Ekologija Flashcards
1
Q
Šta je ekologija?
A
Ekologija je nauka koja se bavi proučavanjem međusobnih odnosa organizama, kao i odnosa organizama i sredine
2
Q
Za koju disciplinu se koriste saznanja iz ekologije?
A
Zaštita životne sredine
3
Q
Koji je drugi naziv za životnu sredinu?
A
Ekosistem
4
Q
Koji je drugi naziv za ekosistem?
A
Životna sredina
5
Q
Šta čini životnu sredinu?
A
Spoj svih organizama (biocenoza) i staništa na kom oni žive (biotop)
6
Q
Šta je ostvareno u ekosistemu?
A
Jedinstvo organizama, nežive materije i energije
7
Q
Šta je ekosistem?
A
Spoj svih organizama (biocenoza) i staništa na kom oni žive (biotop)
8
Q
Šta znači da je u ekosistemu ostvareno jedinstvo organizama, nežive materije i energije?
A
…
9
Q
Šta je zaštita životne sredine?
A
Заштита животне средине подразумева скуп различитих поступака и мера који спречавају угрожавање животне средине с циљем очувања биолошке равнотеже.
10
Q
Koje su komponente životne sredine?
A
Neživa komponenta - biotop, stanište na kom žive organizmi - živa komponenta, biocenoza
11
Q
Koji je drugi naziv za biocenozu?
A
Životna zajednica
12
Q
Šta je životna zajednica?
A
Biocenoza
13
Q
Šta je biotop?
A
Stanište: neživa materija iz koje je izgrađen prostor u kom organizmi žive
14
Q
Šta je biocenoza?
A
Životna zajednica: grupe organizama koje naseljavaju određeni prostor?
15
Q
Koji su odnosi najčešći među organizmima?
A
Odnosi ishrane
16
Q
Kako se deli biocenoza?
A
Na proizvođače, potrošače i razlagače
17
Q
Koje su funkcionalne karakteristike ekosistema?
A
Odnosi ishrane i kruženje materije (biohemijski ciklusi)
18
Q
Na koje načine materija kruži u ekosistemu?
A
Proticanje energije, samoregulacija, razvoj, evolucija
19
Q
Koji su ekološki faktori?
A
Abiotički (faktori nežive prirode) i biotički (faktori žive prirode)
20
Q
Koje mogu biti interakcije ekoloških faktora?
A
Akcije, reakcije, koakcije
21
Q
Šta su akcije?
A
Uticaj nežive prirode na živa bića
22
Q
Šta su reakcije?
A
Uticaj živih bića na stanište
23
Q
Šta su koakcije?
A
Međusobni uticaju organizama
24
Q
Šta rade razlagači?
A
Razgrađuju mrtvu organsku materiju
25
Šta su proizvođači?
Svi organizmi koji sintetišu organsku materiju
26
Kako se dele razlagači?
Na satrobe i detritoide
27
Šta su saprobi?
Saprobi razgrađuju organsku materiju do neorganske, mogu biti samo gljive, bakterije i slično
28
Šta su detritoidi?
Organizmi koji razgrađuju složenu organsku materiju do prostije
29
Koji organizmi su detritoidi?
Lešinari, kišne gliste
30
Koji organizmi su saprobi?
Gljive, bakterije
31
Kako se dele abiotički faktori?
Na orografske, klimatske, egafske
32
Orografski, klimatski i egafski su kakvi ekološki faktori?
Abiotički
33
Na šta se odnose orografski faktori?
Na reljef
34
Na šta se odnose egafski faktori?
Na zemljište
35
Koji su klimatski faktori?
Sunčevo zračenje, temperatura, vlažnost vazduha, vazdušni pritisak, vetar, oblačnost
36
Koji je značaj Sunčevog zračenja kao ekološkog faktora?
1. Cirkadijalni ritam
2. Fotosinteza
3. Pokreti biljaka
4. Temperatura
5. UV zračenje
6. Fotosintetski organizmi kreću se ka izvoru svetlosti
37
Zašto je Sunčevo zračenje bitan ekološki faktor?
Direktno deluje na živa bića (osim na dnu mora i u okeanima i pećinama)
38
Šta je cirkadijalni ritam?
Usklađivanje metabolizma dnevno-noćnoj ritmici
39
Kako se zove ritam metabolizma uslovljen smenama dana i noći
Cirkadijalni ritam
40
Navedi primere kada pokreti biljaka zavise od Sunčeve svetlosti
Neke biljke zatvaraju cvet kada je malo Sunčeve svetlosti, a listovi biljaka se pomeraju tako da budu optimalno izloženi Sunčevoj svetlosti
41
Kakvo može biti delovanje osnovnih faktora na živa bića?
**формативно** (на изглед, облик)
**физиолошко** (на процесе)
**фенолошко** (на динамику сезонских активности)
**етолошко** (на понашање)
**дистрибутивно** (на распрострањеност живих бића)
**оријентационо** (на оријентацију тела/делова тела у односу на фактор)
42
Šta znači da je delovanje ekološkog faktora formativno?
Utiče na izgled, oblik živih bića
43
Šta znači da je delovanje ekološkog faktora fiziološko?
Utiče na metaboličke procese živih bića
44
Šta znači da je delovanje ekološkog faktora fenološko?
Utiče na dinamiku sezonskih aktivnosti
45
Šta znači da je delovanje ekološkog faktora etološko?
Utiče na ponašanje živih bića
46
Šta znači da je delovanje ekološkog faktora distributivno?
Utiče na rasprostranjenost živih bića
47
Šta znači da je delovanje ekološkog faktora orijentaciono?
Utiče na orijentaciju tela ili njegovih delova u odnosu na faktor
48
Koje su posledice pojačanog UV zračenja?
опекотине од сунца
убрзано старење коже
хиперпигментација
алергија
појачана продукција слободних радикала
оштећења ДНК
49
Koja je prirodna zaštita od UV zračenja?
Ozonski omotač i melanin u koži
50
Koji su izvori toplotne energije?
Zemljino jezgro, vulkanske erupcije, požari, Sunčevo zračenje
51
Opiši efekat staklene bašte
..
52
Koje su posledice pojačanog efekta staklene bašte?
1. Povećanje prosečne temperature na Zemlji
-> topljenje ledenih pokrivača
-> podizanje nivoa mora
2. Promene u obrazcima padavina
-> ekstremne vremenske nepogode
3. Promene u biodiverzitetu
4. Uticaj na poljoprivredu
53
Šta je dovelo do pojačanja efekta staklene bašte?
1. Emisije gasova staklene bašte
2. Deforestacija
3. Intenzivna poljoprivreda (Upotreba đubriva i izmena u upravljanju zemljištem mogu povećati emisije metana i azotnih oksida, koji su takođe staklenički gasovi)
4. Industrijski procesi (nusprodukti proizvodnje čelika, gvožđa, cementa...)
5. Deponije (u razgradnji se proizvodi metan)
54
Koji su izvori CO2?
Prirodni - erupcije, disanje
Veštački:
1.Sagorevanje fosilnih goriva
2. Uništavanje šuma (smanjuje prirodnu potrošnju CO2)
3. Petro-rafinerije
4. Hemijska industrija
5. Industrija proizvodnje metala
55
Kakav je distributivan uticaj temperature na živa bića?
Direktno utiče na rasprostranjenost živog sveta
56
Kakav je formativan uticaj temperature na živa bića?
Utiće na oblik tela jedinki (to je valjda ona priča sa onim zakonima...???)
57
Kakav je fiziološki uticaj temperature na živa bića?
Temperatura utiče na enzimske, uopšteno, na bilo koje fiziološke procese
58
Kakav je fenološki uticaj temperature na živa bića?
Prilagođavanja na smenu godišnjih doba; migracije ptica, hibernacija
59
Šta je evaporacija?
Isparavanje vode sa površine tečnosti poput jezera, reka ili okeana
60
Šta je transpiracija?
Isparavanje vode iz biljaka uslovljeno njihovim fiziološkim procesima
61
Odakle voda u zemljištu?
Padavine, koje se stvaraju na zemlji ili padaju iz oblaka
62
Odakle voda u vazduhu?
Evaporacija i transpiracija
63
Da li sva Sunčeva svetlost dolazi do površine Zemlje?
Ne, već biva apsorbovana ugljen-dioksidom i vodenom parom
64
Da li Zemlja isijava svetlost?
Da, tamnocrvenu
65
Kakvu svetlost isijava Zemlja?
Tamnocrvenu
66
Da li je efekat staklene bašte veštačka tvorevina?
Ne, omogućila je, pretpostavlja se, nastanak i razvoj života na Zemlji. Ali, efekat staklene bašte je veštački pojačan
67
Koji je značaj efekta staklene bašte?
Omogućava da smene dnevnih i noćnih temperatura ne budu drastične
68
Koji su gasovi staklene bašte?
Vodena para, ugljen-dioksid, metan, hloroflourougljenici, azot-suboksid, troposferski ozon, metan...
69
Koja su fosilna goriva?
Petrolej, prirodni gas, ugalj
70
Koje su padavine na samoj površini Zemlje?
Inje, rosa, slana
71
Kako vlažnost utiče na živi svet?
1. Smanjuje nivo transpiracije
2. Voda je neophodna na fiziološke procese
3. Voda je osnovni gradivni element u živim organizmima (doprinosi obliku i čvrstini ćelije)
4. Uloga u procesu fotosinteze
72
Gde se u organizmu nalazi najviše vode?
U citoplazmi
73
Na šta se odnosi vlažnost?
Na vodu u vazduhu i zemljištu
74
Šta je vetar
Kretanje vazduha, nastaje usled razlike u atmosferskim pritiscima
75
Zašto je voda neophodna za metaboličke procese?
Rastvara veliki broj hemijskih jedinjenja
76
Koje su uloge vetra?
1. Mešanje vazdušnih masa
2. Ciklus kruženja bode
3. Uticaj na ostale abiotičke faktore
4. Uticaj na živi svet: anemofilija i anemohorija
77
Šta je anemofilija?
Oprašivanje
78
Šta je anemohorija?
Rasejavanje
79
Kakve mogu biti karakteristike zemljišta?
Fizičke, hemijske i biološke
80
Koje su fizičke karakteristike zemljišta?
Boja, rastresitost, stepen granuliranosti
81
Koje su hemijske karakteristike zemljišta?
Hemijski sastav zemljišta
82
Koje su biološke karakteristike zemljišta?
Organizmi koji žive u zemljištu i njihove interakcije
83
Kako vetar utiče na ostale abiotičke faktore?
...
84
Kako vetar utiče na ciklus kruženja vode?
...
85
Zašto je u ekologiji bitno mešanje vazdušnih masa?
...
86
Koji je drugi naziv za karakteristike zemljišta?
Egafski faktori
87
Koji je drugi naziv za karakteristike reljefa?
Orografski faktori
88
Koji su orografski faktori?
Nadmorska visina, nagib terena, okrenutost prema određenoj strani sveta
89
Koji su biotički faktori?
1. Međusobni odnosi organizama
2. Uticaj živih bića na neživu prirodu
3. Uticaj čoveka (antropogeni faktor)
90
Koji je drugi naziv za uticaj čoveka?
Antropogeni faktor
91
Šta je ekološko prilagođavanje?
Skup osobina koje omogućavaju nekom organizmu da preživi i opstane i datim uslovima
92
Šta je ekološka valenca?.
Ekološka valenca je opseg variranja određenog faktora u kom određena vrsta može da opstane
93
Kakvi organizmi mogu biti po ekološkoj valenci?
Stenovalentni i eurivalentni organizmi
94
Šta znači da je organizam stenovalentan?
Znači da ima usku ekološku valencu
95
Šta znači da je organizam eurivalentan?
Znači da ima široku ekološku valencu
96
Šta je ograničavajući faktor?
Faktor koji ''najagresivnije'' utiče na ekološku valencu
97
Šta su adaptacije?
Adaptacije su nasledne osobine organizama koje omogućuju opstanak u specifičnim ekološkim uslovima
98
Šta su modifikacije?
Trenutne, promenljive osobine organizama koje omogućuju prilagođavanje na promenljive ekološke faktore
99
Šta je životna forma?
Skup adaptacija koje pomažu da se jedinke jedne vrste prilagode na određeni faktor
100
Navedi primer adaptacije životinja na niske temperature
**Perje/krzno i masno tkivo** kao zaštita od niskih temperatura,
101
Navedi primer modifikacije
Hortenzija koja raste na zemljištu bogatom kiselinama ima plave cvetove, a hortenzija koja raste na zemljištu u kojem ima manje kiselina ima ružičaste cvetove.
Oblik zastave.
102
Navedi primer adaptacije životinja na promene temperature
Linjanje
103
Navedi primer adaptacije životinja na visoke temperature
**Velike uši** slonova služe za rashlađivanje, **stanje mirovanja** kod životinja koje nemaju stalnu telesnu temperaturu
104
Navedi primer adaptacije biljaka na niske temperature
Igličasti listovi i smola četinara sprečavaju odavanje vode i smrzavanje biljke
105
Navedi primer adaptacije biljaka na promenu temperature
Opadanje lišća
106
Kako nastaju modifikacije?
Modifikacije nastaju usled pojačanog delovanja nekog od ključnih ekoloških faktora
107
Šta je oblik zastave?
108
Šta je ekološka konvergencija?
Prilagođavanje na slične ekološke uslove, na slične ekološke uslove, na slične naline nesrodnih grupa organizama
109
Šta je ekološka divergencija?
Prilagođavanje na različite načine srodnih grupa organizama
110
Kako glasi Bergmanovo pravilo?
Toplokrvne životinje istih ili srodnih vrsta koje žive u hladnijim predelima su krupnije
111
Kako glasi Alenovo pravilo?
Istaknuti delovi tela kraći su kod toplokrvnih životinja koje žive u hladniji predelima
112
Šta je populacija?
Populacija je grupa jedinki iste vrste koja živi u isto vreme na istom staništu
113
Koje su karakteristike populacije?
Brojnost, gustina, prostorni raspoled, uzrasna struktura, rast
114
Kakav može biti prostorni raspored populacije?
Ravnomerni, neravnomerni, grupni
115
Šta je rast populacije?
...
116
Koje su faze rasta populacije?
Faza prilagođavanja, eksponencijalnog rasta, linearna i stacionarna faza
117
Šta je kapacitet sredine?
Ograničenost resursa u biotopu
118
Šta podrazumeva faza prilagođavanja?
Brojnost se ne menja. Jedinke istražuju sredinu, nalaze resurse.
119
Šta podrazumeva faza eksponencijalnog rasta?
Usled korišćenja resursa, broj jedinki u populaciji eksponencijalno raste
120
Šta podrazumeva linearna faza?
Brojnost se linearno povećava
121
Šta podrazumeva stacionarna faza?
Broj jedinki populacije se ne povećava, može se održavati ili smanjivati
122
Šta je biocenoza?
Biocenoza je skup svih organizama (različitih vrsta) koji žive na istom staništu
123
Šta je ekološka niša?
Ekološka niša je deo prostora, resursa i funkcije koje svaka populacija ostvaruje u nekoj biocenozi
124
Šta je prostorna organizacija biocenoze
Raspored članova neke biocenoze
125
Navedi primer prostorne organizacije biocenoze
Spratovnost u šumama
126
Šta je vremenska organizacija biocenoze?
Različiti članovi biocenoze su aktivni u različito vreme (dnevne/sezonske promene)
127
Kakvi mogu biti odnosi organizama u biocenozi?
Interspecijski (između vrsta) i intraspecijski (u okviru jedne vrste)
128
Koji su interspecijski odnosi organizama u biocenozi?
1. Kompeticija
2. Predatorstvo, parazitizam
3. Mutualizam/komensalizam/amensalizam
4. Neutralizam
5. Protokooperacija
6. Alelopatija
129
Šta je protokooperacija?
Neobavezni, povremeni mutualizam
130
Navedi primer protokooperacije
...
131
Šta je komensalizam?
Oblik ekoloških interakcija između vrsta, koji je koristan jednoj vrsti, dok na drugu vrstu deluje neutralno
132
Šta je amensalizam?
Oblik ekoloških interakcija između vrsta, koji je štetan jednoj vrsti, dok na drugu vrstu deluje neutralno
133
Šta je alelopatija?
Organizmi produkuju hemijske materije koje pozitivno/negativno deluju na druge organizme
134
Kako se dele potrošači?
Na biljojede (herbivore), mesojede (karnivore), svaštojede (omnivore)
135
Šta je lanac ishrane?
...
136
Kakvi lanci ishrane postoje?
...
137
Šta su trofičke piramide?
Grafički prikaz odnosa brojnosti i mase biljaka, biljojeda i mesojeda
138
Šta je na vrhu, a šta na dnu trofičke piramide?
Pri bazi su proizvođači, a na vrhu potrošači
139
Šta su mreže ishrane?
...
140
Šta je piramida brojnosti?
Grafički prikaz broja svih organizama na različitim trofičkim nivoima
141
Kako izgleda piramida brojnosti u livadskom ekosistemu?
Najviše ima na dnu, proizvođača (trava), zatim primarnih potrošača, zatim sekundarnih i tercijarnih potrošača na vrhu
142
Kako izgleda piramida brojnosti u šumskom ekosistemu?
Najmanje ima na dnu, proizvođača, najviše ima primarnih potrošača, a zatim sekundarnih i tercijarnih potrošača
143
Šta je piramida biomase?
Grafički prikaz mase (težine) svih organizama na različitim trofičkim nivoima
144
Šta je piramida energije?
Grafički prikaz ukupne količine energije u telima svih organizama koji pripadaju različitim trofičkim nivoima
145
Šta su primarna, sekundarna i ukupna produkcija ekosistema?
Količina obrazovane organske materije
146
Zašto su odnosi ishrane bitni u široj slici?
Preko njih se ostvaruje jedan deo kruženja materije u ekosistemu
147
Šta je biom?
Biom je skup svih životnih zajednica na nekom prostoru sa određenim klimatskim uslovima
148
Koji su kopneni biomi?
Tundre, tajge, listopadne šume, stepe, mediteranske šume, pustinje, savane, tropske kišne šume
149
Koje su karakteristike tundri?
...
150
Koja su dva tipa tundri?
Arktička i alpijska
151
Koja je razlika između alpijske i arktičke tundre?
Arktička je rasprostranjena u polarnim predelima, a alpijska je rasprostranjena u vidu posebnog pojasa na visokim planinama
152
Koje su karakteristike tajgi?
...
153
Koje su karakteristike listopadnih šuma?
...
154
Koje su karakteristike stepa?
...
155
Koje su karakteristike mediteranskih šuma?
...
156
Koje su karakteristike pustinja?
...
157
Koje su karakteristike savana?
...
158
Koji je najrasprostranjeniji biom?
...
159
Koje su karakteristike tropskih kišnih šuma?
...
160
Kako se dele vodeni biomi?
Biom mora i okeana i biom kopnenih voda
161
Kako se dele kopnene vode?
Na tekuće i stajaće
162
Koje su stajaće kopnene vode?
Bare, močvare, jezera
163
Koje su tekuće kopnene vode?
Reke, izvori, potoci
164
Šta je biosfera?
Biosfera je prostor koji naseljavaju organizmi na planeti Zemlji; obuhvata sve ekosisteme na Zemlji
165
Kako se deli biosfera?
Na hidrosferu, atmosferu i litosferu
166
Kako se ostvaruje proticanje energije u prirodi?
Energija ulazi u ekosistem u obliku Sunčevog zračenja, a napušta u obliku toplote
167
Kako se ostvaruje kruženje materije?
Biogeohemijski ciklusi
168
Šta su biogeohemijski ciklusi?
Procesi kruženja elemenata i jedinjenja u prirodi (ciklus kiseonika, azota, ugljenika...)
169
Kako azot kruži u prirodi?
Biljke usvajaju azot iz zemljišta i on ulazi u sastav ćelija. Životinje ga uzimaju kroz hranu. Uloga razlagača je da organski azot razlože u neorganski i vrate ga u zemljište
170
Šta su azotofiksatori?
Pojedine vrste zemljišnih bakterija koje fiksiraju azot iz vazduha, odnosno, prevode ga u amonijak
171
Šta su nitrifikatori?
Najčešće bakterije, prevode amonijak u nitrite, praćeno oksidacijom nitrita u nitrate
172
Šta su denitrifkatori?
Bakterije koje nitrat prevode u nitrit i dalje do amonijaka ili optimalne forme (anaerobne bakterije)
173
Kako ugljenik kruži u prirodi?
Kruženje ugljen-dioksida započinje fotosintezom. Biljke i životinje disanjem vraćaju ugljenik u atmosferu.
174
Šta je fotosinteza?
процес претварања светлосне енергије у хемијску и њено чување у виду молекула шећера
175
Šta je ćelijsko disanje?
процес у којем се хемијске везе из молекула богатих енергијом, као што је глукоза, претварају у енергију за животне процесе
176
Kako kiseonik kruži u prirodi?
Kiseonik koriste biljke i životinje u procesu respiracije, a koriste ga i bakterije i gljive za proces razgrađivanja otpadnih materija. Biljke ispuštaju kiseonik u atmosferu kao nusprodukt procesa fotosinteze.
177
Kako su povezani ciklus ugljenika i ciklus kiseonika?
Za proces fotosinteze neophodan je ugljen-dioksid pri čemu se stvara kiseonik, a za proces respiracije neophodan je kiseonik pri čemu se stvara ugljen-dioksid
178
Kako voda kruži u prirodi?
Zbog Sunčeve energije voda u tečnom stanju se zagreva i isparava u atmosferu, u oblacima se kondenzuje, i zatim u oblaku padavina, voda, ponovo dolazi na Zemljinu površinu
179
Šta su sukcesije?
Smenjivanje biocenoza na nekom staništu
180
Šta su pionirske zajednice?
Prvi naseljenici nekog prostora, sposobni da prežive u negostoljubivoj sredini
181
Koji su prelazni stadijumi u sukcesiji?
Različiti biljne i životinjske vrste koje se smenjuju od pionirske do klimaks zajednice
182
Šta je klimaks zajednica?
Stabilna zajednica koja se formira kada sastav vrsta postane relativno stabilan i teško ih je potisnuti, a sukcesija se zaustavlja
183
Opiši sukcesiju kroz primer nastajanja šume iz jezera
U početku jezero je bilo naseljeno vodenim biljkama i životinjama.
Vremenom su se, ostaci uginulih biljaka i životinja taložili i jezero je postalo pliće.
Zatim su vodene biljke počele da zauzimaju čitavu površinu jezera.
Njih su zamenile močvarne i barske biljke.
Posle nekog vremena jezero je potpuno nestalo i sada tu rastu livadske biljke.
Posle par decenija nastaje šuma
184
Kako vetar indirektno deluje na živi svet?
Utiče na druge klimatske faktore
185
Kako vetar direktno deluje na živi svet?
Opršivanje i rasejavanje kod biljaka. Jaki vetrovi utiču na oblik biljaka
186
Koji prefiks označava vetar?
Anemo-
187
U kakvom su odnosu vlažnost zemljišta i koncentracija kiseonika?
Što je zemljište vlažnije, to ima manje kiseonika
188
Kako se biljke prilagođavaju na smanjenu koncentraciju kiseonika u zemljištu močvarnih staništa?
Vazdušni korenovi - krajevi korenova izlaze iz zemljišta
189
Koje biljke rastu u močvarnim staništima'
Suve mangrove, polupotopljene šume
190
Šta je humus?
Izuzetno plodno zemljište
191
Zbog čega je humus tako plodan?
Plodnost dobija organskom materijom (uginule životinje, mrtvo lišće)
192
Da li svi organizmi menjaju stanište?
Da
193
Da li stanište menja organizme?
Da
194
Navedi primer za stenovalentne organizme
Koale, pande, faktor je vrsta hrane; jedu konkretne vrste biljaka, te su stenovalentni
195
Da li je ekološka valenca pojam vezan za neki određeni faktor?
Da, bez faktora ne može
196
Da li neki organizam može biti stenovalentan za jedan faktor i eurivalentan za drugi?
Da
197
Da li su adaptacije genetički određene?
Da
198
Da li su modifikacije genetički određene?
Ne
199
Da li je modifikacija nepovratna?
Ne, reverisble je
200
Da li su modifikacije stalne?
Traju koliko traju i promenjeni uslovi u sredini
201
Ako stablo primi oblik zastave, da li će se posle nekog vremena oporaviti?
Hoće
202
Na šta se odnose pravila Bergmana i Alela?
Odnose se na prilagođavanje toplokrvnih životinja na temperature staništa
203
Da li dve ili više vrsta mogu imati istu ekološku nišu?
Dolazi do kompeticije, slabija vrsta izumire
204
Gde se u organizmu stvara temperatura?
U kataboličkim procesima (procesima razgradnje) i pri kontrakciji mišića
205
Ako proizvđač vrši sekundarnu proizvodnju organske materije, može li biti primaran proizvođač?
Da, primarni proizvođači su svi koji vrše primarnu proizvodnju organske materije
206
Pripadnici kojih...grupa mogu biti proizvođači?
Biljke, ali i bakterije i protisti
207
Šta su proizvođači?
Organizmi koji koriste organsku materiju primarne produkcije i vrše sekundarnu
208
Koja je razlika između saproba i detritoida?
Saprobi razlažu organsku materiju do neorganske, a detritoidi ne
209
Da li jedna od tri grupe (proizvođači, razlagači, potrošači) može biti izostavljena u ekosistemu?
Ne, sve tri grupe moraju biti zastupljene
210
Gde se razlagači nalaze u trofičkim piramidama?
Svuda su rasprostranjeni
211
Koji je najpovoljniji biom?
Kišne tropske šume
212
Šta znači da materija kruži, a energija protiče?
Energija u sistem dolazi sa Sunca, a oslobađa se toplotnom energijom. Materija - biogeohemijski ciklusi kruženja
213
Gde se mogu naći azotofiksatori?
Slobodno u zemljištu ili u korenu biljaka
214
Koje bakterije se nalaze u korenu biljaka?
Azotofiksatori
215
Kakav je odnos azotofiksatora i biljaka?
Mutualistički
216
U kakvoj formi biljka najbolje usvaja azot?
U nitratnoj formi
217
Dopuni rečenicu: šuma je ___ i ___ ekosistem
Najstabilniji i najkompleksniji
218
Zašto su značajne pionirske zajednice?
Menjaju biotop i poboljšavaju uslove (npr. alge produktima organizma mogu smanjiti dubinu vode ekosistema)
219
220
Koji je drugi naziv za raspršivanje?
Anemohorija
221
Koji je drugi naziv za oprašivanje?
Anemofilija
