Evolucija Flashcards
1
Q
Šta izučava evoluciona biologija?
A
Nastanak i razvoj živog sveta; promene genetičkog materijala koje se prenose kroz generacije
2
Q
Da li evolucija podrazumeva usložnjavanje osobina?
A
Nekad se tako mislilo, ali ne
3
Q
Koji je nivo proučavanja evolucione biologije?
A
Populacija, kroz dug vremenski period
4
Q
Šta je populacija?
A
Populacija je grupa jedinki iste vrste koja naseljava određeni prostor i mogu međusobno da se razmnožavaju dajući potomstvo
5
Q
Šta podrazumevamo pod univerzalnošću genetičkog koda?
A
Aminokiseline se zapisuju istim tripletima za sve biološke vrste
6
Q
Šta je genetički kod?
A
'’Jezik’’ za prenošenje genetičke poruke od DNK do proteina, a sadržana je u redosledu nukleotida na lancu DNK
7
Q
Zašto je univerzalnost genetičkog koda važna za evolucionu biologiju?
A
Ukazuje da postoji zajednički evolucioni jezik, koji se i pored stotina miliona godina evolucije malo promenio.
U izvesnom smislu ljudski genetički kod ima mnogo sličnosti sa kodom bakterija ili biljaka.
8
Q
Da li postoje izuzeci za univerzalnost genetičkog koda?
A
Da, ali su retki: na primer, virusi
9
Q
Kada je nastao prvi živi sistem?
A
Pre 3.8 milijarde godina
10
Q
Kada je nastala Zemlja?
A
Pre 4.5 milijarde godina
11
Q
Odakle dobijamo podatke o evoluciji?
A
- Fosili
- Uporedno-anatomske analize (homologije, analogije, konvergentna evolucija)
- Biogeografija
- Biologija razvića
- Genetika
- Molekularna biologija
12
Q
Koje su prednosti, a koje mane fosila kao podataka o evoluciji?
A
Najpouzdaniji su dokazi da je neka grupa organizama živela i daju podatke o anatomiji, ali je mana što ih ima malo
13
Q
U kojim oblastima evolutivna biologija može naći primenu?
A
U medicini, poljoprivredi, zaštiti životne sredine
14
Q
Šta je fosil?
A
Fosili su okamenjeni ostaci organizama koji su nekada živeli
15
Q
Kako nastaju fosili?
A
POGLEDAJ U UDŽBENIKU
16
Q
Kako se određuje starost fosila?
A
POGLEDAJ U UDŽBENIKU
17
Q
Šta su anatomske analize?
A
Anatomske analize su analize koje se vrše na grupama organizama koji trenutno žive i upoređuju se sa srodnicima
17
Q
Kako određujemo vreme kada je neka grupa organizama živela?
A
Po određivanju starosti fosila
18
Q
Koja je razlika između konvergentne i divergentne evolucije?
A
POGLEDAJ U UDŽBENIKU
19
Q
Šta su homologije?
A
pogledaj
20
Q
Šta su analogije?
A
Pogledaj
21
Q
Kako se genetički utvrđuje srodnost između vrsta?
A
Po sličnosti u redosledu baza
22
Q
Koji je kriterijum srodnosti vezan za razviće?
A
Tip embrionalnog razvića
23
Q
Da li jedinka od predaka nasleđuje osobine?
A
Ne nasleđuju se osobine, već geni!!
24
Koje teorije evolucije danas postoje?
Lamarkova, Darvinova i savremena teorija evolucije
24
Šta teorija evolucije kaže o nastanku života?
Ne mešati teoriju evolucije sa teorijama o nastanku života! Teorije evolucije ne govore kako je živi svet nasstao, već kako se menja!
25
Koja je prva teorija evolucije?
Lamarkova (1809)
26
Zašto pominjemo Lamarkovu teoriju?
Zbog promene u tadašnjem načinu razmišljanja - mislilo se da se živi svet generalno ne menja
27
Da li se Lamarkova teorija danas prihvata?
Generalno, ne, ali se prihvata jedna stvar - spoljašnja sredina utiče na to da se živi svet menja
28
Šta se danas prihvata iz Lamarkove teorije?
Jedino to, da spoljašnja sredina utiče na to da se živi svet menja
29
Koji je značaj Lamarkove teorije?
Uticaj životne sredine na promene živog sveta
30
Šta je uočio Lamark?
Zavisnost promena uslova u sredini i promena živog sveta
31
Kako je Lamark posmatrao evoluciju?
Kao neprestano usložnjavanje orgganizama, smatrao je da postoji **urođena težnja ka povećanju složenosti**
32
Koji je ''mehanizam'' evolucije koji je predložio Lamark?
Menjaju se **uslovi u sredini**
-> menjaju se **potrebe** organizama
-> usled izmenjenih potreba organizama, menja se njihovo **ponašanje** (upotreba/neupotreba organa)
-> promena ponašanja dovodi do **morfoloških** promena
-> morfološke promene se prenose na naredne generacije (**nasleđivanje stečenih osobina**)
33
Zašto Lamark nije bio u pravu oko usložnjavanja organizama?
Što je organizam složeniji, teže se menja, te pri drastičnim promenama ne može opstati
34
Na čemu je Lamark bazirao svoju teoriju?
Na eksperimentima nad životinjama
35
Čime Lamarrk objašnjava svoju teoriju?
Upotrebom/neupotrebom organa (ono što je potrebno se usložnjava, a ono što nije, nestaje)
36
Šta je problem sa Lamarkovom tezom o nasleđivanju stečenih osobina?
Stečene osobine se ne prenose na naredne generacije, već se jedino mogu naslediti određene predispozicije u genetičkom kodu
37
Koji je najpoznatiji primer na kome se objašnjava Lamarkova teorija?
Primer sa žirafama
38
Opiši Lamarkovu teoriju na primeru sa žirafama
Na početku su žirafe imale kratke vratove, ali, kada je usledila suvlja klima, šume su se povukle, a njih su zamenile savane. Ostalo je lišće samo na višim granama, te su žirafe morale da izdužuju vratove
39
Rezime: koji deo Lamarkove teorije se danas ne prihvata?
1. Težnja živog sveta ka većoj složenosti
2. Menjanje živog sveta, zato što su se promenili uslovi u sredini
3. Nasleđivanje stečenih osobina
40
U kom delu je predstavljena Darvinova teorija?
U delu *O poreklu vrsta* (1859.)
41
Šta se znalo u vreme objavljivanja Darvinove teorije?
Votson i Krik su otkrili sekundarni oblik DNK,
Mendel postavlja osnovne principe genetike, ali tek 1900. bivaju prihvaćeni
42
Koji događaj iz Darvinovog života je imao značajan uticaj na njegovu teoriju?
Putovanja južnom hemisferom (Galapagos, arhipelag **vulkanskih** ostrva)
43
Kako se zvao brod na kom je plovio Darvin?
Bigl
44
Kako je zasnovana Darvinova teorija?
Darvinova teorija je zasnovana **hipotetički-deduktivno** - na činjenicama i zaključcima
45
Koja je prva Darvinova činjenica?
U prirodi postoji tendencija da se brojnost populacije povećava geometrijskom progresijom
46
Koja je Darvinova druga činjenica?
Uprkos tendenciji da se brojnost populacije povećava geometrijskom progresijom, vrste imaju manje-više konstantnu brojnost
47
Koji je prvi Darvinov zaključak (dedukcija)?
Usled nedostatka resursa u sredini, jedinke iste vrste se **bore za opstanak**
48
Koja je treća Darvinova činjenica?
Jedinke koje pripadaju istoj vrsti se međusobno razlikuju
49
Kako je Darvin mislio da se ''nasleđuju osobine''?
Tzv. ''genule'' u telesnim tečnostima se mešaju i *prenose osobine* na potomstvo (**mešano nasleđivanje**)
50
Treća Darvinova činjenica: jedinke koje pripadaju istoj vrsti se međusobno razlikuju.
Šta je Darvin mislio o tim razlikama?
Pretpostavljao je da su te morfološke razlike između jedinki u populaciji genetski određene i da se nasleđuju
(npr. kljun kod zeba, dužina vrata kod kornjača)
51
Objasni **mešano nasleđivanje**
Tzv. ''genule'' u telesnim tečnostima se mešaju i *prenose osobine* na potomstvo
52
Koji je drugi Darvinov zaključak (dedukcija)?
Pošto se jedinke u populaciji razlikuju po osobinama koje im utiču na sposobnost reprodukcije i preživljavanja, jedinke u populaciji imaju različite šanse da prežive i da se reprodukuju - **prirodna selekcija** favorizuje jedinke koje imaju veću šansu da prežive ili da se reprodukuju
53
Kako bi primer sa žirafama glasio po Darvinovoj teoriji?
Krećemo od populacije žirafa gde postoje žirafe sa kratkim i dugim vratovima. Usled promene klime, žirafe sa dugim vratovima su bile prilagođenije, te su one opstale i ostavile potomstvo
54
Kako i kada nastaje savremena teorija evolucije?
Nastaje radom većeg broja naučnika, 30-ih i 40-ih godina prošlog veka
55
Na čemu se bazira savremena teorija evolucije?
Na radovima Darvina i Mendela
56
Šta je savremena teorija evolucije preuzela od Darvina?
Zavisnost sredine i promena živog sveta, kao i uticaj prirodne selekcije (++)
57
Koja su četiri evolutivna mehanizma u savremenoj teoriji evolucije?
1. Prirodna selekcija
2. Mutacije
3. Genetički drift
4. Protok gena
58
Šta je savremena teorija evolucije preuzela od Mendela?
Principe nasleđivanja (po Mendelu i odstupanja od Mendela)
59
Koja dva nova evolutivna organizma uvodi savremena teorija evolucije?
Genetički drift i protok gena
60
U kom su odnosu evolutivni mehanizmi?
Ne postoji najznačajniji evolutivni mehanizam, već se u različitim periodima evolutivni mehanizmi manje ili više ističu
61
Koji evolutivni mehanizam je najizraženiji u periodima drastičnih klimatskih promena?
Genetički drift
62
Koji evolutivni mehanizam je najizraženiji u periodima migracija?
Protok gena
63
Koja su dva osnovna principa Mendela?
Rastavljanje alela i njihovo nezavisno kombinovanje
64
Koje načine ukrštanja smo radili?
Monohibridno ukrštanje/ Dihibridno ukrštanje/ Trihibridno ukrštanje
1. Dominantno-recesivno nasleđivane (po Mendelu)
2. Kodominantno nasleđivanje (ABO sistem krvnih grupa, aleli Ia, Ib, i)
3. Intermedijarno nasleđivanje (boja cveta zevalice - crveni AA, beli aa i roze Aa)
4. Komplementarnost dominantnih alela (cvet ukrasnog graška - ljubičast akko ima A i B)
5. Komplementarnost recesivnih alela (sva semena su trouglasta osim aabb)
6. Dominantna epistaza (nasleđivanje boje očiju kod ljudi - A je braon, B je zelena, aa i bb su plava)
7. Recesivna epistaza (??)
8. Aditivnost
9. Tipovi nasleđivanja vezani za pol
...
65
Koji faktori određuju da li će se ispoljiti hromozom od majke ili oca?
Ne nasleđujemo cele hromozome od roditelja!!
66
Koji faktori utiču na osobine jedinke?
Genetika i spoljašnja sredina
67
Da li spoljašnja sredina ima veći uticaj na osobine koje su određene sa jednim ili više gena?
Spoljašnja sredina ima veći uticaj na ispoljavanje nekog od gena; ako je osobina određena jednim genom, spoljašnja sredina ne utiče na ispoljavanje
68
Koji je primer za prirodnu selekciju po savremenoj teoriji evolucije?
Biberasti moljac. Dve forme: izrazito tamna i svetlo siva. Pred razviće industrije svetle jedinke bile su dominantne. ...
69
Kako prirodna selekcija utiče na genetičku raznovrsnost?
Smanjuje je
70
Kako mutacije utiču na genetičku raznovrsnost?
Povećavaju je
71
Šta je genetički drift?
Genetički drift predstavlja slučajne promene u učestalosti postojećih gena
72
Kako genetički drift utiče na genetičku raznovrsnost?
Smanjuje
73
Po savremenoj teoriji evolucije, koji su oblici prirodne selekcije?
Direkciona, stabilizaciona i disruptivna selekcija
74
Koja je x, a koja y osa kad se crtaju grafici prirodne selekcije?
x osa je raspodela kvantitativne osobine, a y osa je učestalost
75
Na šta utiču evolutivni mehanizmi?
Menjaju učestalost alela i utiču na genetičku raznovrsnost populacije
76
Koji evolutivni mehanizmi povećavaju genetičku raznovrsnost populacije?
Mutacije i protok gena
77
Koji evolutivni mehanizmi povećavaju genetičku raznovrsnost populacije?
Prirodna selekcija i genetički drift
78
Šta proučava populaciona genetika?
Proučava genetičku strukturu populacije (koja predstavlja učestalost gena u nekoj populaciji)
79
Šta je genetička struktura populacije?
Genetička struktura populacije predstavllja učestalost alela i učestalost kombinacije alela (odnosno genotipova)
80
Kada deluje direkciona selekcija?
Direkciona selekcija deluje kada se duži vremenski period menjaju uslovi spoljašnje sredine (npr. pad temperature) u jednom pravcu
81
Kako deluje direkciona selekcija?
Direkciona selekcija favorizuje jedan od ekstrema, te se srednja vrednost(kvantitativne) osobine
82
Kada deluje stabilizaciona selekcija?
Stabilizaciona selekcija deluje kada se uslovi u spoljašnjoj sredini bitnije ne menjaju.
83
Kako deluje stabilizaciona selekcija?
Stabiilizaciona selekcija favorizuje najprolagođenije jedinke u tom trenutku, što je prosečna jedinka, i njihov broj se povećava
84
Kada deluje disruptivna selekcija?
Disruptivna selekcija deluje u heterogenim sredinama (na istom staništu su različiti uslovi)
85
Kako deluje disruptivna selekcija?
Favorizuju se oba ekstrema, a broj jedinki sa prvobitnom srednjom vrednošću se smanjuje
86
Usled dovoljno drastičnih uslova, do čega može dovesti disruptivna selekcija?
Do stvaranja novih vrsta (mada to nije poenta)
87
Šta je Hardi-Vajnbergov princip?
Matematički model koji dokazuje da procesi nasleđivanja ne menjaju učestalost alela i genotipova u uzastopnim generacijama, čime je populacija u ravnoteži
88
Kada (kako) se primenjuje Hardi-Vajnbergov princip?
Primenjuje se na (koliko može biti) idealnu populaciju
89
Šta kod primene Hardi-Vajnbergov principa predstavlja idealna populacija?
Velika ('beskonačna') populacija
Slučajno ukrštanje jedinki
Ne deluju evolutivni mehanizmi
90
Šta u HV principu predstavlja p?
Učestalost dominantnog alela
91
Šta u HV principu predstavlja q?
Učestalost recesivnog alela
92
Kako se u HV principu predstavlja učestalost dominantnog alela?
p
93
Kako se u HV principu predstavlja učestalost recesivnog alela?
q
94
Šta u HV principu predstavlja P?
Učestalost dominantnog homozigota
95
Šta u HV principu predstavlja Q?
Učestalost recesivnog homozigota
95
Šta u HV principu predstavlja H?
Učestalost homozigota
96
Kako se u HV principu predstavlja učestalost dominantnog homozigota?
P
97
Kako se u HV principu predstavlja učestalost recesivnog homozigota?
Q
98
Kako se u HV principu predstavlja učestalost heterozigota?
H
99
Koje su formule HV principa?
P=p^2
Q=q^2
H=2pq
P+Q+H=1
100
Kako glasi Hardi-Vajnbergov princip?
Učestalost alela i genotipova se ne menja kroz generacije (populacija je u ravnoteži) ukoliko je populacija dovoljno velika, u njoj se jedinke slučajno ukrštaju i na populaciju ne deluju evolutivni mehanizmi
101
Šta je koevolucija?
Koevolucija je uzajamna evolucija dve ili više vrsta (vrste žive u interakciji sa drugim vrstama, ne izolovano, te evolucione promene jedne vrste dovode do evolucionih promena u drugoj vrsti)
102
Koji su tipovi koevolucije?
Mutualizam (+/+), komensalizam (+/0), amensalizam (0/-), predatorstvo (+/-), parazitizam (+/-)
103
Koji je primer za mutualizam?
Oprašivači i cvetnice.
Biljke prilagođavaju oblik, boju, miris cveta,
a oprašivači se razvijaju tako da što lakše pronađu cvet, da pokupe polen sa cveta...
104
Šta je komensalizam?
Odnos jedinki različitih vrsta gde jedan član ima korist, a za drugog člana taj odnos je neutralan (dok se ne ''pretera'')
105
Šta je amensalizam?
Odnos jedinki različitih vrsta gde jedan član ima korist, a za drugog člana taj odnos je štetan
106
Koji je primer za komensalizam?
Visoka tropska drveća i lijane
107
Koji je primer za amensalizam?
Najčešće se javlja kod zemljišnih organizama.
Produkti metabolizzma jednog člana, izlučeni u spoljašnju sredinu (npr. materije sa antibiotskim svojstvima koje produkuju gljive) deluju negativno na druge organizme (npr. razne mikroorganizme), inhibirajući njihov rast ili reprodukciju ili čak imaju letalan efekat
108
Koja je razlika predatorstva i parazitizma?
Predator ubija plen zarad hrane, a parazit ne ubija domaćina, već ga koristi
109
Objasni koevoluciju na primeru parazitizma
Parazit razvija strategije za pronalaženje domaćina, ulazak u ćeliju domaćina, korišćenje njegovih resursa...
Plen razvija strategije za odbranu od parazita (evolucija imunog sistema...)
110
Objasni koevoluciju na primeru predatorstva
Predator razvija strategije za što efikasnije hvatanje plena, a plen razvija strategije za beg
111
Šta je specijacija?
Proces u kome nastaju nove vrste tako što se postojeća vrsta promeni tako da se sprečava reprodukcija između jedinki
112
Šta su mehanizmi reproduktivne izolacije?
Prirodni mehanizmi koji sprečavaju ukrštanje jedinki različitih vrsta
113
Kako se dele mehanizmi reproduktivne izolacije?
Na preoplodne i postoplodne
114
Koji su tipovi specijacije?
Alopatrička (geografska) i simpatrička
115
Koji su preoplodni mehanizmi?
Nepoklapanje gameta, razmnožavanje u različito vreme, razlike u ponašanju, različita staništa
116
Koji su postoplodni mehanizmi?
Sterilnost hibrida ili prekid razviča hibrida
117
Šta je mula?
Mladunče ženke konja i mužjaka magarca
118
Šta je mazga?
Mladunče ženke magarca i mužjaka konja
119
Kako deluje alopatrička specijacija?
Sprečava reprodukciju između jedinki jedne populacije nastankom geografske barijere (more, pustinja, planinski masiv...)
120
Kako deluje simpatrička specijacija?
Poliploidija, delovanje disruptivne selekcije
121
Šta je poliploidija?
...
122
Koje vrste se mogu dobiti poliploidijom?
Samo biljne, one jedine mogu da prežive
123
Koji je najčešći tip specijacije?
Alopatrička (geografska)
124
Koje su dve osnovne teorije o nastanku života?
Teorija abiogeneze i teorija biogeneze
125
Šta tvrdi teorija abiogeneze?
Da je živi svet nastao od žive materije
126
Do kog veka je bila zastupljena teorija abiogeneze?
Do 17. veka
127
Radovi kojih naučnika su doprineli razvoju teorije biogeneze?
Frančesko Redi, Anton van Levenhuk, Luj Paster
128
Kako se zove savremena teorija o nastanku života?
Teorija biogeneze
129
Koji naučnici su postavili osnove teorije biogeneze?
Oparin i Holdejn
130
Koje su faze nastanka živog sveta po teoriji biogeneze?
Hemijska i biološka evolucija
131
Kada je nastala Zemlja?
Pre oko 4.5 milijardi godina
132
Kada je nastao živi svet?
Pre oko 3.8 miliona godina
133
Kako se zove eksperiment koji je rekreirao nastanak aminokiselina?
Milerov eksperiment
134
Kakvi su bili prvobitni organizmi?
Jednoćelijski, prokariotski, anaerobni
135
Koji je prvi polimer koji je nastao, po Oparinu i po Holdejnu?
Oparin je smatrao da je prvo nastao protein, a Holdejn tvrdi da su prvo nastale aminokiseline
136
Da li je u pravu Oparin ili Holdejn, u tome šta je prvo nastalo?
Holdejn, smatramo da su prvo nastale aminokiseline
137
Kako su nastali prvi proteini?
RNK ima sposobnost da se udvaja. Pri nastajanju novih RNK molekula dešavale su se česte greške. Tako su nastale stabilnije RNK i one su imale sposobnost da katalizuju povezivanje aminokiselina
138
Da li organizam može da ima DNK, a da nema RNK?
Ne može, osim virusa, valjda
139
Kako se, po Oparinu, nazivaju preteče ćelija?
Koacervati
140
Šta su koacervati?
Koacervati su kapljice organskih materija u vodi (moru) - nukleinske kiseline i proteini oko kojih je stvoren sloj lipida
141
Ko je prvi pomenuo koacervate?
Oparin
142
Koji domeni postoje?
Arhee, eubakterije, eukarioti
143
Koji domen je danas najzastupljeniji?
Eubakterije
144
Kako su poređane geološke ere?
Prekambrija, paleozoik, mezozoik, kenozoik
145
Kada je bila prekambrija?
Od pre **4.5 milijarde** godina do pre **570 miliona** godina
146
Kada je bio paleozoik?
Od pre **570** do pre **350 miliona** godina
147
Kako se deli paleozoik?
Kambrija, ordovik, silur, devon, karbon, perm
148
Kako se deli mezozoik?
Trijas, jura, kreda
149
Kada je bio mezozoik?
Od pre **250** do pre**65 miliona** godina
150
Kada je bio kenozoik?
Od pre **65 miliona godina** do danas
151
Koji su uzroci maovnih izumiranja?
1. Vulkanske erupcije **(kraj perma, čitav mezozoik)**
2. Globalno zahlađenje/otopljenje **(krajem ordovika, devona, trijasa)**
3. Pad asteroida **(krajem krede)**
4. Anoksikacija mora **(krajem perma, krajem trijasa)**
5. Podela kontinentalne mase i kretanje kontinenata
152
Koji su najbliži srodnici čoveka?
Gorilla, Pongo (orangutani), Pan (šimpanze)
153
Šta su hominoide?
Zajednički naziv za čovekolike majmune i čoveka
154
Koji je najstariji zajednički predak čoveka i čovekolikog majmuna (tipa) ?
Dryopithecine
155
Kad su živele Dryopithecine?
Pre oko 15 miliona godina
156
Kako su živele Dryopithecine?
Živeli su u krošnjama drveća, hranili su se plodovima sa istih. Kretali su se četvoronožno
157
Kako su se kretale Dryopithecine?
Četvoronožno
158
Kako su poređani hronološki preci čoveka?
Dryopithecine, Australopythecine, Australopitecus (africanus)
Homo habilis, Homo erectus, arhaični Homo Sapiens, + Homo sapiens neanderthalis
159
Koji su najstariji hominidi?
Australopithecine
160
Kada su živele Australopithecine?
Pre oko 4 do 1.2 miliona godina
161
Kako je klima uticala na život Australopithecina?
Prešli su iz šuma u savane
162
Kojoj vrsti je pripadala 'Lusi'?
Austhralopitecus
163
Kako su se kretale Australopithecine?
Dvonožno
164
Koji predak čoveka je prvi počeo da se kreće na dve noge?
Australopithecine
165
Koji predak čoveka je prvi počeo da koristi ruke, a da nije za kretanje?
Australopithecine
166
Koje dve varijante Australopithecina postoje?
Australopithecine Afarenzis i Australopithecine Africanus
167
Koje kosti ukazuju na uspravan hod?
Karlica i butne kosti, razvijenost kičmenice i donjih ekstremiteta
168
Koji su važni faktori u proučavanju lobanja predaka čoveka?
Kranijalni deo, kosti lica, vilica
169
Kako su se hranile Dryopithecine?
Plodovima, herbivorna ishrana
170
Kako su se hranile Australopithecine?
Razvili su karnivoran način ishrane
171
Koji predak čoveka je prvi počeo da jede meso?
Australopithecine
172
Koliki je bio kranijalni kapacitet Australopithecina?
380-430 cm^2
173
Koje su novine Australopithecusa_
Ništa posebno. Nešto veći kranijalni kapacitet: 420-500cm2 , prilagođeniji dvonožnom načinu kretanja
174
Kada je živeo Australopitecus africanus?
Živeo je pre 3.5 -2.5 miliona godina
175
Da li dvonožne vrste imaju širu ili užu karlicu?
Širu, ali se sužava
176
Kada i gde se prvi put pojavio Homo habilis?
Pre 2.4 miliona godina, u južnoj i istočnoj Africi
177
Koji čovekov predak je prvi koristio oruđe od kamena?
Homo habilis
178
Koji čovekov predak je prvi počeo da živi u grupama?
Homo habilis
179
Koliki je kranijalni kapacitet Homo habilisa?
600cm2
180
Kod kog pretka čoveka se vidi smanjenje vilice?
Homo habilis
181
Kada i gde se prvi put pojavio Homo erectus?
Pojavio se pre oko 1-8 miliona godina na afričkom kontinentu
182
Koji je prvi predak čoveka koji je napustio Afriku?
Homo erectus
183
Gde je migrirao Homo erectus?
Iz Afrike u 3 pravca: ka pustinjama, Mediteranu i umerenom pojasu
184
Koji je prvi čovekov predak koji je imao izraženu sposobnost govora?
Homo erectus
185
Koji je prvi čovekov predak koji je koristio vatru?
Homo erectus
186
Koji je kranijalni kapacitet Homo erectusa?
Oko 1000cm2
187
Kada se prvi put pojavio arhaični Homo sapiens?
Pre oko 500.000 godina
188
Koje su novine kod arhaičnog Homo sapiensa?
Znatno povećanje mase mozga u odnosu na prethodne vrste, mada je još uvek manji nego kod savremenog čoveka.
Zubi i skelet su masivniji nego kod savremenog čoveka
189
Opiši izgled Homo sapiens neanderthalensis?
Niži je od savremenog čoveka, lobanja je izduženija, sa izbačenom vilicom i sredinom lica, a donja vilica je uvučena
190
Koliki je bio kranijalni kapacitet Homo sapiens neanderthalesisa?
Oko 1400cm2
191
Kako su živeli neandertalci?
Bili su dobri lovci, imali su razvijenu kulturu. Brinuli su o članovima porodice, verovali u zagrobni život
192
Kada su živeli Homo sapiens neanderthalesis?
Pre oko 230.00 godina do 30.000 godina
193
Koji čovekov predak je praktikovao pećinsko slokarstvo?
Kromanjonci
194
Kada se prvi put pojavio Homo sapiens?
Pre oko 130.000 godina
195
Koliki je kranijalni kapacitet savremenog čoveka?
Oko 1350cm2
