100-120 Flashcards
Navesti i ukratko objasniti osnovne faze (celine) pri projektovanju
baza podataka.
- Konceptualno projektovanje – odgovara spoljašnjoj shemi i delu konceptualne sheme.
Najpre se pravi po apstraktan pojedinačni konceptualni model za svaku od spoljašnjih
shema, a zatim se od njih pravi jedinstven objedinjeni konceptualni model. - Logičko projektovanje – uglavnom odgovara konceptualnoj shemi. Prilagođavanje
konceptulanog modela konkretnom modelu podataka. Pravi se logički model. - Fizičko projektovanje – odnosi se na delove konceptualne sheme i fizičke sheme. Pravi se
fizički model. - Projektovanje bezbednosti – uglavnom ortogonalno u odnosu na ostale korake. Prepliće se
sa njima, ali se u najvećoj meri odvija u toku i nakon fizičkog projektovanja.
Navesti i objasniti osnovne korake po fazama projektovanja baza
podataka.
Konceptualno projektovanje:
1) Analiza zahteva – razumevanje podataka i aplikacija
2) Konceptualno projektovanje pojedinačnih spoljašnjih shema – pravljenje modela podataka
visokog nivoa za svaku spoljašnju shemu posebno i opisivanje
3) Pravljenje objedinjenog konceptualnog modela – pravljenje objedinjenog apstraktnog
modela podataka, ujednačavanje rečnika i opisa domena, i integrisanje pogleda u jedinstveni
model
4) Grupisanje entiteta - pravljenje više preglednijih dijagrama modela, grupisanje jače
povezanih entiteta u celine i uočavanje centralnih entiteta za odgovarajuće grupe
Logičko projektovanje:
1) Prevođenje konceptualnog u logički model - svi opisi se prevode na jezik logičkog modela,
inicijalno pravljenje modela i osnovno prilagođavanje konceptualnog modela konkretnom
implementacionom modelu podataka
2) Prečišćavanje sheme - dosledno prilagođavanje modela jeziku i pravilima konkretnog
modela podataka, prepoznaju se potencijalni problemi i rešavaju se, u slučaju relacionog
modela obično je osnovni cilj eliminacija redundantnosti
Fizičko projektovanje:
1) Fizičko projektovanje implementacije - optimizovanje logičkog modela specifičnostima
primenjenog SUBP i prema očekivanom modelu upotrebe i određivanje tačne interne sheme
baze podataka, kao i određivanje mehanizama preslikavanja fizičke u konceptualnu shemu
2) Fizičko projektovanje spoljašnjih shema - projektovanje implementacije spoljašnjih shema,
aplikativnih interfejsa za pristupanje podacima i prilagođavanje interne sheme
specifičnostima primenjenih spoljašnjih alata
Projektovanje bezbednosti:
1) Projektovanje bezbednosti - prepoznavanje vrste i uloge svakog korisnika; prepoznavanje
vrste aplikacije; definisanje korisničkih grupa i odg. minimalnih skupova privilegija za sve
različite uloge i vrste korisnika i aplikacija; prepoznavanje delova baze podataka koji su
posebno osetljivi i u kojima je potrebno dodatno redukovati pristup; definisanje i
implementiranje odg. bezbednosnih mehanizama
Navesti i objasniti korake pri pravljenju konceptualnog modela baze
podataka
- Analiza zahteva – veoma važna i zahtevna. Tesno je povezana sa procesom analize zahteva u
kontekstu projektovanja informacionog sistema. Da bi se razumele potrebe za podacima
često moraju da se detaljno razumeju svi procesi koji se odvijaju u sistemu. - Konceptualno modeliranje podataka i odnosa – glavni koraci su klasifikacija skupova
podataka i prepoznavanje odnosa. - Integrisanje pogleda (lokalnih shema) – konceptualno modeliranje se često odvija po
delovima. Analiza i modeliranje manjih delova domena se izvode jednostavnije i efikasnije.
Manji modeli se lakše oblikuju i razumeju. - Grupisanje entiteta – cilj je prepoznavanje snažnije povezanih delova modela
Objasniti korak Analiza zahteva pri projektovanju BP. Cilj? Sadržaj?
Analiza zahteva je veoma važna i zahtevna. Tesno je povezana sa procesom analize zahteva u
kontekstu projektovanja informacionog sistema. Da bi se razumele potrebe za podacima često
moraju da se detaljno razumeju svi procesi koji se odvijaju u sistemu. Osnovni ciljevi: razumevanje
podataka i aplikacija.
Navesti i objasniti ciljeve koraka Analiza zahteva pri projektovanju
BP.
Ciljevi: razumevanje podataka i aplikacija.
Objasniti ukratko korak Konceptualno modeliranje pojedinačne
sheme pri projektovanju BP. Cilj? Sadržaj?
Cilj: pravljenje modela podataka visokog nivoa za svaku spoljašnju shemu posebno i opisivanje.
Objasniti ukratko korak Objedinjavanje pogleda pri projektovanju
BP. Cilj? Sadržaj?
Cilj: pravljenje objedinjenog apstraktnog modela podataka; ujednačavanje rečnika i opisa domena;
integrisanje pogleda u jedinstveni model.
Objasniti ukratko korak Grupisanje entiteta pri projektovanju BP.
Cilj? Sadržaj?
Cilj: pravljenje više preglednijih dijagrama modela; grupisanje jače povezanih entiteta u celine;
uočavanje centralnih entiteta za odgovarajuće grupe.
Objasniti ukratko korak Prevođenje konceptualnog u logički model
pri projektovanju BP. Cilj? Sadržaj?
Cilj: svi opisi se prevode na jezik logičkog modela; inicijalno pravljenje logičkog modela; osnovno
prilagođavanje konceptualnog modela konkretnom implementacionom modelu podataka.
Objasniti ukratko korak Prečišćavanje sheme pri projektovanju BP.
Cilj? Sadržaj?
Cilj: dosledno prilagođavanje modela jeziku i pravilima konkretnog modela podataka; prepoznaju
se potencijalni problemi i rešavaju se; u slučaju relacionog modela obično je osnovni cilj
eliminacija redundantnosti
Objasniti ukratko korak Fizičko projektovanje implementacije pri
projektovanju BP. Cilj? Sadržaj?
Cilj: optimizovanje logičkog modela specifičnostima primenjenog SUBP i prema očekivanom
modelu upotrebe; određivanje tačne interne sheme baze podataka; određivanje mehanizama
preslikavanja fizičke u konceptualnu shemu.
Objasniti ukratko korak Fizičko projektovanje spoljnih shema pri
projektovanju BP. Cilj? Sadržaj?
Cilj: projektovanje implementacije spoljašnjih shema; projektovanje aplikativnih interfejsa za
pristupanje podacima; prilagođavanje interne sheme specifičnostima primenjenih spoljašnjih alata
Objasniti ukratko korak Projektovanje bezbednosti pri
projektovanju BP. Cilj? Sadržaj?
Cilj: prepoznavanje vrste i uloge svakog korisnika; prepoznavanje vrste aplikacije; definisanje
korisničkih grupa i odg. minimalnih skupova privilegija za sve različite uloge i vrste korisnika i
aplikacija; prepoznavanje delova baze podataka koji su posebno osetljivi i u kojima je potrebno
dodatno redukovati pristup; definisanje i implementiranje odg. bezbednosnih mehanizama.
Objasniti odnos faza i koraka projektovanja i arhitekture baze
podataka.
Predstavljeni koraci dva puta prolaze kroz nivoe arhitekture: prvo naniže (konceptualno pa logičko
projektovanje prvo razmatraju najapstraktnije elemente arhitekture), a zatim naviše (fizičko
projektovanje definiše implementacije najpre fizičke, pa konceptualne pa spoljašnjih shema).
Objasniti detaljno ciljeve zahteva koraka Analiza zahteva pri
projektovanju BP.
- Prevođenje funkcionalnih zahteva u kontekst trajnih podataka
- Razumevanje i opisivanje podataka i njihove uloge – skupova potrebnih podataka i njihovih
odnosa; strukture potrebnih podataka; svih pojedinačnih transakcija koje se izvršavaju nad
podacima - Definisanje nefunkcionalnih zahteva – integritet, performanse, bezbednost i razni
administrativni aspekti - Određivanje i oblikovanje dodatnih uslova implementacije – tehnologije; hardverske i
softverske pretpostavke; aplikativni i korisnički interfejsi i dr. - Izrada iscrpne dokumentacije za sve navedeno
- Dekompozicija sistema na skup slabije povezanih delova/segmenata – ideja je da se
projektovanje sistema podeli na manje celine, koje se lakše izučavaju i modeliraju. U fazi
grupisanja ti delovi će se spojiti u celinu.
Objasniti poslove pri analiziranju zahteva.
Moraju da se obuhvate svi bitni aspekti analize sistema. Obuhvata detaljno izučavanje i modeliranje
sistema. To može da obuhvati i modeliranje poslovnih i implementacionih aspekata sistema. Ova
faza se po pravilu prepliće sa projektovanjem IS i ne može da se prosto izdvoji iz projektovanja IS.
Koje poslove obuhvata konceptualno modeliranje podataka?
Cilj je pravljenje modela podataka visokog nivoa za svaku spoljašnju shemu posebno i opisivanje
struktura podataka, odnosa među strukturama podataka i uslova integriteta. Sve se opisuje iz ugla
korisnika.
Šta obuhvata klasifikacija skupova podataka?
Obuhvata prepoznavanje entiteta/klasa i atributa. Svaka imenica je kandidat za entitet ili atribut
Kako se ustanovljava da li bi nešto trebalo da bude atribut ili
entitet?
Entiteti bi trebalo da sadrže opisne informacije. Ako nešto ima višestruku ili složenu vrednost onda
je verovatno entitet. Atributi bi trebalo da pripadaju onim entitetima koje najneposrednije opisuju.
Koji elementi odnosa moraju da se ustanove pri modeliranju
odnosa?
Za svaki odnos je potrebno prepoznati – učesnike, kardinalnost, dodatne atribute koji opisuju odnos
i jasan naziv i semantiku odnosa u domenu
Objasniti problem redundantnih odnosa. Kako se uočavaju
redundantni odnosi?
Redundantni odnosi imaju za rezultat teško otklonjivu redundantnost u modelu i implementaciji i
ometaju konzistentnost i normalizaciju. Potrebno je eliminisati redundantne odnose ili bar naglasiti
da su redundantni.
Kako se postupa sa odnosima višeg reda (sa više od dva
učesnika)?
Uvek je potrebno da se dodatno razmisli da li su ovi odnosi neophodni. Vrlo često je bolje da se
odnos višeg reda podeli na više jednostavnijih odnosa. Uvek pokušati sa više binarnih odnosa; ako
se ispostavi da je nemoguće, tek onda koristiti odnose višeg reda.
- Objasniti razliku između lokalnih i globalnih shema pri modeliranju
BP. Zašto su obično neophodni lokalni pogledi?
Konceptualno modeliranje se često odvija po delovima odvojeno za različite aplikacije ili delove
aplikacije. Osnovna motivacija – analiza i modeliranje manjih delova domena se izvode
jednostavnije i efikasnije; manji modeli se lakše oblikuju i razumeju. Svaki pojedinačan model se
naziva pogledom ili lokalnom shemom. Opšta (globalna) shema se dobija integrisanjem lokalnih
shema (pogleda)
Objasniti ukratko korak Integrisanje pogleda pri pravljenju
konceptualnog modela BP. Navesti ciljeve i osnovne postupke
ntegracija pogleda je postupak spajanja lokalnih shema u jednu globalnu shemu. Cilj je pravljenje
objedinjenog apstraktnog modela podataka, ujednačavanje rečnika i opisa domena i integrisanje
pogleda u jedinstveni model. Osnovni koraci:
* poređenje shema i prepoznavanje konflikata
* preuređivanje shema i razrešavanje konflikata
* spajanje i restukturiranje shema
Koji su osnovni problemi pri integrisanju pogleda?
Osnovni problemi su konflikti.
Navesti i objasniti vrste konflikata koji mogu da nastanu pri
integrisanju pogleda
- Konflikti imena - neujednačeno imenovanje entiteta i odnosa. Dva moguća načina:
* konflikt sinonima - različiti nazivi za iste koncepte, prvi i najlakše rešiv problem
* konflikt homonima - isti naziv se koristi za različite koncepte; može da bude veliki
problem ako je različito tumačena specifikacija zahteva; teže rešivo od sinonima i zato
ima prioritet pri rešavanju. - Strukturni konflikti – različiti strukturni elementi se upotrebljavaju za modeliranje istih
koncepata. Da bi pogledi mogli da se spoje, ogovarajući koncepti moraju da imaju identične
strukture - Konflikti ključeva – istom entitetu su u različitim pogledima dodeljeni različiti ključevi.
Neophodno je da se ključevi ujednače. U suprotnom, preti opasnost od redundantnih
ključeva. - Konflikti zavisnosti - različito prepoznate funkcionalne zavisnost
Objasniti detaljno konflikte imena pri integrisanju pogleda.
Neujednačeno imenovanje entiteta i odnosa. Dva moguća načina:
* konflikt sinonima - različiti nazivi za iste koncepte, prvi i najlakše rešiv problem
* konflikt homonima - isti naziv se koristi za različite koncepte; može da bude veliki problem
ako je različito tumačena specifikacija zahteva; teže rešivo od sinonima i zato ima prioritet
pri rešavanju.
Objasniti detaljno konflikte ključeva pri integrisanju pogleda.
Istom entitetu su u različitim pogledima dodeljeni različiti ključevi. Neophodno je da se ključevi
ujednače. U suprotnom, preti opasnost od redundantnih ključeva.
Kako se razrešavaju konflikti pri integrisanju pogleda?
Može da zahteva dodatnu ili ponovljenu analizu zahteva. Može da zahteva ozbiljno modifikovanje
pogleda. Dobro je da učestvuju projektanti konfliktnih pogleda. Tehnike razrešavanja konflikata su
iste kao i za pravljenje konceptualnog modela.
Kojim principima se rukovodi pri spajanju i restrukturiranju
lokalnih shema? Objasniti ih.
- Potpunosti – svi koncepti iz lokalnih shema moraju da se očuvaju i u potpunosti prenesu u
globalnu shemu. Nakon razrešavanja konflikata najpre spajamo sve odgovarajuće koncepte i
ostvarujemo potpunost. - Minimalnosti – svi redundantni koncepti moraju da se uklone iz globalne sheme.
Prepoznajemo redundantne koncepte i pokušavamo da ih razrešimo (uvođenjem
generalizacije ili uklanjanjem reduntantnih odnosa). - Razumljivosti – globalna shema mora da bude razumljiva svim korisnicima. Po potrebi
dodatno uređujemo model da bi bio razumljiviji.
