Prirodno spajanje – relacija R i Q sa zajedničkim skupom atributa X definiše se kao: R*Q={(e,f) | e R ∧ f Q ∧ X(e)=X(f)}[X  Y  Z] = {(x,y,z) | (x,y) R ∧ (x,z) Q}, gde su Y=A(R)\X i Z=A(Q)\X. Spajaju se torke jedne relacije sa torkama druge relacije koje imaju jednake vrednosti zajedničkih atributa. Rezultat sadrži samo jednu kopiju zajedničkih atributa. Može sadržati najmanje nula torki, a najviše MxN torki, gde su M i N brojevi torki relacija R i Q. * Slobodno spajanje – relacija R i Q po datom binarnom predikatu p: RxQ →{ T,} se definiše kao: R[p]Q={(e, f) | e R ∧ f Q ∧ p(e,f)}. Spajaju se torke jedne relacije sa torkama druge relacije sa kojima ispunjavaju dati uslov. Opštije je od prirodnog spajanja.

Answer 8

Deljenje relacije R relacijom Q po podskupu atributa Y A(R), gde je Z=A(Q) skup atributa koji po broju i domenu odgovara skupu Y, definiše se kao: R[Y%Z]Q = {x | x R[X] ∧ {x} x Q[Z] R}, gde je X=A(R)\Y. Rezultat je maksimalni podskup relacije R[X] takav da je njegov proizvod sa Q podskup relacije R.

Answer 9

* Spoljašnja unija – relacija R i Q sa zajedničkim presekom atributa X definiše se kao: RŮQ = (R x (Z:n))  ((Y:n) x Q), gde su Y=A(R)\X, Z=A(Q)\X, (A:n) relacija sa atributima A koja ima samo jednu torku sa svim nedefinisanim vrednostima atributa. Predstavlja uniju relacija koje nemaju sve iste atribute. * Spoljašnji presek i spoljašnja razlika – relacija R i Q sa zajedničkim presekom atributa X se definišu na sličan način: R∩оQ = (R x (Z:n)) ∩ ((Y:n) x Q), R\оQ = (R x (Z:n)) \ ((Y:n) x Q). Spoljašnji presek je uvek prazan jer se porede nedefinisane vrednosti po tačnim pravilima. Spoljašnja razlika je uvek jednaka prvoj relaciji jer je presek prazan.

Answer 10

Relacioni račun je primena predikatskog računa na relacije. Kod je definisao dve varijante računa – relacioni račun n-torki i relacioni račun domena. Ekvivalentan je relacionoj algebri. Jedna od razlika u odnosu na relacionu algebru je korišćenje kvantifikatora forall i exists.

Answer 11

Izraz relacionog računa n-torki je: { (t1, t2,..., tk) : f }, za koji važi: * promenljive t1, t2,..., tk su n-torne promenljive ili indeksirane n-torne promenljive oblika t[i] gde je i redni broj atributa torke t * skup n-tornih promenljivih čini tzv. ciljnu listu * formula f je kvalifikacioni izraz * slobodne promenljive u kvalifikacionom izrazu su one i samo one koje čine ciljnu listu Kvalifikacioni izraz se gradi od atoma i operacija: (a) Ako je R relacija a s n-torna promenljiva vezana za R, onda R(s) označava to vezivanja i naziva se atom pripadnosti (b) Ako su s i p n-torne promenljive, a neka konstanta i Θ operacija poređenja, onda s[i]Θp[j] i s[i]Θа predstavljaju poređenje i-te komponente promenljive s sa j-tom komponentom promenljive p ili konstantom a i nazivaju se atomi poređenja (c) Svaki atom je formula; sve n-torne promenljive atoma su slobodne u formuli (d) Ako su f i g formule, onda su formule i f AND g, f OR g, NOT f (e) Ako je f formula, onda su formule i ( s)( f ) i ( s)( f ) (f) Ako je f formula, onda je formula i (f) (g) Ništa drugo nije formula relacionom računa n-torki

Answer 12

Liči na račun n-torki, ali se promenljive vezuju za domene atributa a ne za domene torki. Izraz relacionog računa domena je: { x1, x2,..., xk | f }, za koji važi: * promenljive x1, x2,..., xk su domenske promenljive * f je formula relacionog računa domena čije su slobodne promenljive x1, x2,..., xk * formule se definišu slično kao u relacionom računu n-torki Atomi izraza relacionog računa domena su: (a) Ako je R relacija stepena n i y1, y2,..., yn konstante ili domenske promenljive nad domenima odgovarajućih atributa relacije R, onda je R(y1, y2,..., yn) atom čije je značenje da vrednosti y1, y2,..., yn moraju biti takve da postoji odgovarajuća n-torka relacije R (b) Ako su x i y n-torne promenljive, a neka konstanta i Θ operacija poređenja, onda su xΘy i xΘa atomi poređenja i značenje im je da vrednosti x i y moraju da budu takve da je poređenje tačno

Answer 13

Iz ugla teorije, ključno je da se utvrdi da je upitni jezik dovoljno dobar da se njime može iskazati bilo koji upit. U praksi je potrebna i efikasnost. Otimizacija upita obuhvata poslove analize upita i pronalaženja najefikasnijeg puta za njegovo izračunavanje. Relacioni upitni jezici omogućavaju relativno jednostavno automatsko modifikovanje, pa time i optimizaciju, imajući u vidu formalnu zasnovanost.

Answer 14

Ažuriranje baze podataka se definiše kao zamenjivanje vrednosti promenljive baze podataka novom vrednošću baze podataka. Promenljivost baze podataka se na taj način apstrahuje sekvencom vrednosti promenljive baze podataka koje ona dobija u različitim vremenskim tačkama. Takva definicija omogućava i razmatranje saglasnih konkurentnih promena.

Answer 15

Integritet baze podataka podrazumeva logičku ispravnost sadržaja baze podataka. Konzistentnost baze podataka je saglasnost sadržaja baze podataka sa stvarnim prostorom koji se bazom podataka modelira. Predstavlja tačnost ili ispravnost sadržaja baze podataka.

Answer 16

Ovaj model čine koncepti i mehanizmi koji omogućavaju da se automatizuje proveravanje zadovoljenosti određenih uslova. Relacioni model je u tome posebno dobar.