80-100 Flashcards
Šta su „dijagrami tabela (relacija)“? Kada se koriste?
Oznake i termini su obično tabele/kolone/ključevi. Nema dovoljno semantičkih informacija.
Kardinalnosti se predstavljaju drugačije nego na ER-dijagramima, po uzoru na UML. Prilagođeni su
logičkom i fizičkom nivou relacionog modela. Semantika odnosa je predstavljena u meri u kojoj to
dopušta relacioni model.
U čemu se dijagrami tabela suštinski razlikuju od ER dijagrama?
Koji se kada koriste?
Dijagrami tabela su vrlo bliski fizičkom nivou, dok su ER dijagrami na konceptualnom nivou. Ne
govore nam ništa o semantici, za razliku od ER modela.
Objasniti osnovne elemente dijagrama tabela.
Tabele se predstavljaju (zaobljenim) pravougaonicima. Horizontalnom linijom je pravougaonik
podeljen na dva dela – gornji sadrži naziv tabele, a donji sadrži opise kolona.
Kolone su posebno označene simbolima, slovnim oznakama ili crtežima.
Odnosi među tabelama se predstavljaju linijama.
Za grupisanje tabela koriste se pravougaonici koji liče na fascikle.
Osnovna vrsta „odnosa“ su strani ključevi i odnosi više-više. Obično se predstavljaju isprekidanim
linijama. Na kraju linije se predstavlja kardinalnost
Objasniti dodatne elemente dijagrama tabela.
Pogledi – obično pravougaonici označeni dodatnim simbolom i vezanim linijom sa tabelama na
osnovu kojih se definišu.
Sekvence – pravougaonik sa zaobljenim ivicama na desnoj strani i vezanim linijom sa
odgovarajućim tabelama. Sadrži neophodne informacije za sekvence.
Okidači - pravougaonik sa zaobljenim levom stranom i vezanim linijom sa odgovarajućom
tabelom. Sadrži nazive indeksa nad datom tabelom.
Uslovi integriteta, procedure, prostori tabela i drugi elementi fizičkog modela
Kako se označavaju ključevi u dijagramima tabela?
Ako kolona pripada primarnom ključu – simbol +, oznaka PK ili crtež ključa.
Ako kolona pripada stranom ključu – simbol #, oznaka FK, crtež ključa sa strelicom i obično
iskošen naziv.
Kako se označavaju različite vrste odnosa i kardinalnosti odnosa u
dijagramima tabela?
Obično se predstavljaju isprekidanim linijama (puna linija predstavlja odnos slabog entiteta sa
matičnim). Na kraju linije se predstavlja kardinalnost – u duhu UML-a, broj entiteta uz koji stoji
oznaka, koji mogu da budu u odnosu sa jednim entitetom koji je na drugoj strani. Grafičke oznake:
0 – kružić; 1 – upravna linija; * - linija se grana u tri kratke linije prema tabeli; 0-1, 0-, 1- -
kombinacije prethodnih slučajeva.
Objasniti potencijalne razlike u dijagramima tabela na
konceptualnom/logičkom/fizičkom nivou.
Na konceptualnom nivou sadrži samo osnovnu strukturu podataka. Dijagram ne sadrži dodatne
kolone surogat ključeva, dodatne kolone stranih ključeva, oznake ključeva niti tipove kolona.Ovakav pojednostavljen dijagram može da se koristi i na logičkom nivou, mada je obično bolje da
bude u osnovnom obliku.
Na fizičkom nivou se dodaju svi ostali podaci neophodni za preslikavanje u relacioni model –
kolone koje su surogat ključevi, kolone vezanih tabela koji čine strane ključeve, oznake ključeva i
vrsta ključeva, tipovi kolona i odnosi više-više se zamenjuju tabelama koje ih modeliraju.
Kako se u dijagramima tabela označavaju pogledi, okidači i drugi
elementi?
Pogledi – obično pravougaonici označeni dodatnim simbolom i vezani linijom sa tabelama na
osnovu kojis se definišu. Ako dopuštaju menjanje podataka, može i dodatno označavanje.
Sekvence – mogu biti vezane za više tabela istovremeno.
Okidači – uglavnom su vezani za jednu tabelu.
Uslovi integriteta – dodaju se na različite načine, obično u vidu komentara
Kako se UML koristi pri modeliranju baza podataka?
UML dijagram klasa opisuje strukturu podataka klasa. Ideja je da se isti dijagram iskoristi za
modeliranje podataka - bolje predstavlja semantiku odnosa od dijagrama tabela, bolje predstavlja
semantiku odnosa čak i od pravog ER dijagrama, ima manje nedostatke koji mogu da se prevaziđu.
Modeli klasa i relacija se konceptualno razlikuju – relacije su skupovi podataka, a klase su tipovi
podataka. Može da se prevaziđe u praksi:
* ako je potrebno modelirati više skupova istog tipa, uvodimo više naslednika klase koja
određuje tip
* svaka „klasa“ može da se označi kao «type» ili «persistent»
* problem se ignoriše i smatra da je klasa skup a ne tip
Objasniti specifičnosti dijagrama klasa domena (tj. dijagrama klasa
podataka).
Za projektovanje modela baze podataka se koristi tzv. konceptualni dijagaram klasa. Za razliku od
uobičajenog dijagrama klasa - u prvom planu su atributi i odnosi, ponašanje se skoro potpuno
zanemaruje, i enkapsulacija je u drugom planu
Objasniti dopune UML dijagrama koje se koriste u specifičnim
oblastima primene
UML sadrži standardizovane koncepte koji omogućavaju uvođenje novih načina označavanja:
1. stereotipovi – predstavlja vrstu šablona. Koriste se za navođenje dodatnih deklaracija ili
napomena.
2. označene vrednosti – opštiji slučaj stereotipova. Navode se kao lista parova ime-vrednost
između vitičastih zagrada.
3. proširenja – element koji se povezuje sa osnovnim elementom strelicom sa popunjenim
trouglom na kraju. Može da se koristi za dodavanje osobina ili za opisivanje osnovnog
elementa.
Šta su stereotipovi UML-a i kako se označavaju?
Stereotip predstavlja vrstu šablona - apstrakciju opštijeg slučaja nečega, neki predefinisani skup
osobina, neko predefinisano ponašanje. Koriste se za navođenje dodatnih deklaracija ili napomena.
Mogu da se navode i uz klase i uz atribute. Podrazumevano označavanje je navođenjem naziva
između dvostrukih izlomljenih zagrada: «abstract» , «entity», «view», «persistent», «table»,
«generated», «auto», «key»… Obično se navodi iznad, ispred ili ispod naziva klase
Objasniti osnovne odnose u dijagramima klasa podataka
Osnovni odnosi:
1. asocijacija – odnos između dve klase. Označava da bar jedna od klasa zna za neke objekte
druge klase i na neki način upravlja njima ili komunicira sa njima. Može da bude
funkcionalna („uradi nešto za mene“) ili strukturalna („budi nešto za mene“ - važnija)
2. agregacija – posebna vrsta asocijacije. Implicira da se objekat jedne klase „sastoji“ od
objekata druge klase. Predstavlja slabiji oblik strukturalne asocijacije.
3. kompozicija – predstavlja jači oblik strukturalne asocijacije – uvek je binarni odnos; odnos
celina/deo; jedan deo može da pripada samo jednom složenom objektu; ako se složeni
objekat obriše uobičajeno ponašanje je da se obrišu i svi delovi.
4. nasleđivanje – odnos koji je suštinski za OO modeliranje, pa time i za model klasa podataka.
Osnovna klasa predstavlja opštiji slučaj izvedenih klasa (generalizacija). Izvedene klase
predstavljaju posebne slučajeve bazne klase (specijalizacija).
5. navigacija – model klasa podataka načelno podrazumeva da se za referisanje drugih
objekata koriste neki vidovi jedinstvenih identifikatora tzv. OID. Većina OOBP
podrazumeva da identifikator objekta nema nikakvo semantičko značenje i njegova vrednost
često čak ne može ni da se vidi ili promeni. Takvi ključevi identifikuju promenljive, a ne
podatke.
Kako se dijagrami klasa podataka koriste na različitim nivoima
modeliranja?
Razlike u načinu predstavljanja modela su slične kao kod dijagrama tabela. Konceptualni dijagram
ne mora da sadrži – dodatne atribute surogat ključeva, dodatne atribute stranih ključeva, oznake
ključeva, precizne tipove atributa. Fizički dijagram sadrži i – atribute surogat ključeva, atribute
vezanih tabela koji čine strane ključeve, oznake ključeva i vrsta ključeva, tačne tipove atributa.
Iste odnose često možemo da modeliramo ispravno na različite načine. Izbor često zavisi od nivoa
modela:
* na konceprualnom nivou cilj je da očuvamo semantiku odnosa iz domena problema
* na logičkom nivou cilj je da ostvarimo stabilnu i jednoznačnu strukturu
* na fizičkom nivou cilj je da omogućimo i dobre performanse
Kako se u dijagramima klasa označavaju ključevi?
Simbolima ili tekstom
Kako se u dijagramima klasa označavaju uslovi integriteta?
U okviru klasa u odeljku ponašanja, ili kao povezane klase ili komentari
