Di beginings Flashcards
Od čega potiče reč biologija?
“Bios” - živo, život i “logos”- nauka, rasprava, istraživanje
Ko je prvi put upotrebio izraz “biologija”?
Nemački fiziolog Karl Fridrih Burdah
Koje metode koristi biologija?
Posmatranje, hipoteza, eksperiment, zaključak, teorija
Šta podrazumeva posmatranje?
Uočavanje problema
Šta je hipoteza?
Jedno ili više mogućih tumačenja uočene pojave
Šta je eksperiment?
Provera hipoteze pod kontrolisanim uslovima
Šta je zaključak?
Hipoteza se potvrđuje, odbacuje ili modifikuje
Šta je teorija?
Sistem objašnjenja, model koji najbolje odgovara svim činjenicama
Šta su biološki (živi) sistemi?
Svi nivoi organizacije života u prirodi (molekularni i ekološki) - ćelija, organizam, populacija, biocenoza, ekosistem, biosfera
Koje su prve biološke discipline?
Podelile su se po predmetu proučavanja na zoologiju i botaniku
Koji su sadašnji kriterijumi bioloških disciplina?
Nivoi organizovanosti žive materije
Šta proučava citologija?
Ćeliju, kao jedinicu građe i funkcije živih bića
Šta proučava histologija?
Tkiva, kao skupova ćelija sa zajedničkom funkcijom
Šta proučava morfologija?
Spoljašnji izgled i građu tela
Šta proučava anatomija?
Unutrašnju građu organizama
Šta proučava fiziologija?
Procese u telu, uslove za njihovo odvijanje, uzroke koji do njih dovode
Šta proučava genetika?
Zakonitosti nasleđivanja i promenljivosti osobina
Šta proučava biologija razvića?
Razviće jedinke od začeća do smrti
Šta proučava populaciona biologija?
Karakteristike populacija, kao realnih oblika grupisanje jedinki iste vrste u prirodi
Šta proučava ekologija?
Odnose živih bića i spoljašnje sredine
Šta proučava teorija evolucije?
Nastanak i razvoj čitavih grupacija živih bića, zakonitosti nastajanja i nestajanja bića
Šta proučava taksonomija?
Svrstavanje živih bića u određene grupe
Šta je ortogenija?
Ortogenetski razvoj - rasti razvoj jedne individue
Šta je filogenija?
Nastanak i razvoj grupacija živih biča nazivamo filogenetski razvoj
Šta proučava biohemija?
Hemijske materije i kompleksne hemijske procese koji su karakteristični za živi svet
Za koje primenjene nauke je važna biologija?
Za medicinu, veterinu, stomatologiju, farmaciju, poljoprivredu
Šta su životna svojstva zajednička za većinu bića na planeti?
- Stalan oblik tela
- Stabilna unutrašnja građa
- Stalan hemijski sastav
- Ishrana
- Disanje
- Rast
- Razviće
- Kretanje
- Osetljivost
- Razmnožavanje
- Varijabilnost
- Starost i smrt
Šta podrazumeva stalan spoljašnji izgled?
Prepoznatljivu morfologiju tela
Koji su izuzeci živih bića - koja nemaju stalan spoljašnji izgled?
Ameboidne forme života
Šta podrazumeva stabilnu unutrašnju građu?
Ćelijska struktura
Šta je ćelijska teorija?
Teorija koju su u 19. veku oblikovali nemački naučnici Šlajden i Švan, po kojoj su biljke i životinje izgrađene iz ćeilja
Kroz koje tri nivoa se ostvaruje stalan hemijski sastav?
- Odabiranje materija koje će organizam uneti iz spoljašnje sredine
- Precizni mehanizam obrade tih materija
- Efikasno izbacivanje štetnih materija iz tela
Kako živa bića dolaze do gradivnog materijala i energije neophodnih za rast i razvoj?
Razlaganjem unete ili stvaranjem sopstvene organske materije
Zašto je živim bićima neophodan kiseonik?
Da bi se energija oslobodila iz hrane
Šta podrazumevamo pod procesom disanja?
Dopremanje kiseonika do svake ćelije, kao i oksidaciju organskih materija u ćeliji procesom ćelijskog disanja
Za koje organizme je karakterističan proces ćelijskog disanja?
Za aerobne organizme
Kako se zove način do kog anaerobni organizmi dolaze do energije?
Vrenje (fermentacija)
Da li je vrenje efikasnije odćelijskog disanja?
Ne - manje se energije oslobađa nego u aerobnom ćelijskom disanju
Šta je metabolizam?
Skup hemijskih transformacija u telu, ukupan promet materije i energije
Da li virusi metabolišu?
Ne
Šta podrazumeva rast?
Menjanje živih bića u kvantitativnom i kvalitativnom smislu, na račun gradivnog materijala i energije
Šta čine kvantitativne promene kod rasta tela?
Uvećanje dimenzija tela
Na čemu je zasnovan rast?
Na uvećanju broja i dimenzija ćelija i uvećanju vanćelijskog prostora
Koja bića rastu celog života?
Biljke
Šta podrazumevaju kvalitativne promene tokom rasta?
Kvalitativne promene - razviće, zahvataju sve nivoe tela: spoljašnji izgled, unutrašnju građu, način funkcionisanja, ponašanje
Šta je lokomocija?
Mobilnost - promena položaja u prostoru, karakteristika je većine životinja
Šta su sesilni oblici života?
Oblici koji nemaju sposobnost lokomocije, kao što su biljke
Gde se osobina kretanja može uočiti kod biljaka?
Pokreti pojedinih delova tela (pokretanje cveta kod suncokreta) i pokreti pojedinih ćelija (npr. pokretljivost polnih ćelija)
Šta podrazumeva kretanje?
Ne samo lokomociju, već i stalno održavanje životnih procesa
Zbog čega je bitna ‘‘budnost’’ organizma u promenljivoj sredini?
Sredina je potencijalni izvor materije i energije za celokupnu aktivnost živih bića
Šta je autoregulacija?
Svojstvo anuliranja promena, vraćanje stare ili stvaranje nove dinamičke ravnoteže, homeostaze
Po čemu se razlikuju prosti i složeni organizmi?
Po sposobnostima autoregulacionih mehanizama tj. po diapazonu reagovanja, veća je samostalnost u odnosu na sredinu
Šta živa struktura može da radi, a neživa nikako ne može?
Da se razmnožava
Šta je razmnožavanje?
Ostavljanje sebi slićnog potomstva
Šta su biomolekuli?
Složeni molekulski oblici kao što su DNK i RNK, koji su preduslov života - živi molekuli
Koji je pun naziv za DNK?
Dezoksiribonukleinska kiselina
Koji je pun naziv za RNK?
Ribonukleinska kiselina
Koje materije su nosioci nasledne informacije?
Nukleinske kiseline, koje se prenose kroz proces reprodukcije na potomstvo
Šta omogućava ponovljivost roditeljskih osobina u potomstvu?
Materijalna spona roditelja i potomaka preko naslednog materijala
Šta je nasleđivanje (naslednost)?
Materijalna spona roditelja i potomaka koja omogućava ponovljivost roditeljskih osobina u potomstvu
Šta je varijabilnost?
Moć vraćanja starog ili postizanja novog ravnotežnog stanja koje nazivamo homeostazom
Šta omogućava varijabilnost?
Omogućava prilagođavanje konkretnog bića promenama tokom njegovog života, kao i promenljivost vrste, nestajanje i nastajanje novih vrsta - evoluciji
Kad je nastao život na Zemlji?
Pre 3,5 do 4 miliona godina
Koji su hemijski elementi najzastupljeniji u živim bićima?
Vodonik 63%
Kiseonik 25,5%
Ugljenik 9,5%
Azot 1,4%
Kalcijum, fosfor, hlor, kalijum
Koji su hemijski elementi najzastupljeniji u Zemljinoj kori?
Kiseonik 47%
Silicijum 28%
Aluminijum 7,9%
Gvožđe 4,5%
Kalcijum, natrijum, kalijum, magnezijum
Prosećna prisutnost neorganskih i organskih materija u živim bićima - tabela
Voda 70-90%
Soli 1-1,5%
Proteini 10-20%
Lipidi 2-3%
Ugljeni hidrati 0,8-1,2%
RNK 0,7%
DNK 0,4%
Koja komponenta hrane ima samo regulatornu ulogu?
Proteini
Koje komponente hrane imaju gradivnu i regulatornu ulogu?
Voda i mineralne materije
Koje komponente hrane imaju energetsku, gradivnu i regulatornu ulogu?
Belnačevine, lipidi, ugljeni hidrati
Šta su biogeni elementi?
Elementi koji izgrađuju živi svet i prisutni su u velikim kolićinama: vodonik, kiseonik, ugljenik, azot, fosfor, natrijum, kalijum
Koji elementi se u živim bićima nalaze u malim količinama, a neophodni su za preživljavanje jedinki?
Kobalt, gvožđe, cink, molibden
Odakle živi svet dobija vodu?
Iz hrane, životne sredine i hemijskih reakcija u organizmu (metabolićka voda)