Halogeni elementi

Question 1

Općenito o halogenim elementima

Answer 1

17. skupina elemenata, elektronska konfiguracija ns2np5. Velika energija ionizacije i veliki afinitet za elektrone. Radijusi se u skupini povećavaju prema dolje. Mogu imati više oksidacijskih stanja (osim fluora). Tvore dvoatomne molekule.

Question 2

Reakcije halogenih elemenata

Answer 2

S vodikom tvore halogenovodike koji otapanjem u vodi daju kiseline. HF najstabilniji, ne čuva se u staklenim bocama jer reagira sa staklom.
S kisikom stvaraju uglavnom nestabilne okside. Najstabilniji oksid je Cl2O7, a najistraživaniji je I2O5.
Oksokiseline: HFO3, HClO (hipoklorasta), HClO2 (klorasta), HClO3 (klorna), HClO4 (perklorna), HBrO, HBrO3, HBrO4, HIO, HIO3, HIO4.

Question 3

Fluor

Answer 3

Ima najmanji radijus u skupini halogenih elemenata. Najelektronegativniji. Gradi spojeve samo jednog oksidacijskog stanja (-I).

Question 4

Dobivanje fluora

Answer 4

Elektroliza taline smjese KF-HF
A: HF2- –> HF + F2 + 2e-
K: HF + 2e- –> H2 + F-

Question 5

Dobivanje klora

Answer 5

Industrijski: elektrolizom vodene otopine NaCl
Laboratorijski: oksidacijom kloridnog iona iz klorovodične kiseline odgovarajućim oksidacijskim sredstvom (MnO2- ili MnO4-)

Question 6

Dobivanje broma

Answer 6

Oksidacijom bromovog iona klorom.
Br- + Cl2 –> Br2 + Cl-

Question 7

Dobivanje joda

Answer 7

Oksidacija jodovog iona bromom ili klorom.
I- + Cl2/Br2 –> I2 + Cl-/Br-

Question 8

Zašto se halogeni elementi nalaze u različitim agregacijskim stanjima? Zašto jod i brom nisu plinovi?

Answer 8

Zbog različitih radijusa i snage međumolekulskih sila. Jod i brom imaju veći radijus i jače međumolekulske veze nego plinovi iz te skupine pa su u čvrstom ili tekućem obliku. Zbog disperzijskih sila (Londonove sile) i dipol-dipol interakcija.